Komentari

Jasno je da preti kriza velikih razmera i da će svako morati da se snalazi kako zna i ume, na (s)ceni su raznolike metode i metodologije preživljavanja. Jedna od njih je, naravno, (na žalost!) stara “veština“ preživljavanja, utemeljena u svim prirodnim procesima i neuništiva poput, recimo, pacova - i to onih koji “pozajmljuju“ mladunce iz komšijskog gnezda ili stamena poput grizlija - koji preplaše bližnjeg svoga, da bi ovom ispao iz usta veoma ukusni losos prepun ikre! Ili, da prevedemo - to je veština, u Srba poznata kao “levorukodesnodžeparenje“,  “mrdoćapanizam“, “dugoprstija“ itd.

U epizodi: Lopovi i manijaci oko nas!

Tračoslava (manično od preko puta): - E-he-hej, komšo! De stani, do vraga?! Imam ti nešto važno reći! E, dobri moj komšo...

Šeširdžija (zatečeno):  - Ta, šta ti men' imadeš zdravo važno divaniti?  Da mi se nije, što god, štala upalila il', selo?! Il', baba?! (dok se češlja).

Tračoslava (zadihano): - Joooj, komšo, ma nisi daleko od istine! Evo, noćaske - sanjam ti ja nešto mnogo gadnoooo, ptuj, ptuj... Cimnem se, kad ono - gola voda! Pa, ajd', u avliju da se proluvtiram i - Imam šta i da vidim - neko ti njuška sa sve lampom oko pendžera i kao da pipa dal' je “slobodno“! Ja ti se odsečem, sva se ukočim i dotle on “glajzne“!

Šeširdžija:  - Ijuu, komšinka, ta, šta mi to kazivaš! Sam' mi još to fale na ovu bedu! Em mi onaj “obešenjak“ jošte nije platio za suncokret, em, kukuruz ovog leta skroz trokir'o, em sam nadrljo od onih kredita što me država namamila... Sad još i lopovi! E, zadnje vreme došlo...

Grmalj (noseći rešetku za prozor): - Bogomi, čiča, zadnje vreme, no što! I, ko' mene je ta bitanga navr'ćala i đepila mi zadnju litraču! I, to uš'o kroz prozor! E, pa, neće više da mogne (pokaza rešetku). Auu, krvi ću mu se napiti! Da i Vama nije nešto napakostio? (obrati se zgodnoj plavuši).

Sponzorojka (nailazi sitno bockajući štiklicama u do pucanja tesnom džinsu): - Znaači, mis'iim, kako znate?! Znaači, sinoć kad me dečko dovezao i samo što sam šiljnula pusu, zazvonio mi je najnoviji “erikson“ što sam dobila iz Italije. Znaači, tada me zgrabio neki manijak, i počeo da me davi, jeee..! Oteo mi je “mob“ i otkinuo zlatnu krstaču! Mis'iim, tako sam se prestravila! Kakvo je to bilo “tozla“, skoro pola kile! Ubiću se, jeee...

Student (takođe, nailazeći): - Taj je baš natrčao na majdan! Ali, ima se, može se! Jedan urgentni šoping po juvelirnicama rešiće traumu! A, što se manijaka tiče - baš sam slušao na jutarnjem kako je ceo dan ordinirao po radnjama, pljačkao prolaznike, da bi na kraju zlikovački usmrtio jednu usamljenu staricu i to za neku siću.

Tračoslava (preplašeno): - Kuku nama! Pa, nabrljali smo načisto! Ja se više ne otključavam!

Šeširdžija (ohrabreno):  - Ma, ja ću o'ma odrešiti onog moga šarova...

Sponzorojka (neprestano pućeći usne): - Mis'iim, ja ću da zovem mog dečka da spava kod mene, znaaači, on je kik-bokser...

Grmalj (drčno):  - Ma, koje zaključavanje, koji kiki! ja ima da otkopam đedovu tandžaru, pa kad je napunim sačmom...

Student: - Nema potrebe za prvim “ustaničkim“ puškama, krvavim osvetama, istočnjačkim veštinama i ljutim zverima! Policija je ovoga puta uradila svoj posao! Najzad! Posle toliko godina raznih prebijanja studenata, korupcionaških afera, nedovršenih istraga, zataškanih mahinacija, katastrofalnih kadrova, enormnog bogaćenja korumpiranih pojedinaca, neizostavnog kašnjenja na lice mesta, neopravdanog kažnjavanja i raznih drugih oblika šikaniranja poštenih i lojalnih građana... Najzad, možda je ovo svetlo na kraju tunela. Ipak treba sačmare pohraniti nazad u zemlju.

Grmalj:  - Ma, koja zemlja! Ma, znate da su juče ponovo, po stoti put, pustili na slobodu onog drugog manijaka. Aaaa, držim ja moju đedovinu otkočenu, mora se bit' u pripravnosti... A, ono, i Nova godina će za koji dan, valja opaliti koje zrno u nebo.

Student: Treba dobro “naciljati“! Za početak ni takav “pogodak“ nije loš.

            I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da ciljaju neke bolje dane...

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je vetar duva besomučno , radovi na gasifikaciji, kanalizaciji i tribinama i dalje teku, odbojkaši “Borca“ posle tri pobede ponovo gube u nizu, polako se oseća novogodišnja atmosfera - centar je već okićen, a posle nekoliko decenija ponovo je, baš, baš u Starčevu rođena jedna beba! I, tako na svet je (poprilično srećno!) došao Srećko Salihović! Živeo dugo!

Jordan Filipović

Običaji pred Božić

Vreme od četiri nedelje pred Božić zove se “došašće“ ili advent. To je uspomena na vreme u kojem je odabrani narod čekao Mesiju, obećanog Spasitelja. Za to vreme u našem narodu vezani su i različiti običaji. Jedan od najznačajnijih običaja je svakodnevni ranojutarnji odlazak u crkvu na  službu Božiju, koja se u Katoličkoj crkvi zove “zornice“.

Pored uobičajenih molitvi, “zornice“ su specifične po pesmama koje se pevaju i u kojima se najavljuje dolazak Spasitelja, kao što su “Padaj s neba roso sveta...“, “Poslan bi Anđeo Gabrijel...“, “Zlatnih krila Anđela si k meni Bože poslao...“, “Visom leteć ptice male...“. Kako su “zornice“ obično počinjale u šest sati ujutro, a selo je bilo bez struje tj. neosvetljeno, običaj je bio da se nosi fenjer, kako bi se osvetlio put.

U to vreme godine slavi se i nekoliko svetaca, koji se direktno ili indirektno vezuju za Božić tj. za rođenje Spasitelja. Prvo je Sveta Barbara, glasnica Adventa. Zaštitnica je rudara, a često je seljaci pozivaju u obrani od groma i vatre ili u nekoj teškoj nevolji. S praznikom sv. Barbare povezani su i adventski običaji. Stavlja se pšenica u tanjiriće, koje proklija, zazeleni se pa postaje božićni ukras u kućama i crkvama. Još jedan svetac u mnoštvu svetaca slavi se u ovom delu godine. To je Sveti Nikola. On je zaštitnik putnika, pomoraca, studenata, dece i devojaka koje se spremaju za udaju. Iako Sv.Nikola nije direktno vezan uz Božić, vezan je uz običaj darovanja, a naročito dece. Da bi dobili poklon, deca su trebala da ispune i neke uslove. Prvo, kroz čitavu godinu su trebali biti dobri, a drugo, veče uoči samog praznika trebali su dobro da uglancaju čizme ili cipele, koje bi onda stavili ili pored vrata ili u prozor, kako bi im Sv. Nikola u njih ostavljao poklon. U Starčevu je bio običaj da se za Sv. Nikolu kolju i svinje, pa u doba večere, kad su svi bili okupljeni oko stola, a obično su bila prisutna i deca, znao da se pojavi i Sv.Nikola sa svojim pratiocem “vragom“ kojeg je vodio vezanog lancima. Iako smo mi deca znali da se to netko od starijih prerušio, vrlo pokorno smo molili ili pevali pobožne pesmice, kako bi dobili simbolični poklon, najčešće novac. Sledeća svetica je Sveta Lucija. Progonitelji hrišćana mačem su joj odrubili glavu nakon dužeg mučenja. Kroz svu hrišćansku istoriju potuje se među hrišćanima kao mnogostruka zaštitnica - slepih (telesno i duhovno), ratara, lađara, staklara, krojača, tkalaca, pisara, vratara i kovača. Prema predanju, Sv. Luciji su izvađene oči i stavljene na tanjir, pa se ona smatra zaštitnicom očiju i vida. Njen dan slavi se 13. decembra. Običaj je da se prati i zapisuje vreme kroz 12 dana od Sv. Lucije do Božića. Narodno predanje kaže da će sledeće godine biti u pojedinom mesecu takvo vreme, kakvo je u odgovarajući dan od Lucije do Božića. Na njen dan takođe se seje pšenica, simbola života kod hrićšćana, pa ko nije posejao na dan Sv. Barbare - to mu je bila prilika. Još jedan običaj vezan uz dan Sv. Lucije bio je u Starčevu, kojem smo se mi deca radovali, neki i plašili. Starije žene (obično bake) su se znale malo zakamuflirati, a rekviziti su bili upaljena sveća kao simbol Sv. Lucije i  preslica s vunom i vreteno. Obično su od dece zahtevale da se izmoli uobičajena dnevna ili večernja molitva, a kako smo bili malo zastrašeni, obično bi se zbunili. Na svaku grešku u molitvi dobili bi lagani udarac vretenom po glavi.

Svima SREĆAN BOŽIĆ, ZDRAVLA I VESELJA U NOVOJ GODINI!

Vinko Rukavina

Pomirenje – ključ napretka

            U vremenu u kom se mladi iz celog sveta povezuju i saraduju u cilju razmene interesovanja i želje za upoznavanjem novih ljudi, neki naši intelektualci i “akademci“ pokušavaju da našu omladinu nahuškaju protiv svojih suseda. Ti ljudi nastoje da istaknu razlike i poreknu nepobitne činjenice koje potvrđuju da narodi, a pre svega omladina zemalja bivše Jugoslavije ne može bez međusobne saradnje.

            Ključnu ulogu u uspostavljanju saradnje i prijateljstva između svih naroda edž-Jugoslavije ima pomirenje i zbližavanje Srba i Hrvata, odnosno Hrvata i Srba. Ne treba da idemo daleko, a da vidimo kako je ideja o kojoj je ovde reč itekako ostvariva. Naše mesto, u kome Srbi i Hrvati, zajedno sa ostalim nacionalnim zajednicama žive u viševekovnom miru i slozi, mesto u kome je veliki broj mešovitih brakova, gde se obe konfesije međusobno uvažavaju i poštuju, odličan je primer da je moguće biti tolerantan i poštovati posebnosti svojih komšija. Pa i dok je vladala opšta ksenofobija, dok je država zastupala mračne ideologije krvi i tla, dok su u Sremu Hrvati bili na meti nacionalista i razbojnika, kod nas gotovo da i nije bilo incidenata. Pojedini sitni i bezumni ispadi pojedinaca kod većine su okarakterisani kao primitivizam i bahatost. Danas, Starčevcima je najbitniji prosperitet i napredak, kao i zajednička saradnja svih na putu ka ostvarenju zacrtanih ciljeva.

            Kada se radi o našem društvu u globalu, vlast i politički ideolozi su kod nas uvek bili ti koji su diktirali mišljenje građana. Dovoljno je da se uperi prstom u nekoga i da taj bude javno etiketiran bez ikakvih razloga. Želja za samostalnošću i evropeizacijom kod Slovenaca je bila kod tadašnjeg tvrdokornog rukovodstva protumačena kao separatizam, i to je bilo dovoljno da se krene s bojkotom slovenačke robe, da bi danas konačno bilo shvaćeno da je jedini put saradnja i uvažavanje. Svaki incident se preuveličava, a svaki primer koji pokazuje da je ideja prijateljstva i sloge moguća, biva nezapažen.

            Na svu sreću, generacije koje dolaze su sve manje opterećene predrasudama i besmislenim stereotipima o narodima iz okruženja. Minorne šovinističke i profašističke organizacije koje pokušavaju da privuku pažnju provokacijama i napadima na “nepodobne“, uvek bivaju nadjačane glasom razuma i velikim otporom onih za koje je antifašizam i tolerancija dužnost. Koliko god napadano pomirenje, toliko je težnja ka tome bila veća. Prvi su istupili umetnici, a potom i ostali. Danas imamo zajedničke muzičke emisije, filmove, serije, naučne projekte. I oni najzagriženiji protivnici pomirenja moraće da shvate da je to jedini put.

            Ideja pomirenja i prestanka svih sukoba i trvenja nije želja ni za kakvom novom Jugoslavijom, već samo težnja za prijateljstvom izmedu naroda koji su previše slični, i previše geografski bliski da bi bili posvađani.

            Evropska budućnost je pred svima nama, a da bi ona bila bliža i ostvarivija, zajedničkim snagama i bez zavisti i podozrenja treba krenuti put trajnog mira i blagostanja na ovim prostorima. Mladi moraju biti pokretačka snaga u daljem razvoju dobrosusedskih odnosa, bez kojih se ne može ići ka prosperitetu.

Dalibor Mergel

Praznici i kako odoleti - fenomen br. 17

            Praznična euforija je već uveliko otpočela, pitanje je samo da li ćete se i vi uključiti ili je nekako zaobići, ako se to uopšte može... :) Prepune ulice prolaznika, novogodišnje rasprodaje, nove kolekcije svega i svačega, okićene ulice i tržni centri, novogodišnje tezge prepune razglednica svih vrsta, koje smo doduše pomalo i zaboravili da sašemo usled naleta novih vidova komunikacije, tačnije sms poruka i mejlova. Povrh svega, i raspoloženje nam je praznično, što nam na kraju ove, kakve-takve, sad kako kome 2008. godine, uopšte neće škoditi, a pogotovu pred predstojeću recesivnu, kako već najavljuju 2009-tu. :)

            Pored novogodišnjih i božićnih praznika, tu su se nekako skoncentrisali i mnogobrojni slavski dani, koje prate bogate i prebogate trpeze, tako da ćemo iako nam glavešine naše države svakodnevno sa malih TV ekrana poručuju da je vreme za pritezanje kaiša, mi na taj isti kajs morati da dodamo još koju rupu, kao u onoj reklami za “knjaza“...  Jer, Bože moj, tu je Perina slava, pa kumova slava, pa Nova godina i tako u nedogled :) Tako da neće biti pritezanja kaiša, ali hoće povišenog pritiska, velikih oscilacija šećera, mamurluka i budžetskog deficita, mislim na kućne budžete, jer državni deficit postoji već godinama ;)

            Ako sve ovo potkrepimo informacijom da je nedavno bio i svinjokolj, koji je taman došao kao neko zagrevanje, nema sumnje da će lekari ipak imati pune ruke posla. Ako na sve to dodamo da mnogobrojni praznici stižu baš zimi, kada su naše iovako male fizičke aktivnosti jos više smanjene, a ako se uzmu u obzir i stope kardiovaskularnih oboljenja, sada bi već mogla da se razvije i teorija o globalnoj zaveri :)

            No ipak, zavere nema. Treba samo smisliti strategiju “preživljavanja“. I to preživljavanja kako u zdravstvenom tako i u finansijskom pogledu ;)

            Što se prazničnih đakonija tiče, one su vrlo nezgodne, neretko se dešava i da u jednom danu morate da obiđete nekoliko rođaka i prijatelja, što automatski znači da ćete tog dana imati jedan doručak, dva ručka i možda dve ili tri večere i nekoliko obroka za poneti. Jednini spas je da celog dana taktizirate, što je ponekad apsoluno nemoguće, pogotovu ako imate neku tetku ili strinku koja svojim oštrim okom zapazi da nešto mrljavite, pa vam hitro dobaci nekoliko parčića mesa, sama krtina, dve-tri gibanice, sarmice i ostalo sve po redu ;)

            Pošto je plan taktiziranja propao, jedino što ostaje je da se “naoružate“ raznim medikametima bilo da su to kapsule na bazi jabukovog sirćeta, koje ubijaju novopridošli holesterol, bilo lekovi za pritisak ili već nešto treće, dijapazon je širok :) A fizička aktivnost se moze povećati jedino ako rođake, ukoliko su u istom mestu, obiđete peške, kola ostavite kući, em se prošetate, em uštedite pare za benzin, em manje zagadite iovako zagađen vazduh :)

            Što se tiče finansijske strategije, svima nam je omiljena ona: “PARE NISU PROBLEM, PARA NEMA!“. No, ipak, iako para nema, tu su krediti i kreditne kartice, minusi i sve ostalo po principu “zadužite se u staroj, otplatite u novoj godini“.

            I kada se tako osvrnemo na celokupan praznični period, nije ni čudo što se na redovan kolosek vraćamo tek tamo negde u martu :) O onim lepšim stranama prazničnog perioda neću pisati, oni si tu i u njima veovatno uveliko uživate i sada.

            Do Nove, i srećni praznici. :)

Miroslava Kovačević

 Vrh strane