UOPŠT(in)AVANE uOPŠTINAvanje

18 avgust 2019

(0 glasova)

Biciklizam je sve popularniji u modernom svetu. Pre svega kao zdrava i korisna zanimacija, a kod nas i kao način da se uštedi koji dinar, znajući da je gorivo sve skuplje, a samim tim i prevoz. Me|utim, na tom (ciklo) putu svakakve nedaće mogu sustići poštenog jahača dvotočkaša na nožni pogon. Pa čak i opake mraaačne rupe, koje zloslutno vrebaju i čekaju da nekom do|u glave. Ako ih i nekako eskiviraju, velosipedisti će teško umaći čuvenom trnovitom “babinom zubu“ na obližnjem “petrohemičnom“ drumu...

U epizodi: Baba, mnogo ti je šiljat taj zub!

Tračoslava (žustro gazi pedale na prilično oronulom poni biciklu): - Iii, moj komšo, jal’ sam se lepo dosetila da se malko rekreiramo na ovu zdravu spravicu?

Šeširdžija (tromo pokrećući skoro raspadnutu dranguliju): - Uh, ah i oh, breee, dobra i pametna komšinka - ti i tvoje ideje!? Nisam terao točak trijes’ leta; sav je zahr|o i zanemoćo, baš ko i moja malenkos’. Kak’ i ne bi kad je još je iz doba Marije Terezije. I sad si ti još namislila da se srihtavamo ’vako daleko...

Tračoslava: - Ae, komšo, sam’ gruvaj i očas posla smo u gradu. I gledaj di vozaš! Heeeej, auuuu, paz’te gospodine!!! (upozorava velikog čoveka koji je taman hteo da ih prestigne).

Bicikl sa ljudskom grdosijom na sebi: kraš, bummm, cangrrr...

Grmalj (nalete na veliku rupu na stazi): - Ajaooooj. Gotov sam, jadaaaan ne bih...

Šeširdžija: - Ta, jeste li dobri? Zar ne vi’te to’ku rupu?!

Grmalj (ustade): - A nije to niš’! Srce junačko i tvrda glava sve daju podnijet...

Sponzorojka (sva namunjena nailazi na rolerima): - Zn’či, kakva je ovo gužva?! Celu stazu ste blokirali, jeee. Mis’im, ne mogu ni da se rolam na miru, a da na ovoj krš stazi ne natrčim na neku prepreku i druge smorove.

Grmalj: - Dao bi ja tebe natrčavanje, da se nijesam ’vako ugruvo...

Student (dolazi iz suprotnog smera gurajući bicikl sa još nekoliko ljudi strendžerskog izgleda): - Gospodine, da li ste dobro? Zašto ležite na travi?

Grmalj: - Ne, ležim, no odmaram! A vi’š, jadan, da sam malko padnuo. I nervoziram se...

Student: - Pa, šta vam je?! Da niste povredili neki nerv?

Grmalj: - Ma, nije mi ništo, moreee. E što se meni more desit’?! A rekoh ti, uvatila me neka nevroza...

Student: - A da nemate neki psihički poremećaj od udarca?

Grmalj: - Imam, iznervira me ona napupila omladinka na onijem koturaljkama! A i ti si malo dosadan, bre. I ko su ti ovi plavušani? Kanda su opet neki strancovi...

Student: - To su biciklisti iz Evrope. Dobri ljudi koji su naleteli na trnje biljke “babin zub“. Pa sam se zaustavio da im pomognem i sada ih vodim do prve vulkanizerske radnje.

Grmalj: - E jači mi svetski putnici kad im je zub od jedne starice doako...

Student: - Varate se, gospodine, to je vrlo opasna stvar, oštra i lako prodire...

Grmalj: - Jes’ pravo zboriš! Ume to da bude opakooo! I ja velim ovoj omladinki - brez starca nema udarca, niti žmarca... Vid’la bi ona, samo da nijesam upadno u ovu rupetinu!

Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da se kotrljaju po ruiniranim stazama i naleću na razne mračne rupe, šiljate zube i druge neslućene opasnosti...

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je leto 2019. prilično varljivo - malo, malo pa kiša; počeli su radovi na otvaranju muzeja, u Galeriji “Boem“ izlagao je ni manje, ni više nego jedan Indus, a svi neka se dobro spreme - uskoro “poleću“ još jedni “Dani druženja“. I to ko zna koji po redu...

Jordan Filipović