Tog se obimnog posla poduhvatila Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" iz Beograda. Korpus novinskih tekstova publikovanih na internet mreži sadrži 45 naslova objavljivanih od početka devetnaestog do sredine dvadesetog veka. U pitanju je 400 hiljada stranica na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Upravo nam ovaj izvor za istraživanje prošlosti ukazuje na to da prepredeni kriminalci, prevaranti i pljačkaši svih vrsta nisu isključivo karakteristika vremena u kom živimo. Detaljnu sliku predratnih kriminogenih radnji upravo nam pružaju crne hronike pojedinih naših starih novinskih časopisa odskora dostupnih i pretraživih na internetu. Među tom bogatom građom pojavljuje se iscrpni izveštaj o učestalim krađama u pančevačkim selima koje su se zbile početkom oktobra davne 1928. godine - pre skoro devet decenija. Naime, dnevni list "Pravda" u svom broju 281 objavljenom, 16. oktobra 1928. u Beogradu, na petoj strani donosi tekst pod nazivom "U okolini Pančeva razbojničke bande nesmetano pljačkaju stanovništvo". U velikom podnaslovu članka koji se bavi ovom hajdučijom u južnom Banatu već se pominje Starčevo i nepoznati razbojnici koji su tih dana navodno obili čeličnu kasu naše opštinske kuće i iz nje odneli 75 hiljada tadašnjih dinara gotovine i 100 hiljada dinara u hartijama od vrednosti. Isti podnaslov pominje i bogatog starčevačkog seljaka kome su lopovi ukrali 57 hiljada dinara.
Nakon što u samom uvodu piše o pljački Blohove žitarske radnje na Starčevačkom putu i obijanju kase jevrejske crkvene opštine u centru Pančeva, autor teksta veoma detaljno govori o sličnim nemilim događajima koji su usledili u obližnjem Starčevu. Za razbojništva počinjena u našem mestu optužen je izvesni trgovački putnik koji se obreo u Starčevu i nudio proizvode koji maltene nikom nisu ni bili potrebni. Pritom je taj lažni prodavac obilazio javna mesta, seoske kafane, pa i kuće žitelja. Tako se, naime, informisao o lokalnim prilikama, materijalnom statusu meštana i ispitivao teren pre kasnijeg pristupanja nečasnom činu krađe. Sumnjivo lice često je u gostionicama zapodevalo razgovore sa seljacima ispitujući ih pritom o tome kako se živi u Starčevu. Jedan od njih je odgovorio ovako: "Teško, gospodine! Kukuruza gotovo nije ni bilo, a dažbine velike. Oni iz opštine zaređali iz kuće u kuću i ubiraju porez. Lako je gazdama i onim Švabama. Oni imaju iz čega da plaćaju. Eto, na primer, Franc Pfajfer! Čovek bogat, daje novac pod interes i nikad nije bez sto hiljada u kući." Ispostaviće se da je ova izjava naivnog Starčevca bila ključna za pljačkašev izbor mete. Na pitanje upućeno prevarantu koje se ticalo razloga njegovog dolaska on je odgovorio kako trguje vršalicama. Prisutni sagovornici su ga odmah uputili na prethodno pomenutog bogatog Nemca Pfajfera s obzirom na to da bi on, po njihovom mišljenju, jedini bio zainteresovan za kupovinu te poljoprivredne mašine. Rekli su mu i gde buduća žrtva lopovluka stanuje, pa se lažni trgovački putnik ubrzo našao kod Pfajfera. Od trgovine nije bilo ništa, ali je kradljivac iskoristio priliku da osmotri dvorište i kuću u kojoj će izvršiti razbojništvo, zapamti raspored prostorija i proceni bezbednosne rizike svoje naredne noćne posete.
(nastaviće se)
D. Mergel