Riga sa svojih sedam stotina hiljada stanovnika čini trećinu čitave Letonije. Mnogi evropski gradovi dobro su povezani s brojnim lonj cost kompanijama što ovaj grad čini lako dostupnim turistima iz Evrope i sveta. Do početka devedesetih godina Riga je bila dosta zapuštena i razrušena, još od Drugog svetskog rata, jer Sovjeti baš i nisu trošili novac na ulepšavanje. Od nezavisnosti, Riga se ubrzano rekonstruiše i postaje turistička meka ovog dela Evrope. Kroz istoriju Riga je prelazila u ruke mnogih osvajača pa je tako bila deo poseda nemačkih Teutonaca, Švedske, Carske Rusije, pa opet Nemačke, Sovjetskog saveza i na kraju slobodna i nezavisna od 1991. godine.
Na svakom uglu, trgu ili ulici kriju se znamenitosti i zanimljive priče. U Rigi ima malo Amsterdama, malo Brisela. U daljini se vidi most koji podseća na beogradski, preko Ade. A preko puta njega, zgradurine kao na Menhetnu, a onda s druge strane komunistički spomenik para oblake sa jednim Staljinovim specijaloitetom - Letonskom akademijom nauka, veličanstvenom petnaestospratnom tipskom zgradom koju je Staljin podizao u državama SSSR-a i u kojoj su “Starčevačke novine“ boravile na panel diskusiji na čuvenom sedmom spratu ovog zdanja.
S obzirom na to da je Riga veoma poznata po art nouveau arhitekturi, veoma je bitno gledati gore, ka vrhovima zgrada. Najpoznatija, sa najviše kuća ovog pravca je Albertova ulica a najbitnija zdanja nalaze se na jednom mestu: Crkva svetog Petra, Riška katedrala, Kuća Crnoglavih , Kuća sa mačkom, Mali i Veliki esnafski dom, zgrade Tri brata - najstarije zgrade u Rigi koje potiču iz 15. i 17. veka, Riški zamak…
Osim starog grada, gotičkih crkava i ostataka dvoraca, možda je najzanimljivija četvrt art nouveau. Kažu da je u Rigi najviše takvih zgrada, više od 800. Pogodilo se da je Riga u vreme kad je taj stil bio na vrhuncu popularnosti i sama bila na vrhuncu bogatstva. To ogromno bogatstvo je donelo najbolje arhitekte i graditelje koje su stare drvene zgrade ubrzano zamenjivali velelepnim palatama van starih gradskih zidina. Kako se pokazalo da zidine više nisu potrebne, one su se rušile, a grad se raširio planski duž širokih avenija koje su okruživale tada najmodernije dizajnirane palate. Osim starog grad i art nouveau četvrti treba posetiti i najveću pijacu u Evropi. Smeštena je u bivšim hangarima kompanije ”Cepelin” i pod zaštitom je Uneska. Pet paviljona površine veće od 70.000 kvadrata odolevaju najezdi modernih šoping centara pa je ova tržnica i dalje trbuh grada i mesto jeftine trgovine. Na izlet treba otići u poznato letovalište Jurmala, 25 kilometara od Rige, na obali Baltičkog mora. Raskošne palate, art deco hoteli, šetališta s brojnim lokalima i duge neprekidne peščane plaže. Da li se ljudi kupaju na temperaturi od +20? Naravno, i to s jednakim zadovoljstvom kao i na Adi Ceiganliji usred leta. U blizini Rige nalaze se i dve predivne palate. Rundale, koja je uređena poput muzeja (pravokugaonu palatu s predivnim vrtom u francuskom stilu uređivali su nemački, italijanski i francuski majstori krajem osamnaestog stoleća). Nešto veća je Jelgava čija restauracija još nije dovršena.
Danas se u Letoniji službeno govori letonski jezik. Rusko stanovništvo čini gotovo polovinu populacije Letonije i govori ruski, a Engleski svi mladi pa je snalaženje olakšano. Stariji govore i nemački. Treba istaći da se Letonija danas snažno opire ruskom uticaju pa stoga i paradoks da, iako svi govore ruski, ovaj jezik više nije službeni kao u vreme Sovjetskog saveza, pa su svi javni natpisi isključivo na letonskom jeziku a u reformi školstva, planirano je učenje samo letonskog jezika. Državljanstvo Letonije nakon osamostaljivanja 1991. godine nemaju oni koji su nakon Drugog svetskog rata došli u ovu zemlju (što je bila politika naseljavanja baltičkih zemalja u vreme SSS-a i to uglavnom s ruskog, ukrajinskog i beloruskog područja).
Iako latentno prisutne tenzije između Letonaca i Rusa nisu izražene. Kao i svaka mala nacija, stešnjena između interesa velikih sila (Nemačke i Rusije), Letonci traže svoju šansu. Danas je ova zemlja članica Evropske unije i NATO-a i okrenuta je ka Zapadu. No, atmosfera u Letoniji još uvek odiše socijalističkom prošlošću koja je ovde ostavila dubok trag. Tranzicija je donela sa sobom mnogo potresa ali čini se da su Letonci hrabro ušli u ovaj proces i da su na poslednjoj istorijskoj prekretnici, odigrali pametno i dobili. Standard je viši nego ranije, kvalitet života neuporedivo bolji ali sve ono što je posledica tranzicije istočnoevropskih zemalja pogodilo je i Letoniju pa je deo mladih ljudi iskoristio priliku da pođe u beli svet i ličnu sreću potraži na primer, u Irskoj.
Letonija, ali i susedne Litvanija i Estonija su zemlje koje svakako treba posetiti i ostati ugodno iznenađen životom na severu Evrope. Zemlje, sada prilično visokog standarda, koje su u tridesetak godina, poput brzog voza projurile i pretekle nas u pogledu razvoja kako ekonomskog i tehnološkog tako i društvenog, mogu nam biti primer. Treba učiti od onih koji su prošli period u kome smo mi zastali, izvući pouke i potruditi se. Ako mogu baltički narodi da stvore zemlju u kojoj će se osećati komotno, mogu to i Srbi.
Petar Andrejić