Društvo

Posleratni komunistički režim nije poštedeo Crkve kao ni privatne posednike. Potezom pera i potpisom tri ili četiri člana Komisije oduziman je zemljišni posed bez razlike ukoliko je to bilo preko deset hektara. Od Pravoslavne crkve u Starčevu, odlukom Mesnog narodnog odbora Starčevo br. 352/1946 od 23. januara 1946. godine, oduzeto je 35 hektara 80 ari i 73 metra kvadratna obradive zemlje. Devedesetih godina prošlog veka poljoprivrednicima je većina vraćena, a tim zakonom Crkva je bila izostavljena.

Prvi zahtev sa svom dokumentacijom početkom devedesetih godina Crkva je predala za povraćaj oduzete imovine. Ponovljeni zahtev 2008. godine je uzet na razmatranje. Posle dostavljenih nekoliko dopuna akata koje je sveštenik pribavio i dostavio, predstavnici Crkve su pozvani 22. oktobra 2009. godine na raspravu u Ministarstvo u Beogradu.

Samo delimičnim rešenjem od 28. oktobra 2009. godine SPC-u iz Starčeva vraćen je posed od 16ha 84a 29m2 u potezu Đurđevac K.O. Starčevo. To je nešto manje od polovine što je oduzeto. Za ostalu površinu, nevraćenu, treba mnogo više truda i vremena da se prikupe dokazi na koji način su parcele otišle u ruke sadašnjih vlasnika, a nisu u posedu državne svojine.

Dana 26. aprila 2010. godine dva člana Komisije iz Ministarstva, tri člana Komisije iz Pančeva, geometer, član Crkvenog odbora sa sveštenikom Zoranom maletićem i predstavnikom AD “Vojvodina“ iz Starčeva izašli su na parcelu u ataru i okolčili crkvenu parcelu koja je vraćena.

Sa ovim će biti delimično popravljena materijalna strana Crkve pošto će na javnim licitacijama biti zemlja izdavana u arendu.

Jedno od omiljenih mesta gde izlaze mladi Starčevci je kafana "Borac", koja se nalazi na fudbalskom stadionu istoimenog kluba. Istorija ovog lokala datira takoreći od vremena kada je izgrađeno fudbalsko igralište, u većini slučajeva menjali su se samo zakupci objekta dok se iz decenije u deceniju izgled objekta nije bitnije promenio. Generacijski je bilo popularno da nedeljom, kada se igraju utakmice starčevačkog omiljenog kluba, ko pre zauzme mesto za stolom gledaće utakmicu udobno smešten uz omiljeno piće. Tako je bilo do skoro a u buduće svako ima svoje slobodno mesto na novoizgrađenim tribinama kojima možemo da se ponosimo. Osamdesetih godina pa sve do početka devedesetih u kafani "Borac" bila je popularna igra na sreću tombola koja je okupljala veliki broj meštana. Velikim i temeljnim promenama došlo je novo vreme i ništa više nije kao pre. Koncepcija rada današnje kafane o kojoj pričamo bitno se razlikuje od onoga što stariji Starčevci pamte. Popularnost sportskih kladionica je neosporna, tombola ima svojih čari ali očigledno je da se vremena menjaju pa je tako bubanj sa lopticama zamenio teletekst i praćenje svih mogućih sportskih rezultata pa čak i trka pasa. Ono što bi zanimalo naše meštane je i to da su u ovom lokalu kao u njegovoj istoriji cene pića ostale prihvatljive za svačiji džep. Petkom uveče može se doživeti ambijent koji je davno zaboravljen a to je prava narodna muzika uživo. Za ljubitelje slot aparata postoji nekoliko mašina tog tipa. Jedino što se ne može je to da sa flašom u ruci kao nekad bodrite svoj omiljeni klub, ipak smo prerasli takve stvari.

Branislav Petrović: - Pored cena pića koje mi stvarno odgovaraju, volim da posećujem ovo mesto zbog prijatelja koji uglavnom provode slobodno vreme ovde uz neku utakmicu ili sportsku kladionicu.

Bojan Maksimović: - Volim da pratim sportske rezultate i da proćaskam sa prijateljima u piće. Ovaj sportski ambijent mi odgovara i zato provodim vreme ovde. Drago mi je što petkom ima muzika uživo i što je opuštena atmosfera bez incidenata. Sve se svodi na veselje i druženje.

Jovan Kalenderac: - Volim da posećujem lokal kluba za koji navijam. Odgovara mi atmosfera petkom uveče, preko nedelje odigram neki tiket u sportskoj kladionici. nedeljom obavezno ispratim utakmicu "Borca" u društvu drugara.

Sa početkom proleća i cvetanja velikog broja biljnih vrsta skoro svaki drugi stanovnik Starčeva počinje višemesečnu bitku sa alergijama izazvanih polenom. Trenutno cveta drveće, počinje period cvetanja trava, zatim sledi cvetanje korova, a najveći neprijatelj je ambrozija.

Od svake biljne vrste pojedinačno zavisi kada, koliko i koja količina polena će se naći u vazduhu. Primera radi jedno drvo breze može da proizvede oko 278 milijardi polenovih zrna. Količina polena u vazduhu je najveća kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom. Visoke koncentracije polena imaju breze, orah, platani, hrast, čempres i vrbe. Mnogi građani misle da su prehlađeni jer imaju zdravstvenih problema koji podsećaju na prehladu. Kao indikacija da je u vazduhu velika koncentracija polena ukazuje nam svrab i pečenje očiju, grebanje grla i učestalo kijanje. Starčevo je izuzetno pogodan teren za razvoj ambrozije pošto ima puno otvorenog prostora i poljoprivrednih površina.

Biološka uloga polena je oplodnja biljaka, ali je nažalost i jedan od najznačajnijih alergena i uzročnika respiratornih alergijskih bolesti. Višegodišnjim ispitivanjem i praćenjem alergijskih bolesti izazvane polenom došlo se do zaključka da duplo veća koncentracija ugljen-dioksida stimuliše produkciju polena za 62%. Ispitivanja su pokazala da zrna polena sadrže proteaze koje u 30 do 90% slučajeva direktno oštećuju epitel disajnih puteva jer se ne mogu efikasno neutralisati od strane antiproteaza.

Osim sezonskog kod nekih osoba javlja se i celogodišnji alergijski rinitis. Tegobe se ne javljaju sezonski, nego u bilo koje doba godine, a ponekad su stvarno celogodišnji, uz promene u intenzitetu. Taj oblik bolesti uzrokovan je alergenima sa kojima smo u kontaktu tokom čitave godine. U našim podnebljima su najčešći uzrok celogodišnjeg alergijskog rinitisa alergeni grinja, kućne prašine, ređe alergeni krznenih kućnih životinja ili buđi. Treba istaći alergene mačke i pse, a ređe i miševe.

Važno je znati da koncentracija alergena grinja i kućne prašine nije u direktnoj vezi sa količinom prašine. Prašina u vlažnim (80%-tna vlažnost), toplim (250C) i neprovetravanim prostorima bogatija je grinjama. Grinje rado borave u dušecima, tepisima i tapaciranom nameštaju. Smatra se da je alergija na grinje najvažniji pojedinačni činioc rizika za nastanak alergijskih bolesti.

S obzirom na epidemiološki trend, promenu ekoloških uslova, grejanje planete i sve veće zagađenje vazduha procenjuje se da će u budućnosti produkcija polena biti duplo veća, a time i veći broj obolelih. U preventivnom smislu neophodno je da se sprovodi edukacija i široka višestruka društvena akcija suzbijanja, posebno ambrozije, da bi se smanjila učestalost obolevanja od alergijskih bolesti.

Lečenje od alergije na polen se sprovodi uzimanjem odgovarajućih lekova. Pri alergijskoj astmi potrebno je hormonsko lečenje kortikosteroidima, koji se daju u obliku tableta ili rastvora za inhalacije pumpicama. Prema savetima lekara, osobe koje su alergicne na ambroziju moraju preventivno delovati. Veoma je važno primiti terapiju na vreme. Takođe je preporučljivo boraviti na visinama preko 900 metara gde je ambrozija retka ili je gotovo nema. Ipak, najvažniji način sprečavanja alergije je odstranjivanje ambrozije iz dvorišta. Osim navedenih mera lečenja, doktori preporučuju da u vreme najveće koncentracije polena treba izbegavati i izlazak iz kuće, a to je od pet do deset časova prepodne. Takođe je bitno držati zatvorene prozore stana ili automobila, ako ste na putovanju, kako polen ne bi ulazio u boravišni prostor. Posebno treba izbegavati trčanje i sport u jutarnjim satima u područjima bujne vegetacije. Prostorije treba provetravati kratkotrajno. Za osobe osetljive na celogodišnje alergene važno je smanjiti koncentraciju grinja u kuci uklanjanjem tapaciranog nameštaja, tepiha i zavesa.

Starčevci su se lepo proveli na prošlogodišnjim koncertima, pa će iskoristiti priliku i ove godine da uživaju u pesmama poznatih izvođača. Favorit ovogodišnjeg Eks Ju Rok Festa je – Bajaga

- Nadam se da će biti bar upola dobro kao i prošle godine. Nadam se da će ovaj muzički festival u Starčevu živeti jo mnogo godina.

- Na prošlogodišnjem rok delu koncerta nisam bila već samo na prvoj večeri kada je bila narodna muzika. Ove godine ću doći isključivo zbog Bajage koji je izuzetno dobar muzičar.

- Prošle godine je koncert bio dobar i zato se nadam da će i ove godine biti lepo. Izbor muzičara je solidan i dobro je da se uopšte nešto dešava u našem mestu.

- Bila sam i prošle godine na koncertu i bilo mi je izuzetno lepo. I ove godine ću sigurno ponovo doći jer volim da slušam Bajagu a naročito mi se sviđa ona njegova pesma “Pada, pada, pada vlada”.

- Ja ne slušam tu vrstu muzike ali mislim da je lepo to što u naše selo dolaze poznati muzičari. Pošto sam vozač kombija u to vreme ću najverovatnije raditi celu noć jer će to biti potrebno.

- Prošle godine sam bila na obe večeri i izuzetno su mi se svideli koncerti. Mislim da će i ove godine biti opet lepo. Čula sam za sve koji dolaze ali mi se najviše sviđa Bajaga.

- Bio sam i prošle godine a naravno da ću doći i ove. Nadam se da će biti ponovo dobro kao prošle godine i voleo bih kada bi se ovakvi koncerti održavali svake godine.

- Dolazim na koncert obavezno i to naročito zbog Bajage koga naročito cenim kao muzičara. Ostale grupe su mi manje poznate.

Izviđači su organizacija, pre svega dece i omladine ali i odraslih. Cilj izviđačke organizacije jeste vaspitanje i obrazovanje dece i omladine kroz rad u prirodi. Mi smo otvoreni za svakoga, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, uzrast, pol, političko opredeljenje, kulturu...

Izviđačku organizaciju vode stariji, ali u skladu sa potrebama mladih. Izviđači se organizuju u jedinice (samostalne čete i odrede). U našoj zemlji postoje dva “roda“ izviđača: “obični“ izviđači i izviđači “porečani“. “Obični“, ili, kako ih još neki nazivaju, izviđači-planinari su osobe koje idu u šume na logorvanja, za razliku od porečana koji, kao što se može zaključiti iz naziva, plove po rekama u čamcima ili brodićima.

Mnoge slavne ličnosti, astronauti, policajci, glumci, pevači i drugi, bili su izviđači. Mnogi naši poznati građani su bili izviđači.

U izviđačkoj organizaciji deca uče o prirodi, njenim pravilima i zakonima, prvoj pomoći, orijentaciji i topografiji, fizičkom i zdravstvenom vaspitanju, muzici, pesmama, zatim o pravilima boravka u šumi, kako se loži vatra, vezuju čvorovi, i još mnogo toga. Sve ovo se ostvaruje kroz nedeljne sastanke, zatim izlete, taborovanja, zimovanja i sl. Cilj je provesti što više vremena napolju...

Koliko je potrebno izdvojiti vremena za izviđače? Kada se sve izviđačke aktivnosti stave na papir i izračuna dobija se da prosečan izviđač sa organizacijom provede puna dva do četiri meseca godišnje!

Izviđač možeš da postaneš veoma lako. Potrebno je samo da se javiš najbližoj lokalnoj jedinici izviđača. Tamo će ti odmah objasniti šta treba sledeće da uradiš, upoznaće te sa tvojim novim drugarima...

U Starčevu postoji odred izviđača i to OI “Nadel“. Njegove prostorije se nalaze u Domu kulture u centru Starčeva.

Starčevo ima 124 godine dugu tradiciju vatrogaštva. Vatrogasno društvo u Starčevu je počelo sa radom davne 1886. godine, a njegovo osnivanje je bitno uticalo na kulturno-prosvetni razvoj našeg mesta, a samim tim je predstavljalo i početke društvenog organizovanja Starčevaca.

Fotografija koju objavljujemo u ovom broju snimljena je između dva rata, a na njoj se nalazi kompletna postava tadašnjih vatrogasaca, koja je u tim vremenima brojala 30-50 članova. Pored vatrogasaca i pripadnika službe prve pomoći, na slici se može videti i ceo orkestar pleh muzike, što govori o tadašnjoj odličnoj organizaciji društva. Vredi podsetiti i da su nekada vatrogasci organizovali balove, igranke, a postojala je čak i glumačka sekcija društva koja je igrala predstave u okolnim mestima. Koliko je tada bilo teže gasiti vatru možemo samo pretpostaviti. Tada su zaprežna kola vukla pumpu, nisu postojali asfaltirani putevi, pa čak ni kaldrmisani. Telefonska dojava požara je bila nezamisliva, pa su ulogu oglašivača za uzbunu tada imala zvona katoličke crkve. Vreli letnji dani i sezona vršenja žita, tada kao i danas, bilo je vreme kada su starčevački vatrogasci imali najviše posla. Danas je situacija znatno drugačija. Postojanje vatrogasnih službi fabrika “južne zone“ znatno je olakšalo posao našim vatrogascima i učinilo Starčevo bezbednijim, što se opasnosti od požara tiče. Međutim, tradicija nije potpuno zamrla, pa danas imamo uspešne mlade vatrogasce iz Starčeva, koji učestvuju na mnogobrojnim takmičenjima i ostvaruju značajne uspehe, a njihove starije kolege uspešno obavljaju zadatke koji se postave pred njih. Starčevačka vlast je oduvek pomagala naše vatrogasce, pa pored novog vatrogasnog doma, vatrogasna služba u Starčevu raspolaže odgovarajućom opremom, a vozilo se redovno remontuje.

Istorija DVD-a “Starčevo“ je veoma bogata, a kroz nju se mogu pratiti mnogi društveni događaji i život Starčevaca u prošlosti. Ovaj tekst i fotografija jesu svojevrstan poziv upravi DVD-a i zainteresovanim Starčevcima da prikupljanjem istorijskog materijala, koji svedoči o aktivnostima i delovanju društva u prošlom veku, bogatu istoriju Dobrovoljnog vatrogasnog društva “Starčevo“ sačuvamo od zaborava.

O aktuelnim temama iz agrara, razgovarali smo sa Andrejom Oreškovićem, iskusnim starčevačkim poljoprivrednikom.

Kako napreduju usevi na Vašem imanju i da li ste primenili hemijsku zaštitu?

- Korova negde ima, negde su ređi. Prskao sam suncokret i jednu parcelu sam išpartao. Počeo sam da prskam kukuruz, ali sam stao zbog kiše i lošeg vremena.

- Radim sa sinom, a samo kad je vreme za krunjenje i kad istovaram kukuruz, imam sezonske radnike.

To zavisi od godine. Očekujem dobar rod i ove sezone. Prošle godine bilo je dosta kiše, pa su kukuruz i suncokret dobro rodili.

- Cene su niske, naročito prema ostalim cenama. Pre dve godine kukuruz je koštao 16, a suncokret 26 dinara. Već prošle godine cena kukuruza je pala na 10 dinara, a suncokreta se smanjila na 14. Vidite, gorivo je već prešlo 100 dinara, a za 100 kg kukuruza dobijete 10 litara goriva. To je premalo. Prskanje je takođe skupo, kao i seme. Pakovanje od 25.000 semena košta oko 2-3.000 dinara, a jedna vreća nije dovoljna za setvu jednog lanca zemlje.

Kada ste počeli da se bavite zemljoradnjom i može li od poljoprivrede da se živi?

- Ovim poslom se bavim od 1944. godine. Posle rata se teško živelo, a cene su uvek bile male. Od 1964. do 1990. godine uzgajao sam lubenice i da nije bilo toga, malo bih postigao sa kukuruzom i suncokretom. Mislim da od poljoprivrede može da se živi, pod uslovom da se mnogo radi i da država obezbedi obećane subvencije.

Površine pod pšenicom u Srbiji najmanje su u istoriji našeg agrara, svega 485.000 ha. Među brojnim problemima sa kojima se suočavaju naši poljoprivrednici, ističu se kvalitet našeg hlebnog žita i disparitet sa, npr. cenom kukuruza. Naša pšenica energetski je slaba i nekonkurentna na međunarodnom tržištu. Ovaj problem može da se reši poboljšanjem agrotehnike, a spas od dispariteta je u izvozu pšenice, u količini od bar 250.000-300.000 tona. Pšenica u starčevačkom ataru je u dobrom stanju. Aktuelna je zaštita pšenice od leme i pepelnice. Za suzbijanje pepelnice preporučuje se falcon, a protiv leme dobar je fury. Srbija je 1925. godine prvi put izvezla kukuruz u količini od 1.030.000 tona, a 2008. godine tek 1.300.000. Prošle godine, Srbija je izvezla kukuruz u vrednosti od 260 miliona dolara, meso 64 miliona dolara i mleko u vrednosti od 16,7 miliona dolara. Stručnjaci predviđaju da ćemo ove godine proizvesti dovoljno kukuruza za sopstvene potrebe, za izvoz i određene tržišne zalihe za 2011. godinu. Starčevački kukuruz je u fazi petog lista i trenutno se primenjuje zaštita od širokolisnih korova. Ove godine predviđa se svetski porast u proizvodnji svinjskog mesa za 1,7%. Svaka druga svinja odgojena je u Kini i ova zemlja je svetski prvak u proizvodnji. Drugo mesto zauzima jedinstveno tržište EU. Sve je manje stoke u tovu. Odgoj svinja u Srbiji gotovo da je dotakao samo dno. U vreme kneza Miloša Obrenovića, Srbija je izvozila oko 500.000 komada žive stoke. Prošle godine je uvezeno preko 4.000 tona svinjskog mesa, a izvezeno samo 580. U mnogim mestima u Srbiji, prošlog meseca cena se kretala ispod 100 din/kg što deluje destimulativno na proizvođače. Oni očekuju reakciju države da otkupi jedan deo koji bi pokrio zalihe robnih rezervi ili će u suprotnom proizvođači biti prinuđeni da dodatno smanjnje broj svinja. Jedan od glavnih razloga niskih prodajnih cena jeste slaba kupovna moć stanovništva.

Još uvek je u toku borba protiv širokolisnih korova u kukuruzu i drugim okopavinama. U fazi od sedam do devet listova kod kukuruza, preporučuju se originalni preparati: Calisto, Laudis, Maister OD i Clio. Oni su vrlo kvalitetni, ali i mnogo skupi.

Stara izreka glasi: “Tanjirača je najbolji prijatelj sirku“. Najbolje ga razmnožava jer gotovo savršeno usitnjava njegove rizome, stvarajući tako uslove za idealno rizomsko razmnožavanje. U borbi protiv sirka preporučuju se sledeći originali: Motivel, Equip, Tarot, Cordus, Victus i Duo, kao i njihovi generici: Protivel, Nicon, Siran, Rimex, Tiger, Trawell i drugi. Palamida se mora suzbijati dok nije prevelika. Kada palamida preraste moraju se koristiti veće doze herbicida, ali tada rizikujemo povećanu fitotoksičnost, povećanu perzistentnost i smanjenu efikasnost na palamidu. Čičak niče cele godine, u kotiledonima se suzbija lako, a kasnije sve teže. Slično je i za pepeljugu i abutilon. U starčevačkom ataru trenutno se može pronaći i gorušica, ambrozija, datula, ptičiji dvornik, tarćušak, sirak iz semena, vilina kosica, štir, a uskoro će početi da pristižu i uskolisni korovi.

Sumerci su u IV veku pre nove ere živeli na teritoriji današnjeg Iraka i tu su nastali prvi veliki zasadi datula, maslina i vinove loze. Stečena saznanja širili su trgovinom, ratovima i drugim dodirima sa bliskim i dalekim narodima. Među najstarija pića spada pivo od ječma ili prosa jer ih je čovek kultivisao pre drugih žitarica. U našim krajevima bilo je omiljeno piće naročito u srednjem veku jer se lako spravljalo i blagotvorno je delovalo na umorne ratare. Stari narodi kao što su Egipćani, Vavilonci, Grci, Gali, a delom i Rimljani, čuvali su pčele, koristili med u ishrani, a vosak za lekove i balzamovanje mumija. Tek od Avara, Germana i Slovena medovina postaje poznato piće. Skiti i Sarmati, u starom veku, a kasnije turska i mongolska plemena pili su kumus. Ovo piće spravljeno je od prevrelog kobiljeg mleka. U staroj postojbini pile su ga slovenske starešine i konjanici. Predanja govore da su rakiju pronašli Egipćani. U našim krajevima rakija je počela da se peče pod turskom upravom, a tada se prvi put pominje reč “kazan“. Rakija je potisnula pivo u unutrašnjem delu zemlje, a u krajevima sa oštrijom klimom postala jedino piće. U IX veku nove ere pronađen je destilisan alkohol, ali tek mnogo kasnije postao je sirovinska baza za mnoge napitke. Nazvan je “spiritus wini“ - duh života ili “aqua vitae“ - voda života. Tek u XVI veku dobio je današnje ime po arapskoj reči “Al kohol“.

Kupus

Kupus (rasad)

Tikvice

Krompir

Krompir (Arilje)

Krompir (mladi)

Pasulj

Crni luk

Crni luk (mladi)

Paradajz

Paradajz (rasad)

70 din/kg

4 din/struk

70 din/kg

20-25 din/kg

30 din/kg

100 din/kg

160 din/kg

80 din/kg

20 din/veza

140 din/kg

8-10 din/struk

Paprika (rasad)

Rotkvice

Krastavci

Jaja

Sir

Jagode

Jabuke

Banane

Pomorandže

Med

4 din/struk

20 din/kg

70-100 din/kg

6-10 din/kom

200 din/kg

150-180 din/kg

25-35 din/kg

100 din/kg

80 din/kg

300-350 din/kg

Magdalena Jovanović; Stefan Jovanović; Borislav Marjanović; Aleksandar Ratković; Dunja Venjac; Marija Barbara; Nikolina Nikolić; Miloš Milosavljević; Strahinja Jakovljević; Maša Šic, Aleksa Perić; Ilija Ubović; Jovan Ubović; Jovana Kovačević; Helena Vuković.

Svjetlana Bunić i Dane Batalo; Olivera Dokna i Bojan Cvetković; Snežana Lazarević i Aleksandar Popov.

Mileva Babić 1932.; Tihomir Markov1935.; Radosava Pirkl 1950.; Stanimirka Petrović 1930.; Ljubinka Đurišić 1939.; Katarina Milašinović 1918.; Stanoje Burgić 1934.; Vukosava Pavlović 1935.; Jovan Radu 1940.; Žan Nastić 1948.; Suta Stojčić 1937.; Desanka Kacijan 1923.