U epizodi: Zlatni čardaci
Tračoslava (zamišljeno gleda niz jednu livadu na kojoj se okupilo mnoštvo ljudi): - Daklem, to je ta nova fabrika... Bome, komšo (obrati se čoveku do nje), lepo izgleda, nije da nije...
Šeširdžija (do nje, sakuplja letinu): - Komšika, šta da ti velim... Moj radni vek je prošo, nemam ja tu šta da dodam, vidiš da se mučim u ove penzionerske dane da mi njiva ne propadne... Nek svako radi svoj poso...
Tračoslava (gunđa): - Jes si u pravu komšo... Jebaga, ene ga ide ono smetalo...
Grmalj (pripit): - Šta je bre ovo, pođo na otvaranje fabrike da popijem po jednu, dvije, al mi ne dadoše da priđem! A vi, paori, imate li štogođ za popit, upekla zvijezda...
Tračoslava (oštro): - Ta, mani se čoveče! Po vasceli dan samo odaš okolo i piješ, jadna ti ne bila žena što te trpi takva!
Grmalj (poluzbunjeno): - Ček bre, a no što ti je!? Što mi vrijeđaš moja građanska prava da radim svoj poso, što mi je volja! Popijem koju, od moije para, ne od tvojije! Zakinuše mi pemziju, ti bi još da mi zakineš i čašicu a no što ću onda radit? Ista si ko ovi na vlas, što, kao, otvaraju fabrike a onda i brže zatvore, jadni ne bili... Zapošljavaju svoji a nas ko šiša! Ete, ja bi mogo da radim s ti kablovi... Ko ova mala (obrati se devojci u prolazu).
Sponzorojka: - Meni se obraćate? Svašta... Ja sam samo u prolazu, bila sam da odradim neki hostesa dil, ali su me vratili, kao, neprikladno sam obučena... Svašta brate...
Grmalj (zagleda): - A nije da nije, nisi se baš pretrgla u oblačenju... Bar nisi ko onaj uštogljeni pingvin, gle ga onaj što hitro trčkara ko zekonja (obrati se momku koji je prolazio).
Student: - Oprostite, meni se obraćate?
Grmalj: - Ne, no mom babi... Tebi! Ko da si na maskenbal pošo!
Student: - Znate šta, obukao sam se po odgovarajućem dres kodu jer sam aplicirao za posao u novoj fabrici i idem da predam si-vi.
Grmalj (zbunjeno): - Dres... aapli... cirkao... A?!
Student: - Pretpostavljam da me ne razumete. Žao mi je što ste žrtva tranzicije i što Vam se svašta izdešavalo ali ne smete za to kriviti mlade ljude čije vreme tek dolazi i biti ljuti na njihove napore da se ostvare...
Grmalj: - Ko žrtva?! Nemoj sad da te ljusnem jednuš...
Tračoslava: - Pijana budalo!
Šeširdžija: - Disko “Napredak“ u Čenti! Ne prave se incidenti...
Student: - Da, da... Zahvaljujući naporima i svojevrsnoj reindustrijalizaciji u prilici smo da stvaramo nove šanse za mlade ljude.
Grmalj: - More, rasprodajete sve, dajete zemlju strancima džaba!
Student: - Ovakve fabrike su nam neophodne kako bi krenuli napred. Ovakav investitor sa sobom donosi i tehnologiju i tržište što nije mala stvar! Bolje bi bilo da prihvatite realnost i da podržite ovakve stvari koje su svima u interesu.
Grmalj: - Nijesam ja za to cijeli život traćio, da stranci dolazu u moju zemlju...
Student (prekinu ga): - Izvinite ali moram da vas prekinem. I zlatom da pozlate i optoče neku novu fabriku ili ulicu, vrtić ili bilo šta drugo što se napravi, Vama bi smetalo. To je, poštovani gospodine, do Vas...
I tako, svako je krenuo na svoju stranu. Komšinica i Komšija pokupiše letinu, Gosopođica ode da hostesa na nakom splavu, Student se hitro uputi ka fabrici a Grmalj... pa, on je još dugo stajao i gledao u prazno. Kažu da je još tamo.
* * *
Ah, da, umalo dazaboravim... U starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je počela finalna faza radova na budućem muzeju, osmaci su završili maturski ispit, kompletirana je ograda ispred Škole, Starčevo je posetio istaknuti umetnik Miloš Šobajić a uveliko teku pripreme za “Dane druženja“...
Petar Andrejić