Pčelarenje, posao ili hobi?

            - Pčelarstvo sam voleo ceo svoj život. U mestu u kome  sam rođen, u Bileći, sa stricem sam stalno posećivao njegov pčelinjak. Kao stalno zaposlen, nisam imao priliku da ranije počnem sa pčelarenjem u Starčevu ali čim sam se penzionisao, stvorili su se uslovi za to. Pčelinji proizvodi su zdravi a koristimo ih svi u domaćinstvu. Pčelarenje nije samo hobi, ozbiljnijim shvatanjem pčelinjih društava i angažovanijim radom, to je sasvim unosan posao.

            Da li ste član nekog pčelarskog društva?

            - Od 2003. godine član sam Društva pčelara ”Starčevo”. Redovno posećujem predavanja, kako članova našeg društva tako i stručnih predavača. Često organizovano idemo na ekskurzije, pčelarske sajmove i seminare. Mislim da je to veoma bitno za svakog pčelara, kako bi se što stručnije usavršio, što šta može da se nauči iz iskustva drugih kolega. Do skoro, pčelarsko društvo je imalo vrlo malo mladih članova. Poslednjih godina taj broj je porastao što znači da mladi vide neku perspektivu u pčelarstvu.

            Sa koliko pčelinjih društava raspolažete?

            - Jedno vreme sam imao 40 košnica, sada sam taj broj smanjio na dvadeset. Pčelinjak je statičan i ne selim ga. To se odrazi na godišnjem nivou količinom meda i ostalih pčelinjih proizvoda ali meni je to još uvek samo hobi koji može da donese nešto novca, tek toliko da pokrijem ulaganja a u domaćinstvu uvek imam zdrave hrane na pretek. Na pčelinjaku uvek ima puno posla. Pčela traži da se neke radne funkcije na pčelinjaku obave onog trenutka kad treba a ne kada se ima vremena. Ako se jedna porodica dobro organizuje pčelarstvo, može da bude dobar biznis.

            Kako cenite ovu sezonu što se pčelarstva tiče?

            - Godina je počela jako loše, bojim se da će biti berba meda biti veoma loša. Vremenski uslovi ne pogoduju proizvodnji nektara medonosnih biljaka. Pčelarstvo je privredna grana koja je usko povezana sa poljoprivredom, znamo da je pčela najbolji oprašivač cveta u voćnjaku. Uljana repica takođe dosta zavisi od oprašivanja cveta a to najbolje radi pčela a da ne pričamo o rodu suncokreta koji takođe dosta zavisi od pčele.

            Početkom godine neke kolege pčelari a i kod mene je to bio slučaj, imali smo pomor izvesnog broja pčelinjih društava. Mnogo faktora je moglo uticati na to a opet, apelujem na vlasnike voćnih kultura da ne vrše tretiranje kulture pesticidima dok je u cvetu, tako dolazi do uginuća pčela i smanjenja roda.

            Da li je opasno baviti se pčelarstvom?

            - Prvo što nas asocira na pčelu pored ukusnog nektara jeste neprijatan bol koji može da nanese. Sa malim iskustvom u radu sa pčelinjom zajednicom shvatimo da su one ustvari bezopasne, kada se nauči kada i kako se košnica otvara, šta treba da se radi u košnici, onda je sve lako. Opasnost je samo za one ljude koji su alergični na pčelinji ubod. Takve osobe moraju da se paze uopšte od pčela, osa i ostalih insekata a opet, sa druge strane, pčelinji  “otrov“ se odavno koristi u medicini za izvestan broj bolesti kod ljudi.

Atarski lopovi

            Lopovi haraju u vođnjacima, kako u pančevakom, tako i u našem mataru. Sezona još nije ni počela, a oni su već aktivni. Brani Gočmancu, voćaru i vinogradaru iz našeg mesta, ukrali su više od 40 drvenih stubova iz vinograda. I to nije sve. Lopovi ne biraju šta će da ukradu, pa je u komšiluku ovog voćnjaka iščupano i odneto 15 tuja, uprkos postojanju aktivne poljočuvarske službe.

            Građani koji primete ovakve aktivnosti u ataru treba odmah da pozovu Mesnu zajednicu na broj telefona 631-144 ili da kontaktiraju Poljočuvarsku službu na: 069/816-80-88.

G.M – P.A.