Završava se škola, počinje leto i bezbrižne dečije igre i zabave.Tu su još i neki veliki praznici koji se obeležavaju na različite načine. Dolazi i sezona raznog mladog voća i povrća pa je i tu razlog veselju a nekome bogme i to može biti i teret.
Sezona trešanja je počela još u maju i nastavlja se sve do kraja jula. Dolaze višnje, ringlovi, dudinje i drugo voće. Kad sam rekao “teret“, mislio sam na branje višanja, ringlova i dudinja, nešto za rakiju a višnje, bogme, za otkup, jer su to ipak bili novci a do novaca je na selu teško bilo doći. Jabuka je obično nestajalo nakon Božića i osim retkih domaćinstava ili trgovaca koji su ih dobro spremili da prezime i dočekaju novi urod, sva deca su očekivala novi rod jabuka, jabuka “petrovača“. Ne znam zbog čega, ali nekako se pazilo da se nove jabuke ne koriste sve do Petrovdana. Stariji su govorili da ako se jedu jabuke pre Petrovdana mogu se zaraditi razne bolesti pa smo se mi, deca, toga i pridržavali. Koji put se bilo teško obuzdati pa ako smo se našli ispod kojeg stabla jabuke “petrovače“, a na zemlji ih je bilo, krišom smo ih znali pojesti. Čekali smo, ipak, Petrovdan kako bi se s užitkom najeli novih jabuka.
Za Petrovdan je bio i poseban običaj. Pre buđenja, rano ujutro, naročito u krevet muške dece, neko bi istresao friško nabrane ili skupljene jabuke pa kad bi se od deca nažuljala i osetila da im nešto smeta, brzo bi se i probudila. Nikada mi nije niko pojasnio simboliku ovog čina ali znam da je svu decu ovo jako veselilo. Prvo što u samom selu nije bilo puno stabala jabuka a naročito ovih prvih, jabuka “petrovača“, pa smo bili srećni kad nas se neko setio i darovao nas jabukama. Te jabuke, “petrovače“ bile su nešto posebno. Posebno su mirisale i kad su se našle u krevtu, ne samo da je krevet mirisao nego i cela soba. Bile su žuto-zelene, sočne, malo kiselkaste, baš pravi užitak. S obzirom na to da smo ipak toga znali dosta dobiti, nismo mogli sve sami pojesti, a ovako sveže jabuke, čak nisu mogle dugo stajati jer ako su bile malo natučene brzo bi posmeđile i na tom mestu bi se počele kvariti. Ako ih je stvarno bilo viška delili smo ih s prihateljima iz komšiluka jer kako sam rekao, niti je u selu bilo dovoljno stabala jabuka “petrovača“, niti je svako dete imalo prilike dobiti u krevet jabuke. Ako je i nakon svega preostalo jabuka, sve se to ipak iskoristilo. Mame su brzo narendale višak jabuka, razvukle testo i začas je bilo slasne savijače od jabuka, što je baš na Petrovdan bio i običaj da se napravi savijača.
Petrovdan je i nekakav prelomni dan u godini. Neki su čak rekli da je to “prvi jesenji Svetac“, pa kad se pogleda malo bolje u neku ruku su imali i pravo. Počinje prikupljanje letine i pojačavaju se radovi na polju, kojih praktično ima cele godine.
Nadam se da još ima po naselju jabuka “petrovača“ i da se još neko seća običaja darivanja dece a ako ništa drugo, napravite dobru savijaču, osladite se i lakše dočekajte predstojeće radove u polju.
Vinko Rukavina