Komentari

Na sve ove krize, katastrofe, nedaće (a, bogami, i daće!) i sve ostale -eke, dakle, na kraju ovog sumornog tunela osmehnulo se malo, slatko (i nadasve šengensko!) sunašce. To je, međutim, dodatno zakomplikovalo pojedine nuž(d)ne radnje koje je vajna nam je đedovina tako fantazmagorično o(be)smislila - poput svih onih raznih “ličnih vađenja“! Ne treba ni podsećati da jedno takvo dvostruko vredi 3.3 somura, ali isčekivanje te “sreće“ posebna je priča...

U epizodi: “Svinjska“ Jevropo, eto nas!

Tračoslava (nanovo se tiskajući se u paklenastoj gužvi u ultra-ranim jutarnjim časovaima ispred dične nam polic-institucije): - Kukuuuu, šta nas snađe, ko nas prokaza, dobri moj komšo! Sva sreća da si mi ti tu, ko i svagda... Jooooj, pa ovdeka smo od dva ujutru, sve smo abrove isčantrali, popili celi termos kafe, a ovima ni na pamet ne pada da odbravu!

Šeširdžija (tužno žvačući batak u kombinaciji sa mladim lukom i paradajzom):  - Ta, dobra moja komšinka, mljac, što da ti velim na sav taj divan?! Da smo mogli da znademo da se ovol'ko dreždi, ma, opravila bi ona moja deb'la sosa još cirka jednog petlića, njam, a može biti i celo presence i to onako rešnuto! Auuu, kaćedu da delidu one brojove, zdravo mi se žuri da mi izvadu ličnu - mora da se diže kredit! Propalo žito, a još onaj lanjski suncokret nikako da platidu, kukuuuu! Ijuuu, ta ovaj paradajz je zdravo satr'o…štromf, srrk, cur...

Sponzorojka (stojeći ispred u redu oseti štricanje po svojoj hiperblještavoj minijaturnoj suknjici ispod koje se obilago naziraše dva impozantna zaobljenja): - Iiiik, je... Značiiii, brukaaa! Misiiim, izbiću se... Zar, po mom jedinom versaćeu (prim. aut. NovoPazarena roba izrazito “originalnog“ kvalitita). Znači, smorila sam se za medalju - em sam morala sinoć sa splava oko keca kad je, znači, krenuo šou, em se smaram ovde gladna i žedna, a, znači, na dijeti sam mesec dana, pa, na kraju i ovo - crveno (paradajz) na belo (suknja, pardon suknjičičičica!)! Pa, misiii'm, ne da je nje-sra (okrećući se da očisti fleku nehatno nagazi osobu (pardon, individuu!) koja je komotno hrkala ispred samog ulaza na improvizovanom ležaju kartonskog stila)

Grmalj (manično se budeći iz gromoglasnog dremeža raspirujući silne “miomirise“): - Hrrk, ronzzz, u pčmtrnu, ti jbm celu familiju, da se stre što pređe kućni prag - kukuuu, zaklaše me! Ljudi, ubodeše me tupijem predmetem! Ovo je antetat na moju ličnos'.

Student (stoji u redu čitajući Beketov klasik - Čekajući...): - Kakva vriska i cika zbog jedne male, istina “markirane“, ali ubilački zašiljene potpetice! Bogme prevrtaće se junački preci - onoliki čovek da se tako zajapuri zbog obične ogrebotine od jedne novokomponovane bofl-sandale!

Sponzorojka (zgroženo): - Alo, znači - kome ti to... bof?!

Grmalj:  - Ijaao, što boli (naglo se prenu iz kuknjave)! More, da - kome ti da se đedovi prevrćaju, a?! E, to si sade velio...

Student: ... i nikad više dok sam živ, znam! A, gospodin zalegao posred ulaza i čudi se što ga gaze! Gde je sve naš narod u stanju zakunta - na poslu, za volanom, na straži, na šalteru, na opretivnom stolu, a o trećim smenama i da ne pričam - kad dosadi jamb, isprazni se ambalaža, oliže kotlić - kako napaćeni radni čovek da ne baci dremku?! Ali, na ulazu u policiju u redu isprave?! E, to je već urbana legenda...

Grmalj: - Ma, daću ja tebe ubranu legendu?! Što sam ja more kriv kad mi još pre ponoći zamandališe apateku (čitaj - birc), a lična karta upađe u nužnik kad sam se malko opušt'o. Pa, ko velim - daj o'ma da zavatim vrstu da podižem novi dokament, jer niki neće dadne na crtu brez idrentefekacije i tako, pa jedva! Teška muka je sapela poštena čovjeka!

Student: - O, u tom slučaju moje saučešće - samo nam fali da u Evropu pripalimo nepripremljeni i direktno nabasamo na ove aktuelne krmeće boleštine! I to suva grla! A, poznato je koliko je dobra, stara ljuta lek za sve znane i neznane vrste bolesti - posebno gripove.

Grmalj (izvadi pljosku iz džepa): - Pa, kažem ja - aj, more, živeli i za svinje i za Šengen-jevropu!

            I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da nazdravljaju za sve buduća putovanja u neki bolji svet...

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što se smenjuju kišno-sparni julski dani, kakvo-takvo žito se žanje, građevinski radovi traju, li traju, spremaju se još jedni “Dani druženja“, a o Ognjenoj Mariji (ili, kome je milije - socijalističkoj!) otvoriće se i trg! Mašala!

Jordan Filipović

Demokratija u Starčevu

Proces demokratizacije našeg Starčeva koji je započet još davno, pre Prvog Svetskog Rata izborima knezova tj. opštinskih vlasti u selu,  nastavljen je i nakon rata poznatim događajima, a i nakon njih. Pregledavajući rukopise svoga deda Miše, naišao sam i na interesantan zapis o osnivanju nekih političkih stranaka i partija u Starčevu. Iako su neki povezivali “Starčevačku Republiku“ sa komunistima i revolucijom po ugledu na rusku revoluciju, iz prethodnaa tri nastavka “Crtica“ vidljivo je da to nije bila nikakva komunistička revolucija, a niti su je komunisti organizovali. Tek kada je počela agitacija za izbore za Ustavotvornu skupštinu u ranu jesen 1920. godine u Starčevu su se ljudi počeli politički opredeljivati i organizovati. Sami izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 28. 11. 1920. godine, što znači da su pripreme tj. agitacija trajale celu jesen.

Tako je tek u to doba osnovana i Komunistička partija u Starčevu. Za osnivača se smatra Radovan Jorgović. Kao dečak, nakon smrti oca, bio je pojac i učenik u Manastiru Vojlovica, zatim berberski šegrt u Pančevu, a kao  kalfa u Budimpešti i Beogradu. Kao Austrougarski vojnik, kao i većina banatskih mladića završio je u Galiciji, te dopao u rusko zarobljeništvo, a nakon rata vratio se kao Dobrudžanski dobrovoljac, i bolnički podoficir.

Tako je Radovan Jorgović sa “Malim Gajom“ (ne navodi se pravo ime op.p.), te još s nekolicinom pristalica, povezavši se s Pajom Makovnikom, osnovao u Starčevu Komunističku partiju (takođe se ne navodi datum, op.p.).

Iz prethodnih napisa znamo da je opštinska vlast u Starčevu u to doba bila u rukama Žive Jankov Pavlovića, koji baš nije dobronamerno gledao na sve te demokratske promene. Tako je prilikom jednog političkog sastanka kojeg je sazvao Radovan Jorgović u gostionici Matije Lozdorfera, Živa Jankov Pavlović sa svojim Radikalima i žandarima upao u gostionicu u nameri da sastanak rastera. Snalažljivi Radovan, imao je srpsku zastavu pri ruci, izašao je sa zastavom iz gostionice kličući “Živio Kralj!“. Sastanak je normalno propao, ali nije došlo do hapšenja. No, Radovan nije mogao da izdrži pritisak, nedemokratski orijentiranog Žive Pavlov Jankovića, kao i Sreskog načelnika. Nakon izbora za Ustavotvornu Skupštinu i sve većih pritisaka Radovan napušta Komuniste, priđe radikalima, a za to dobije mesto činovnika kao podbeležnik u Ovči. Nemirna duha kakav je bio Radovan, nije se ni tu dugo zadržao. Vratio se u vojnu službu, a nakon toga prešao je u brodare, gde je u jednoj kavgi ubio prijatelja.Nakon robije, ženidbe, ponovno postaje pojac u Pravoslavnom hramu. Zbog sukoba sa sveštenikom prelazi na katoličanstvo. Nakon Drugog Svetskog Rata vraća se Pravoslavlju, ponovno postaje pojac, sve do svoje smrti 1966.godine.

Do sledećih nastavaka o razvoju demokratske misli u Starčevu, ostaju vam “Dani druženja“.

Uživajte ...

Vinko Rukavina

Iskorenimo ambroziju!

            Ambrozija, jedna od najpoznatijih i najopasnijih biljaka izazivača alergije na tlu Evrope, ako ne i sveta, predstavljaće sve veću opasnost po naše zdravlje, ukoliko se ubrzano ne pristupi njenom uništavanju.

            Na tlo Evrope ova biljka je dospela u 19. veku, putem prekokokeanskih brodova koji su doplovili sa američkog kontinenta. Danas je ambrozija u najvećoj meri rasprostranjena na našem kontinentu. Svake godine se suočavamo sa sve većim brojem stabljika. To samo govori o njenom nezaustavljivom širenju. Istočna Evropa trenutno predstavlja najkritičniji region, ali se sa ovim problemom susreću i zemlje sa zapada. U Srbiji je ovaj korov prvi put primećen u okolini Sremskih Karlovaca 1953. godine, a prema najnovijim podacima u Beogradu ima 700 izdanaka ambrozije po kvadratnom metru. Tek 2006. Srbija je pokrenula više akcija u cilju nadzora površina i uklanjanja izdanaka ovog veoma opasnog korova.

            O tome koliko je polen ambrozije opasan po zdravlje, može se dosta reći. Jedan od zapanjujućih podataka je da zrno polena ove biljke zadržava kijavost i do 40 godina. Od svih alergija na polen, polen ambrozije je izazivač u 50-60% slučajeva. Prva alergijska reakcija se javlja na gornjim disajnim putevima. Teško disanje, jaka sekrecija, a u najgorem slučaju i astmatični napadi, osnovni su oblici pojave alergije kod ljudi. Jedna od najcrnjih činjjenica vezanih za ambroziju je da se sve češće u svetu beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom.

            Ambrozija raste na zapuštenim parcelama i površinama obraslim korovom. Može narasti i do dva metra visine. Suzbijanje se može vršiti čupanjem iz korena, ako je pritom reč o pojedinačnim biljkama. Velike površine sa ambrozijom moraju se kositi, pre cvetanja, 5 cm od tla. Vlada Srbije je pre nekoliko godina svim vlasnicima zemljišta naložila da sa svojih parcela iskorene tu korovsku biljku. Neke zemlje su otišle korak dalje, pa je u nekim zemljama EU problem ambrozije i zakonski regulisan. U Mađarskoj, ako se ta biljka ne ukloni sa privatnog zemljišta, kazne dostižu 5.000 evra. U Kanadi, pak, postoji zakonska obaveza iskorenjivanja ambrozije. Tamo postoji dogovor između gradskih vlasti i poštara, koji dojavljuju u kojim je baštama primećen korov ambrozije. Kazne za vlasnike koji je ne iskorenjuju dostižu i nekoliko hiljada dolara.

            Sve navedene činjenice koje govore o velikoj opasnosti ambrozije navode na to da je svake godine potrebno sve više apelovati na građane da se ozbiljno posvete uništavanju ove korovske biljke. I u našoj sredini je ambrozija u velikoj meri prisutna. Letnji radovi su odlična prilika za akciju iskorenjivanja ambrozije. Vrlo je bitno da ne dozvolimo da dođe do cvetanja ove biljke. Pokažimo visoki nivo svesti o opasnosti ambrozije po zdravlje svih nas, iskorenimo ambroziju!

Dalibor Mergel

 Vrh strane