Trenutno je apsolvent fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Jelena je i zamenik vođe čete u Odredu izviđača “Nadel“, a imala je čast da bude načelnik izviđačkog višeboja “Dani druženja 2017“. Završila je i nižu muzičku školu “Jovan Bandur“ u Pančevu, gde je svirala u školskom tamburaškom orkestru. Kako voli muziku i svira nekoliko instrumenata, postala je član starčevačkog rok benda “Aritmija“ gde svira bas gitaru. Za sebe kaže da je uvek spremna da stiče nova znanja a da joj učenje ne predstavlja nikakav problem.
Kako je počelo interesovanje za fiziku?
- Sve je počelo u vremenu famoznih restrikcija struje devedesetih godina. U trenucima dokolice, često sam sa majkom i ocem učila. Otac je, inače, po struci profesor i predaje više predmeta u Elektrotehničkoj školi u Pančevu. Majka je takođe završila fakultet a matematika joj je jača strana. Verovatno sam od njih nasledila taj dar za fiziku i matematiku a dešavalo se baš u vremenu kada je to bila jedina zanimacija. Sport me baš i nije nešto zanimao. Kratko vreme sam trenirala odbojku a zatim sam isto tako, kratko išla i na folklor.
A muzika?
- To je bilo u isto to vreme restrikcije struje. Ako ne bi vežbala matematiku i fiziku, onda bi sa bratom priređivala “koncerte“ za roditelje. Tako su odlučili da me upišu u muzičku školu a odabrala sam instrument mandolinu jer se nekako baš tad pojavio kao novina u školi. Kasnije sam u školskom tamburaškom orkestru svirala bas prim. Sećam se da su to bile naporne godine učenja. Ujutro bih otišla u muzičku školu zatim bi me posle časova neko sačekao u centru Starčeva sa drugom torbom za redovno školovanje pa bih odmah ušla u autobus za Pančevo i - pravac škola. Tako je trajalo nekoliko godina ali kasnije, kada sam upisala fakultet, to više nisam mogla da postignem, zato sam ostala samo na nižoj muzičkoj školi.
Našla si vremena za izviđače?
- Izviđači su relativno kratko moja pasija. Igrom slučaja sam svirala u tamburaškom orkestru na izviđačkom takmičenju u pevanju. Tako sam upoznala starčevačke izviđače i iz prve ruke saznala kakva je njihova uloga i šta oni ustvari rade. Naravno, pošto sam ljubitelj prirode, a svidelo mi se izviđačko druženje, postala sam član izviđačkog odreda u Starčevu. To sada traje već četiri godine, možda je nekom malo čudno jer obično se izviđač postaje od malena ali eto, pokazalo se da nikada nije kasno.
Prilično brzo si napredovala?
- Pokazalo se da mi učenje dobro ide a interesantna mi je cela ta priča kao i rad sa decom. Imala sam skraćenu obuku a ubrzo sam dobila grupu dece sa kojom radim, konkretno u pitanju su devojčice. Više puta smo na takmičenjima osvajali nagrade ali radi se o tome da su sva deca zaslužna za rezultate a ne samo moja grupa sa kojom radim pa ne bih da nijedno dete posebno izdvajam jer je u pitanju timski rad. Osvojili smo 1. mesto na NOT-u u Beloj Crkvi i drugo na izviđačkim igrama, što je državno takmičenje. Gneralno, naše prostorije su prepune pehara, diploma i medalja.
Počela si da sviraš u rok bendu?
- Domaća rok muzika je nešto što slušam i volim. Opet se desio slučaj da je jednom starčevačkom rok bendu, koji se tek oformio, trebao basista. Bunjar me je kontaktirao i pitao da li možda poznajem nekog iz škole ko svira bas gitaru ali ubrzo smo došli na ideju da bih ja to mogla. Nekoliko puta su se članovi benda menjali ali još trajemo. Imali smo nekoliko nastupa u Starčevu, uglavnom humanitarnog karaktera. Trebalo je da ove godine nastupimo na Trgu neolita u okviru “Dana druženja“ ali nas je kiša sprečila u tome. Mi se i dalje viđamo na probama pa neka sve ide svojim tokom. Važno je da sviramo i da se dobro provodimo.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
- Nemam nekih posebnih planova. Najbitnije je da završim započeto a to je fakultet. Volela bih da mi radno mesto bude u nekoj laboratoriji jer volim eksperimentisanje. Nikada ne planiram nešto daleko unapred, gledam kako sebe da obogatim novim znanjima a sve ostalo, dođe i prođe.
Goran Milošević