Nešto sasvim lično, nešto što niko ne zna. Ja sam Milica, devojčica iz predgrađa. Jedinstvena i posebna.
Kada bih slikala svoj život bio bi kao bajka. Pun oblaka po kojima ja snovima letim. Moje blistavo nebo za moje drugare. Jedino je roditeljski zagrljaj mesto gde se osećam sigurno. Svaki moj dan počinje čarobnim mislima obojen šarenim bojama. Imam zelene oči i braon kosu. Moje vrline su dobrota, upornost i sve što zamislim moram i da ostvarim. Pomalo sam tvrdoglava i razmažena devojčica. U društvu sam uvek ta koja se smeje i šali na svoj račun. Svojom najvećom manom smatram to što želim da budem u pravu i prva u svemu. Volim da pevam kada me niko ne sluša i volim da sanjam ali se bojim mraka. Volim društvene igre i elektroniku. Volela bih da se ostvarim u glumi jer me to veoma zanima.
Mogu vam reći da volim sebe i svoj život.Uvek ću biti vesela devojčica jer je to pravi recept za život.
Milica Veličković, 5/1
Knjiga, čovekov najbolji prijatelj
Knjiga. Od glinene tablice sa sličicama do sadašnje, knjiga je veoma evoluirala ali i dalje zahvata pažnju čitalaca na isti način.
Volim da čitam i pročitao sam mnogo knjiga. I zabavne i strašne a neke sam pogledao i pročitao za deset minuta. Moja omiljena knjiga je biografija Cara Dušana, jer volim istorijske knjige. Najviše volim knjige o stvarima koje su se stvarno desile pre nego što sam se rodio. Ono što najviše volim kod knjiga je korica, miris strana i sama slova. Te tri stvari su ono što čini knjigu knjigom. Pored knjiga koje opisuju stvarne događaje volim i one koje su nastale iz mašte jer me inspirišu da radim i pišem sopstvene priče. Knjige su zamene drugo lice, ogledalo u svet i dušu pisca koji je napisao i stvorio priču u novi svet.Toliko slika, reči, smeha, suza, mitova i drugih stvari saznajemo iz knjiga. Možda se nekad pitate zašto pisati o nečemu što ne postoji... E, prijatelju, odgovor ostavljam tebi...
Na kraju shvatamo da je knjiga bila i ostala važan deo sveta ali sa novom tehnologijom - da li je knjiga i dalje knjiga?
Viktor Ratkov 7/2