Nekako je to u isto vreme kad se i zima bori s prolećem.
Pokladna nedelja i još dva dana to jest ponedeljak i utorak dani su zabava, ludovanja, zbijanja šala, maskiranja i svega što uz to ide. U Starčevu su to bili “agovi“.
Nedelja je bila, da tako kažemo, rezervirana za decu, a zvali su se “mali agovi“. Deca bi se maskirala tako što bi obično na nekakvoj 6eloj krpi od pargara bojicama nacrtali nekakvi strašni lik, to stavili preko lica, izrezali rupe za oči usta i nos, preokrenuli i obukli na sebe neki stari grudnjak od jagnjeće kože ili neku staru bundu, obukli stare gaće te tako išli po ulici i plašili ljude i ostalu decu i prolaznike. Bilo je interesantnije ako bi se oko pasa vezala kakva klepetuša ili zvonce i na taj način zvonjavom i klepetanjem stvarala još veća buka. Ponekad su se deca udružila pa su išli i u grupama.
U ponedeljak je bilo već malo ozbiljnije. U agove ili “velike agove“ išli su malo stariji. NJihove maske su bile malo ozbiljnije i bolje pripremljene, a “veliki agovi“ bili su i malo bolje organizovani. Išli su u većim grupama od kuće do kuće, a naročito tamo gde su znali da se neko od ukućana plaši maskiranih ljudi.
Poslednji dan Poklada - utorak, bio je rezervisan za “didove“. To su znale biti čitave povorke dobro maskiranih ozbiljnih mladih ljudi, žena, momaka, pa i poneka devojka. Povorka je obično i nešto prikazivala, a najčešće su to bili nekakvi svatovi. Usput, takve maskirane povorke zadirkivale su prolaznike, zalazeći u avlije plašili su ukućane, često su ljubili i zadirkivali mlade žene i snaše, a gde je bilo devojaka, one su se morale dobro paziti.Tražili su i dobijali jelo i piće, a gde nisu bili dobro primljeni znali su napraviti i neku štetu. Za Poklade su se spremali svi - od najmanjih do najvećih i najstarijih, a domaćice su pekle posebnu vrstu kolača - šprickrofne. Nakon ovakvog celodnevnog ludovanja po selu obično su svi završili negde na maskiranoj zabavi, gde su se do kraja izludovali, naigrali i napevali, jer sutra je već Čista sreda - Veliki post i nemrs, početak duhovne i telesne pripreme za Uskrs.
Pokladna nedelja bila je uobičajena, kao i skoro sve nedelje kroz godinu, a nedeljni ručak u Banatu je karakterističan. Obavezna je supa, kokošija ili goveđa, sa pravim domaćim rezancima, a onda kuvanog mesa i sosa i na kraju nekakvo pečenje. Obavezni su bili i kolači. Za običnu nedelju domaćica je mesila kolače ili po želji ukućana ili je to bio njezin izbor.
Kako su Poklade posebno vreme u godini tako su se za Poklade pravili i posebni kolači - šprickrofne. Za šprickrofne prvo treba skuvati kulju od brašna, najbolje mešanog oštrog i mekog i to na pola voda pola mleko i još se doda malo nekakve masnoće, putra ili margarina. Kad se kulja ohladi u nju se dodaje bar šest jaja i to jedno po jedno dok se sva dobro ne umešaju. Kad je testo gotovo s posebnom špricem se spušta u vruću masnoću i tako se prže dok ne porumene. Kad porumene izvade se na tacnu, pospu se sa šećerom i cimetom i mogu se poslužiti.
Trebalo je toga dosta ispeći, prvo za familiju, a drugo za agove koji su obilazili skoro svaku kuću, a i njih je trebalo s nečim poslužiti. U Pokladne dane mislim da je selo mirisalo na cimet i šprickrofne.
Vinko Rukavina