|
Društvo
Letujete li negde?
Nedaleko od Velikog Gradišta koje se nalazi na
putu ka Đerdapskoj klisuri nalazi se Srebrno jezero koje je idealno
mesto za letnji odmor.
Turistička ponuda je raznovrsna, po ukusu onih
najprobirljivijih, do onih koji za male pare mogu da sebi priušte
kvalitetan odmor. Na samom jezeru usidren je elektromotorni brod
sagrađen u stilu parobroda koji svakodnevno krstari jezerom. Ponuda na
samoj plaži ne zaostaje mnogo od ponude čak i poznatijih letovališta.
Ljubitelji sporta mogu se koristiti raznim sportskim terenima, a za
ljubitelje ribolova Srebrno jezero je pravi raj. Noćni život je vrlo
aktivan i može zadovoljiti svačiji ukus. Hotelska ili apartmanska ponuda
uz obalu jezera po ceni varira u zavisnosti od istančanog ukusa gosta,
dok ljubitelji pravog odmora smeštaj traže u kampu koji u ponudi ima
bungalove, kamp kućice i za one koji vole bivak u prirodi pripremljena
mesta za šatore. U celom kampu je urađena kompletna infrastruktura tako
da gosti ne zaostaju za civilizacijom, asfaltirane su ulice i
postavljena rasveta. Postoje intendantski objekti, mokri čvor čak i
radionica sa alatom u slučaju da morate da izvršite popravku na vašem
automobilu.
Upravo u ovom kampu nekoliko godina unazad jedna
grupa Starčevaca provodi dane godišnjeg odmora a zajedničko mišljenje
svih njih je da dobijaju kvalitetan odmor za malo novca.
Goran Milošević
Izviđaštvo
Zaovine na Tari
Tara se nalazi u
zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida, zauzimajući
površinu od 183 kvadratna kilometara. Dužina tare je 50 km a širina 22
km. Prosečna nadmorska visina je 1200 metara. Najviši vrh je Kozji rid
sa 1591 metrom. Po bogatstvu i raskošnosti biljnog i životinjskog sveta,
blagotvornoj klimi, ekološki očuvanoj sredini, lepoti jezera Zaovine i
Perućac i reke Drine,
Tara spada među kraljice naših planina.
Izviđački centar Zaovine u maju je posetila grupa
brđana Odreda izviđača “Nadel“. Odred izviđača iz Bajine Bašte,
zahvaljujući razumevanju rukovodstva Drinsko-limskih elektrana, dobio je
na korišćenje reprezentativni objekat u Novoj Vežanji, nadomak jezera
Zaovine u komke se nalazi renovirani i veoma lepo uređen izviđački
centar. Njihov cilj je da Centar postane mesto okupljanja izviđača,
planinara, putnika namernika i svih ljubitelja prirode i planine Tare.
Smeštaj je veoma pogodan za grupne posete i
sastoji se u prizemlju od hodnika, kuhinje, dve dvokrevetne i tri
četvorokrevetne sobe, dva kupatila sa dva tuša. Na spratu se nalazi
velika trpezarija sa čajnom kuhinjom, jedna dvokrevetna i četiri
četvorokrevetne sobe, dva kupatila sa dva tuša. Gosti imaju kuhinju na
korišćenje, a više o samom objektu i fotografije, možete pogledati na
sajtu njnjnj.zaovine.org.
Cena smeštaja je veoma povoljna i slična je kao i
u planinarskim domovima po Srbiji. Ali, ovaj objekat na Tari zaista
zaslužuje posebnu pažnju jer se nalazi u jednom od najlepših nacionalnih
parkova u kome je 1875. godine čuveni botaničar Josif Pančić otkrio novu
vrstu četinara kojoj je dao naziv Pančićeva omorika.
Zaovine je idealno mesto za sportove na vodi,
pecanje, orijentaciju, ishranu u prirodi i naravno - uživanje i odmor za
dušu, za pluća puna čistog vazduha i za oči, koje se pune zelenilom
četinarskih šuma...
Daniela Jajić
Taborovanje u
Krupnju
Odred izviđača “Vera Blagojević“ iz Šapca u
saradnji sa Odredom izviđača “Rađevina“ iz Krupnja organizovao je tabor
od 6. do 12 jula ove godine. Tabor je održan u etno selu Banjevac, u
kući porodice Cvetinović. Pored ova dva odreda taboru su prisustvovali i
uzeli aktivno učešće i starčevački izviđači. Od Starčevaca na taboru su
bili: Filip Stanković, Lara Tomić, Ivan Gerdić, Milena Đurišić, Bojan
Mišković, Vesna Marjanović i Stefan Maurer. Pored njih, u samoj
organizaciji učestvovala je i nekolicina brđana iz “Nadela“. Tabor je
bio izuzetno funkcionalan i dobro pripremljen i na njemu su najaktivniji
starčevački izviđači mnogo štošta naučili i savladali mnogobrojne
izviđačke veštine ali dobrog provoda i zabave nije nedostajalo. U
nekoliko hajkova koji su bili organizovani, skauti iz ova tri odreda su
posetili manastir “Dobri potok“, grad Krupanj i otvoreni bazen u kome su
se osvežavali nakon napornog rada i pešačenja po prelepim planinskim
predelima. Svake večeri uz neizbežnu logorsku vatru izviđači su se
družili, pevali pesme, igrali izviđačke igre i sklapali nezaboravna
prijateljstva. Smeštaj i hrana su bili na visokom nivou. Za
najkorisnijeg učesnika tabora je proglašen Filip Pajic iz Krupnja.
Članovi uprave odreda i saveta roditelja su sa
starešinom obišli učesnike tabora i uverili se da im je izuzetno lepo.
Treba napomenuti da je sedmodnevni boravak na taboru koštao svega 1500
dinara, dok je prevoz iz Starčeva do Krupnja i nazad iznosio 1300
dinara.
Lara Tomić
ANKETA SN: Plašite li
se “meksičkog gripa“?
Neko strahuje, a neko je opušten
Starčevci s pažnjom
prate situaciju u vezi novog virusa gripa koji se sve više širi i u
Srbiji. No, svi očekuju da će država spremiti vakcije i da neće biti
većeg širenja ove bolesti
 |
 |
 |
 |
|
Vladimir Novičić |
Kata Zdravković |
Dragana Stana |
Jelena Mladenović |
 |
 |
 |
 |
|
Ljubiša Milutinov |
Vera Jovanović |
Snežana Mrkšić |
Slađana Smiljić |
Vladimir Novičić:
- Pomalo se plašim tog meksičkog gripa. Smatram da je veoma
opasan i da može u našoj zemlji da napravi veliki problem. Nadam se da
će biti vakcina i čim je bude trudiću se da se na vreme vakcinišem.
Kata Zdravković:
- Ne plašim se gripa. Bolnice su spremne za problem, verujem
u potpunosti našim lekarima i ne pripremam se protiv toga nešto posebno.
Mislim da panici nema mesta.
Dragana Stana:
- Naravno da se plašim. Ko se normalan ne bi plašio. Za sada
se kod nas o tome ne priča puno i ne pripremamo se ništa posebno. Vodimo
računa o svemu kao i pre pojave gripa.
Jelena Mladenović:
- Iskreno se plašim, normalno. Najviše zbog toga što nismo
nešto posebno upućeni u probleme koji mogu nastati oko ove bolesti.
Plašim se da neće biti dovoljno vakcina za sve građane.
Ljubiša Milutinov:
- Pa, pomalo se i plašim. Mada se nadam da će država
preduzeti sve potrebne korake da se spreči epidemija većih razmera. Ja
se po tom pitanju ponašam potpuno opušteno.
Vera Jovanović:
- Meni je cela ova priča oko gripa pomalo zbunjujuća. Jedan
dan se napravi opšta panika dok je drugi dan sve potpuno normalno.
Mislim da nismo dovoljno obavešteni o ovoj bolesti.
Snežana Mrkšić:
- Ne treba paničiti oko meksičkog gripa. Treba se ponašati
potpuno normalno i opušteno, a ukoliko se desi da se grip pojavi,
potrebno je samo se obratiti lekaru i slušati njegove savete. I biće u
redu.
Slađana Smiljić:
- Malo se plašim. Nisam baš sigurna da će država odreagovati
na vreme. Plašim se da neće biti dovoljno vakcina za sve one kojima će
biti potrebne, već samo za privilegovane.
Predrag Stanković
Iz matičnih knjiga
(maj, juni i juli
2009.)
Rođeni:
Matić Bogdan; Stanković Lazar; Pejčić Uglješa; Jovanović
Stefan; Stojanović Tijana; Kajtez Sofija; Aleksić Luka; Ilić Irena;
Tomašić Emilija; Jovanović Mikaina; Janjić Marko; Luković Veljko;
Vuković Nemanja; Milosavljević Jovana; Nađa Žalac; Dunja Žalac;
Stojković Andrea; Činč Vanja; Komnjenović Aleksa; Šoškić Sofija; Arsić
Sofija; Miščević Milica.
Čestitamo!
Venčani:
Ivana Žalac i Aleksandar Šoškić; Marija Ristić i Bojan
Nikolić.
Čestitamo!
Umrli:
Dušan Marinković 1952; Marta Gavrilović 1926.; Krsta Aća
1948.; Stana Vučićević 1926.; Branislavka Tubić 1926.; Stojna Stanojević
1933.; Nadežda Đulinac 1948.; Todora Dodić 1924.; Anka Čikara 1933.
Saučestvujemo u bolu.
EKOLOGIJA
Biodiverzitet
(Biološka raznolikost)
Biodiverzitet predstavlja raznovrsnost svih živih
bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost:
-
gena - genetski biodiverzitet
-
vrsta - specijski biodiverzitet
-
ekosistema - ekosistemski biodiverzitet
U najširem smislu, biodiverzitet označava
sveobuhvatnu varijabilnost života: biljaka, životinja, mikroorganizama
i gljiva. Biodiverzitet je u stvari biološka raznovrsnost koja označava
sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na zemlji. Biološka raznovrsnost
podrazumeva raznolikost svih živih organizama koji nastanjuju kopno i
vodu. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava
biljnog i životinjskog sveta, već i raznolikost funkcija živih
organizama. Očuvanje biodiverziteta je u stvari konzervacija i
obnavljanje narušenih ekosistema i prirodnih staništa, kao i očuvanje i
oporavak biljnih i životinjskih vrsta. Prema nekim podacima, zemlju
nastanjuje između 50 i 80 miliona biljnih i životinjskih vrsta, od kojih
je poznato i opisano samo 1,5 miliona vrsta. Veoma je zabrinjavajuće da
po svetskoj statistici, svakoj četvrtoj vrsti sisdara na Zemlji preti
istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50% biljaka. Najveću opasnost po
životinjski i biljni svet predstavljaju krivolov i trgovina životinjama
( pre par godina nešto slično se desilo i u Vojvodini). Do sada su na
stotine hiljada ptica, uglavnom žuta i bela pliska, ševa, zeba i mnoge
druge sa područa Carske bare kod Zrenjanina završile na trpezi evropskih
gurmana. Ipak najveći uzročnici nestanka pojedinih biljnih i
životinjskih vrsta pre svega su gubitak staništa i loše raspolaganje
zemljištem. Većina vrsta je idealno prilagođena staništu na kome živi i
u skladu sa njime razvila je svoje specifične potrebe. Bez tog staništa
vrsta ne može da preživi. Zagađenje, isušivanje močvarnih zemljišta radi
navodnjavanja, seča i krčenje šuma, širenje gradova, industrija koja se
podstiče kupovinom, putevi i brane koji dele nedeljivo stanište, samo su
neki od razloga izumiranja. Podela staništa dovodi do gubitka veze
između podeljenih vrsta, a time do opadanja njihove genetske
raznolikosti čime su znatno ranjivije, nesposobne na brze promene i
adaptacije u okviru svoje vrste. Većna vrsta iz podeljenih staništa
postala je premala da bi održala populaciju. Samo da pomenemo tropske
šume, oko 20% tropskih šuma, koje predstavljaju “pluća“ Zemlje, nestalo
je od 1960. do 1990. Ne zaboravite sada je 2009... U Srbiji su dve
životinjske vrste izumrle, među kritično ugroženim su pre svih ribe:
šaran, jestera, ibis, kao i zmija šarka. Demografska eksplozija, a sa
njom i narasle potrebe stanovništva, dovele su do naglog porasta
korišćenja prirodnih resursa, pa samim tim i do alarmantnog ugrožavanja
prirodnih staništa i živog sveta u njima.
Novodonešene vrste u ekosistemima izazivaju
ozbiljno propadanje domaćih vrsta. One mogu biti unete slučajno ili
namerno i počinju da se takmiče sa domaćim vrstama ili su čak ove njihov
plen. Po pravilu
domaće vrste nemaju način da se izbore, pa postaju brojčano oslabljene
ili čak nestaju. Efekti ovoga su često nepopravljivi, a širenje se ne
može više zaustaviti. Primeri tzv. invazionih vrsta su brojni, a na
našim prostorima su po tom pitanju pravljene neverovatne greške,
uglavnom po pitanju riba i biljaka (primer - ambrozija). Procenjuje se
da je oko 48% svetske flore i 25-35% kičmenjjačke faune na planeti
ugroženo, a da je dnevna stopa izumiranja 74 vrste, odnosno oko 27.000
vrsta godišnje.
Očuvanje biodiverziteta
ključni je termin u politici zaštite životne sredine i on podrazumava
očuvanje sveukupne raznovrsnosti organizama i njihovih bioloških
ciklusa. Gubitak biološke raznolikosti i njenih komponenata (vrsta,
staništa, gena i ekosistema) globalno je pitanje. Ono je neraskidivo
povezano sa gubitkom ekosistema, kapaciteta produktivnosti prirode i
regulacionih procesa koji su nezamenljivi za održivo korišćenje resursa
i, konačno, ljudskog opstanka. Sve je više dokaza da je biodiverzitet
pod stalnim pritiskom i da je uslovljen klimatskim promenama i
preteranom eksploatacijom prirodnih resursa. Zelena mreža Vojvodine (ZMV)
kroz niz svojih aktivnosti radi na očuvanju biodiverziteta. Često puta
se uključivala u kampanju protiv genetskih modifikovanih organizama. U
okviru svojih edukativnih programa i kroz podršku organskim
proizvodacima ZMV promoviše očuvanje agrobiodiverziteta (raznovrsnosti
životinja, biljaka i mikro-organizama važnih za hranu i poljoprivredu.
Cilj je shvatiti kako čovek utiče na biodiverzitet i obezbediti moguća
rešenja na obostranu korist čoveka i ostalog života na planeti. Jedan od
načina je stvaranje zaštićenih oblasti i koridora koji ih povezuju. Sve
vrste zahtevaju minimum staništa da bi opstale, a zaštićene oblasti
upravo to pružaju. Međutim, postoje vrste sa velikim radijusom kretanja
kojima ovaj prostor nije dovoljan. Zbog toga se prave koridori koji
povezuju više zaštićenih oblasti u jednu celinu.
dipl. ing. Vlado Savić
Vrh
strane
|
