All for Joomla All for Webmasters

PUTOPIS: KONTRASTI SEVEROISTOČNE EVROPE - Letonija, na Baltiku

16 jun 2019
(0 glasova)

Prestonica Letonije Riga je najveći grad baltičkih država, najživlji, pažljivo uređen, a njen stari grad je poseban i upisan je kao Uneskovu listu zaštićene svetske baštine. Široke, velelepne avenije duž parkova i kvartovi u čijim ulicama se mogu pronaći remek dela arhitekture art nouveau, secesije ili jugendstila, plene ambijentom ovog grada.

 

           

Riga sa svojih sedam stotina hiljada stanovnika čini trećinu čitave Letonije. Mnogi evropski gradovi  dobro  su povezani s brojnim lonj cost kompanijama što ovaj grad čini lako dostupnim turistima iz Evrope i sveta. Do početka devedesetih godina Riga je bila dosta zapuštena i razrušena, još od Drugog svetskog rata, jer Sovjeti baš i nisu trošili novac na ulepšavanje. Od nezavisnosti, Riga se ubrzano rekonstruiše i postaje turistička meka ovog dela Evrope. Kroz istoriju Riga je prelazila u ruke mnogih osvajača pa je tako bila deo poseda nemačkih Teutonaca, Švedske, Carske Rusije, pa opet Nemačke, Sovjetskog saveza i na kraju slobodna i nezavisna od 1991. godine.

            Na svakom uglu, trgu ili ulici kriju se znamenitosti i zanimljive priče. U Rigi ima malo Amsterdama, malo Brisela. U daljini se vidi most koji podseća na beogradski, preko Ade. A  preko puta njega, zgradurine kao na Menhetnu, a onda s druge strane komunistički spomenik para oblake sa jednim Staljinovim specijaloitetom - Letonskom akademijom nauka, veličanstvenom petnaestospratnom tipskom zgradom koju je Staljin podizao u državama SSSR-a i u kojoj su “Starčevačke novine“ boravile  na panel diskusiji na čuvenom sedmom spratu ovog zdanja.

            S obzirom na to da je Riga veoma poznata po art nouveau arhitekturi, veoma je bitno gledati gore, ka vrhovima zgrada. Najpoznatija, sa najviše kuća ovog pravca je Albertova ulica a najbitnija zdanja nalaze se na jednom mestu: Crkva svetog Petra, Riška katedrala, Kuća Crnoglavih , Kuća sa mačkom, Mali i Veliki esnafski dom, zgrade Tri brata - najstarije zgrade u Rigi koje potiču iz 15. i 17. veka, Riški zamak…

            Osim starog grada, gotičkih crkava i ostataka dvoraca, možda je najzanimljivija četvrt art nouveau. Kažu da je u Rigi najviše takvih zgrada, više od 800. Pogodilo se da je Riga u vreme kad je taj stil bio na vrhuncu popularnosti i sama bila na vrhuncu bogatstva. To ogromno bogatstvo je donelo najbolje arhitekte i graditelje koje su stare drvene zgrade ubrzano zamenjivali velelepnim palatama van starih gradskih zidina. Kako se pokazalo da zidine više nisu potrebne, one su se rušile, a grad se raširio planski duž širokih avenija koje su okruživale tada najmodernije dizajnirane palate. Osim starog grad i art nouveau četvrti treba posetiti i najveću pijacu u Evropi. Smeštena je u bivšim hangarima kompanije ”Cepelin” i pod zaštitom je Uneska. Pet paviljona površine veće od 70.000 kvadrata odolevaju najezdi modernih šoping centara pa  je ova tržnica i dalje trbuh grada i mesto jeftine trgovine. Na izlet treba otići u poznato letovalište Jurmala, 25 kilometara od Rige, na obali Baltičkog mora. Raskošne  palate, art deco hoteli, šetališta s brojnim lokalima i duge neprekidne peščane plaže. Da li se ljudi kupaju na temperaturi od +20? Naravno, i to s jednakim zadovoljstvom kao i na Adi Ceiganliji usred leta. U blizini Rige nalaze se i dve predivne palate. Rundale, koja je uređena poput muzeja (pravokugaonu palatu s predivnim vrtom u francuskom stilu uređivali su nemački, italijanski i francuski majstori krajem osamnaestog stoleća). Nešto veća je Jelgava čija restauracija još nije dovršena.

            Danas se u Letoniji službeno govori letonski jezik. Rusko stanovništvo čini gotovo polovinu populacije Letonije i govori ruski, a Engleski svi mladi pa je snalaženje olakšano. Stariji govore i nemački. Treba istaći da se Letonija danas snažno opire ruskom uticaju pa stoga i paradoks da, iako svi govore ruski, ovaj jezik više nije službeni kao u vreme Sovjetskog saveza, pa su svi javni natpisi isključivo na letonskom jeziku a u reformi školstva, planirano je učenje samo letonskog jezika. Državljanstvo Letonije nakon osamostaljivanja 1991. godine nemaju oni koji su nakon Drugog svetskog rata došli u ovu zemlju (što je bila politika naseljavanja baltičkih zemalja u vreme SSS-a i to uglavnom s ruskog, ukrajinskog i beloruskog područja).

            Iako latentno prisutne tenzije između Letonaca i Rusa nisu izražene. Kao i svaka mala nacija, stešnjena između interesa velikih sila (Nemačke i Rusije), Letonci traže svoju šansu. Danas je ova zemlja članica Evropske unije i NATO-a i okrenuta je ka Zapadu. No, atmosfera u Letoniji još uvek odiše socijalističkom prošlošću koja je ovde ostavila dubok trag. Tranzicija je donela sa sobom mnogo potresa ali čini se da su Letonci hrabro ušli u ovaj proces i da su na poslednjoj istorijskoj prekretnici, odigrali pametno i dobili. Standard je viši nego ranije, kvalitet života neuporedivo bolji ali sve ono što je posledica tranzicije istočnoevropskih zemalja pogodilo je i Letoniju pa je deo mladih ljudi iskoristio priliku da pođe u beli svet i ličnu sreću potraži na primer, u Irskoj.

            Letonija, ali i susedne Litvanija i Estonija su zemlje koje svakako treba posetiti i ostati ugodno iznenađen  životom na severu Evrope. Zemlje, sada prilično visokog standarda, koje su u tridesetak godina, poput brzog voza projurile i pretekle nas u pogledu razvoja kako ekonomskog i tehnološkog tako i društvenog, mogu nam biti primer. Treba učiti od onih koji su prošli period u kome smo mi zastali, izvući pouke i potruditi se. Ako mogu baltički narodi da stvore zemlju u kojoj će se osećati komotno, mogu to i Srbi.

Petar Andrejić

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…