|
Kultura
Ratkovićeve slike
U utorak 2. juna u
galeriji “Boem“ svečano su otvorili izložbu slika beogradskog umetnika
Dejana Ratkovića. Ovaj umetnik je rođen 1963. godine u Beogradu,
diplomirao je slikarski odsek na FLU u Skoplju 1991. godine u klasi kod
Simona Šemova. Član je ULUS-a od 1996. godine. Izlagao je kolektivno u
mnogo navrata širom bivše Jugoslavije od 1993. godine kao i pet puta
samostalno. Učestvovao u radu više slikarskih kolonija, bavi se
pedagoškim radom. Nagrade nema, a kaže da ih ni od bilo koga neočekuje.
Nakon zvaničnog dela gosti ove umetničke večeri su pored razgledanja
radova uživali u koktelu i dobrom štimungu tamburaškog orkestra “Panuka“
koji je odavno postao deo domaćinske atmosfere. Postavka je bila
otvorena za posete do 28. juna.
G. Milošević
Nagrada Verici Živković
Na Međunarodnom
takmičenju u pisanju kratkih japanskih pesama u formi haiku, koje je
organizovao “Studio Kadi“ iz Bostona, prvu nagradu osvojila je Verica
Živković iz Starčeva. Takmičenje koje organizuje “Studio Kadi“ je
najznačajnije međunarodno haiku takmičenje u Sjedinjenim Državama, a
njegov sponzor je Konzulat Japana u Bostonu. Nagrada se sastoji iz
novčanog iznosa i poklona japanskog konzula u Bostonu.
Nagrađeni haiku na
srpskom jeziku glasi:
“Izlazeće sunce -
tamne glavice suncokreta“
Na engleskom jeziku,
ova haiku pesma glasi:
“Rising sun -
the sunflowers' dark heads“
Verica Živković je do sada osvojila 42 međunarodne nagrade za
haiku poeziju, a ove godine je osvojila i treću nagradu na Međunarodnom
takmičenju za haiku u Rumuniji.
Radovi
u hramu
Kao i predhodnih godina i ove se radi na obnovi
našeg svetog hrama. Pre nekoliko dana završeno je postavljanje kablova
za novi deo elektro instalacije za bolje osvetljenje unutrašnjosti
hrama, kao i zamena dela dotrajale instalacije. U narednih nekoliko dana
završiće se malterisanje unutrašnjosti hrama. U prvoj polovini jula
potpisaće se ugovor o oslikavanju unutrašnjosti hrama, tako da postoji
mogućnost da će do naše hramovne slave, Svetog Pantelejmona, već biti
oslikano nekoliko kvadrata. Brzina oslikavanja zavisi od
zainteresovanosti parohijana da daju priloge i da time njihovo ime bude
upisano na spisku darodavaca za oslikavanje našeg hrama.
Protonamesnik Zoran
Maletić
Dešavanja u Kreativnom kulturnom klubu
28. maj - turnir
4.
stoni KKK fudbal
Na četvrtom po redu Kreativnom kulturnom turniru
u stonom fudbalu učešće je uzelo oasm parova. Ovoga puta gosti iz
Pančeva zauzeli "samo" prva dva, dok je treće mesto pripalo starčevačko-pančevačkoj
kombinaciji Dušica/Dušan, tako da je Dušan Arsić postao prvi domaći
larueat.
29. maj - koncert
“Falš“ iz Jabuke
Jabučani sviraju, Poki tetovira
Pravo veče za poštovaoce hard-rok muzike, posebno
kultne australijske grupe “AC/DC“, u izvođenju jabučke grupe “Falš bend“.
Istovremeno, ljubiteljima tatua sugrađanin Zlatko Poljak Poki uživo je
priuštio svojevrstan performans.
4.
jun - tribina
Insajder u Starčevu
Prepun KKK
Više nego aktuelna tema, više nego aktuelni gosti
i više nego popunjen Klub, doprineli su utisku o posebnosti biranja
sadržaja koje KKK nudi okruženju. Naime, jedna od najgledanijih emisija
na televiziji, možda i jedina koja se na tako direktan način bavi
anomalijama (čitaj: mahinacijama!) u našem društvu, svoje prvo javno
pokazivanje upriličila je baš u našoj sredini. Uz karakterističnu najavu
Momčila Mrčkovića i besprekorno vođenje Nenada Živkovića, glavna
“zvezda“ , naravno, bila je Brankica Stanković, autorka serijala
“Insjader“ sa TV “B92“. Pored nje tu je bila njena koleginica Mirjana
Jevtović, kao i šef pančevačkog odseka za privredni kriminal Siniša
Janković.
Posle uvoda, Stankovićeva je već na početku
pojasnila ko sve "stoji" iza Insajdera! Po njenim rečima - ni CIA, ni
BIA, ni Beba, ni Mišković, već samo pomenuta Mirjana Jevtović i
producent Miša Čvorović, kao i njena (TV)kuća “B92“. O samoj temi je
naglasila da je suština je da ne postoji građevinska mafija, već samo
zakonski sistem podesan za malverzacije. Tako je beogradski budžet
prodajom industrijskog zemljišta i kasnijom prenamenom u gradsko
građevinsko, uskraćen za skoro dve milijarde evra, a glavni kolač otišao
tajkunima i njihovim pomagačima u liku raznih političara. Jevtovićeva je
govorila o operativnoj problematici pri snimanju emisije, a Janković o
situaciji na lokalu. Posle mnogo pitanja zainteresovane publike ostaje
žal što se ovaj projekat prekida na najmanje godinu dana, ali gosti su
poručili da im je namera da “virus“ Insajdera zapate po mnogim malim
sredinama, jer svi imaju svoje Matiće, Miškoviće...
11. jun - promocija
Astronomija u KKK
Važić i Mrčković
Novoformirano udruženje Astronomsko društvo
“Milutin Milanković“ iz Pančeva predstavilo je svoj rad uz komentar
člana Ljubomira Važića i video prezentaciju. Nakon toga emitovan je
jednočasovni film o liku i delu Milutina Milankovića.
18. jun - veče stripa
Dilan i Marti
Članovi Kluba Momčilo Mrčković i Jordan Filipović
govorili su o veoma popularnim naučno-fantastičnim stripovima iz slavne
italijanske edicije Serđo Boneli.
22. jun - predavanje
Rano otkrivanje raka dojke
Trifunović
Uvaženi hirurg Opšte bolnice u Pančevu prof. dr.
Milan Trifunović dočarao je pripadnicama lepšeg pola koliko je važno i
na koji način preventivno delovati kada je lečenje maligniteta dojke u
pitanju. Predavanju je prisustvovao zavidan braj sugrađanki, a u
organizaciji su učestvovala i Udruženja građana Korak iz Pančeva i
Društva za borbu protiv raka - ogranak u Starčevu, koji veoma angažovano
vodi Nataša Manić.
-
Do septembra, što se
javnih aktivnosti Kluba tiče, nastupiće letnja pauza, sa izuzetkom
perioda kada se održavaju “Dani druženja“.
VUKOVAC - Radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić
Jedan dan u prirodi
 |
|
Zabava za maturante u dvorištu škole |
Svakog letnjeg raspusta idem kod babe i dede u Ljuboviju. To
je brdsko-planinski kraj i prepun je prirodnih lepota.
Baba mene i moju braću često vodi u obilazak
kraja. Odlučili smo da se prošetamo do obližnje vodenice. Put do
vodenice vodio je kroz pokošenu livadu. Iz nje se širio miris osušenog
cveća. Ljudi su vredno skupljali seno u plast, dok su skakavci ispred
njihovih nogu bežali. Put je dalje vodio kroz šumu kroz koju je
proticala reka. Bilo je dosta pečurki i šumskih jagoda. Prolaziti kroz
šumu bilo je pravo zadovoljstvo i osveženje. Šumom se širio cvrkut
veselih ptica, a od reke je dolazio žubor vode. Vodenica je upotpunila
lepotu šume i reke. Stara je oko sto godina. Sagrađena je od kamena i
drveta. U unutrašnjosti se nalazio vodenični točak na kome se nekada
mlelo kukuruzno brašno. Tu je i peć na drva za grejanje u vreme hladnih
dana. Vodeničari su često ostajali do kasno u noć zbog posla, pa je tu i
krevet na kome su oni spavali. Sto im je koristio za obroke i
pripremanje hrane. Bilo je lepo sve ovo videti i diviti se lepoti koju
pruža ova okolina. Sunce je uveliko zašlo i vreme je bilo da krenemo
kući.
Ovaj dan će mi ostati u lepom sećanju na staru
vodenicu.
Andrijana Miletić
5/3
* * *
Jednog divnog dana moje drugarice i ja,
dogovorile smo se da idemo u Narodnu baštu. U subotu, smo se sastale kod
Kaće. Spakovale smo se i ponele grickalice, sokove, loptu, bagminton,
teniske rekete i još mnogo raznih zanimacija. U mini-kombi smo sele:
Branketa, Kaća, Kića, Arizanovićka, Stoja i ja. Jedva smo čekale da
stignemo. Posle nekoliko minuta smo ispred sebe ugledale ulaz u Narodnu
baštu. Pronašle smo najlepši Letnjikovac koji se nalazio između dve
jele. Raspakovale smo se i sto je bio pun. Igrale smo odbojku i uživale.
Katarina i ja smo uglavnom trčale maraton. Milica, Kića i Branketa su
igrale odbojku, a Stoja se pobrinula da trpeza izgleda fantastično.
Kaća, Branketa i ja upoznale smo jednu devojku po imenu Ana. Ona je na
igralištu radila vežbe, a nas tri smo smo joj prišle i započele
razgovor. Ona nam je ispričala skoro sve o njenom životu. Bila je
košarkašica, a sada se bavi borilačkim veštinama. Otišle smo i naručile
da nam donesu picu ispred glavnog ulaza. Malo smo pričekale i pica je
stigla. Kasnije smo se počastile jednim sladoledom. Onda nam je sinula
genijalna ideja, uskočile smo u prskalice, bile smo sasvim mokre.
Osušile smo se na suncu. Moj deka je došao po nas. Krenule smo kući pune
utisaka.
Ovaj dan ću pamtiti kao jedan od najzanimljivijih dana u mom
detinjstvu.
Tamara Grgić 6/2
OSOBA KOJA MI SLUŽI
ZA UGLED
Obično nam za ugled služe poznate ličnosti, koje
su postigle nešto u svom životu. Svi želimo da imamo karijeru, da
steknemo novac, slavu.... kod mene je drugačija situacija. Meni za ugled
služi jedna obična, ali mnogo draga osoba. Za ugled mi služi moj brat
Zoran.
O Zoranu sam mnogo puta pisala i mnogi misle da
preterujem, ali on meni mnogo znači, on mi je jedna od najdražih osoba u
životu. On ima osobine koje se meni jako dopadaju i zato je jedina osoba
koja mi služi za ugled. Zoran je tvrdoglav, uporan i sve olako prihvata,
kroz šalu. Ono što obeća, to će i da ispuni, sebi nikada ne postavlja
prevelike ciljeve. Ima nekoliko mana, ali one su zanemarljive u odnosu
na vrline. Njegova najveća mana je brzopletost. Sve radi prebrzo, bez
razmišljanja, a i to sam, kako kažu nasledila od njega. Zoran i ja veoma
podsećamo jedno na drugo, ličimo, a imamo i slične osobine. Kod mene mi
se ne sviđa to što se plašim da uradim ono što želim, dok Zoran sve
uradi opušteno i kako on želi. Ne zanima ga ničije mišljenje. Završio je
školu, i sada je fudbalski sudija, već se osamostalio, zarađuje, živi
svoj život. Obožava da izlazi i nekada nekontrolisano troši novac na
piće. Ima veliko društvo i sa njima se ludo provodi svakog vikenda.
Kada odrastem želela bih da budem kao Zoran.
Milica Orešković 6/2
PROSTORIJA U KOJOJ
RADO BORAVIM
U mojoj kući ima dosta prostorija u kojima se
dobro osećam. Najdraža od svih koja nikog ne ostavlja ravnodušnim je
moja soba.
Radna soba je malena, nebo plave boje, ispunjena
knjigama i suvenirima iz raznih mesta. Školske i druge interesantne
knjige nalaze se na polici iznad radnog stola, koju obasjava šarena
lampa. Na zidu pored ormara okačene su moje najdraže medalje koje sam
osvojila na sportskim takmičenjima u karateu. Svaka od njih me podseti
na grad ili mesto gde su se održavala takmičenja u kojima sam upoznala
nove drugove. Ispred pisaćeg stola nalazi se kancelarijska stolica na
kojoj se često okrećem. Ne mogu izostaviti moj široki, modro plavi
krevet koji mi prija posle napornog dana. Na policama ormara su razni
šaroliki predmeti doneti sa mojih najdražih putovanja. Pored nabrojanih
stvari u mojoj sobi se nalaze i razni dečiji rekviziti: salveti,
posteri, lutke "barbike" i najnoviji "stikeri" Svakom je svoja soba
najdraža prostorija bez obzira da li se u njoj odmara ili uči, meni je
moja soba najprijatnija jer me vremenom čini zrelijom.
Sva ta atmosfera u meni stvara toplinu i daje mi
snagu da lakše savladam školske obaveze.
Martina Antonijević
5/3
Vrh
strane
|
