|
Komentari
I dok zemaljski dani neumitno teku, a sa njima “seke“, “deke“, “peke“ i
sve ostale znane i neznane “eke“, kao i druga događanja a la “'leba i
igara“ - predavanja, izložbe, koncerti (i to oni veoma Veliki!),
utakmice... E, ovo poslednje zapalilo je i mnoge naše sugrađane i, što
ne reći, i one iz sela do našeg!
U
epizodi: I opet: 'ajmo na stadion...
Tračoslava (tiskajući
se u gužvi na ganc novim tribinama seoskog stadiona): - Joooj, komšo, e
baš ti fala mlogo što si me dov'o na, kak ono ti zoveš - tribune. Ja ti
se baš ne razumem u taj vaš fuzbal... Al', vid' ko'ki svet se navuk'o!
A, ima ženskog sveta! Vid' one moje alapače... Eeeej!
Šeširdžija (posvećeno
prateći događanje na terenu): - Ta, dobra moja komšinka, nemoj mi
ometati sad kad se naši boridu da uđedu Vojvođansku ligu! Sam' da ne
primu gol, ovi njini, baš, zdravo jako napadadu...
Tračoslava: -
O, izvini, der, komšo! Al', ona oštrokonđa mi nije bila već dva dana na
kafenisanje, a evo ovdena je mogla da se nabimči. Ja sam ti brez tog
izvora(!) k'o gluva i slepa - nit' znadem ko je umro, ni ko se razv'o, a
ni kome šetadadu buba-švabe po kujni... Ma, ko se to pljuca?! (obrati se
pozmaššnom čoveku jedan stepenik iznad sa fišekom semenki u rukama).
Grmalj (grickajući
semenke): - Šta je, bre, samo nešto toročeš, idi kući štrikaj nešto
korisno ili bleji na klupu sa tvoje tračare... Ej, bre, dodaj mu tu
loptu tamo! (obrati se akterima na terenu). Onaj ti sam k'o beduii! Ma
vi nemate pojma! Pa, niste ni za beton ligu! Ma, kakvi, ni za kočinsku...
(u delirijumu prosu sve smenke po mladoj, značajno utegnutoj i nadasve
dekoltiranoj napupeloj devojci!)
Sponzorojka (zgroženo
se otresajući): - Misiiim, koje nje-sra, šta radiš moronu! Značiii, kada
budem rekla mom dečku, čim završi utakmicu, napraviće ti čudo! Jeee, a
sam se smorilaaa..
Grmalj: - U,
ne da sam se usr'o! Jaka mi sila, pa nije čak ni jednom dotak'o loptu!
Pojeo bi' ga za užinu! Nego, alo, sudija šta duvaš u tu zviždaljku!?
Koji, bre, crni faul?! Ma, kad ti siđem krvi ću ti se napiti...
Student
(stoji u dresu “Seltika“ stepenik levo): - Ha, al' smo realni! Ovo, ne
da je crnjak od faula, nego ulaznica za Mirogoj! A, kad smo kod krvi -
eno lipti iz nosa, pa ako se, baš, nekome toliko pije...
Sponzorojka (zgroženo):
- Fujj!
Grmalj: - A,
što se ti mešaš, da ti ne navijaš za one divljake! Nek vide malo da i mi
znamo da...
Student: ...
da tabamo! Nego šta, nego znamo, tu smo virtuozi! Da se broje udarci,
koškanja, cepanja, unošenja u facu, vika na sudiju, poodavno bi bili
šampioni sveta.
Grmalj: -
Ma, što bulazniš - svi su protivu nas! Naročito, sudije! I, ove fubalske,
i one belosvetske. Ceo svet nas napada, a mi se samo branimo.
Student: -
Naravno, svetska zavera protiv nas je opšte poznata stvar i to da su nam
svi krivi za naše probleme. Kada bi samo malo prestali da tražimo krivce
u drugima, počistili u svom dvorištu, ujedinili se oko neke progresivne
vizije i krenuli napred, možda bi i...
Šeširdžija:
... dali GOL!
Svi zajedno:
Uraaaa!!! GOOOOOOL!!!
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali,
ipak, zajedno, nastavili da proslavljaju sve buduće “golove“ i plasmane
u “više rangove“...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj
opštini ništa novo, osim što su vrućine zamenili dosadni vimbldonski
pljuskovi, sprema se žetva, završava se trg u centru, vreme je prijemnih
ispita i upisnih rokova, a skoro 3000 hiljade prisustvovalo je
istorijskom meču između “Borca“ i “Mladosti“. “Borac“ je otišao
Vojvođansku ili četvrtu po rangu, ligu, a među mnogobrojnim gostujućim
navijačima našla se i nekolicina besprizornih preteravši van svih normi
ponašanja sa nacionalističkim parolama. I, naravno, bi i Veliki koncert,
10.000 ljudi dobre volje iz cele okoline, ali i mnogih udaljenih
destinacija, nijedan incident i neverovatna količina pozitivne energije,
a neki “Idijoti“ su i dan posle bezbrižno sumirali utiske i uz domaće
meze i rakijicu, čitali sudbine iz šalica kave, gde su pored
skakutajućih šišmiša, ispuhanih krava, “prorekli“ i neka nova druženja!
Zakaj ne...
I što bi rekao stari i (ne, baš, toliko) dobri
Cane Brejker: - Šta je, azotari, što se ne bunite!?
Jordan Filipović
Godišnjica ”republike” (3)
Jednog dana u kraljevim
vinogradima u okolini Smedereva, gde su zatočeni Starčevci radili, a da
zaborave brige usput se šalili ili pevali, priđe k njima jedan mladi
gospodin i zapita ih odakle su. Stariji iz grupe su odgovorili da su iz
Banata, iz sela Starčeva kod Pančeva i da su tu u zatvoru u Smederevu.
Mladi se gospodin zainteresovao zašto su zatvoreni, pa ih je počeo
ispitivati. Stari Joso Šulaja i Đura Rajković potanko su sve ispričali
mladom gospodinu šta je i kako je bilo. Na kraju ih je mladi gospodin
pitao da li su bili na suđenju zbog svega toga, a oni su odgovorili da
nikakvog suđenja nije bilo i da ne znaju koliko će biti tu zatvoreni.
Mladi gospodin im je
dalje savetovao da se svi koji su iz tog istog razloga tu u zatvoru,
neka se dogovore te uzmu advokata, koji će im napisati molbu na Regenta
prestola, Princa Aleksandra u Beogradu. Nisu bili svesni da je mladi
gospodin sam Prestolonaslednik. To im je tek nakon nekoliko dana rekao
predradnik u vinogradu.
Kako sami zatvorenici
nisu mogli u grad, trebalo je oko mesec dana da njihove porodice nađu
advokata kojeg će zajednički platiti. Glavnu reč s advokatom vodio je
Joso Šulaja i stari Đura Rajković i od mlađih Tomo Blaženić.Nakon
razgovora i nekog vremena, advokat im je doneo molbu na potpis, koju su
svi potpisali, a advokat je sam odneo molbu u Beograd i tamo je predao.
U prvoj polovini meseca
oktobra 1919. godine pozvaše pred komandira zatvora sve zatočene
Starčevce i pročitaše im objavu od Regenta Aleksandra, da je on,
Naslednik Prestola Njegovog Veličanstva Kralja Petra I, Princ
Aleksandar, uvažio njihovu molbu i da se svi oslobađaju i puštaju svojim
kućama. Komandir je još dodao da se svi u toku dana spreme i da sutra
12. oktobra 1919. godine, budu pred zatvorskom kancelarijom, gde će
dobiti otpusne objave da su slobodni da mogu slobodno otići svojim
kućama. Dana 12. oktobra 1919. godine, svi se spremiše, primiše slobodne
objave te krenuše svojim kućama.
Iz Smedereva do Pančeva,
tada se putovalo lađom. Na lađi, ljudi veseli, sad je bilo lako i
zapevati. Na istoj lađi i sam Regent Aleksandar, pa kako ih je već
poznavao, naručio im je vina i započeo s njima ponovno razgovor. U
razgovoru im reče: “Pevajte i veselite se, a kad dođete kući nastavite
sa svojim radom,
ali ako ne ubijete tog Predsednika, vi niste ljudi“. Ove reči Regenta
Aleksandra, po nekoliko puta su mi prepričavali Pajo Katana,Toma
Blaženić, Pajo Rajković mlađi i brat mu Nikola, a i sam Pajo Makovnik.
Došavši kući, ljudi su se prihvatili posla jer su jesenji radovi bili u
toku, a na osvetu nisu ni pomišljali, a kamoli je učinili.
Nakon izvesnog vremena,
Živa Jankov-Pavlović, bio je smenjen s položaja predsednika Opštine, a
na njegovo mesto, bez izbora, odlukom sreskog načelnika iz Pančeva,
postavljen je Vajko Đurišić, a u dogovoru sa Živom Jankov-Pavlovićem.
Tek 1924. godine, na predlog dr. Dude Boškovića, narodnog
poslanika, a u dogovoru sa učesnicima pobune u Starčevu, jer su i
nadalje bili optuživani i maltretirani, tadašnji ministar pravde dr. Edo
Lukinić, svojom odlukom stavio je “ad acta“ sve dokumente, koji su bili
vezani uz događanja nazvana “Starčevačka Republika“.
Ovaj treći nastavak je
i kraj priče o “Starčevačkoj Republici“, no proces demokratizacije našeg
Starčeva tu nije završen, on se nastavio kroz godine, a traje i danas.
Vinko Rukavina
Voda -
izvor života
Očuvanje vode i vodenih resursa jedan je od
najvažnijih zadataka savremenog društva, jer rezultat očuvanja procesa
kruženja vode u prirodi jeste i očuvanje biodiverziteta, tj.
raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, a samim tim i kvaliteta
života čoveka.
Suočeni smo sa nekontrolisanim korišćenjem
vodenih resursa, sa nesmetanim ispuštanjem raznovrsnih fekalnih i
industrijskih otpadnih voda u vodotokove, a reke i jezera neretko služe
i za odlaganje svih vrsta čvrstog otpada. Industrijski proizvođači i
sama društvena zajednica još nisu shvatili da očuvanje čiste i pijaće
vode predstavlja brigu o budućim generacijama.
Zdravu i čistu vodu i bistre reke i jezera su nam
preci preneli u nasleđe, a mi smo za kratko vreme skoro prokockali te
vrednosti koje su godinama čuvane. Dana 29. juna je u našoj zemlji
obeležen Dan Dunava. U ovogodišnjoj proslavi je učestvovalo 10 gradova
Srbije, među kojima je bilo i Pančevo. Cilj ove kampanje pokrenute pre
šest godina je podizanje svesti o neophodnosti očuvanja jednog od
najlepših rečnih tokova Evrope - Dunava. U dunavskom slivu živi preko 80
miliona ljudi. Značaj Dunava za naš život je veliki. Konstantna upotreba
vodenih resursa Dunava i neadekvatno tretiranje otpadnih voda, ugrožava
normalan život riba i ostatka rečne flore i faune. Zahvaljujući ovoj
akciji svest ljudi o neprocenjivoj važnosti očuvanja Dunava je iz godine
u godinu na sve višem nivou, a mladi kroz brojne ekološke akcije i
kampove zajednički dobrovoljno rade i doprinose zaštiti ove reke.
Pijaća voda je nešto što je svima nama dostupno u
neograničenim količinama, pa se prema tome odnosimo bahato i bezobzirno.
Veliki problem mnogih zemalja trećeg sveta je nedostatak ispravne pijaće
vode. Taj problem nije mnogo daleko ni od nas. Mnogi gradovi Srbije su
suočeni sa poteškoćama koje se tiču pijaće vode, usled neispravnosti
vode iz gradskih vodovoda. Evropske norme za ispravnost vode za piće su
daleko strožije od npr. onih koje postoje u zemljama Severne Amerike, pa
se od vodovoda kod nas zahteva stroga laboratorijska kontrola.
Pančevački vodovod, koji isporučuje vodu za grad i za mesta južno od
Pančeva, svoju vodu redovno kontroliše, tako da mi možemo biti apsolutno
sigurni u kvalitet vode koju pijemo. Sve ovo ne znači i da neograničeno
možemo koristiti pijaću vodu. Voda za piće, kao što i sama reč kaže,
koristi se pre svega u svrhu onoga za šta je namenjena. Mere štednje
koje nas primoravaju na racionalniju potrošnju moramo učestalije
primenjivati, jer od toga zavisi i količina pijaće vode koje ćemo u
budućnosti imati na raspolaganju.
Dužni smo da sačuvamo naše reke, jezera i ostale
vodotokove. Našoj deci i narednim pokolenjima moramo da osiguramo
dovoljne količine zdrave pijaće vode. Svako mora da učini minimalan
napor kako bi sačuvao ono što nam je dato od prirode, a preneto nam u
nasleđe od strane naših predaka.
Dalibor Mergel
Dijeta
- fenomen br. 23
Nema žene, a ni muškarca koji u životu nisu
probali neku dijetu ako ne dok su bili mlađi onda kada su godine
pokazale svoje pravo lice, ako ne ni tada, onda možete da se svrstate u
onaj mali broj srećnika na čemu vam se ona druga skupina sigurno divi i
zbog čega vam potajno zavidi. :)
A dijete možete naći, što bi rekli na svakom
ćošku, a pogotovo im je velika koncentracija pred letnje i za vremem
letnjih dana, kada je u većini slučajeva za neku dugoročniju dijetu
kasno, pa se onda hitro preuzimaju one tipa: “sedam kg - za tri dana,
pola dana ili pola
sata“. One izviru sa svih strana, iz vama omiljenih časopisa,
sa televizije gde se obavezno giga-mega popularne zvezde hvale svojim
metabolizmom i zahvaljuju Bogu i svojoj nekoj pra-pra babi Milevi za
dobre gene, a tek tek spomenu i Majčicu Prirodu, mada su je poslednji
put videle kada su u obližnji parkić vodile svog šar peja ili pudlu. No
bilo kako bilo, mogle bi komotno da nose natpis “MADE BY DR. PLASTIČNI
HIRURG TAJ- I-TAJ“, ali to ipak nije baštako IN.
I dovoljno vam je da pogledate jednu takvu
emisiju, uhvatita dva, tri svoja odraza u ogledalu, shvatiti da je leto
blizu i trka je počela. Grozničavo listanje časopisa ili tražite pomoć
prijatelja, jer svi su pred leto na nekoj dijeti. A tu vam je i pomoć
globalne mreže preko koje ćete zaroniti u magični svet dijeta za koje
nista ni sanjali da postoje... Uh, proteinska, pilotska... Ma šta god da
vam zatreba, tu je. Ne treba zanemariti i stručnu pomoć nutricioniste i
reklo bi se da rat može da počne. Odjednom shvatate da umesto dva puta
morate da jedete barem pet puta. Kuvate sebi obroke, od toga tri morate
poneti na posao, imate tačno vreme ishrane. Pri tom ako imate porodicu,
kuvate i za njih, praviti kolače i sladoled, pa leto je zaboga. A onda
se vraćate svojoj šargarepi i salati...
Ono što je takođe bitno jeste da, ni jedna dijete
ne ide bez fizičkih aktivnosti, tj. dijeta ide, ali vaši kilogrami neće
otići nikuda. Ali i tu imate pomoć s akcentom na “telešopove“, gde vam
obično neka manekenka ili bodi bilder objašnjavaju kako telo
Mikelanđelovog Davida možete postići za samo tri minuta vežbanja i to
svaki peti dan.
Ili još bolje - imate sprave s kojima se ni ne morate pomerati iz VAŠE
FOTELjE,
one vas otapaju same. Ne dozvolite da ova vrućina utiče na
vaše racionalno rasuđivanje, jer vam se može desiti da se vaši novci
otope brže nego vi.
A ako ne možete bez slasnog zalogaja, tu vam je
svakako čitav dijapazon tableta za mršavljenje, pod parolom, JEDITE I
MRŠAVITE, najpoznatije su nam one od tetka Božen koja je, gle čuda,
jedna simpatična i punačka ženica.
Ako ona sa tolikim pilulama, da ne kažem celom
fabrikom nije mršava, mogli bi smo da konstatujemo samo dve stvari: 1)
proizvod nije delotvoran, ili 2) ona tako voli da izgleda. U oba slučaja
joj se divim, u provom slučaju zato što uspešno prodaje proizvod koji
nema efekta, a u drugom slučaju zato što nije poklekla današnjem trendu
photoshop-iranih manekenki i što se oseća dobro u svojoj koži, i sa tih
deset ili dvadeset kilograma viška, a to verovali ili ne nije greh. :)
Miroslava Kovačević
Vrh
strane
|
