Intervju

NEMANJA ROTAR, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA KULTURU

Sa kulturom u Evropu

Malo koje mesto poput Starčeva može da se pohvali da je nešto tako organizovalo. Tamo vlada sjajna praksa. Imamo devet Domova kulture u selima i gradu, ali Starčevo tu ima posebno mesto - kaže Rotar

      Kakva nas kulturna godina očekuje?

- Očekuje nas godina slična prethodnoj, ako ne i malo teža. Moraćemo da “preživljavamo“ i da se izborimo sa finansijskom krizom. Želje su veće od mogućnosti. Novac koji je odvojen za kulturne institucije vrlo je ograničen i nedovoljan za jedan ozbiljan pristup i lagodan rad u kulturi. Neće biti kapitalnih investicija. Traženo je da se uradi rasveta u Kulturnom centru, sanacija zgrade Muzeja, klimatizacija Biblioteke, i još mnogo toga, sli sve je to otpalo. To su sve nule u budžetu. Budžet je bio stvar dogovora i svako je morao da popusti negde. Sredstva nisu toliko smanjena kada su u pitanju programske aktivnosti. Mislim da je Pančevo po obimu programa među nekoliko gradova u ovoj zemlji, to pokazuju istraživanja, skoro smo u rangu sa Nišom.

      A programi? Kakvi će biti?

- Biće za svačiji ukus po nešto tokom cele godine. Nadam se  će i ove godine kvalitet programa u dobroj meri biti pozitivan, da će gradske institucije uspeti da izdrže pritisak ove finansijske krize i da cemo na polju programa ali i na polju međuljudskih odnosa održati neki nivo dostojan ovog grada.

Naš Grad ima 15 institucija kulture. To je prava retkost u onosu na ostale gradove. Koliko to košta?

- Iz budžeta oko 150 miliona dinara ide na plate i režijske troškove, tu računam i putovanja, tekuće popravke itd. Ostaje jako malo para za programske aktivnosti.

Kolike su plate?

- Plate su solidne. Iznad nekog proseka u Srbiji.

Plate su solidne, a “stradaće“ programi?

- Ne. “Stradaće“ oprema i kapitalne investicije, programi ne.

I kako da institucije kulture opstanu?

- Kriza je nešto što nas ozbiljno potresa. Nije nikome prijatno, ljudi razumeju problematiku, ali to stalno pravdanje možda je i kontraproduktivno. Prosto takvo je stanje i imam preporuku za sve kulturne institucije da se okrenu novim vidovima pronalaženja sredstava. Pre svega da konkurišu za sve programe koje raspisuju strane ambasade, da organizuju programe pomoću regionalne saradnje, da pristupe fondovima Evropske unije, da sarađuju sa gradovima sa kojima smo se bratimili ali i ostalim gradovima u regionu. Moramo učiti ljude kako to funkcioniše. Malo ljudi ima predstavu šta znači EU. Misle da, kad uđemo u Evropsku Uniju, neko će da donese pare, istrese na sto i da kaže: “Evo ljudi milioni evra, raspolažite njima“. Ne. To upravo znaci da ljudi moraju da sednu i pišu projekte. To je jedino što će da ih spasi u ovom momentu, s obzirom da je većina firmi u našem gradu posustala u finansiranju. Nikada ne treba klonuti, treba se boriti, to je neko moje geslo u životu.

Ali tu se onda postavlja pitanje ko radi u kulturnim institucijama? Ima li onih kojima tu nije mesto?

- Ima ih, ima ih čak i na rukovodećim mestima. Ljudi koji su van vremena i svaku diskusiju vode na kafanskom nivou. To je jedan nivo države koji se nije menjao od Miloša Obrenovića, taj “burazerski“" odnos. A naravno, postoji i odabir kadrova preko familijarnih veza.

            Prošle godini dobili smo Strategiju kulturnog razvoja od 2010. do 2015. godine. Ako imamo manje novca za kulturu, da li to znači da je trenutno ta strategija mrtvo slovo na papiru?

            - Jednim delom, da. Neće moći da se realizuje očuvanje baštine, spomenici kulture neće moći da se revitalizuju. Kao što sam već rekao, neće biti kapitalnih ulaganja, ali moći će da se reši buduće kadrovanje u kulturi, jedan od gorućih problema. Pre svega, uvode se konkursi od marta 2011. godine. Ova strategija je vrlo vredna i Pančevo je prvi grad koji je ima, ali ona ne može naglo da preseče jednu naviku koja postoji u društvu.

            Kada govorimo o gradskim manifestacijama poput Karnevala, Rege festivala, koliko sam Grad radi na tome da se njima privuku stranci, kako bi se na taj način privukao novac za naš Grad?

            - Grad radi na tome u svakom smislu. Ako, na primer, govorimo o Karnevalu, mislim da Turistička organizacija Pančeva (TOP) sada ima mogućnost da uradi još bolju logistiku za tu manifestaciju. Direktorka TOP-a je jedan od osnivača Karnevala i to i jeste turistička atrakcija. Mislim da niko od njih ne može bolje da je promoviše.

            A kako uopšte neka manifestacija postaje gradska?

            - Pratimo sve parametre, kolika je posećenost, finansijski presek i na taj način nešto proglasimo ili ne proglasimo gradskom manifestacijom. U budućnosti bi možda trebalo da se još jednom “pretresu“ ti parametri i da kriterijumi budu strožiji. Taj termin “gradska“ uvodi se da bi se podigao značaj nekog događaja.

            Hoće li se ove godine pojaviti nešto novo što do sada nismo imali?

            - Ne. Za sada ne. Bilo je nekoliko inicijativa ali para nema. Bila je ideja da imamo Klasik fest, Pan mjuzik, Festival za decu. To su sve privatne inicijative ali to nije naišlo na razumevanje jer, kao što sam rekao, zaista imamo manjak novca. Događaji gradskih institucija uvek imaju prednost jer su to naše institucije, ali to su i vredni programi, poput Bijenala, Džez festivala, Majskih dani knjige, Etno glasa, Etno.com festivala, itd.

            Starčevo, reklo bi se, ima bogat kulturni program. Kako ste vi zadovoljni?

            - Rekao sam već nekoliko puta da je Starčevo primer dobre prakse. Dobro rade i Dom kulture i Kreativni kulturni klub. Zadovoljan sam njihovim radom i po broju programa i po njihovoj raznolikosti i kvalitetu. Sećam se spektakularne posete prošlogodišnjem rok koncertu na stadionu, što mislim da je stvarno vredno pohvale. Malo koje mesto poput Starčeva može da se pohvali da je nešto tako organizovalo. Tamo vlada sjajna praksa. Imamo devet Domova kulture u selima i gradu, ali Starčevo tu ima posebno mesto.

Starčevo je jedino mesto u gradu organizovalo doček srpske Nove godine.

            - To je sjajna stvar, s obzirom na novi Trg neolita. U tome nismo mogli da učestvujemo kao Grad zbog finansijske situacije. Žao mi je što nisam mogao da dođem, pošto nisam bio tu, ali bih voleo da sam prisustvovao.

Kada ste poslednji put bili u Starčevu?

            - Bio sam nekoliko puta u KKK-u, čak sam jednom i učestvovao, promovisao sam svoju knjigu. Poslednje čega se sećam je seoska slava i tada mi je bilo zaista prijatno.

Ivana Vojnović

LICE S NASLOVNICE: DALIBOR ADAMOV, MUZIČAR

Muzika, i sve oko nje...

   Dalibor Adamov je rođen 1975. godine u Pančevu. Osnovnu školu je završio u Starčevu a zatim upisao i završio Srednju elektrotehničku školu u Pančevu. U želji za daljim školovanjem upisuje Vojnu akademiju u koju nikada nije ni pošao. Pokušao je da nađe sebe upisavši Mašinski fakultet. Pošto se zaposlio u Narodnoj banci ostaje mu nekoliko ne položenih ispita zbog velikih obaveza na poslu i problema sa vremenom za učenje. Nakon godinu dana Dalibor je doneo odluku da upiše Višu elektrotehničku školu u Beogradu koju završava i stiče zvanje inžinjera audio i vedeo tehnologija.

   Danas je zaposlen u elitnom beogradskom restoranu “Iguana“ gde radi kao ton-majstor i održava audio i video tehniku. Nema nekih većih političkih ambicija iako je član saveta MZ Starčevo i član Upravnog odbora Doma kulture. Veliki je ljubitelj muzike i član nekoliko rok bendova od kojih mu je matični starčevački “Kreativni nered“ za koji se čulo u široj okolini Pančeva.

            Zašto ste posle nekoliko pokušaja lutanja odabrali Višu elektrotehničku školu?

            - Ni sam ne znam zašto sam upisao Vojnu akademiju kada me taj poziv uopšte nije privlačio, nisam ja čovek za to. Što se mašinstva tiče tu sam  delimično video sebe ali prevagnulo je ono što me stvarno interesuje a to je elektrotehnika. Smatram da je svaka škola dobra i da nepostoji loša, razlika je samo u tome da čovek odluči da se bavi onim što stvarno voli. Neko to shvati ranije, neko kasnije. Problem nastaje kada čovek shvati jako kasno pa celi radni vek radi posao koji ustvari ne voli. Nekoliko ispita nisu veliki problem, možda i završim mašinstvo, dve diplome mogu da mi donesu samo boljitak.

            Šta je to konkretno što vas zanima u struci?

            - Stvarno je širok spektar mog interesovanja kada je muzika i uopšte zvuk u pitanju. Škola koju sam odabrao mi je pružila sve ono o čemu sam sanjao. Konkretno, najviše me je zanimala akustika sa kojom sam improvizovao još kao klinac, praveći zvučne kutije i uvek otkrivajući nove tajne kada je kvalitet zvuka u pitanju. Ubrzo sam shvatio da nije dovoljno samo da zvučna kutija izgleda lepo, veoma je bitan zvuk koji iz nje izlazi. Mnoge stvari zavise jedna od drugih, od koliko je herca zvučnik, na kojim ferkfencijama radi, koja je krajnja namena...

            Na kraju se sve opcije uzmu u obzir, napravi se proračun i odredi tačna zapremina kutije na koju se zvučnik ugrađuje. Te proračune i mnoge druge tajne akustike sam naučio u školi.

            Da li to znanje može da se primenjuje i u drugim slučajevima?

            - Može, i primenjuje se. Zvučna kutija je bila samo primer. Primenjuje se na izradi muzičkih studija i na jako puno stvari u svakodnevnom životu. Učestvovao sam na izradi projekta merenjem i proračunom akustike u jednoj pravoslavnoj crkvi u Užicu. Učestvovao sam u opremanju jednog od najboljih muzičkih studija u Srbiji čiji je vlasnik iz Londona. Bio sam jedan od ključnih ljudi prilikom izrade studija za poznate srpske di-džejeve Marka Milosavljevića, Marka Nastića i Dejana Miličevića. Zanimljivo je to da je posle moje završne obrade studija glavnog urednika RTS Vladimira Grajića i Saše Miloševića prva pesma koja je snimljena bila “Molitva“ u izvođenju Marije Šerifović.

            Gde vidite sebe u političkim vodama?

            - Nije to visoka politika sa kojom želim da se bavim, želim da to ostane u granicama lokala. Kandidovao sam se na izborima ispred lokalnog  Narandžastog bloka i ušao u savet Mesne zajednice Starčevo. Razlog je jednostavan - želim da svojim doprinosom poboljšam kvalitet života u Starčevu. Trudim se da opravdam poverenje garđana koje su mi dali na izborima. Kasnije sam izabran za člana Upravnog odbora Doma kulture, što za mene predstavlja veliku čast. Smatram da politička garnitura koja je na vlasti u Starčevu dobro i složno funkcioniše, iako je vreme nemaštine i krize naše mesto izgleda kao veliko gradilište. Problemi sa kopanjem kanalizacije i gasne mreže lagano prolaze, uskoro će rane na površini zemlje zarasti ali ono što smo dobili od neprocenjive je vrednosti. Dali ima potrebe da pominjem centralni Trg?

            Muzika zauzima visoko mesto u vašem životu, rekli ste da ste član nekoliko rok bendova?

            - Veoma sam angažovan oko muzike i sarađujem sa dosta muzičara. Trenutno sam izašao iz pančevačkog benda “Polaris“ u kojem sam svirao bas gitaru. Sviram u jednom takođe pančevačkom tribjut-bendu koji se bavi opusom poznatog rok sastava “Ekatarina Velika“ koji tragičnim sticajem okolnosti više ne postoji a čija muzika je imala jako veliki uticaj na mene. Matica mog muziciranja je Starčevo i bend “Kreativni nered“ u kojem takođe sviram bas gitaru. Upravo su u toku studijske montaže pet pesama koje smo snimali u proteklih nekoliko meseci. Prošla godina nam je bila više nego radna kada su živi nastupi u pitanju, Kruševac, Zaječar, Smederevo, Kovačica, Beogradski klubovi SKC, “Akademija“, “Danguba“, nekoliko nastupa sa Radiom “202“... Ovim snimkom smo zaokružili jednu priču i sada radimo na realizaciji plana za budućnost.

            Kada smo kod budućnosti, da li imate planove?

            - Generalno planiram da se kvalifikujem za akustiku koja se koristi u građevini. U našoj zemlji postoji zakon koji pokriva tu granu ali za ulazak u Evropsku Uniju moraćemo da se prilagodimo Zapadnim standardima. Želja mi je da radim posao u državnoj firmi kako bi imao više vremena za druge aktivnosti, pošto mi je radno vreme jako nezgodno i da ne volim ovaj posao sigurno ga nebi radio. Na kraju, pored muzike koju volim u globalu voleo bi da jednog dana sviram džez, ipak je to muzički pravac koji na mene ima veliki uticaj.

Goran Milošević

ŽELJKO JOVANOVIĆ, MAJSTOR KULINARSTVA

Gastronom iz Starčeva

            Jedan od najupečatljivih mladih likova seoskog miljea, prepoznatljiv po tome što pleni svojom aktivnošću na raznim poljima - poput vrhunskog kulinarskog umeća, pevanja u crkvenom horu, organizacionih kvaliteta širokog spektra... Sve to, kao i njegova staložena i dobronamerna priroda duha, nedvosmisleno ukazuje ko je gost popularne rubrike tekućeg broja najstarijeg seoskog glasila. Naravno, reč je Želimiru Željku Jovanoviću, prekaljenom kulinaru, uspešnom studentu bogoslovije, savesnom i tolerantnom mladom čoveku.

            Želimir Jovanović, rođen je 16. jula 1981. godine u Pančevu, od majke Stamene i oca Dobrivoja, uz stariju sestru Zoricu. Završio je Osnovnu školu “Vuk St. Karadžić“ u Starčevu, srednju “Paja Marganović“ u Pančevu, smer kuvarstvo, Višu hotelijersku školu u Beogradu, Visoku hotelijersku školu, takođe, u Beogradu, a trenutno je student treće godine Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Radio je u hotelu “Maestral“ na Svetom  Stefanu, hotelu “Tamiš“ u Pančevu, hotelu “Park“ u Budvi, bio nastavnik ugostiteljstva u Srednjoj zanatskoj školi u Beogradu. Omiljeni hobi mu je ribolov.  U poslednje tri godine glavni je organizator manifestacije Izložba slavskog kolača.

            Kako je odrastao Željko?

            - Odrastao sam u ulici 7. jula, u radničkoj porodici, sa roditeljima, babom, dedom i starijom sestrom Zoricom. U komšiluku sam imao dosta svojih vršnjaka, tako da je društva za igru uvek bilo na pretek. Najviše sam se družio sa sadašnjim kumom Đoletom, Ložajićem, Mićom, Majom, Gašom, Pasketom... Omiljena razonoda bio nam je odlazak na pecanje. Osim toga, često smo se okupljali na igralištu kod pravoslavne crkve i igrali odbojku, fudbal, žmurke... Odrastao sam u vremenu sankcija i krize kada mnogim radnicima nije bila dovoljna samo plata za život, pa su, tako, i moji roditelji 90-ih godina počeli da se intenzivno bave povrtarstvom, tj. uzgajanjem paprike, kupusa i karfiola u čemu sam im često pomagao, što mi je kasnije mnogo pomoglo kada su u pitanju radne navike. 

            Školovanje...

            - Prve školske obaveze su počele u zabavištu kod vaspitačice Jasmine Rulić. Za te dane me vezuju samo lepe uspomene. Osnovnu školu sam završio u Starčevu, dobrim i vrlo dobrim uspehom. Predmeti koje sam manje voleo bili su matematika, fizika i hemija, a, sa druge strane, sam se isticao u likovnom, istoriji, ruskom jeziku i pisanju literarnih radova, koji su na takmičenjima osvajali nagrade. U nižim razredima je to uočila učiteljica Milenka Stamenković, koja me je uključila u literarnu sekciju, a, kasnije, u višim razredima, i nastavnica Srpskog jezika i književnosti Olivera Milić.

            Posle neuspešnog pokušaja da upišem srednju Bogoslovsku školu, odlazim u srednju ugostiteljsku, jer sam shvatio da za to imam afiniteta. Kasnije sam nastavio i studije, koje sam uspešno završio. Ali, ljubav ka bogoslovlju je sve vreme bila prisutna, i, vremenom bivala sve jača, što je kasnije doprinelo da upišem Pravoslavni bogoslovski fakultet, koji uspešno privodim kraju.  

            Odrastranje, druženje...

            - Pored obaveza koje sam imao tokom školovanja, uvek se nalazilo vremena za druženja, izlaske i odlaženja na odmor. Omiljena mesta, na koje i dan danas volim da odem na odmor, su Zlatibor, Miločer, Budva, Soko Banja, Vrnjačka Banja i Bukovička Banja, gde moj kum ima vikendicu i gde se sa svojim drugarima uvek lepo odmorim i provedem. Što se tiče izlazaka vikendom, ne volim da boravim u zadimljenim kafićima u kojima se sluša bučna muzika, tako da mi najviše prija da odem na “Šaran“ ili Stari Tamiš, gde mogu sa društvom da, u opuštenoj atmosferi, razmenjujem viceve, šale i prisećam se događaja iz detinjstva. 

            Studije...

            - Kao student Više, a kasnije i Visoke hotelijerske škole imao sam prilike da, pored predavanja i polaganja ispita, odlazim u ekskluzivne hotele i upoznajem se sa njihovim poslovanjem. Često sam boravio na crnogorskom primorju, u Budvi, Miločeru, Svetom  Stefanu, i video specifičnosti koje krase ugostiteljstvo. Ali, video sam i poteškoće koje nosi ta profesija. Često sam bio u prilici da mi gosti budu javne ličnosti sa političke i estradne scene. S obzirom da rado slušam muziku Đorđa Balaševića, susret sa njim je na mene ostavio utisak koga se danas rado sećam. Iz studentskih dana nosim lepe uspomene, druženja, prijateljstva od kojih su neka danas prerasla u kumstva.  Tokom studija hotelijerstva i uporednog rada u Srednjoj zanatskoj školi u Beogradu, uspevam da ostvarim i svoju veliku želju - da upišem Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu. Trenutno sam student treće godine i nadam se da ću ga uspešno završiti i da ću svoj život u budućnosti posvetiti bogoslovlju.  

            “Slavski kolač“...

            - Izložba slavskih kolača je jedna kulturna, sada već i tradicionalna, manifestacija u organizaciji ugostitelja Starčeva, na kojoj naše domaćice donose lepo umešen i ukrašen slavski kolač. Na opštu radost, ova ideja je naišla na razumevanje i podršku uprave Doma kulture Starčevo, Mesne zajednice, Škole, naših građana, pekara (profesionalaca) i sponzora. Ova izložba će se održati i ove godine 14. februara, po treći put, u velikoj sali Doma kulture. Organizacioni odbor se nada da će ova manifestacija, koja ima i edukativni karakter, biti dobro posećena kao i do sada, što je, takođe, i moja želja. Posebno se radujem što su ugostitelji našeg mesta uzeli za svoju slavu i svog zaštitnika Sv. Trifuna, koji se proslavlja istog dana. Kum slave ove godine je Branislav Živković Braca, iz restorana “Đeram“, kome se ovom prilikom i ja zahvaljujem i čestitam kumstvo..   

            Starčevo, danas?

            - Kao i veliki broj Starčevaca, i ja mislim da Starčevo danas ide u korak sa vremenom u smislu infrastrukture, kulture, ekonomije i načina življenja građana. Sve pohvale, u svakom slučaju, za ljude koji se bore za uređenije i lepše Starčevo. U loše strane mogu da ubrojim prečeste gužve u ambulanti gde red čekaju deca i odrasli i posebno u Pošti. Smatram da bi se to rešilo kada bi Pošta radila i popodne, s obzirom da za to ima potrebe.  

            Poruka sugrađanima:

            - Svim sugrađanima želim puno dobrog zdravlja, uspeha i sloge, i, ovom prilikom sve pozivam, u ime udruženja ugostitelja, na treću smotru lepo umešenih i ukrašenih slavskih kolača od testa, 14. februara u velikoj sali Doma kulture. Pravo učešća imaju svi, ulaz je slobodan.

Jordan Filipović

INTERVJU: DALIBOR MILUTINOVIĆ, NAJŠARMANTNIJI SPORTISTA PANČEVA U 2009. GODINI

Takmičenja su moja strast

            Pretposlednjeg dana septembra u Starčevu, davne 1979. godine, rodio se  šampion i veliki zaljubljenik u borilačke sportove. Roditelji, odnosno porodica Milutinović, nadenuše mu ime Dalibor. Pre nepunih mesec dana stiglo je i Dačinu vitrinu najnovije priznanje, ovoga puta u režiji TV Pančevo, odnosno gledalaca ovog medija - nagrada za najšarmatnijeg sportistu u prošloj 2009 godini.

            - Bio sam vrlo iznenađen kada sam video da sam pobedio, naročito zato što sam bio u jakoj konkurenciji. Posle toga usledile su čestitke i telefonski pozivi. Posebno mi je važna  činjenica to što sam radio na poboljšanju ugleda i imidža Starčeva. Svi ostali kandidati su bili iz Pančeva, i veoma mi je drago da sam u toj, jakoj, konkurenciji odneo pobedu.

            Koliko su Starčevci uspešni u borilačkim sportovima i veštinama?

            - Veoma su uspešni. Tu su braća Lugić koji se veoma uspešno bave karateom a pored njih, tu je i Vladimir Jovanović, koji veoma uspešno korača kroz put ultimat fajta u Srbiji.

            Kada si ti počeo da se bavis borilačkim sportom?

            - Pre 15 godina sam počeo da treniram karate. Posle toga sam krenuo na kik boks i na ultimat fajt. Primarna veština mi je karate. Puno sam se družio sa karatistima sto je uticalo na moju odluku da počnem da se bavim tim sportom. Karate mi je “ušao u krv“, odnosno “inficirao“ sam se ovim sportom. Počeo sam u karate klubu “Pančevo 92“, a onda sam posle pet godina prešao u najbolji karate klub u državi, u “Dinamo“. Tamo sam radio sa trenerima Draganom Vukelićem i Ljubišom Milanovićem.

            Kakav je bilans medalja?

            - Imam preko 50 medalja u karateu. Učestovao sam na više od 300 borbi, u raznim kategorijama. Od polusrednje pa sve do teške. Najdraže medalje su mi one sa juniorskog prvenstva, kada sam osnojio prvo mesto na takmičenju Srbije, kao i onda kada sam bio viceprvak zemlje, odnosno Jugoslavije. Prvo takmičenje u “Dinamu“ imao sam sa 19 godina.

            Pored karatea, baviš se i drugim borilačkim sportovima?

            - Pre par godina počeo sam da treniram kik- boks. Za to je najzaslužniji Zoki Rajačić, i “Srpska Sparta“. Šest meseci sam sa Rajom trenirao boks i u kombinaciji sa nožnom tehnikom prešao sam na kik bos. Imam i dve medalje u ovom sportu, tj u ful-kontaktu jednu i u lajt- kontaktu drugu. “Srpska Sparta“ mi je dosta pomogla u treninzima, a takmičio sam se za kik-boks klub “Novi Beograd“. Što se tiče ultimat-fajta, na prvi trening u ovom sportu otišao sam iz čiste radoznalosti, i to u Beograd, u klub “Car Dušan Silni“. Mnogi smatraju da je ovo veoma agresivan i brutalan sport kojim se bave mahom ljudi sa sumnjivim dosijeima. To nije tačno, i želeo bih da razbijem famu i tabu oko ovog sporta. Ja ga doživljavam isključivo ao sport i tamo idem da bi pobedio, a ne da bi nekog povredio, ili se iživljavao. Takmičari su izuzetno pripremljeni, i čuvaju se. Sudije takođe ne dozvoljavaju brutalnost, i kada je neko fizički ozbiljno ugrožen meč se odlukom sudije prekida. Imam jednu medalju, i to bronzanu na takmičenju u Hrvatskoj.

            Kako izgleda jedan tvoj trenažni proces?

            - Sve zavisi. Ili treniram u cugu dva sata, ili eventualno dva puta dnevno po sat ipo. Sve zavisi. Treniram u Beogradu, pa u Pančevu u “Partizanu“, i leti na sportskom centru sa “Spartom“. Ti treninzi su mi najomiljeniji. Veoma je bitno da borac bude dobro fizički pripremljen, a pored toga treninzi puno pomažu i na duhovno rastu čoveka,i razvijanju kodeska ponašanja. Sport je uspešna baza i temelj za svačiji život.

            Starčevo u poslednjih par godina veoma uspešno radi na svom imidžu, i prosperitetu. Koliko mladi u Starčevu imaju mogućnosti i potencijala da žive zdravo i da se bave sportom?

            - Mislim da su mogućnosti Starčeva veoma ogromne. To pokazuju i sportski rezultati starčevačkih klubova, fudbalera i odbojkaša “Borca“, karatista Lugića, pa evo sada i Vladimira Jovanovića u ultimat-fajtu. Svi mladi bi trebalo da shvate da je najbitnije da se bave sportom u životu, i da imaju sportske uzore, a ne neke druge - nametnute. To je nešto najbolje što čovek može da odabere, jer nema lepšeg osećaja kada pobediš na takmičenju, ili kad završiš sa treningom. Svaki uspešan trening je mala pobeda u životu. Zdrav život, bez cigareta, alkohola i droge, uz sport je ekvivalent za uspešan zivot.

            Angažovan si u aktivnostima “Srpske Sparte“ - pančevačkog udruženja navijača i sportista?

            - Pored sporta i sportskog navijanja koji su praktično temelj u radu ovog udruženja, puno smo angažovani i u borbi protiv narkomanije i sekti u Pančevu. Borimo se i protiv nasilja u sportu i na ulicama, a jedan od vidova naše borbe su tribine, i edukacija. Protiv nasilja se borimo sportskim navijanjem na utakmicama koje prati “Sparta“. Nijedan sportskih uspeh ili nesupeh nije vredan nasilja. To čak pokvari slavlje i onom klubu za koji navijate ukoliko se dogode nemile scene i incidenti. Sve mora biti u duhu sporta i primernog ponašanja, i u tome je naša pobeda.

Miroslav Milakov

Vrh strane