Zoran Kozačenkov, prvi čovek starčevačkih lovaca kaže: - Nažalost, sve ono što smo godinama gradili i sa onim s čime smo, kao naseljeno mesto, mogli da se pohvalimo, sada nas je unazadilo i ne znam kakav će krajnji ishod biti. Od težine snega koji je pao početkom decembra popustio je krov voalijere koji je sa sobom povukao centralne stubove. Ukupna količina je bila 350 fazana od čega je neki broj već bio ispušten u prirodu. Šteta koja nas je unazadila je to što smo ostali bez matičnog jata koje nam je svake godine podmlađivalo fond fazanske divljači a koji koristio za reprodukciju kvalitetnih jedinki. Nažalost, štetu su počini i psi lutalice: od ukupnog broja sakupili smo 75 udavljenih fazana a koliko je odneto sa placa nikada nećemo utvrditi. Šteta za nas je neprocenjiva, ponovo smo na početku... Ako smo rešili problem lisica, ponekad se jave izdvojeni slučajevi da naprave štetu domaćinstvima, onda je krajnje vreme da se reši problem pasa lutalica! Da ne bi došlo do zabune, neko mora biti odgovoran za štetu iako su u pitanju životinje koje nemaju vlasnika - ističe Kozačenkov.
Reč pčelara
Ne možemo biti zadovoljni rezultatima u protekloj godini. Pčelarstvo je velika grana poljoprivrede. Vremenska prilike, neprilike, jednako pogađaju i pčelarstvo i poljoprivredu. Zalaganjem pčelara, pčele su sakupile dovoljne količine hrane za dug zimski period. Pčele smo očistili od parazita, tako da u tišini provede ovo zimsko vreme. Uskraćene su im paše od bagrema, bagremaca, lipe ali u suncokretu se situacija popravlja, pčele su sakupile sebi meda za zimski period. DP “Starčevo“ nastavlja zacrtane aktivnosti - 15. novembra je prvi sastanak Društva. Svaka sreda je rezervisana za sastanke. Interesovanje za genetski modifikovane organizme -ovu temu nam je prezentovao profesor doktor M. Ševarlić, narodni poslanik. Dr. sci vet. med. Nada Plavša, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gostovala je 13. decembra. Teme su vezane za pčelarstvo. Profesor Ševarlić je odgovarao na mnoga pitanja. Obećao je da će neka pitanja postaviti u Skupštini Srbije. Nastavićemo sa dovođenjem stručnjaka. Težimo da se pčelari i svi zainteresovani upoznaju sa dostignućima i inovacijama. Slušajući stručna predavanja dolazimo do zaključka da je sve teže održati pčele u dobrom zdrvastevnom stanju. Razlozi su upotreba hemije u poljoprivredi. Nekontrolisano prskanje voća, povrća i svih poljoprivrednih kultura. Treba reći da Evrospska unija traži a neke zemlje imaju kontrolu upotrebe hemiskih sredstava u poljoprivredi. Bez učešća države se ne može se očekivati napredak. Stručnjaci uveravaju da zdravstevno stanje stanovništva govori da se mora po ovom pitanju hitno reagovati. Društvo pčelara svoje zacrtane godišnje aktivnosti ispunjava i to: povećanjem broja članova (mladim pčelarima), obukom članova, nabavkom materijala i opreme za pčelare, posetama predavanjima... Postignutim rezultatima nismo zadovoljni ali nećemo stati, radićemo kao da smo postigli najbolje rezultate. Vremenske prilike nas neće obeshrabriti. Trudićemo se da ovu godinu zaboravimo. Spremićemo naše pčele za dalje sakupljanje nektara, polena, propolisa, mleči, voska i pčelinjeg otrova, naravno i meda. Svi ovi pčelinji proizvodi imaju veliku vrednost kao zdravi prehrambeni i lekoviti proizvodi. Kazaćemo svima da korišćenjem pčelinjih proizvoda nauka kaže: “blagotvorno deluje na organizam i sprečava obolevanje“. Apelujemo na sve korisnike hemijskih sredstava da smanje upotrebu, način upotrebe i vreme trajanja. Pomozimo prvo našoj deci, nama i prirodi. Osamdeset članova Društva pčelara “Starčevo“ vas pozdrvalja i upućuje vam najlepše želje u 2018 godini.
Kosta Aća
Predstavljamo: Frisen živina
Preci današnje fisen živine gajeni su od davnina, po nekim zabeleškama i pre hiljadu godina na severu Holandije u pokrajini Friesland i ostrvima koja su granična sa tom oblašću. Prvi zabeleženi izvoz živine sa karakterističnim pahuljastim flekama na perju iz holandseke oblasti Friesland bio je 1565. godine. Oko 1900 godine je opisana tačkasta živina sa severa Holandije, da bi već 1930. godine frisen živina bila standardizovana.
Boje - Duga selekcija frisen živine od strane vrednih i pedantnih holandskih farmera i seljaka načinila je da ona ima boju perja koja je praktično dovedena do savršenstva. Izvorna i prvobitna boja frisen živine bila je mešavina žuto-belih pahulja naizmenično raspoređenih po perju. Takvi tačkasti sojevi frisena dominiraju i danas, mada su oni prošireni i usvaršeni, a dobijeni su i varijeteti jednobojene živine. Standardom priznate boje su: žuto -bela tačkasta, limun žuta (citron)-crno tačkasta, srebrno-crno, zlatno-crno, crveno-crna tačkasta, plava (siva), crna, bela, graorasta, crveno-crno-belo tačkasta (porcelan), crno-belo tačkasta i svetlo žuta. Kod prvih peta navednih varijeteta boja petla i koka nije istovetna, dok su kod ostalih sojeva isti po obojenosti. Koke su više tačkaste, a samo vrat je gotovo čiste boje, dok se bele pahulje i neka od navedenih boja smanjuju po čitavom telu do kraja repa. Kod petlova, telo je u boji varijeteta (npr. žuto, srebrno, citron i sl.) a rep je beo kod prve boje, dok je kod ostala četiri varijeteta crn.
Karakteristike - Frisen živina je laka nosilja težine 1,5 -1,6 kg, petlovi i 1,2 -1,3 kg koke, međutim prilično različita od lakih nosilja mediteranskog tipa. Kresta im je dosta manja, što je uslovljeno hladnijim podnebljem Holandije, odnosno prilagođenošću na oštrije zime. Odlična je nosilja, jaja bele ljuske težine 50-52 g, sa prosečnom nosivošću od 230 jaja godišnje. Ako se drži na ispustu zahteva veoma male dodatne količine hrane, jer je odlično sama pronalazi u prirodi. Telo im je veoma vitko i elegantno, te uz prostu, neveliku krestu, sa prelepim bojama perja daje sliku jedne zaista prekasne živine. Kod svih sojeva, boja očiju je narandžasta. Patuljasti soj frisena dobijen je oko 1930. godine ukrštanjem frisena i selbrighta. Frisen živina je drevna rasa lake seoske živine, koja je selekcijom dovedena do savršenstva. Zadržala je odličnu pokretljivost, otpornost, letačke osobine, te se može reći da su joj konzervirane stare dobre, odlike, a pridodate nove i poboljšane stare tačkaste boje perja.
Ilija Mirković