Komentari

Pošto smo uveliko konstatovali razne “seke“, “deke“, a bogami, i “peke“, ostaje nam samo da počnemo da se uveravamo i u faktičku iliti praktičnu svakodnevnu “delotvornost“ ove “vesele familije“  na licinim mestima. Naravno, jedno od tih lica je “žila kucavica“ odnosno hranilište svakog mesta, pa i ovog našeg malog...

U epizodi: U Kini jedu sve (pse)

Tračoslava (hukćući, nalakćena na pult mesare, prebira po novčaniku): - Jao, mene kak'a beda! Jal, slatka moja (obrati se prodavačici), deder vid' šta se može za ovu siću! Aj', pozlatila ti se... Samo brzo, onaj moj mi tamo skiči od gladi k'o vepar! O, komšo, jal si i ti ogladn'o!  

Šeširdžija (ulazi u mesaru sa nekim kesama i kantama):  - Zdravo da si, dobra moja komšinka! Ma, ja sam ti većma fruštukov'o malko slaninice i lukca...

Tračoslava (strese se i zapuši nozdrve ): - E, jes, komšo! I da se primetiti, a jal beli?!

Šeširdžija (pocrvenevši):  - ... Ali, mlad! Al', sapunjara je od lane! Zato sam i doš'o - preteklo malo masti i leberki od proletos, pa da ponudim dućanu na prodaju! Zdravo gadno vreme - nema se, moja komšinka, ni za naftu za traktorče!

Grmalj (ulete dobro nakresan): - Dobar dan, ima li što za žvaknuti, a?! Pošto salama, a? A, šta ti to čiča imaš po tim torbekanjama? Auuu, ala, miri... Da nisi nabas'o na neku satrulu lešinu od nekog rundova što su lovci neki dan potamanili?! (u taj čas uđe atraktivna i naparfemisana devojka pomamnih oblina) A, da to nije onaj Vaš mili cuko, što se tako slatko povazda namene kezi... E, baš, slatko kučence, pogotovo za ovaj čičin gulaš!

Sponzorojka (obrati se najpre prodavačici): - Znači, dal ste pripremili one žablje batake po dogovoru? A, šta ti trtljaš prostačino - mis'im, moj Bleki je za tebe vrh - profesor akademije nauka! A, i bruka bolje miriše... Znači, jeee, šta to zdiba iz tih kesetina, stvarno neka crkotina?!

Student (kupujući paštetu od noja): - Sve je moguće, mlada damo! Danas sve pretenduje da postane jestivo! Žabe, nojevi, mačke, su već klasici, a u Kini je sasvim normalno videti Blekija na trpezi! I, ne samo njega - ne štede oni ni pacove i ostalu gamad. A, pošto je ekspanzija “žutih“ i na ove prostore već uzela maha, plus, i kineska hrana je baš popularna i fensi...

Sponzorojka (zgroženo): - Bjak!

Šeširdžija (osramoćeno):  - Ma, ljudi, obične leberke, kažem vam! Pa, probajte...

Grmalj: - Umukni čiča i sklanjaj to trulež! A, ne bi ti ja okusio tu “kinesku“ menažeriju ni da je sto puta kriza! Pre bi crk'o!

Student: - Kako je krenulo, ješćemo i korov, zemlju i kamenje! A, ni kanibalizam nije daleko, pa čak ni autokanibalizam...

Grmalj:  - Što ti je sad pa to?!

Student: - Pa, ništa jednostavnije: To ti je ono kada ti firma propada godinama, pa ti je šatro privatizuju, odnosno uvale nekom taj-kunu uz kobajagi socijalni program, koji on elegantno izeskivira, pa te onda, ono što neko zove država, zamajava na milion načina, da bi se na kraju od silne muke učlanio u nešto, što neko zove, sindikat i od dugogodišnje iscrpujuće izgladnelosti, ne preostaje ti ništa nego da, kao oni nesrećnici, počneš da odsecaš i proždireš sopstvene prste!

Grmalj:  - Auuuu, fuj, 'ću da bljunem! Bre, čiča, šta blejiš - daj brže malo od te leberke da se povratim!

Sponzorojka: - Znači, bjak!!!

            I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da degustiraju neke nove prehrambene varijante...

 * * *

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je sve (uprkos svim krizama!) procvetalo i nabujalo, što ne važi za mesni budžet koji je, kao posledica opšteg propadanja, bitno desetkovan, što, opet (o, apsurda li!) nikako ne zaustavlja radove na kanalizacijama, gasifikacijama, tribinizacijama, pripreme za junski koncert se zahuktavaju se sve Miroslavom, Silvijom, Brejkersima, Idijotima, Ateistima, fudbalski Borac ređa pobede, održano veče Mike Antića kao i peti Gašini akordi, a veliki rok-kritičar i čovek Pera Janjatović umalo da za vreme žiriranja “nastrada“ zbog “besprizornog“ ponašanja (čitaj: držanja ruke u džepu!)!

Jordan Filipović

Godišnjica “republike” (1)

Ove godine tj. ovog meseca navršilo se devedeset godina od jednog događaja kojeg u Starčevu,a i u široj okolini ljudi znaju kao “Stačevačka republika“. Da vas sve podsetim na te događaje imam priliku jer iz ostavštine moga deda Miše Brajca posedujem originalni rukopis. Iz tog rukopisa koji nosi naslov “Istina o Starčevačkoj republiki“ preneću samo jedan deo i to onaj koji se odnosi samo na dan uoči i sam dan protesta protiv tadašnje opštinske vlasti. Moramo znati da su ovi događaji vezani uz kraj Prvog svetskog rata, te da su nastavak događanja nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Takođe, moramo znati da su se ovi protesti dogodili u uskršnje vreme. Katolički Uskrs samo što je prošao, a pravoslavni se očekivao. Proleće je i doba velikih prolećnih poljoprivrednih radova.

Ljudima je bilo dosta četvorogodišnjeg rata, i povlačenja po raznim vojnim jedinicama koje su se svaki čas premeštale i polako rasformiravale. Ponovni poziv za vojsku izazvao je prvo nedoumice kod ljudi, a onda i protest. No evo samog opisa. “Dana 25. aprila 1919. godine Predsednik opštine (Starčevo - prim. red.) Živa Jankov Pavlović, ponovo je pozvao naše ljude i opet samo Hrvate, ali sada u mnogo većem broju, opet neodređenog godišta, da se ujutro 26. aprila 1919. godine imaju prijaviti u šest sati i ići u vojsku, isto na neodređeno vreme. Sobom moraju poneti odelo i hranu za dva dana i tačno u šest sati da su pred Opštinskom kućom... Ukupno je pozvano oko 50 ljudi za vojsku, među njima i stariji od pedeset godina. Živa Jankov nije pozvao nijednoga Srbina, ni Nemca (Nemce nisu pozivali u vojnu službu do 1923.g., op.a.), nego samo Hrvate. Ti ljudi se pitaju u razgovoru, kako to da se mobilišu samo Hrvati? Kako niko nije dobio poiv od Srba? Ali se objašnjenje nigde ne dobiva.

Ti pozvati ljudi Hrvati, ne svi, sastali su se u birtiji kod Tome Poljaka, tu se i prilično napili i o svemu razgovarali i pade reč, da ne treba ići u vojsku, ako ne idu određena godišta i Srbi, a ne samo Hrvati. Svi se složiše da tu nešto nije u redu. A imajući već iskustva i saznanje, kako se to svršilo sa onom prvom grupom koja je bila u Temišvaru, a i oni trebaju ponova ići. Tako pade dogovor da se ne ide. Glavni dogovor je pao ispred Pelcmanove kuce. Tu je konačno rešeno da se ujutro prvo pita Živu Jankova-Pavlovića, kao predsednika Opštine, zašto ne idu i Srbi u vojsku? Ako ne idu oni, nećemo ni mi ići... U birtiji za drugim stolom sedeo je sam Blaž Blaženić zvani Irud, koji je od strane Žive Jankova postavljen za člana Opštinskog odbora, a koji je odmah u toku noći izvestio Živu o dogovoru, pa je tako Živa Jankov znao i nije došao ujutro na Opštinu u šest sati da primi pozvane, kako je to naredio. 26. aprila svi ljudi koji su bili pozvani za šest sati ujutro, došli su pred Opštinu, čekajući Predsednika da ga pitaju... Predsednika Žive nema, a nema niti jednog člana Opštinskog odbora da ih primi. Razume se da su ti ljudi došli skoro svi podnapiti, a neki i pijani, jer su se celu noć uz rakiju od kukuruza dogovarali. Braća Ragrovići, koji su jedini došli s toljagama, a za njima još nekolicina, uđoše unutra, pa kako Žive nije bilo, razjareni rakijom i nezadovoljstvom, ošinuše toljagama po vratima, prozorima, a stradala je i slika Kralja Petra Prvog. Nađoše i dve opštinske sikire, pa je stradala i opštinska kasa. Blažu Bogutu mlađem, narediše da uzme doboš  i lupa kroz selo, pozivajući narod da dođe pred Opštinu...“. 

Nastavak u narednom broju

Vinko Rukavina

Nevladine organizacije

            Udruženja građana koja su posebno okarakterisana u našem društvu, što pozitivno, što negativno, ali uglavnom u negativnom smislu, jesu nevladine organizacije.

            Većina građana nije ni upoznata s njihovim delovanjem i spektrom aktivnosti koje one imaju, dok je jedan deo društva direktno suprotstavljen njihovom radu. Nevladine organizacije, iliti udruženja građana, zalažu se za civilno društvo. Definicija civilnog društva se može svesti na jednu rečenicu; Sfera institucija, organizacija i pojedinaca locirana između porodice, države i tržišta u kojoj ljudi učestvuju volonterski da unaprede zajedničke interese. Bila ova definicija za neke diskutabilna, ili ne, ne može se poreci da ogromna većina nevladinih organizacija radi volonterski. Nevladine organizacije nastaju kao potreba građana da ostvare neke svoje potrebe, iskažu zajednički interes, ili pokrenu određenu inicijativu.

            Usled nedostatka finansijskih sredstava, broj nevladinih organizacija je u protekloj godini smanjen za pedeset, pa danas u Srbiji imamo oko 400 nevladinih organizacija koje deluju u različitim sferama društva i imaju različite interese. Smanjenje njihovog broja svakako nije dobro po društvo, jer se njihovim omasovljenjem stvaraju uslovi za veći uticaj na razrešenje mnogih problema koje država ne rešava. Pomenuti problemi se pretežno odnose na zadovoljavanje ljudskih prava, zaštitu životne sredine, kulturne i studentske inicijative. Izdvajanja republike za korisne projekte nevladinih organizacija su sporadična, dok je vojvođanska kasa izuzetak, jer se iz nje izdvaja zavidna suma za finasiranje NVO. Pošto su se strani donatori sada fokusirali na ona kriznija područja u svetu, kao jedini izvor finansiranja nevladinih organizacija preostale su državne institucije.

            Nebrojani su pozitivni rezultati rada nevladinih organizacija koje kroz mnogobrojne projekte uspevaju da ostvare ciljeve za koje se zalažu i koji predstavljaju opšti interes svih građana. Državi i samozvanim patriotskim društvenim krugovima smetaju određene NVO, jer ukazuju na brojne društvene fenomene, podstiču samokritičnost i insistiraju na istini i katarzi. Zbog toga sve nevladine organizacije bivaju žigosane od strane jednog dela javnosti kao ”izdajničke” i ”plaćeničke”. Tim generalizovanjem šteti se nevladinom sektoru koji uglavnom okuplja mlade i ljude koji su udruženi oko vrlo važnih projekata koji za cilj imaju napredak društva.

            Nevladine organizacije imaju ulogu demokratizacije i nosioci su društvenog napretka. Zemlje koje su u tranziciji i koje su pred pristupom EU, posebno treba da vode brigu o nevladinom sektoru. Marginalizacija i zanemarivanje NVO može samo da šteti daljem prosperitetu društva. Razvijenije zemlje su odavno shvatile da postojanje nevladinih organizacija može samo pozitivno uticati na državu, jer saradnja vladinog  i nevladinog sektora može da reši neke od najvećih problema s kojim se društvo suočava.

           Dalibor Mergel 

Kafa - fenomen br. 21

            Kafa, velikom broju ljudi i omiljeni napitak, vodi svoje poreklo sa etiopijskih visoravni. Tamo je poznat još od devetog veka, kada je jedan pastir čuvajući svoje koze primetio da su one mnogo življe kada brste lišće i plodove ove biljke, a onda je i sam poželeo da je proba i tako je skuvana može se reći prva šoljica kafe. :) Kafa se kasnije prosirila i na ostele zemlje Afrike i Azije, da bi tek mnogo godina kasnije dospela prvo do Italije, a zatim osvojila i celu Evropu. Iako je potekla iz Etiopije (ona je na petom mestu po proizvodnji), ipak je danas po proizvodnji kafe na prvom mestu Brazil sa 17 miliona tona kafe godišnje. To da je kafa višegodišnja žbunasta biljka u suštini zanima samo one koji bi se uzgojem ove biljke bavili,a pošto mi nismo klimatski pogodno područje, mada nikad se ne zna, onda taj deo neću pominjati. :)

            Efekti kafe: što se efekata na ljudski organizam tiče, glavnu ulogu i dejstvo ima kofein, supstanca koja se u kafi nalazi. Od svih dejstava kofeina najispitivaniji je efekat na  raspoloženje i budnost. On spada u blage stimulante centralnog nervnog sistema, a i ubrzava analizu informacija za 10%. Pored budnosti i raspoloženja kafa podstiče i sklapanje novih prijateljstava, jer da nije nje, a pogotovo u ovom tranzicionom periodu kada, čini se, jedva nalazimo vremena i za sebe, a kamoli za druge ljude, ona dođe kao fenomenalni izgovor da malo usporite i popričate. Naravno osim ako nije u pitanju kafa za poneti s kojim ćete otići pravo u kancelariju, mada i ona se može popiti u mnogo prijatnijem okruženjju... :) Kofein može stvoriti i neku vrstu zavisnosti, ali je organizmu potrebno nešto manje od dve nedelje da bi ta zavisnost u potpunosti nestala.

            Što se ekoloških efekata tiče, nekada je kafa gajena u senci drveća što je bilo stanište mnogim pticama i insektima, ali s obzirom da je rod bio prilično mali, farmeri su počeli da kafu gaje na otvorenom tj. na suncu što je povećalo proizvodnju kafe, ali je isto tako dovelo do uništavanja i paljenja velikih površina šuma, a sve u cilju stvaranja većeg prostora za proizvodnju ove biljke čija se upotreba i konzumacija rapidno širila. Želja da ne kažem pohlepa za što većom proizvodnjom a samim tim i profitom, dovela je i do korišćenja raznih hemijskih dodataka, tako da kada se sve sabere za unistavanje životne sredine ponekad nisu ni potrebni velike fabrički pogoni, već samo par plantaža kafe.

            No kako se ekološka svest polako povećava, danas su se mnogi uzgajivači vratili starom načinu uzgajanja, i svoju kafu prodaju pod okriljem FAIR TRADE orgaizacije. Iako ovako uzgajena kafa čini svega 2% svetske potrošnjje kafe, ipak je to tek početak... :) Ovako gajena kafa brine o zaštiti zivotne sredine.

            Napici od kafe: postoji na stotine napitaka koji se od zrna kafe mogu spremiti, između ostalog svima poznata “turska kafa“ - slatka, gorka, jutarnja, popodnevna, prijateljska, neprijateljska ne postoji... :) Nakon što ste popili jutarnju kafu, možete i da virnete u šolju, čisto da vidite kakav vas dan čeka, to vam dođe kao čitanje horoskopa, što znači da postoji velika mogućnost da ništa, ali baš ništa ne bude tačno... :)  Espresso - kratki kafeni napitak i može se ispiti u jednom gutljaju, pa se češće naručuju “dugi espreso“ ili “produženi“ (s više mleka ili vode). Irska kafa - to je kombinacija kafe, irskog viskija i šlaga. Kafe “Moka“ - slatki napitak s čokoladnim sirupom šlagom i čokoladom i naravno kafom.

            Pored ovih nekoliko nabrojanih možete probati i sve kafe iz menija bolje snabdevenih kafića ili na internetu potraziti recepte i početi sa eksperimentisanjem. Nezaobilazni sastojak kućnog eksperimentisanja je veća grupa prijatelja, jer toliku kafu treba popiti... :)

            Značaj kafe je velik, kako za proizvođače, tako i za potrošače, ako je sudeći po reklamama za gore opisani napitak, čini se da ona drži svet budnim, ili bar širom otvorenih očiju. :) A Stefani Piro je jednom rekla: “Iza sveke uspešne žene stoji značajna količina kafe“.  Takođe, kažu da je programer - organizam koji kafu pretvara u softver... :) Ali izreka sa kojom se ja slažem glasi: “Šoljica kafe sadrži od jedne do četrdeset godina prijateljstva!“ :)

            Naravno da vam za dobro prijateljstvo kafa i nije potrebna, ali vas ipak ona čini raspolozenim i budnim, a i to je za početak sasvim dovoljno... :)

Miroslava Kovačević

 Vrh strane