Kraći je, u odnosu na januar koji je trajao dve večnosti mnogima. Zima je obično već malo popustila pa je febraur blaži i u tom smislu. Ipak, to što je februar “nežniji“ ne čini ga oličenjem ljubavi, izgled ume da prevari.
U februaru se proslvlja Dan zaljubljenih koji se ponekad poistovećuje sa ljubavlju. Šta smo zapravo proslavili 14. februara? Da li ljubav traje jedan dan ili pak jedan mesec?
Dan zaljubljenih, izaziva različite reakcije, naročito na društvenim mrežama koje su sada svima dostupne. Neki ga potpuno priznaju dok ga drugi potpuno negiraju. Verovatno su svi u pravu na neki svoj način. U moru dostupnih informacija vrlo je lako pronaći da se 14. februara proslavlja Dan zaljubljenih, Sveti Trifun i Sveti Valentin, neki ih vezuju neki odvajaju, svakako izbor postoji.
Što se samog Dana zaljubljenih tiče jasno je da je to kreacija koju smo prigrlili zato što mnogima tako odgovara. Pod izgovorom da je uvek dobrodošao dan da se pokaže ljubav jednog bića prema drugom, popularnost raste kao i komercijalizacija, a trgovci pune džepove. Pa se ljubav iskazuje cvećem, čokoladama, večerama, čestitkama, svakako, samo ne ljubavlju. Treba napraviti balans a to nije uvek jednostavno.
Ono što je najvažnije razdvojiti u celoj ovoj priči jesu ljubav i zaljubljenost. Nisu to ni približno iste stvari niti jedno sledi iz drugog. LJubav je trajno osećanje, dok je zaljubljenost prolazno stanje uglavnom zasnovano na idealizaciji ljubavi ili osobe - partnera. Mnogi nisu ni zaljubljeni u nekoga već su zaljubljeni u prijatnost koja se tu rađa. Takođe, mnogi veruju da je potrebno prvenstveno biti zaljubljen kako bi se iz te zaljubljenosti kasnije razvila ljubav. To nije pravilo, a vrlo često se uopšte ni ne dogodi. Kada se “razbiju“ ideali iz toga ne sledi ljubav, već osećanje razočarenja. A naše društvo forsira stanje večite zaljubljenosti, zbog čega venu veze a Dan zaljubljenih cveta.
Možda je baš to razlog što se zaljubljenosti posvećuje samo jedan dan. Za ljubav je potrebno mnogo više.
dipl. psihilog Maja Đurišić