Tada su naše mesto pohodili naučnici s Univerziteta Harvard zajedno sa svojim beogradskim kolegama zaposlenim u Narodnom muzeju. Neki od rezultata tog obimnog projekta dostupni su i onlajn na sajtu Muzeja arheologije i etnologije "Pibodi". Reč je o brojnim fotografijama sa terena koje prikazuju sam arheološki lokalitet, pronalaske, ali i izgled našeg naselja u to vreme. Sporadičnih poseta stručnjaka nalazištu bilo je i ranije, počeci zvaničnih arheoloških iskopavanja u Starčevu sežu u 1928. godinu. Ovog leta će se, dakle, navršiti tačno devet decenija otkako je kustos Narodnog muzeja u Beogradu dr Miodrag Grbić boravio u našem kraju i krenuo sa sistematskim istraživanjem na lokalitetu koji će biti nazvan "Starčevo-Grad". Tekst koji prenosimo u ovom broju "Starčevačkih" objavio je beogradski list "Vreme" u svom 2419. broju 17. septembra 1928. Novinar na četvrtoj strani "Vremena", u članku koji se zove "Naselje iz mlađeg kamenog doba u Starčevu kod Pančeva", izveštava čitaoce o naučnoj ekspediciji dr Grbića.
"Posle lepog uspeha u istraživanju bogatoga Stobija, koje je nedavno izvršio upravnik Narodnog muzeja u Beogradu g. dr. Vlada Petković, pre kratkog vremena vratio se i kustos muzeja g. dr. Miodrag Grbić sa terena u Starčevu, u blizini Pančeva.
Značaj Starčeva za preistorijsku arheologiju bio je već od ranije poznat Narodnom muzeju. Dobrotom g-đe i g. Nubera, koji su Narodnom muzeju još pre nekoliko godina poklonili neke fragmente posuđa nađenog u Starčevu, moglo se odmah ustanoviti da su preistorijskog porekla. Ovo nekoliko fragmenata, koji su se sastojali iz raznobojnih belih, crnih, mrkih, žutih i crvenih geometrijskih šara, izazvali su veliku pažnju kod stručnjaka. Za njih su se zainteresovali i g. g. dr. Balduin Sari i Jozo Petrović, koji su u ovom međuvremenu posetili Starčevo radi bližeg upoznavanja na terenu. Skromna sredstva Narodnog muzeja, ove institucije koja bi inače trebala da je jedna od najvažnijih za propagandu naše kulture pred inostranstvom nisu dozvolila sve do ove godine da se preduzmu sistematska istraživanja na mestu koje je u neposrednoj blizini samoga Beograda.
Tek ove godine za kratko vreme istraženo je u Starčevu sedam jama. U preistorijskoj arheologiji za mlađe kameno doba (neolitsko), nazivaju se jamama one zemunice u kojima je čovek ostavio trag i u kojima je verovatno stanovao. Čovek sa primitivnom kulturom, kakvu je imao u neolitskom dobu, nije umeo da gradi kuće nad zemljom, nego je stanovao u jamama - zemunicama, čiji su krovovi od pletera oblepljeni blatom virili nad zemljom. On je tada bio već gospodar vatre, koja tada nije gorela slobodno na ognjištima, nego je bila zatvorena u zemljane peći, čiji su tragovi, kao i mnogo pepela, nađeni po zemunicama. Razbijeno posuđe, slomljene kamene sekire, kremeni, noževi, kao i koščana šila nalaze se još sada po ovim jamama.
(nataviće se)