Kultura
5. ROK, POP I BLUZ
FESTIVAL AKUSTIČNE GITARE
"Gašini
akordi 09"
|
Pobednici Festivala |
|
''Equilibrium'' - po ukusu publike |
|
Pančevci: Stefan Fuks i Saša
Đurin |
Peti festival akustične gitare otvoren je u
četvrtak 2. aprila u prostoru KKK-a kada je uz prigodna pozdravna slova
velikog beogradskog rok-kritičara Petra Janjatovića i profesora gitare u
pančevačkoj muzičkoj školi Mihajla Jovića, koji su se osvrnuli na
globalni i lokalni trenutak akustičarske muzike. U nastavku večeri, uz
već primetan festivalski filing, krenula i svirka i to ruku fenomenalnih
Pinde i Mladena, prošlogodišnjih laureata. Narednog dana festivala, na
istom mestu nastupio je poznati akustičar Guta sa prijateljima, što je
predstavljalo odličnu uvertiru za finale u kome je u Velikoj sali Doma
kulture nastupilo 16 sastava iz cele zemlje. Evo spiska učesnika:
“Tri komada“ - Starčevo
(Zlatko Poljak- gitara, Zoran Nikolić -daire, Goran Milošević - gitara),
Jan Marčok - Novi Sad (gitara, vokal), “Equilibrium“ - Kragujevac (Tijana
Šobot - vokal, Luka Ostojić - gitara, Željka Milošević - keltska harfa),
“El Rithmo“ - Aranđelovac (Danica Radonjić - gitara, vokal, Slaviša
Radisavljević - gitara, vokal, Ivan Hočevar- gitara, Slaviša
Radisavljević - udaraljke), Ivan Tobić - Smederevo,), Željko Dukovski -
Pančevo, “Monera“ - Beograd (Jakša Vučićević - gitara, vokal, Kosta
Jovanović - bas gitara, prateći vokal, Martin Pujić - gitara, Vlada
Obradović - bubanj), Stefan Fuks/Saša Đurin - Pančevo, “Suicide club“ -
Novi Sad (Duško Bjeljac - gitara, Zoran Džukevski - gitara), “Kreativni
nered“ - Starčevo (Branko Ivanović -vokal, Goran Milošević - gitara,
Miroslav Sekulić -bas, Slobodan Stanišić - bubnjevi), “Kontrola mozga“ -
Beograd (Srboljub Subotić- gitara, Nenad Gadžić -vokal, Pera - bubnjevi),
“Sale trio bend“ - (Zoran Šulja - bas, Saša Đorđević- gitara, Pera
Krčadinac - bubnjevi), “Ventolin“ - Beograd (Vladimir Marinović - gitara
i vokal, Predrag Potkonjak - gitara i vokal), Nenad Pomorišac/Mladen
Urošević - Banatski Karlovac (gitara, vokal), Ljubiša Meljnikov/Milan
Jovanović - Pančevo (gitara, vokal) i Darko Angelovski - Plandište (gitara,
vokal).
Na kraju, posle bezmalo pet sati programa i
revijalnog nastupa beogradskog sastava “Ritmo de la noche“, žiri u
eminentnom sastavu: Ljuba Ninković, Bane Lokner, Petar Janjatović,
Branislav Đeković Đeka, Mića Ilić, Milutin Bojičić Mizge i Rade Purkar
odabrao je najpre najbolju autorsku pesmu, u više nego originalnom
rege-izvođenju pesme “B92“ od strane Ivana Tobića iz Smedereva (nagradu
je uručio poslanik u Skupštini AP Vojvodine - Petar Andrejić), da bi se
javnim pojedinačnim glasanjem po evrovizijskom sistemu tabelarno
praćenom na video-bimu, na kraju odlučio za tri najkvalitetnije
interpretacije.
Tako je Bane Lokner dodelio nagradu za treće
mestu pomenutom Tobiću, Pera Janjatović pančevačkom duu gitara Stefan
Fuks/Saša Đurin, a predsednik žirija Ljuba Ninković je ozvaničio
ubedljivu pobedu sa 20 poena razlike kvarteta “Monera“ iz Beograda.
Publika se odlučila za grupu “Equilibrium“, a
nagradu je po običaju urucila Gašina majka - Roza. Na kraju je održan i
revijalni sešn, a za narednu godinu najavljeno i proširenje Festivala i
na električnu gitaru.
Evo i izjava nekih od učesnika:
Jakša Vučićević (“Monera“) najbolji muzički
sastav:
- Ovo nam je prvi put da dolazimo u Starčevo.
Čuli smo za ovaj festival još predhodne godine ali smo tada tek
počinjali da sviramo i nismo još bili spremni. Ove godine smo znali da
ćemo se prijaviti. Poslednjih tri meseca smo vrlo aktivni. Imali smo
mnogo svirki tako da nam je ovaj festival dobro došao. Organizacija je
sjajna i sve je bilo na velikom nivou. Nismo se nadali pobedi i nadamo
se da ćemo i iduće godine doći na ovaj festival.
Equilibrium (nagrada publike):
- Ovo je već treći ili možda i četvrti put da
učestvujem na starčevačkoj gitarijadi. Uvek mi je ovde tako lepo i
dopada mi se to da još uvek postoje ovakve manifestacije. Svi nas
uglavnom “truju“ na struju. Svake godine je sve bolje i bolje. Širi se
lepa atmosfera. Zanimljivi su bendovi. Nisam očekivala nikakvu nagradu.
Mislim da je ta harfa koju sviram privukla malo pažnju kod publike.
Ivan Tobić (najbolja autorska pesma):
- Meni je ovde fenomenalno. Ja nisam svirao dugo.
Zvali su me na mnogim “fensi“ mestima ali mi se to nije svidelo. Tamo
nema nikakvog duha. Kada sam čuo za Starčevo, rešio sam da dođem jer sam
bio i znam da ovde postoji publika koja ume da sluša dobru muziku. Kada
sam dolazio nisam znao da li postoji neka tehnika koja mora da se
koristi i neka takmičarska pravila tako da se nisam ni nadao da ću nešto
osvojiti. Bilo je tu mnogo dobrih grupa koje su svirale neke klasike a
imali su svoje stvari. Ja ne sviram nešto fenomenalno. Pratim samo ritam
gitare sa nekim mojim tekstovima ali bitan je taj šou. Ima ovde mnogih
koji su mi se svideli.
Ljuba Ninković (predsednik žirija):
- S obzirom na to kakvo je vreme veliki je uspeh
napraviti ovako nešto. Organizacija je bila dobra, bilo je dosta bendova
i to daje nadu da ova scena nije sasvim nestala. Ima mnogo mladih autora,
vrlo talentovanih ljudi koji imaju šta da kažu u muzičkom smislu. Ostaje
im samo da budu uporni i da se probiju do medija malo više. Uopšte,
ideja o ovom festivalu je savršena i samo treba izdržati. Teška su
vremena i valjda će biti sve u redu.
J. Filipović
P. Stanković
Todorović u ”Boemu”
Sa otvaranja izložbe
U četvrtak 23. aprila otvorena je izložba slika
Dragomira Todorovića u galeriji “Boem“. Dragomir je rođen 1939. godine u
Nišu, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Član je ULUPUS-a
od 1970. Godine. Učesnik je brojnih likovnih susreta. izlagao je u
zemlji i inostranstvu. Todorović svojim delom crtača oličava herojsku
etapu srpske medievistike, u kojoj je naša sredina predvodila napore na
polju stvaranja grafičke “baze podataka“ o likovnom nasleđu zamalja
vezanih za kulturu Vizantije, kao što je slikarskim delom vaskrsnuo duh
pokoravanja tradiciji.
Starčevci ovu vrednu postavku mogu pogledati do 18. maja.
IKONOPIS GOLUBA
SLAVKOVIĆA
Umetnički osvrt
Golub Slavković
U utorak 31. marta u galeriji “Boem“ održano je
predavanje na temu ikonopisanja, starčevačkog ikonopisca Goluba
Slavkoviđa. Zainteresovani meštani toga dana su mogli videti proceduru
pravljenja ikone od samog početka, koje drvo se koristi za kao osnova
buduće ikone i proceduru pripreme koja je potrebna da bi ikona bila
dugovečna. Bilo je reči o materijalima koji se nanose na osnovu zatim
njihova obrada i zaštita do završne faze kada se nanosi pozlata i
oslikavanje u zavisnosti od teme i naručioca jedne ikone. Ovo predavanje
je bilo dobro posećeno od strane Starčevaca koji su pokazali
interesovanje za ovaj vid umetnosti.
PREDAVANJE O KOZMETICI
Korektivna šminka
Kozmetika i šminka se obično vezuju za devojke i
žene, ali to nije uvek tako. Priču o ovom savremenom načinu ulepšavanja
ili još preciznije o načinu uklanjanja ličnih nedostataka veoma iscrpno
je ispričao Dragoljub Jeremić, kreator maske u Narodnom pozorištu i
profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Skoro svaka žena na svetu koristi ovaj način
ulepšavanja ali su retke one one koje to čine potpuno pravilno. Profesor
Jeremić je upravo pokušao da ukaže na greške koje žene obično čine u
pokušajima da se dopadnu drugima. Dobar šminker je u stanju da uradi
isti posao kao i estetski hirurg i razlika između njih je samo u vremenu
trajanja metamorfoze. Zato šminkeri moraju, kao i hirurzi, da dobro
poznaju anatomiju ljudskog lica. Pravilno lice je ono kod koga je
rastojanje između dve jagodične kosti dva puta manje od rastojanja
između čela i brade. Svako bi prvo trebao da svoje lice prvo pokuša
dovesti u taj odnos. Naravno sve to je vrlo lako uraditi ako se zna
način. Nakon dvočasovnog izlaganja i pokazivanja na nekim modelima i uz
veliki broj pitanja Jeremić je obećao da će na jesen ponovo doći i
ponoviti ovo predavanje. Uz to, obećao je da će svakom slušaocu koji
dođe našminkan, lično ukazati na pravilnu korekciju grešaka ako ih ima.
Zamolio je i sve dame koje to bude zanimalo da ponesu svoje kolekcije za
ulepšavanje da bi na osnovu toga mogao da im pruži adekvatan savet.
U DOMU KULTURE
Veče
Mike Antića
|
|
Glumci na sceni... |
...Publika
pomno prati... |
U utorak 21. aprila u Velikoj sali Doma kulture održana
je glumačko - tamburaška predstava “Čovek od zvezda“ posvećena velikanu
srpske poezije Miroslavu Antiću, u izvođenju novosadskih glumaca i
tamburaša. Ova nesvakidašnja predstava izvodi se već više od dvadeset
godina i uvek je bila i ostala popularna i zanimljiva zahvaljujući
neiscrpnom talentu Mike Antića.
Red dečijih pesama iz “Plavog čuperka“, red
tamburaške muzike koja mu je bila zvezda vodilja, zatim red “ciganskih“
skečeva iz piščevog opusa, pa opet tamburaši i tako skoro sat i po, a
niko se za to vreme u publici nije čak ni nakašljao. Toliko je to bilo
interesantno. Čak je i akustika u dvorani bila na veoma zavidnom nivou
pa se i u zadnjim redovima bez ozvučenja čula svaka reč i svaki ton.
Nakon predstave Nikola Novaković, predsednik
udruženja “Tamburica Janike Balaža“ iz Novog Sada i idejni tvorac ove
predstave, rekao par reči za naš list: - Miku sam upoznao u Sportskom
društvu “Partizan“ u kome je on dovodio svoju decu koja su trenirala
džudo. Prvi put kada sam ga video rekao mi je da mu sipam dva vinjaka.
Kada sam ga začuđeno pitao, šta će mu dva kada je sam, on mi je
odgovorio da ne voli samoću i da ne može da dopusti ni da vinjak samuje.
Nakon toga smo se sprijateljili i družili. Pročitao sam sve njegove
knjige i postao veliki obožavalac ovog velikog književnika. Pošto je bio
veliki fan tambure, na njegovoj sahrani svirao je i Janika Balaž koji je
dve godine nakon toga i sam preminuo. U znak sećanja na ova dva izvrsna
umetnika spojio sam ih u ovoj predstavi i ona živi već 21. godinu.
P. Stanković
Dešavanja u Kreativnom kulturnom klubu
14. april - 3. KKK turnir
Stoni fudbal
Oštra bitka
Na trećem po redu Kreativnom kulturnom turniru u
stonom fudbalu učešće je uzelo jedanaest parova - tri domaća, šest
pančevačkih, jedan bečejski i, na opšte iznenađenje - jedan hrvatski -
riječko-zagrebačka žensko-muška kombinacija. U fantastičnoj konkurenciji,
posle sijaset odličnih mečeva, na kraju se odigralo i veličanstveno
finale između bečejskog para pod nazivom “JU-flora“ i hrvatskog “Fuz
junajteda“. Nakon mnogo preokreta i velikih uzbuđenja pobedili su momci
iz Bečeja i zasluženo osvojili trofej.
Ipak, svojom veštinom, posebnu pažnju privukao je
hrvatski par - dvadesetpetogodišnja Marijana Luketić iz Rijeke i, godinu
dana stariji, Matija Pažulinec iz Zagreba. Ovaj ljubavno-stonofudbalski
tandem, koji je svojim akrobatskim poznavanjem ove energične igre
zaustavljao dah protivnicima i publici, ima internacionalni i, za
prilike ovog sporta u povoju, može se reći i profesionalni status. Pored
mnogobrojnih učešća na turnirima evropskog ranga i osvojenih trofeja,
oni su i veoma neposredno i avanturistički nastrojeni, pa ih je takav
otvoreni duh, putem komunikacije s entuzijastima iz pančevačkog kluba
“Tamiš Tauers“, na prvom mestu s Milošem Đorđevićem, čovekom koji je
pokretač mnogih ovakvih aktivnosti, i doveo u naše mesto.
16. april - tribina
O trgovini ljudima
Aktivistkinje
Astre
Na izuzetno aktuelnu i temu “visokog rizika“
govorile su članice Nevladine organizacije ”Astra”, poznatoj po borbi
protiv trafikinga ljudima. Najpre je koordinatorka Ivana Radović uvela
izuzetno zainteresovanu publiku u ovu škakljivu materiju a zatim je
Olivera Otašević navela i neke konkretne stvari - od toga da se silne
milijarde okreću od ove mutne rabote, do toga da su i same gošće bivale
progonjene od kriminalaca koje su raskrinkavale.
20. april - revijalni koncert
Pobednici ”Akorda”
U pristojno popunjenom KKK-u za jedan ponedeljak,
u večeri slavodobitnika Festivala akustične gitare, svirali su “Monera“,
ovogodišnji i Nikola Jezdić i Mladen Urošević, prošlogodišnji pobednici.
24. april - koncert
”Ventolin”
Veoma iskusan i usviran beogradski bend upriličio
je dobru žurku poštovaocima indi-rok zvuka.
NAREDNI PROGRAMI u KKK (maj 2009.)
četvrtak 30. 5. - 22
sata:
koncert: “IRISH STEW“ (Beograd)
- Irski folk;
subota 2. 5. - 22
sata:
koncert: “UJKA SENF“ (Pančevo); “TETKA SUZI“ (Starčevo);
četvrtak 14. 5. - 19
sati:
tribina - “SRBIJA, KOSOVO, EVROPSKA UNIJA...“ - Dušan Janjić,
predsednik “Kluba 21“ (Forum za etnička prava);
petak 15. 5. - 22
sata:
parti: drum&bass night;
četvrtak 21. 5. - 20
sati:
predavanje - “Milutin Milanković, 100 godina srpskog-svetskog
genija“ - prof. dr Aleksandar Petrović;
ponedeljak, 25. 5. -
20 sati:
video prezentacija - “TITO I MI“ (storija o Josipu Brozu),
autori: Marko&Marko;
21.30: “Happy acoustic monday“ - PINDA&MLADEN;
četvrtak 28. 5. - 20
sati:
turnir:4. OTVORENI KKK TURNIR U STONOM FUDBALU - info
(064/5140494);
petak 29. 5. - 22
sata:
koncert: “KREATIVNI NERED“ (Starčevo), “ZBOGOM BRUS LI“ (Novi
Sad)
ISTORIJA
Sankanje na slavu
Na fotografiji koju smo dobili od porodice
Milićev iz Velikog sokaka, nalazi se fijaker u kom pozadi sedi domaćin,
Steva Milićev, sa suprugom Marom (rođ. Kulaš), a napred su njegovi
sestra i zet iz Opova, Vida i Nika.
Domaćini su sa svojim gostima iz Opova su te
davne 1948. na dan hramovne slave pravoslavne crkve, 9. avgusta, po
starom običaju fijakerom prodefilovali selom, a potom se slikali u
dvorištu Milićevih (Tutorovi). Defile fijakera i kola po starčevačkim
sokacima se u govoru starih Starčevaca naziva "sankanje". Inače, na dan
slave su neizostavni bili rakija, vino, tambure i harmonike uz čiji zvuk
i bećarske pesme su se Starčevci veselili do kasno u noć.
Starčevačka crkvena slava, Sv. Pantelejmon, i
danas okupi mnoštvo ljudi, što iz Starčeva, što gostiju iz susednih sela.
I prvi i drugi dan slave bivaju veselo obeleženi vašarom i slavljem u
porti crkve, a kapije domaćina iz Donjeg kraja su širom otvorene.
Starčevo ima još jednog pravoslavnog sveca
zaštitnika, a to je Ognjena Marija, slava MZ Starčevo, koja je do pre
desetak godina proslavljana pod imenom Socijalistička slava.
VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk St. Karadžić”
Moj kućni ljubimac
Moj kućni ljubimac je mačak i zove se Cile. Moj
mačak je jako smešan. I kada mi nije do igre on, skoči i kači mi se na
pantalone. Svaki put kada odlazim u školu i kada se vraćam uvek me prati
čeka. Kada moja mama ulazi u kuću on se sakrije u kuhinju, pa onda skoči
i zakači se za mamu. U brzopletoj igri se udario u nogare od stola,
jureći muvu.
Jednog dana tata je doveo moje kuče Donu i
povikao: “Micko“, Mačak je dojurio do tate. Kada je video Donu njegova
crna dlaka se nakostrešila kao ježeve bodlje, a rep mu je izgledao kao
četka za pranje flaša. Moje kuče je stajalo na nekoliko koraka od Cileta.
Cile se polako, ali sigurno udaljavalo, Cile se ceo dan skrivao od mog
kučeta. Posle nekoliko meseci Dona i Cile su se zbližili i sada spavaju
zajedno i igraju se svakog dana.
Volim mog kućnog ljubimca i nikada ne želim da se
rastanem sa mojim Ciletom.
Nemanja Veličković
5/3
Ovo je moja drugarica
Moja najbolja drugarica se zove Jelena. Jelena
ima 11 godina i živi u Radničkom naselju. Njena plava kosa se talasa do
pola leđa. Kad pogledam u njene oči setim se plavog mora. Njeno lepo
lice veoma često krasi srećan osmeh. Oblači se sportski, jer kako ona
kaže čoveka ne čini odelo. Jelena je veoma pametno dete. Ona i ja idemo
zajedno na okružno takmičenje iz matematike. Nekad se posvađamo, ali to
kratko traje jer shvatimo da smo se posvađale zbog gluposti. Vrlo često
se posećujemo. Ljudi misle da smo sestre jer smo veoma slične. Uvek je
uz mene kada zatreba i uvek me brani. Na fizičkom kad igramo odbojku,
uvek pobedimo. Ja ne znam baš najbolje da igram odbojku, ali pobeđujemo
jer smo složne i branimo jedna drugu. Jelena i ja sedimo zajedno od
prvog razreda. Jednom smo zajedno komponovale pesmu. Čak smo jednom
pisale knjigu. Nama nikada nije dosadno, uvek smišljamo nešto novo,
smislile smo i nove korake za naš ples. Kad mi je na Divčibarama bilo
teško i kada sam izgubila telefon ona je bila tu pored mene. Naravno
tražila ga je sve dok ga nije našla. Kada je i ona tužno zajedno delimo
tugu, a kada je srešna zajedno delimo sreću. Mislim da se ovo zove
drugarstvo.
Volela bih da svi imaju ovakvu drugaricu ili bar
nalik njoj. Ipak, moja drugarica Jelena je najbolja.
Tijana Pejčić 5/3
Zimski dan
Padaju, padaju, bele pahuljice
pokrile su sve ulice.
Pokrile su krovove i sve grane,
ima ih više nego lane.
Na vestima kažu padaće i duže,
al će deca na snegu lepo da se druže.
Deca se najviše raduju
grudvanju, sankanju i padanju.
Kada se vratimo spolja,
čeka nas vrućeg čaja šolja.
Volela bih da je ovakva svaka zima
i da svakog dana puno snega ima.
Aleksandra Vlahović
3/2 |
Pravo na slobodu
Ja imam pravo na
ljubav i dobrotu, želje
i sramotu.
I kad su dani mučni,
kad pate i tuguju,
neka i ostali moj plač
i glas čuju.
Neka i oni vide koliko
je meni teško da u
tome sama budem.
Jer imala sam
prijatelje dobre i zle,
postojale su nade da
sve bude okej, da sve
bude kao pre.
Problemi se množe,
a nadanja dele, zato
vam kažem da svi
prava žele.
I neka me bar neko
razume, da meni nije
suđeno da tugujem.
Vesna Marjanović |
Išvrljana pernica
Drago ime đačke sreće,
nikad skinuti se neće!
Slova puno, sve šareno,
ime njegovo i njeno!
Srce jedno nije samo,
mi zaljubljeni to dobro znamo!
Svaki dan mi sporo teče,
al, ga sanjam svako veče,
ime jedno sa pernice,
uzelo je moje srce!
Ne znam kuda sad da krenem,
da li misli on na mene,
nek se sada srca spoje,
samo njegovo i moje!
Gledam ime lepo, slatko,
voleću ga samo tako,
sa pernice nek ne bledi,
jer je ljubav sad po sredi!
Nina Poljak 8/2 |
Zima
Prva pahulja na tlo je pala
i na drveće ogolelih grana.
Pada sneg i padaju pahulje,
a ptice odoše u tople krajeve.
Žuta jesen je prošla,
a bela zima u moje selo došla.
Ledenice vise sa svih strana,
dok se Sneško Belić
smeje svima nama.
Aleksa Karlaš 3/2
|
Na brodu oko sveta
U stvarnom životu ja nikada nisam putovala brodom,
ali kao i svako dete u svojoj mašti jesam
Moje putovanje brodom je bilo veoma uzbudljivo i
prepuno iznenađenja. Početak putovanja je započelo upoznavanjem osoblja
broda i ljudi koji su krenuli na put kao i moja porodica i ja. Na tom
putovanju sam videla sve znamenitosti, mnogih gradova. More je bilo
veoma mirno ali u nekim delovima nas je dočekala i bura, pa smo se svi
ljuljali yajedno sa brodom. Na tom putovanju sam upoznala i nekoliko
dobrih drugarica sa kojima smo se ja i moje sestre igrale i zajedno sa
njima uživale. To putovanje nije bilo obično. Na tom brodu dešavala su
se i venčanja i vesele žurke.
Volela bih kada bi mi se i u stvarnom životu
desilo takvo putovanje da sa brodom obiđem ceo svet.
Gordana Kojić 5/1
Vrh
strane
|