U poslednje vreme održava malinjake i sa svojim prijateljem obavlja sve potrebne sezonske radove na sličnim zasadima. Trenutno je sezona orezivanja voćnih stabala i vinograda pa smo sa njim popričali u vezi korisnih saveta.
- Primetio sam, a to mi je drago, da se sve više naših sugrađana opredelilo za formiranje voćnjaka na svojim njivama jer jednostavno se ne isplati na, uslovno rečeno malom prostoru, gajiti žitne kulture - kaže Goran.
Ovih dana je sezona orezivanja voća što je svakako korisno za stablo a ujedno se otvara mogućnost boljeg roda. Takođe se vrši prskanje, zaštita stabla preparatima na bazi bakra koji je nešto kao dezinfekcija i prskanje sa preparatom galmin.
- Nažalost, takvo je vreme da se stabla voća moraju redovno prskati preparatima jer jednostavno ploda skoro da nebi ni bilo a voćnjaci bi posle nekoliko godina propali što zbog štetočina što od korova. Moja preporuka je da se što manje koriste pesticidi a tretmane izvoditi samo kad je neophodno. U sezoni proizvodnje jabuke od današnjeg dana do branja ploda i zaštite pred zimu potrebno je 15 tretmana prskanja. Voćnjak nije samo posaditi stabla i brati plodove, potrebno je iznad svega voleti taj posao.
- Treba veoma mnogo rada pre nego što se dođe do zrelog ploda a iznad svega - treba stablu obezbediti sve uslove da bi dalo zdrav plod i količinu ploda koja može da nam donese neku zaradu. Isto tako je i u vinogradima, potrebno je okopati, prihraniti čokot loze, orezati i jednostavno pomoći biljci da bude zdrava kako bi dala zdrav plod, napominje Đurišić
U malim kućnim takozvanim dvorištim zasadima je situacija ista, to naši sugrađani već znaju. Takođe redovno orezivanje i prolećna priprema stabala kako bi u sezoni uživali u sočnim plodovima.
Pčelararstvo
Prvi februarski dani najavljuju skori dolazak proleća. Lepo je uživati u sunčanom vremenu. Naše pčele svaki lep dan iskoriste za pročisne letove. Leglo u zajednicama krenulo je još polovinom januara. Sa porastom temperature pčele su aktivnije i više izleću, nalaze polen od leske i tako proširuju leglo. Temperatura u košnici diže se na 36 - 37 stepeni. Pčelari budno prate šta se događa u zajednici i vrše kontrolu: da li zajednica ima vodilju, maticu, kolike su zalihe hrane, koja je jačina zajednice...
U ovom vremenu pčelarima se ne preporučuju neke aktivnosti tj. pregledi zajednica. Može samo nakratko pogledati. Februarske aktivnosti nisu preporučljive. Vremenske prilike brzo se menjaju i mogu biti štetne po pčele. Naglo povećanje legla usled toplog vremena nije dobro u februaru. Pčele pokrivaju svoje leglo “greju ga“, ako je velika površina legla, pčele brojčano neće moći da pokriju leglo i doći se do uginuća legla, pa možda i pčela. Pčele nikada neće napustiti svoje leglo, pa i po cenu života. Zato se i radujemo ali i zabrinuto gledamo ovo vreme. Mišljenja su, da zimski meseci kao što je februar, treba da budu hladanni i da ima snega. Kada su temperature u minusu pčele su manje aktivne. Sigurno je da će pčele brojčano ojačati do pojave prvih cvetova: vrbe džanarike, pa repice. Polen koji sada odnose je polen od leske. On je dragocen za pčelinje zajednice.
Pčelari u Starčevu nastavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Dolaze predavači i kolege, prenose im saznanja iz oblasti pčelarstva. Starčevački medari su se odazvali na poziv pčelara iz Bavaništa i zajedno proslavili slavu Svetog Vasilija. Pčelari iz Skorenovca slavili su godišnjicu osnivanja a i tu su Starčevci prisustvovali kao i na skupu pančevačkih pčelara koji su slavili Sretenje. Starčevce očekuje godišnja skupština, nabavka i zamena voska i opreme za pčele. Na godišnjoj skupštini sumiraće se rad u prošloj godini i planovi i zadaci za 2019.
Na kraju, treba naglasiti: sva stručna predavanja ukazuju da upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi nepovoljno utiču na razvoj pčelarstva kao i do velikog broja obolelih građana. Treba smanjiti i kontrolisati njihovu upotrebu.
Kosta Aća
Pijačn i barometar
Beli luk: ......25-30 din komad
Bundeva: ...................50 din kg
Crni luk: ..............100 din kg
Krompir: .................80 din kg
Kupus: .......................60 din kg
Mladi luk: ..........50 din veza
Paradajz: ................250 din kg
Pasulj: .............250-350 din kg
Rotkvice: .............60 din veza
Šargarepa: ...........100 din kg
Zelen: .............70-80 din veza
Zelena salata: 60 din komad
Banane: ..................140 din kg
Jabuka: ................40-60 din kg
Kruške: ............80-120 din kg
Limun: ....................120 din kg
Mandarine: .....100-140 din kg
Narandža: .........100-150 din kg
Orasi (očišćeni): 700 din kg
Suva kajsija: .........700 din kg
Suva šljiva: ..........300 din kg
Suva smokva: ...400-500 din kg
Jaja: 9-12 din komad