Takve osobe su, po mom mišljenju, čudne i veoma im je teško prići, jer one su ipak “Feme“. Samo što danas ima više “Fema“ i sve su podjednako samouverene. Često se dešava da jedna od tih “Fema“, radi nešto samo da bi bila prihvaćena. Baš kao i Fema iz dela Jovana Sterije Popovića, ona je želela da bude gospođa, kako bi je ostali tako gledali. Niko, ali baš niko od tih “Fema“ ne shvata da u životu i nije toliko bitno tuđe mišljenje. Kada naučimo da razlikujemo komentarčiće od saveta, shvatićemo da smo savršeni onakvi kakvi se sebi najviše dopadamo. Nema potrebe da radimo nešto što ne želimo ili ono što nam se ne sviđa. Sve dok budemo bili iskreni pokazivaćemo pravog sebe. Moramo znati da imamo samo jednu priliku, koju nikako ne smemo da ispustimo i zato u toj jednoj prilici, treba pokazivati sebe u najboljem svetlu. Kada bi te “Feme“ shvatile šta u stvari rade, one bi svakim svojim danom postale bolje, ne bolje od drugih, već od sebe juče. Nikada nemojte da budete Feme, jer uobičajno, kad radimo nešto što je “u trendu“ budemo lako ismejani. Sve dok radimo ono što nas čini srećnim i mi sami se lepo osećamo. Većina osoba i nema neko lepo mišljenje o “Femama“, jer one ne izgledaju zadovoljno onim što rade.

            Budite onakvi kakvi vi mislite da je najbolje i kada sretnete neku Femu upitajte je: “Da li se osećaš lepo u tome što radiš?“.

Anđela Kalinović 7/1

U bajkama je sve moguće

            Ponekad poželimo da smo u nekom drugom svetu, u kom ne postoje umor, laž i bolest.

            U bajkama svi imaju šta im je potrebno. Niko nije gladan i nikome nije hladno. Bajke se uvek završavaju srećnim krajem, ali u životu nije uvek tako. Imamo mane i vrline koje moramo prihvatiti. U bajkama, junaci pobeđuju bez mnogo truda, a u životu, koliko god se trudili, ponekad nije dovoljno. U bajkama se deca rađaju srećna i zdrava, a u relanosti često ne. U bajkama jednim zamahom čarobnog štapića ni iz čega nastane nešto što će tom junaku promeniti život. Možda mi to ne primećujemo, ali svi imamo taj maleni čarobni štapić u sebi. Dokle god verujemo u njega on će polako, tiho i neprimetno raditi to nešto čemu smo se nadali i nadamo se, a onda odjednom shvatićemo da se ta naša nada pretvorila u istinu i bićemo srećni.

            Uvek treba verovati u bajke, jer dokle god verujemo u njih, ima šanse da postanu realost.

Majda Starčev 6/1