Kultura

Dešavanja u Kreativnom kulturnom klubu

28. april - predavanje

Akademija lepote

Vlajić

             O nezi i očuvanju lepote i zdravlja uz korišćenje biljnih, mlečnih i pčelinjih proizvoda na pravilno funkcionisanje metabolizma i njegovo odražavanje na spoljnu lepotu govorila je Olga Vlajić, stručnjak za kozmetiku i dermatologiju i direktor firme Oriflejm za Evropu. Osim što je pokazala izuzetno teorijsko znanje ona je mnogobrojnim prisutnim, mahom, pripadnicama lepšeg pola, iznela i niz praktičnih saveta i sa svojim asistentkinjama demonstrirala delotvorna svojstva proizvoda pomenute firme. Zbog velikog interesovanja predavanje je ponovljeno i 17. maja, a u planu su i nova druženja na ovu i slične aktuelne teme.

30. april - koncert

Irci iz Beograda

            Ponovo su stari znanci “Ajriš stju“ iz Beograda razgalili publiku veselim keltskim duhom uz svoje i tradicionalne irske hitove.

14. maj - tribina

Srbija, Kosovo, Evropa...

Janjić i Mrčković

            Direktor Foruma za etnička prava Dušan Janjić izneo je sijaset podataka na goruće teme - situaciju na Kosovu i mnogim tamošnjim problemima i mahinacijama, aktuelnoj korupciji u Srbiji i u svetlu toga o perspektivama u evrointegracijama Srbije. Program je po običaju kvalitetno vodio Momčilo Mrčković, a publika interaktivno učestvovala u diskusiji.

15. maj - muzički program

Žurka protiv recesije

DJ Deki

            Di-džejevi Buša (breakbeat) i Deki (drum n bass) odprašili su svoje setove elektronske muzike.

21. maj - predavanje

O Milankoviću

            Profesor dr Aleksandar Petrović, sa kragujevačkog univerziteta održao prezentaciju lika i dela Milutina Milankovića, jednog od najvećih svetskih umova. U sklopu klupske tradicije da se redovno obeležavaju datumi rođenja tri srpska naučna velikana, ovoga puta napravljen je “izlet“ u pančevački “Studio 21“, a i za temu je odabran malo poznati segment iz biografije poznatog svetskog klimatologa - Milankovićevo građevinarsko umeće. Program je vodio, po običaju, Momčilo Mrčković, inače specijalista za ovu temu.

22. maj - koncert

“Strava“ iz Pančeva

Strava u KKK

            Izuzetni pančevački kaver bend “Strava bend“ napravio je odličnu atmosferu poznatim rok hitovima.

24. maj - video-prezentacija

Tito i mi

            Nezavisna produkcija “Marko&Marko“ napravila je prikaz lika i dela Josipa Broza Tita kroz kolaž raznih video klipova, ali bez namere da se bave istorijskim zaključcima.

25. maj - koncert

Ponedeljkom u KKK...

            Uigrani tandem Pinda i Mladen je ponovo učinio veselim najdosadniji dan u nedelje - ponedeljak.

NAREDNI PROGRAMI u KKK  (jun 2009.)

četvrtak 4. jun - 20 sati:

Tribina - “Insajder u Starčevu“ na temu “SLUŽBENA PRONEVERA“ (o građevinskoj mafiji) Brankica Stanković (novinarka TV “B92“);

petak 5. jun - 22 sata:

Coctail party: latino night;

četvrtak 11. jun - 20 sati:

Predavanje - “Teslin genijalni svet“ prof. dr Aleksandar Petrović (profesor na Kragujevačkom univerzitetu);

petak 12. jun - 22 sata:

Tequila party: disco night;

četvrtak 18. jun - 20 sati:

Veče stripa - “Marti Misterija i Dilan Dog - sa druge strane uma“, prezentacija i story;

petak 19. jun - 22 sata:

Apsent party: ska night

PLESNI KLUB “BALERINA“

Ponovo među najboljim igračima u Srbiji!

            U nedelju 17 maja u Novom Sadu je održano prvenstvo Srbije “LIGA ŠAMPIONA“ na kome su učestvovale balerine Plesnog kluba “BALERINA“ iz  Pančeva, Starčeva i Banatskog Novog Sela. Balerine su se okitile raznim medeljama u  određenim kategorijama.

            U kategoriji Moderan balet - grupa pčelice (Starčevo): Sara Pešić, Sara Savanović, Aleksandra Kostić, Jovana Jović, Ivana Matičić i Natalija Jakovljević su sa numerom “Leptirići“ osvojile 2. mesto u klasi Vladislave Vojvodić.

            U kategoriji Moderan balet - grupa deca (Starčevo): Milica Crvenković, Sanja Kostić, Marija Milojević, Ivona Grgić i Marijana Đuraš su sa numerom “Out here on my own“ osvojile 1. mesto u klasi Vladislave Vojvodić.

            U kategoriji Disco dance solo Emilija Drndarski osvojila je 2. mesto u klasi Nataše Jelača Vojvodić.

            U kategoriji Disko dance par Petra i Konstantina Spasić osvojile su 1. mesto u klasi Nataše Jelače Vojvodić.

            U kategoriji street Show formacija - deca Pančevo su sa numerom “Srećan rođendan“ osvojile 1. mesto u klasi Nataše Jelače Vojvodić.

            U kategoriji Street show solo - deca, Karolina Buzdika  osvojila je 1. mesto u klasi Lee Turnšek, u kategoriji Disko dance solo - deca, Jelena Gašpar 3. mesto u klasi Lee Turnšek, a u kategoriji Street show solo - juniori, Aleksandra Bogojević je osvojila 3. mesto, Monika Blaž 2. mesto, a Kristina Savković 1. mesto u klasi Lee Turnšek.

            U kategoriji Street show - grupa deca, balerine iz Novog Sela osvojile su 1. mesto, a u kategoriji Street show -  grupa juniori, 3. mesto u klasi Lee Turnšek.

            Plesni klub “Balerina“ će premijerno izvesti baletsku predstavu “Pepeljuga“ 17. juna u 17:30 sati u Domu kuture u Pančevu i 19. juna ispred platoa Skupštine grada Pančeva na 6. međunarodnom karnevalu.

P. Stanković

Šešir Nikole Poljaka

            U nedelju 10. maja u studiju za tetoviranje i umetničkoj galeriji Nikole Poljaka održana je treća po redu nagradna igra pod nazivom “Srećni šešir“ u kojoj ovaj umetnik poklanja jednu od svojih umetničkih slika. Cilj ovakvih akcija je druženje i omasovljavanje ljubitelja umetnosti a pozvani su svi ljudi dobre volje, dovoljno je da se pojavite na dan organizovanja skupa, na licu mesta napišete ime i prezime na parčetu papira čime ulazite u konkurenciju srećnog dobitnika. Ove večeri dobitnik umetničkog dela je bila Slađana Simanić a druženje ljubitelja umetnosti je nastavljeno uz koktel i zvuke tamburaša.

Folklor u Starčevu

            Mnogi Starčevci se sećaju vremena kada su u Starčevu pri Domu kulture delovale razne sekcije koje su mlade Starčevce godinama motivisale da se kulturno i društveno aktiviraju. Starčevci su učestvovali na takmičenjima sela koja su se niz godina održavala okupljajući pritom mlade iz svih mesta iz okoline. Sem amaterskog pozorišta, tj. dramske sekcije, pevačke sekcije, mladih koji su se takmičili u tada modernom plesu, i mnogih drugih, postojala je i jaka folklorna sekcija sastavljena od izuzetnih folkloraša koje i danas pamtimo.

            Fotografija koju ovaj put objavljujemo je s početka šezdesetih. Ovekovečena je jedna proba starčevačkih folkloraša u sali Doma kulture. Oni su se tih dana pripremali za takmičenje sela. Pošto je sve još bilo u početnoj fazi, nošnja je pozajmljivana iz Pančeva, a pošto nije bilo ni obuće, igralo se u običnim cipelama. Orkestar je bio takođe improvizovan, međutim, u njemu je bilo svih potrebnih instrumenata, od gitare do violine. U kolu se se nalaze sleva na desno: Ivan Vuković, Dušica Radojčić (udata Grgić), Milivoj Popović i Roza Šic (udata Kalenderac). U pozadini su Ivan Majetić, Steva Tajšler, Laza koji je svirao gitaru i Ivan i Dane Dumenčić.

            I pored nedostatka opreme i finansijskih sredstava, omladini koja je bila željna druženja i igre nije nedostajalo elana, kreativnosti i volje. Starčevački folkloraši i kulturni radnici su dugogodišnjim trudom i upornošću obezbedili sebi sve uslove za normalan rad, pa tako danas imamo generacije folkloraša koji su nastupali na mnogim takmičenjima u zemlji i inostranstvu i tako još jednom dokazali da Starčevo ima veliki kulturni potencijal.

D. Mergel

Vukovac - Radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Moj izum

            Naučnici su veoma pametni ali i plemeneti pojedinci jer svojim izumima olakšavaju život ljudskom društvu. Čovek je proizveo električnu energiju iz prirode, poboljšao komunikacije na velike daljine i otkrio mnoge izume među kojima su, nažalost, oružja i razne sprave i hemikalije koje služe ratovanju. Moj izum bi bilo nešto što bi smanjilo daljinu između ljudi, a to je upravljač koji bi ih teleportovao na željeno mesto.

            Spravom poput ove bi mogao da se koristi svako jer bi bila jednostavna. Funkcionisala bi tako što čovek izgovori destinaciju i u momentu bi se tamo stvorio. Njom bi se služila deca, odrasli, pa čak i penzioneri. Ovim se ne bi tako lako zapostavljao kontakt među ljudima. Lako bi se išlo na odmore poput letovanja i zimovanja. Više ne bi bilo toliko saobraćajnih nesreća, a i zagađivanje okoline raznim sredstvima za prevoz. Ne bi bilo nesrećnih ljubavi koje bi nestajale zbog daljine među onima koji se vole.

            Iskreno bih volela da jednog dana ovaj moj izum postane stvaran, jer bi mi ljudi bili zahvalni i koristio bi se širom sveta. Bila bih jako ponosna na svoj izum jer smatram da bi bio originalan i nenadmašiv.

Dragana Tasić 7/3

Moj kućni ljubimac

            Moje ljubimce ja najviše volim na svetu, pored svojih roditelja. Ja imam puno kućnih ljubimaca, ali ću izdvojiti svog psa.

            Moj ljubimac se zove Bubi. Bubija sam spasila od ljudi koji su hteli da ga bace. On je bele boje i ima crne pegice. Veoma je pametan, poslušan i borben pas. Sluša svaku moju komandu i rado je ispunjava. On jako voli da se igra sa mačkama, loptom i sa igračkama koje mu ja dajem. Najviše voli da jede koske, ali i čokoladu i raznu hranu. Sa bobijem jako volim da se igram, ali ne volim kada skače blatnjavim šapicama po meni i isprlja me.

            On je čuvar naše kuće i ne dozvoljava da se neka maca iz komšiluka mota po našem dvorištu. Bobi je jako pametan i sladak pas i ja ga mnogo volim, ali se ponekad i naljutim jer reži na mene, ali to samo kad jede i ja ga prekidam u tome ili me ogrebe svojim kandžicama. Ipak on je moj pas i ja mu ne zameram zbog toga zato što ga volim.

Marija Jovančević 5/4

* * *

            Ja puno volim životinje. Volim da ih čuvam, hranim i da se igram s njima.

            Moj kućni ljubimac je pas. Moj brat i ja ga zovemo Licko. Pripada rasi ptičara, svetlo-žute je boje. Veoma je lep pametan. Tata mu je napravio lepu kućicu. Kućica je napravljena od dasaka i pokrivena crepom. Oko kućice je žičana ograda. Kućica je prekrivena stiroporom da bi Licku zimi bilo toplije.

            Ja volim da se stalno brinem o njemu. Svaki dan ga hranim. Kada imamo vremena tata i ja ga vodimo u šetnju. On je tada veoma radostan. Volim da čujem kako Licko laje. On drugačije laje na mačke, drugačije kad neko dolazi, a najlepše laje kad se raduje. Licko je naš verni čuvar kuće. On nikada nikog nije ujeo, ali ja mislim da bi ipak ujeo nekog ko nije poželjan u dvorištu. Ja volim Licka zato što je umiljat i pametan. Ja znam da i on voli mene i da mi se uvek obraduje. On puno voli moga brata. Kada se Milan i ja posvađamo, on ode kod Licka. Tamo kod njega se sakrije od mene i mame. Kada nemam s kim da se igram ja odem kod Licka. On me nikada nije ostavio. Zato mi je najbolji drug.

            Ja mislim da je veoma lepo imati psa i da je lepo i korisno druženje sa životinjama.

Stanko Jeftić 5/4

Marijeta Latković 1/3

Stiglo je proleće

Stiglo je proleće. Znamo po cvetanju cveća, po ptičijem cvrkutu, po cvetovima, po drveću i zelenilu. Pčele rade i sleću na jako lepe cvetove. Sunce sija, leptiri lete, baš je meni lepo u proleće! To je zato što je proleće lepo godišnje doba i u proleće je Uskrs.

Stefan Stanković 1/3

Proleće

Proleće je stiglo. Vraćaju se laste i poneka roda. Hej! Gle, tamo gore, gnezda nova od slame i blata. Ljudi su veseliji, a dani duži i sunčaniji. Drveće cveta i lista. Livade su zelene. Leptirići sleću na cvetiće roze boje.

Jana Pihajlić 1/3

Moja drugarica

            Moja najbolja drugarica zove se Bojana. I ona ide u prvi razred, ali nismo u istom odeljenju.

            Bojana ima dugačku crnu kosu i braon oči. Ponekad zajedno idemo u školu. Kada imamo vremena odlazimo jedna kod druge da se igramo. Jedna drugoj poveravamo svoje tajne.                                    

Zajedno učimo da vozimo rolere i idemo na folklor.

Ksenija Krasnić 1/2

SLOVO O VERI

Spasovdan

            Najznačajniji događaj u istoriji ljudskog roda je Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista i kada bi morali da sa samo dve reči izrazimo suštinu naše vere onda bi to bile reči: Hristos vaskrse!

            Vaskrsenje Hristovo prvi su doživeli anđeli Božiji, o tome nam svedoči samo Sveto pismo. Jedan svetlonosni anđeo odvalio je kamen od groba i pokazao ženama mironosicama da je Hristos već vaskrsao i ukazao im na prazan grob. Zatim je Marija Magdalena videla Vaskrslog Gospoda.

            Po crkvenom usmenom Predanju Hristos se, ustvari, posle Vaskrsenja javio najpre Bogorodici, da nju obraduje kao Majku, koja je najviše stradala gledajući svoga raspetog Sina na krstu.

Gospod se javljao posle Vaskrsenja jedanaest puta. Posebno je značajno javljanje nevernom apostolu Tomi, koji je posumnjao u Njegovo vaskrsenje, pa kad Ga je opipao i stavio prste u rane Njegove, uskliknuo je: “Gospod moj i Bog moj!“. A Gospod mu je na to rekao: “Zato što si video, poverovao si! Blaženi će biti oni koji ne videše, a poverovaše!“. Tomina provera Hristovog vaskrsenja je opomena svima koji sumnjaju do kraja sveta i veka da je Hristos zaista vaskrsao.

            Međutim, Hristos nije zauvek ostao među ljudima, na zemlji, već se po Božijem promislu uzneo na nebesa. Ovo je važan momenat kojim Gospod pokazuje da svojim prisustvom ne želi da ograničava slobodu ljudi, već želi da mi sami svojom slobodnom voljom i istinskom verom budemo sigurni u Hristovo vaskrsenje.

            Čertrdeset dana posle vaskrsenja učenici su se nalazili za trpezom. Tada im se Hristos ponovo javio i zapovedio: “Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen“. (Mk. 16, 15-16).

            Kada je svojim učenicima izdao zapovest o misijskom radu i obećao im Duha Utešitelja, poveo je svete apostole i Presvetu Bogorodicu na Maslinsku goru, koja se nalazi blizu Jerusalima. Na Maslinskoj gori, Hristos je podigao ruke i sve ih blagoslovio, a zatim se na očigled svih njih počeo uznositi na nebo.

            Tako se Gospod Isus Hristos, završivši delo spasenja, vratio Bogu Ocu na nebesima. 

            Učenici su se i dalje divili onome što su videli. Još uvek su gledali u visinu, u onom pravcu u kome se Gospod Isus Hristos ispred njih uzneo na nebo. Dok su oni pogledom tražili vaznetog Gospoda, priđoše im dva anđela i rekoše: “Što stojite i gledate na nebo. Ovaj Isus koji se uznese na nebo, opet će jednog dana iznenada doći, kao što ga videste da ide na nebo“. (Dap 1, 11).

            Svake godine naša Crkva obeležava ovaj događaj praznujući Vaznesenječetrdesetog dana posle Vaskrsa. Taj dan se još zove SPASOVDAN, jer se toga dana završila Hristova uloga spasenja ljudi koja je bila vezana za njegov boravak na zemlji. Spasovdan se uvek praznuje četvrtkom.                  

 Oliver  Kalinović

veroučitelj i katiheta

EKOLOGIJA

Reciklaža

            Šta je reciklaža i zašto je ona veoma aktuelna i bitna? Šta su prirodni resursi? Sa stanovišta održanja prirodni resursi mogu biti klasifikovani u dve široke kategorije:

            - neobnovljivi ili nekontinuirani resursi;

            - obnovljivi  ili kontinuirani resursi;

            Neobnovljivi resursi su svi mineralni resursi:

            - sirova nafta;

            - ugalj;

            - prirodni gas;

            Obnovljivi resursi su većinom “živi resursi“, kao što su šume, ribe, kafa. U prirodne obnovljive resurse ubrajamo i energetske resurse kao što su:

           - snaga vode;

            - sunčeva energija;

            - vetar;

            - biomasa;

            - snaga plime i oseke (geotermalna energije)

            Prirodni “obnovljivi“ resursi se mogu koristiti i obnavljati samo ako se pravilno i planski eksploatišu. Kada se obnovljivi resursi konzumiraju na takav način da to prelazi stopu brzine obnavljanja, vremenom će rezerve tog resursa potpuno nestati.

            Reciklažu možemo definisati kao proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio  kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda. Reciklaža je zapravo kružni proces izdvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Veoma je važno najpre odvojiti (razvrstati) otpad prema vrsti materijala i to se radi na mestu nastanka otpada. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo ikoristiti ako su odvojeno sakupljene.

            U recikliranje spada sve ono što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. Reciklaža čini značajan segment u celokupnim naporima za očuvanje prirodnih resursa. Proizvodi koji se mogu reciklirati imaju međunarodno prepoznatljiv znak, koji predstavlja tri strelice koje formiraju krug. Veoma je bitno znati da je recikliranje način ostvarivanja uštede i očuvanja energije. Gotovo 60% otpada koje završi u kantama za smeće ili na divljim deponijama može da bude reciklirano.

            Šta sve može da se reciklira?

            - hartija (papir); staklo; aluminijum; gvožđe; plastika; keramika.

            Reciklažom jedne staklene flaše uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100Nj (vati) može da svetli četiri puna sata. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. Preradom starog papira koristimo 15% manje vode. Prema prikupljenim podacima reciklažom jedne tone papira spašavamo 17 stabala drveta, uštedimo  4.200 kNj struje i 32.000 litara vode.

            Kada je plastika u pitanju najveći je problem ambalažni otpad (flaše, kese). Jednoj plastičnoj flaši ili kesi potrebno je i do 500 godina da se razgradi. Većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje, koja može uspešno da se reciklira. Uvođenjem čistijih tehnologija smanjilo bi se i nastajanje otpada.

            Na kraju treba napomenuti da prikupljanje otpada mora da bude sinhronizovano uz nesebičnu pomoć lokalne vlasti, koja je spremna da izdvoji određenu sumu novca za nabavku obeleženih kontejnera za prikupljanje i skladištenje po vrsti materijala, postavljenih na za to određeno mesto. Osim lokalne vlasti svaki pojedinac iz Starčeva mora de se uključi i ispoštuje kako sebe, tako i okolinu samim tim što će da vodi računa šta i gde baca. Za sada nam ostaje da ono što smo zatekli očistimo, da shvatimo da od nas samih zavisi budućnost i zdravlje naše dece, što lepši pogled na naše Starčevo, a što manje divljih deponija, rasutog i razbacanog smeća.

dipl. ing. Vlado Savić

 Vrh strane