- Moj primarni poziv je - profesor fizičkog vaspitanja. Završila sam Fakultet fizičke kulture u Novom Sadu. Nakon završetka studija, 2004. godine, želela sam da ostanem da radim u okviru fakulteta, međutim,  otvorilo se radno mesto u starčevačkoj osnovnoj školi, prihvatila sam taj posao i to se ispostavilo kao dobra odluka.

Sportski počeci?

- Tokom 80-ih godina trenirala sam odbojku za OK “Borac“. Kasnije i za OK “Dinamo“ a kratko sam igrala i u Novom Sadu. Kao učenica starčevačke škole imala sam sreću da dva puta odem na državno prvenstvo, od čega smo jednom osvojili treće mesto. Ovde je dugo vladala lepa odbojkaška priča...

Trenerska karijera?

- Još kao apsolvent ušla sam u trenerske vode. Prvo sam pomagala profesoru sa fakulteta, pa sam se oprobala u dva novosadska kluba. Po povratku u Starčevo započinjem obnavljanje ženske odbojke u našoj sredini. Godine 2006. osnovala sam klub “M-tim“, sa sestrom Mirjanom. Klub je tada brojao osamdesetak devojčica. Dobro se radilo, nismo imali problema sa članstvom, ali je vremenom zbog promena načina takmičenja, sve počelo mnogo više da košta i da zahteva sve više vremena i energije, a kako sam bila jedini trener u klubu i imala i drugi posao, pritisak je bio prevelik. Napravila sam pauzu u kojoj sam vodila školsku sekciju, da bi se vratila trenerskom pozivu i od 2012. godine sam trener u OK-u “Dinamo“ gde treniram pionirsku ekipu i takođe se bavim školicom odbojke za decu do 4. razreda i mlađim ženskim selekcijama. U karijeri sam imala i licencu za vođenje prvog tima ali zbog svih obaveza opredelila sam se za mlađe selekcije, pre svega pionire.

Najdraži uspeh?

 - Kao trener imala sam priliku da dođem do državnog prvenstva. Za sada najveći uspeh je 4. mesto u Vojvodini. Najdraži mi je uspeh to što smo u pet dana dva puta pobedili ekipu “Spartaka“ iz Subotice, i u gostima i u Pančevu, a to je ekipa koja ima najbolju školu odbojke u zemlji. U dve neizvesne utakmice, obe smo dobili sa po 3:2 u setovima.

Uslovi za školski sport u Starčevu?

- Dosta su se popravili. Počev od grejanja, prvenstveno. Sala je svetla, lepo izgleda i u njoj može dobro da se radi. Sprave su uglavnom starije, nešto je obnovljeno ali naša škola ih poseduje gotovo sve, što je važno, pa se sa sigurnošću može reći da ima uslova za realizaciju predviđenog nastavnog plana i programa. Nadamo se da će se obistiniti ideja o proširenju sale, ili izgradnji hale.

Fizičko vaspitanje u školi danas?

- I dalje je jedan od omiljenih predmeta u školi. Deca vole tu vrstu aktivnosti.

Kakve su nove generacije dece?

- Deca danas imaju previše izbora, ne samo za sport nego uopšte. To ih tera da budu usko fokusirani i kada se opredele za jedan sport, druge uglavnom isključuju. Pre smo svi igrali svaki sport, što nam je pružalo svestranost i spretnost. Bilo je jedino bitno završiti domaći zadatak i izaći napolje. Najveći je problem danas što se izgubila ona dečija igra na ulici, koja je bila karakteristična za manja mesta. Između dve vatre, lastiš, klikeri, penjanje na drvo, preskakanje neke ograde pa i fudbal, basket, toga sve manje ima. Ni blizu u meri kao pre, što znatno utiče na umanjenje sportskog duha.

Kako negovati sportski duh?

- Više igre i samo igre, igranje u prirodi i na otvorenom. Današnje vreme nije lako. Svi su u jurnjavi, a u isto vreme treba biti istrajan i dosledan u svojim namerama. Decu treba motivisati.

Želje za budućnost?

- Nadam se da će biti prilike da sa školskom decom uspem da dođem do državnog takmičenja. Bila sam veoma blizu tome sa generacijom dečaka 1997. godište, gde nam je nedostajao jedan korak. Spletom okolnosti u poslednjem koraku nisam mogla lično da ih vodim, pa mi je tu ostao mali žal, ali se nadam da će biti još vremena i generacija za ispravku.

Kako provodite slobodno vreme?

- Kada god mogu odlazim u prirodu. Volim da vozim bicikl pa iščekujem proleće.

Sportska poruka za kraj?

- Ne treba se zadovoljavati time da ste najbolji u prosečnoj sredini, već se treba boriti i raditi na sebi više. Ukoliko je neko perspektivan treba da radi sa sebi ravnima ili boljima od sebe kako bi napredovao. Bez posvećenosti nema uspeha. Takođe, opet bih ponovila da deca treba više da se igraju na otvorenom. Verujem da je u dečijoj igri tajna kasnijeg uspeha.

Marko Ivošević