Kultura

Dubravkini kolaži

OTVARANJE: Direktor Doma kulture i gracije

            U sredu 26. maja u galeriji “Boem“ otvorena je izložba Dubravke Milošević pod nazivom - kolaži. Ova umetnica je rođena 1968. godine, studirala je na Filološkom fakultetu i na FDU u Beogradu. Bavi se kolažom od 2005. godine, učestvovala je na desetak kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobila je prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi kolaža u Beogradu 2007. godine. Autor je nekoliko dramskih tekstova realizovanih na Radio Beogradu. Objavljivala je prevode i pesme u književnoj periodici. Živi i radi u Beogradu. Zainteresovani postavku mogu pogledati do 15. juna.

G. M.

Knjigu na dar

            Akcija “Knjiga na poklon“ koja je planirana u maju mesecu na Trgu neolita, koja se činila neuspelom zbog lošeg vremena, ipak je bila više nego uspešna. Mesna biblioteka je ovom prilikom obogaćena sa blizu 400 knjiga što je impozantna cifra za prilično osiromašen fond koji je do tada postojao. Za svaku pohvalu je gest studenta geografije  iz Vranja Miloša Mladenovića koji privremeno stanuje u Starčevu a koji je na poklon seoskoj biblioteci dao 30 knjiga.

            Donatori su takođe bili: Petar Šušak, Stanimir Tomić, Vesna Tomić, Dragan Leksović, Ivana Leksović, Rade Stanković, Dragan Rade i Danijela Paulić, Lidija Cvetković, Dejan i Dragana Stojadinović, Nikola Rukavina, Snežana Antonijević, Radojka Bogdanov, Ljiljana Ilić, Vanja Jakovljević, Gordana Marinković i Bojan Đorđević.

            Akcija se nastavlja a knjige možete doneti svakodnevno u kancelariju direktora Doma kulture.

G. M.

Mladi tamburaši

            Juniorski tamburaški orkestar “Neolit“ koji čine učenici starčevačke Osnovne škole pod vođstvom Pere Poljaka uspešno je završio svoju prvu radnu sezonu. Mladi tamburaši se trenutno nalaze na letnjem raspustu a u mesecu septembru ponovo nastavljaju sa marljivim radom. Tamburaški orkestar čine: Bojan Mišković, Ivan Lapić, Filip Stanković, Aleksa Starčev, Marko Matović i Žarko Matović. Početkom rada tamburaške sekcije broj polaznika je bio impozantnih 43 dece, zbog nedostatka instrumenata i postojećih koji su u veoma lošem stanju broj je smanjen na svega šest učenika. Fantastična šestorka je uspela da apsolvira osnove pravila muzičke teorije i uspela da sklopi dve melodije što je za njih veliki uspeh.

            Vođa juniorskog tamburaškog orkestra Pera Poljak kaže: - Zahvaljujem se direktoru Doma kulture Vidomiru Jelesijeviću koji je izašao u susret ovoj ideji i pomogao je koliko je bilo u njegovoj moći, takođe se zahvaljujem nastavnicima Osnovne škole koji su napravili pravi odabir dece koja će biti polaznici tamburaške sekcije. Ponovo apelujem, i radiću to dokle god nešto ne promenimo, da roditelji i ljudi dobre volje pomognu da se nabave dobri instrumenti kako bi naša deca izrasla u kvalitetne virtuoze tamburaških instrumenata. Cilj nam je da se prvo javno pojavimo na starčevačkom tamburaškom festivalu i izgradimo kvalitetnu tamburašku kao onu koja je bila poznata pređašnjim generacijama - kaže Poljak.

G. Milošević

Dešavanja u Kreativnom kulturnom klubu

27. maj - predavanje i projekcija

Milanković, naš genije

            Posle emitovanja filma o jednom od naših najvećih velikana iz oblasti, Momčilo Mrčković, uz asistenciju Predraga Stankovića, održao je kratko predavanje i nastavio tradiciju obeležavanja rođenadana srpskog genija.

3. jun - izložba fotografije

Slike sa prvog Festa

Lepa izložba

            Pošto je prošlogodišnji, prvi sastanak bivše-jugoslovenskih rok-sastava u Starčevu izazvao tektonski poremećaj epskih razmera, kao podsećanje na isti i uvertira narednog, u prostorijama Kreativnog kulturnog kluba, postavljena je izložba fotografija u ediciji klupske Foto-radionice, pod nazivom Eks-Ju Rok Fest. Prisutni su mogli videti obilje ineresantnih motiva - od vatrenih nastupa “Brejkersa“, “Idijota“, “Ateista“ i “Zabranjenog pušenja“, do erupcija oduševljenja hiljada egzaltiranih fanova.

11. jun - izložba karikature

Mundijal naš nasušni

Milojević

            Na dan otvaranja čuveni poznavalac Svetskih prvenstava u fudbalu Branko Milojević izložio je obilje karikatura prethodnih učesnika. Ovaj poznati mundijalolog je odgovarao na razna pitanja znatiželjnika, kao što su npr. Koji je rezultat utakmice Urugvaj - Meksiko, odigrane 1966. godine. Nakon toga, svakodnevno su priređivane projekcije prenosa iz Južne Afrike, a posebno je bilo interesantno kada je (na žalost, neuspešno) nastupala Srbija.

18. jun - koncert

Marijenfeld iz Vojlovice

Pevaju na slovačkom

            Još jednom je originalan i neobičan sastav, neka verzija “Ramštajna“ na slovačkom jeziku, predvođen Žeksom, prekaljenim muzičarem i idejnim vođom ovog specifičnog projekta, uz tri šarmantne vokalne interpretatorke, od skora pojačan i starčevačkim snagama, zadivio sve ljubitelje čvrstog zvuka.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Novi izgled unutrašnjosti hrama

Freske

U svim našim hramovima oseća se svežina, ali kada se uđe oseti se neka neiskazana toplina u grudima. U našem hramu Svetog Pantelejmona poslednjih nedelja, pored topline u grudima, i u očima svih koji ulaze, primeti se veliki sjaj, dok razgledaju novo oslikane freske po svodu i zidovima u hramu.

            Ikonopisac, profesor Lazović, sa fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda, ovog proleća je nastavio sa ikonopisanjem našeg hrama. Završeno je blizu 100 kvadrata hrama, prelepo je, ali to treba da se vidi, kako naš hram sada izgleda, a kako će izgledati. Imaćemo u okolini najlepši dom Gospodnji, gde treba da se u većem broju skupljamo na molitvi, da se dolazi na krštenja i venčanja, da bi nam Gospod Bog pomogao u ovom teškom vremenu. Svi koji su zainteresovani da njihovo ime ostane večno upisano u hramu mogu da se prijave da budu darodavci jedne od fresaka u hramu. Živopišu se slavske ikone, kao kompozicije Hristovih i Bogorodičnih praznika.

            Svako ko želi može da dođe kod sveštenika i da se prijavi i izrazi želju koju bi voleo ikonu da daruje svetom hramu, a njegovo ime će ostati upisano u knjigu priložnika.

            Cene oslikane površine je 100 eura za jedan metar kvadratni. Na raspolaganju su slavske ikone od pola kvadrata pa na više. Sada imamo priliku da se oslika hram pa ko zna za koliko generacija će biti ta mogućnost. Sve ove radove od 1997. godine pa do danas i do završetka živopisanja izvodimo u pripremi za veliko osvećenje hrama kada budemo slavili jedan vek od završetka radova i malog osvećenja hrama.

            Dakle, pomozimo oslikavanje, tako Bogu pozajmljujemo, Bog nikom dužan ne ostaje, neka nam vrati u zdravlju, miru, veselju i napretku.

Protonamesnik

Zoran Maletić

ISTORIJA

Vasa Butozan

            Akademik prof. dr Vasa Butozan rođen je 5. decembra 1902. u Starčevu. Otac mu je bio poljoprivredni radnik. Gimnaziju  je završio 1921. u Pančevu, potom apsolvirao Filozofski fakultet u Beogradu, a na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu diplomirao 1930. godine, gde je i doktorirao 1931. godine. Za asistenta na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu izabran je 16.12.1930. godine na Zavodu za histologiju i embriologiju, a 1932. na Zavodu za nauku o zarazama.

            Godine 1934. je postavljen za šefa odeljenja za veterinarsku epidemiologiju u Higijenskom zavodu u Banjaluci, gde je i ostao do odlaska u partizane 1941. godine. Nakon rata, na Poljoprivrednom fakultetu u Sarajevu izabran je za redovnog profesora za predmet veterinarstvo, a 1950. godine za redovnog profesora Veterinarskog fakulteta u Sarajevu, na kojoj dužnosti je ostao do svog penzionisanja 1966. godine. Vršio je dužnost direktora Naučno-istraživačkog i dijagnostičkog instituta Veterinarskog fakulteta Sarajevo. Bio je prvi rektor Univerziteta u Sarajevu, a na tu funkciju je biran još dva puta. Godine 1966. je postao prvi predsednik Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

            Kada je reč o političkom angažmanu, posle oslobođenja Jugoslavije bio je član Predsjedništva ZAVNOBiH-a i član Prezidijuma Narodne skupštine Bosne i Hercegovine do 1953. godine. U tom vremenskom roku bio je biran u saveznu i republičku narodnu skupštinu kao narodni poslanik. Godine 1946. imenovan je za pomoćnika ministra za poljoprivredu i stočarstvo, već 1948. godine izabran je za Ministra zdravlja i socijalne politike, a 1949. godine za Ministra poljoprivrede NRBiH. 1950. izabran je za Ministra za nauku i kulturu NRBiH.

            U dva navrata izabran je za dekana Veterinarskog fakulteta u Sarajevu, bio je urednik časopisa "Veterinaria" - Sarajevo,  "Acta historica medicinae, pharmaciae et veterinae" - Beograd, redakcije Enciklopedija Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu, član redakcije "Veterinarski glasnik", "Enciklopedia moderna" i "Poljoprivredne enciklopedije". Sem toga, bio je predsednik Nacionalnog komiteta Svetskog udruženja veterinara, član Permanentne komisije Svetskog udruženja veterinara, stalni referent Office International des Epizooties - Pariz. Preminuo je 1974. godine.

            Butozan je bio član više naučnih organizacija, dodeljen mu je doktorat hon. causa Humboldt-ovog univerziteta u Berlinu i doktorat hon. causa Univerziteta u Sarajevu, a u našim i stranim časopisima objavio je preko 80 naučnih i stručnih radova.

            Od 23. decembra 1974. godine, Veterinarski institut Republike Srpske u Banjaluci sa ponosom nosi ime svog osnivača i velikana veterinarske medicine, Vase Butozana, koji je svojim radom zadužio ne samo Zavod koji je osnovao, već i čitavu veterinarsku nauku i struku.

Vukovac – Radovi učenika OŠ “Vuk St. Karadžić”

Danas neverovatno, sutra istinito

            Ima mnogo želja, koje težimo da ostvarimo. Ali jedno su želje, a sasvim drugo mogućnosti. Ipak ne treba gubiti nadu. Evo, na primer ja, već duže vreme želim da postanem sveštenik, I to sam obećao sebi da ću ostvariti.

            Nisam mnogo razmišljao šta da upišem, jer sam se već odlučio da upišem bogosloviju. Mnogi mi se smeju zbog toga, mnogi mi ne veruju, ali ja im samo kažem: - Videćete vi kad budete dolazili na liturgiju u crkvu, a ja ću čitati Jevanđelje i mnoge molitve, moleći se za zdravlje i sreću svih vas. Voleo bih da na Božić služim liturgiju u crkvi, stojeći pored upaljenih badnjaka dok mi svetlost obasjava lice. Znam da je suludo, ali voleo bih da budem kao patrijarh Pavle. Da se moje ime slavi kao njegovo i da svi pričaju o meni. Ali meni nije stalo do popularnosti, nego da pomognem ljudima, kojima je potrebna pomoć. Mnogi su grešni ali se trude da to poprave, a za to ću im u budućnosti biti potreban - ja.

            Nikada neću odustati od toga, jer hoću da budem za početak sveštenik, a posle ako Bog da i patrijarh. Znam da je to sada neverovatno, ali možda bude istinito. Nikad ne reci nikad.

Aleksandar Miljković 8/3

Lepo je leteti

            U životu svakog čoveka, mašta predstavlja jedan ispustni ventil koji je nepresušan.

            Prepuštamo se maštarenju bez granica i sa neverovatnom količinom za time. Kao nepresušni izvor iz naših glava, ideje samo naviru i često ih priželjkujemo u stvarnosti. Maštarenje je jedan krug, koji se vrti celog života, drži nas u stanju lebdenja. Često sebe uhvatim kako se nalazim između jave i sna. U tim trenucima ja sam daleko od stvarnih problema živim u nadi da će jedan delić tih snova biti java, a onda pravim novi krug, do god nas drži zdrav razum ili nam ne dosadi. I zato svima želim da uživaju u svom lebdenju, bar dok smo mladi, a za dalje videćemo. Eto, pišem i misli mi lutaju, hvatam ih i pišem ih na papiru, koji je deo stvarnosti. Zar nije lepo leteti?

Sanja Glišović 8/4

Jedan dan u prirodi

            Pre svega ja obožavam prirodu. Osamnaestog juna otišao sam sa svojom porodicom kod moje bake Slavice, koja živi u Lazarevcu. Sa svojim bratom Filipom planirao sam da idemo do jedne rečice Kamenice, koja se nalazi u šumi, preko puta kuće moje bake.

            Filip je sa sobom poveo svoga najboljeg druga Dadu. U šumi je bila divna hladovina. Čuo se cvrkut ptica i po koji zrak Sunca je probijao guste krošnje drveća. Kada smo stigli do rečice odlučili smo da postavimo piknik. Filip se sam ponudio da ode do kuće da uzme sendviče i sok. Nije mu bilo potrebno puno vremena.Dok smo čekali Filipa, Dada i ja smo ugledali balvan na kojem će da sednemo i predahnemo. Dok sedeli ugledali smo jednu malu vevericu, koja je vredno sakupljala kestenje. Kada se Filip vratio pokazali smo mu vevericu i odlučili da na kraju balvana ostavimo malo parče hleba. Odmakli smo se u tišini i posmatrali šta će se desiti. Veverica je polako prišla, zgrabila parče hleba i uspentrala se uz drvo. Mi smo se smejali i odlučili da postavimo piknik. Filipova mama je spremila jako lepe sendviče, a sok je bio od jabuke.

            Uživali smo u jelu i piću, cvrkutu ptica, žuboru rečice, a najsmešnije je bilo kada je Filip pao sa balvana pravo u mravinjak. Bio je ovo lep dan i ja zaista obožavam prirodu.

Vladimir Tasković 5/1

Posmatrala sam zalazak Sunca

            Posle dugog dana dođe veče, a između je čaroban zalazak Sunca.

            Na mene najjači utisak ostavio je zalazak Sunca na moru. Ceo dan sam se kupala, plivala i sunčala i konačno sam sela na terasu da se odmorim. Terasa gleda ka plaži, na zapad. Na stolu je činija sa razniom voćem, a među njima i narandže. Dosta tamne, više crvene nego narandžaste. Bacim pogled nap lažu, a tamo Sunce zalazi za horizont, polako dodirujući vodu. Voda je već mirna, odavno se niko ne kupa, ali čim je Sunce dotakne zatalasa se blago, jedva primetno i rumenilo sa Sunca se razlije. Razliva se svuda po vodi i nebu. Rumenilo se razlije, a Sunce polako tone i sve više podseća na narandžu koja viri iz činije na stolu. Dan se završava, Sunce tone i sve se smiruje. Kad Sunce konačno izčezne rumenilo nestaje i voda se smiri. Sad je sve hladno, pa i boja na nebu koja je tamno plava bez imalo topline koje je stvorilo Sunce i njegove nijanse i boje.

            Sad je nebo poprskano srebrnim zvezdicama i njime plovi bledi Mesec.

Jelena Minić 6/3

Ne želim da odrastem

            Svaki dečak, devojčica ima želju da poraste. Oni žele da dostignu svoje roditelje, da postanu doktori, advokati, vatrogasci.. ali kad se malo osvrnu shvataju da im prolazi jedan od najlepših perioda u životu, a to je detinjstvo. S obzirom na svoje godine i ja želim da malo odrastem, pa se malo pravim važan, pa pred školu obavezno stavim parfem, a sve to radim u interesu da bi se osećao starije. Takođe kad uđem u kupatilo ne izlazim iz njega pola sata. Ipak, koliko god lagao sebe i dalje volim da se igram sa drugarima, volim kad mi dođu mlađa braća, pa da se snjima poigram silnim igračkama, praveći se da me sve to jako, kako bi rekli mi "stariji" smara. Ali, ovakvo moje ponašanje "starijeg" momka ima svoj razlog, a to su devojčice. Zbog njih mi pravimo puno nestašluka, dešavaju nam se mnogi pehovi i zahvaljujući devojčicama imamo puno smešnih, zabavnih i lepih uspomena koje ćemo pamtiti celog svog života. Polako shvatam da će biti vremena i za devojčice, izlaske i da treba da uživam još u detinjstvu. Kako to kažu naši roditelji:"Sve u svoje vreme"

Svestan sam da ću za koju godinu odrasti i tada će mi biti žao što još nisam dete,. Faliće mi dečiji duh, slatki nestašluci.... Žaliću što nemam moć da vratim vreme unazad, ali ću ipak moći da se sećam tog lepog perioda mog detinjstva. Detinjstvo je najlepši period života i savetujem svoj deci da ga iskoriste najbolje što mogu, a ako me ne poslušaju kajaće se.

Đorđe Grubetić 7/3

 Vrh strane