- Prvi i osnovni posao načelnika upravnog okruga je koordinacija, organizacija i usklađivanje rada područnih jedinica ministarstava koje su smeštene u sedištu upravnog okruga, zatim predsedavanje Savetom upravnog okruga i koordinacija radom predsednika opština i gradonačelnika gradova, koordinacija između republičkih organa, ministarstava i ostalih državnih organa sa lokalnim samoupravama u cilju pospešivanja saradnje, bržeg, efikasnijeg i ekonomičnijeg rešavanja problema. Načelnik je po funkciji i komandant Okružnog štaba za vanredne situacije. Jedna od nadležnosti je i koordinacija i organizovanje rada stručne službe upravnog okruga koja je tehnička podrška radu inspekcijskih službi, kako u sedištu tako i van sedišta okruga, u drugim lokalnim samoupravama na našoj teritoriji.
Na koji način koordinirate radom republičkih inspekcija?
- Područne jedinice imaju svoje izvode planova rada na godišnjem, polugodišnjem, kvartalnom i mesečnom nivou koje dobijaju od svojih ministarstava. Moj zadatak je praćenje tih planova rada i koordinacija aktivnosti iz tog dokumenta, organizovanje zajedničkih akcija, obezbeđivanje uslova da akcije mogu da se sprovedu, povezivanje sa ostalim državnim organima kao što su policija, poreska uprava kako bismo inspektorima obezbedili sve uslove za ispunjenje planova rada u najvećem procentu. U Južnobanatskom upravnom okrugu procenat ispunjenosti plana rada inspekcijskih službi je na izuzetno visokom nivou. Osim planova, oni imaju aktivnosti i prema prijavama građana koje su prioritet u odnosu na planove. Zaista nam je interes da briga o građanima bude na prvom mestu i da se zaštita prava stavi ispred svih obaveza.
Šta su najveći problemi i izazovi inspektora na području Južnobanatskog upravnog okruga?
- Najveći problem je nedostatak izvršilaca na inspekcijim poslovima. Prirodnim odlivom imamo značajno smanjen broj ljudi, a teritorija upravnog okruga je velika i razuđena. LJudi se natprosečno zalažu kako bi se pokrila cela teritorija, ali je to sve teže i bojim se da ćemo doći u problem ukoliko u najskorijem vremenu ne budemo zaposlili mlade ljude na koje će naši iskusni inspektori preneti svoje znanje i iskustvo. Resorno ministarstvo nas uverava da postoji plan trogodišnjeg popunjavanja inspekcijskih službi kako u pogledu izvršilaca tako i u pogledu obnavljanja resursa za rad, opreme, automobila jer smo i tu skučeni. Broj ljudi, razuđena teritorija i opremljenost je nešto što je najveći problem. Što se tiče same privrede, subjekata koji se kontrolišu, nemamo povratnih informacija da postoje problemi. Nisam imala nijednu pritužbu na rad inspektora.
Zbog prepletenih nadležnosti i nepoznavanja propis,a kome građani mogu da prijave nepravilnosti koje uoče na terenu?
- Pisarnica Upravnog okruga je mesto gde građani mogu da se obrate lično, podneskom, prijavom. Najbolje bi bilo kada bi svaka prijava bila potpisana imenom i prezimenom, jer je inspektor u obavezi da na istu dostavi informaciju o postupanju. Međutim, najzastupljenije su anonimne prijave rada na crno, odnosno povrede prava iz radnog odnosa. Inspektor kada izađe na teren po prijavi ne otkriva podatke podnosioca prijave i zato apelujem na građane da svoje prijave potpišu kako bi mogli da dobiju povratnu informaciju o tome kako je postupano po njihovoj prijavi. Osim na pisarnici prijava se može podneti i na elektronsku poštu načelnika okruga: nacelnikŽjuznobanatski.okrug.gov.rs. Na sajtu Južnobanatskog upravnog okruga je spisak svih inspekcija na našoj teritoriji, njihovi brojevi telefona i mejl adrese na koje se mogu dostaviti prijave. Svaka prijava toga dana kada stigne prosleđuje se na dalje postupanje.
Okrug je od početka uključen u realizaciju Zakona o ozakonjenju. Nedavno ste imali i radni sastanak o sprovođenju treće faze. Šta će biti zaduženja Okruga?
- To je posao u kojem Okrug ima koordinacionu ulogu u pravom smislu reči. Sredinom marta imali smo sastanak sa predstavnicima nadležnog ministarstva i ljudima koji učestvuju u postupku ozakonjenja iz svake lokalne samouprave. Na dnevnom nivou pratimo sada već treću fazu ozakonjenja, odnosno donošenje rešenja o ozakonjenju objekata. Svi nalozi iz Ministarstva idu preko upravnog okruga. Okrug je taj koji sa jedne strane prosleđuje naloge lokalnim samoupravama, a sa druge direktno prati celokupan proces implementacije zakona, od popisa nelegalno izgrađenih objekata, dodatnog zapošljavanja lica koja rade na poslovima ozakonjenja, do donošenja rešenja o rušenju. Okrug je taj koji ukazuje na jasno definisane probleme koji se javljaju na lokalu i tako je na nedavno održanom sastanku na kome je bila prisutna pomoćnica ministra, ukazano na potrebu dodatnog angažovanja građevinskih inspektora i ljudi koji će raditi na poslovima ozakonjenja kako bi se započeto i završilo u planiranom periodu. Predstavnici ministarstva dali su uverenje da će učiniti sve što je u njihovoj moći da reše potrebe za dodatnim angažovanjem. Rezultati saradnje okruga i nadležnog ministarstva su više nego dobri, i Južni Banat svrstavaju u jedan od najuspešnijih okruga kada je u pitanju realizacija pomenutog zakona.
Sastanci Saveta okruga održavaju redovno i okupljaju gradonačelnike i predsednike opština s teritorije Južnobanatskog upravnog okruga. Šta je suština tih sastanaka i zadatak Saveta i koji su najznačajniji efekti u poslednjih godinu dana?
- Sastanci se održavaju redovno, ali komunikacija s predsednicima opština i gradonačelnicima gradova je na dnevnom nivou i pokušavamo da njihove probleme zaista i rešimo na dnevnom nivou. Uredba kaže da su obavezni sastanci Saveta jednom u dva meseca, a lokalne samouprave delegiraju koje su to teme o kojima razgovaramo. Između ostalog, razgovarali smo o ozakonjenju, o problemima zoohigijenske službe, o dostupnim fondovima za finansiranje aktivnosti lokalnih samouprava… Razmatramo i rad inspekcijskih službi na teritoriji svake lokalne samouprave. Različite su teme, u zavisnosti od perioda održavanja. Najefikasnijim se pokazalo, da kada uočimo na terenu, u više lokalnih samouprava identičan problem, organizujemo sednicu Saveta, pozovemo tim ljudi iz ministarstava, i u radnoj atmosferi i dvosmernoj komunikaciji rešavamo te situacije.
Kao komandant Okružnog štaba za vanredne situacije Novu godinu i neke značajnije datume u zemlji provodite u obilasku vatrogasnih jedinica. Ustanovili ste i nagradu za najboljeg policajca, vatrogasca i pripadnika vojske. Koliko je važno tim ljudima, i takvim gestovima ukazati na značaj posla koji obavljaju? Koliko ste zadovoljni situacijom na našoj teritoriji po pitanju sveopšte bezbednosti?
- Parametri koji se izvlače na kraju svake kalendarske godine pokazuju da Južni Banat spada u red najbezbednijih upravnih okruga, zahvaljujući pre svega radu Policijske uprave Pančevo. Zbog toga sam veoma zadovoljna. Kad god smo imali potrebu da nam se pripadnici policijske uprave priključe ili daju asistenciju, podrška nije izostala. Imali smo saradnju i po pitanju nelegalnog prevoza, kontrole ugostiteljskih objekata… Vatrogasce vidimo samo kad je potrebno da dejstvuju, ali su to ljudi koji zaista daju sve od sebe da ispune radne zadatke onako kako to dolikuje uniformi koju nose. Narod smo koji je tradicionalno vezan za uniforme, poštujemo vojsku, policiju, vatrogasce. Lagodnije se osećamo kada su oni tu šta god da se dešava. Svojim radom trudom i zalaganjem zaslužuju da bar jednom godišnje budu izdvojeni za ono što su učinili. Ove godine smo nagradili i vojnike koji su se istakli u akciji sprečavanja nasilja nad ženom, jer su delujući van svojih redovnih obaveza pokazali visok stepen društvene odgovornosti, ali svi ljudi koji nose uniformu zaslužuju da budu nagrađeni za to što pružaju bezbednost svima nama.
Uloga civilne zaštite postaje sve značajnija, a i država na različite načine ukazuje na važnost postojanja civilne zaštite u svakom mestu jer smo suočeni sa sve češćim iznenadnim elementarnim nepogodama. Šta će Okrug činiti u ovoj godini da se formiraju i unaprede jedinice civilne zaštite?
- Država je prepoznala da elemenat civilne zaštite nedostaje u odbrani od elementarnih nepogoda. Elementarne nepogode i vanredne situacije su nešto što ne možemo da predvidimo a nažalost, ima ih sve više i sve češće se dešavaju. Profesionalni kapaciteti su nedovoljni u smislu broja ljudi i opremljenosti, a svakako bi im svaka pomoć dobrodošla. Svaka lokalna samouprava je u obavezi da formira jedinice civilne zaštite, s namerom da se ponašamo odgovorno u datim situacijama, da znamo ko, kad, šta, gde i na koji način radi. Imali smo jedno loše iskustvo s poplavom u Uljmi juna prošle godine. Zahvaljujući profesionalnom pristupu vatrogasno-spasilačke jedinice i svih ostalih službi koje su učestvovale, problem smo uspešno prevazišli ali bi bilo mnogo lakše da smo imali na raspolaganju civilnu zaštitu. Ona je u južnom Banatu u povoju. Imamo formirane specijalizovane jedinice civilne zaštite pri Sektoru za vanredne situacije - Odeljenje za vanredne situacije sektora za južni Banat. U okviru tih specijalizovanih jedinica u južnom Banatu formirana su dva voda: jedan je za protivpožarnu zaštitu a drugi za pružanje prve pomoći. Imali su obuku, opremljeni su i spremni za delovanje ukoliko bude potrebno. Pokrivaju teritoriju celog Upravnog okruga. Druga vrsta jedinica civilne zaštite jeste civilna zaštita opšte namene i u nadležnosti su lokalnih samouprava, uglavnom su formirane ili u postupku formiranja. Pančevo ima formiranu svoju jedinicu opšte namene koja pokriva i teritoriju Starčeva, odnosno svih mesnih zajednica na teritoriji grada.
Kao načelnica Okruga nastojite da pomognete i privrednicima u rešavanju njihovih problema. Na koji način možete olakšati rad preduzetnicima i privrednicima?
- Sastanci za privrednicima su ključni, jer daju povratnu informaciju o primeni zakona. Od njih možemo da saznamo šta im nedostaje, šta je potrebno uraditi kako bismo im poboljšali uslove za poslovanje. Ono što dobijemo kao informaciju moramo da prenesemo tamo gde treba kako bi mogle da se donesu pravovremene, relevantne i kvalitetne odluke. Svima nam je u interesu da imamo bolji privredni ambijent. On je bolji ukoliko su privrednici zadovoljniji i ukoliko postoji izvesnost njihovog ulaganja i planiranja. Mora da postoji tesna veza i razmena informacija između privrede i države koja donosi zakone. Ideja mi je bila da se napravi spoj između te dve strane, jer to su ljudi na istom zadatku ali ih treba povezati. Na Skupštini privrednika u Privrednoj komori videla sam da postoji volja, svi moramo da vodimo aktivnu politiku u tom procesu kada nešto stvaramo. Privrednici mogu direktno da mi se obrate, a mogu da se obrate i Komori. Predstavljamo put do države i dostupni smo privrednicima da bez problema mogu da daju svoje sugestije. To je ključ uspešne saradnje.
Violeta Jovanov Peštanac