Od 2007. godine trajno se doseljava u Starčevo gde odmah započinje sa aktivnostima koje voli od malena-  a to je domaća radinost. Član je Udruženja žena “Neolit“ od samog osnivanja, a i danas je posvećena radu u okviru ovog udruženja, sa kojim gostuje kod udruženja sličnog tipa, ili kao domaćin organizuje akcije svog matičnog udruženja.

Pre 30 godina je učestvovala u kultnoj emisiji “Znanje-imanje“ a, takođe, često se takmičila u spremanju “zaboravljenih“ jela, gde je osvajala nagrade.

Veći deo života proveli ste u Jabuci, kako biste je uporedili sa Starčevom?

 - U Starčevu je kultura stanovnika skroz dugačija nego u Jabuci. Mislim u pozitivnom smislu za Starčevo. Generalno, imam osećaj kao da živim u gradu a, uostalom, veza sa gradom Pančevom je mnogo pristupačnija u odnosu na Jabuku. Starčevo ima izgrađenu infrastrukturu, aktivno je naseljeno mesto u svim sferama: kultura, sport, udruženja građana… Daleko, daleko ispred Jabuke. U Starčevu imam rodbinu. Nikada mi nije bilo jasno zašto je otac kupio plac i gradio kuću u Jabuci kada su nam rođaci već živeli ovde, Nešto manje od trinaest godina ima, kako se moja želja ispunila, tako da sam sada građanin Starčeva.

Domaća radinost je nešto što vas zanima?

- To je vrsta hobija koji sam zavolela kao dete. U pitanju je vez, heklanje, štrikanje, pravljenje jela koja su skoro zaboravljena, čitav život sam posvećena tome. Pre 30 godina sam učestvovala u kultnoj emisiji “Znanje-imanje“ koja se nedeljom davala na prvom programu, mislim da je tada bio u pitanju RTB. Često sam išla na takmičenja i osvajala nagrade što pojedinačno, što u ime nekog udruženja, a u poslednje vreme u ime Udruženja žena “Neolit“.

Član ste od osnivanja starčevačkog udruženja žena.

- Onog trenutka kada se udruženje osnovalo,  postala sam njegov član. Obožavam druženja i aktivnosti tog tipa. Mnogo toga može da se nauči o drugim kulturama. Dopadaju mi se druženja i gostovanja kod drugih udruženja žena. Uskoro, kada se budemo uselili u našu prostoriju u Domu kulture, biće to pravi raj za mene i moje prijateljice i naravno za sve ljude koje koje zanima takav vid druženja. Imaćemo mogućnost da zajedno radimo i stvaramo pa sa samim tim razmenjujemo znanja na licu mesta.

Pored spravljanja jela vešti ste u heklanju, štrikanju…?

- Da pojasnimo nešto prvo o jelima. Pored kuvanih jela koje većina domaćica zna da priprema, moja specijalnost su pite od svega i svačega sa ručno razvlačenim korama. Za neke pite je potrebno oklagijom istanjiti koru, što znači da je potrebno imati i različite modele oklagija. Najbitnije je to da čovek ima od koga da nauči te veštine, da ih kroz život primenjuje pa da ima kome da prenese znanje. Danas, mlade žene skoro da ne zanima domaća radinost, a za jela se tek poneka devojka zainteresuje jer je sve dostupno. Ali, ipak, domaća pita ne može da se po ukusu poredi sa industrijskom pitom koja je napravljena radi biznisa. Zaključak je - da oko sebe treba da okupimo što više mladih ljuid kojima bi prenele veštinu i znanje. Za neke proizvode sam dobijala ozbiljne ponude - za zavese, stolnjake, džempere a ipak nisam htela da ih prodam. Ostaće kod mene dogod sam živa.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

- Neki dalji plan je da ostanem u Starčevu iz koga ne želim da odem. Na poslu od koga mi zavisi egzistencija, a koji nema veze sa hobijem koji radim, da dočekam penziju. Za sve to vreme planiram da budem aktivna u uUdruženju žena kako bih svojim zalaganjem i znanjem doprinela opštem dobru, kako Udruženja,  tako i našeg Starčeva.

G. Milošević