Intervju

VLADIMIR DELJA, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA EKOLOGIJU:

Da ekološka slika Grada bude bolja

- Ekološka situacija u Starčevu je nešto povoljnija u odnosu na delove grada koji su baš na pravcu delovanja vetrova. Povoljnija u odnosu na Vojlovicu i Topolu, Sodaru, Strelište, ali je nepovoljnija u odnosu na Brestovac, Ivanovo, Novo Selo, Dolovo - kaže naš sagovornik

            Koja su vaša zaduženja kao resornog za zaštitu životne sredine?

            - Moj resor je analogan Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, tako da su moja zaduženja ona koja su i u opisu Sekretarijata, odnose se na kompletnu zaštitu životne sredine, vazduha, vode, zemljišta, na probleme ambrozije, polena, komaraca, pacova, problem pasa i mačaka lutalica, problem deponija, smetlišta, problem vodotokova Tamiša, Dunava, Nadele, Ponjavice, zatim procenu uticaja na životnu sredinu postojećih i eventualno budućih postrojenja. Domen ekologije je vrlo širok, i praktično se meša sa svim ostalim resorima.

            Obzirom da vam je ovo prvi mandat u Veću i da se bavite vrlo komplikovanom problemtikom, kako ste se snašli i uklopili?

            - Moje “starije“ kolege, mislim na starije po stažu u Veću su mi puno pomogle. Ističem da se Zoran Jovanović, koji mi je bio i razredni starešina u školi, našao da mi pomogne, pomogli su mi i ostali članovi Veća, tako da sam se dobro uklopio, s obzirom na to da ima puno posla i obzirom da sam volonter. Često sam angažovan po ceo dan, obzirom da mi je resor specifičan, nisam vezan za kancelariju, već sam uglavnom na terenu.

            Kao pravnik, kakva je Vaša veza sa ekologijom?

            - Ekologija i problemi životne sredine u Pančevu su uvek bili deo mojih interesovanja i delovanja, i stranački i stručno. Na Pravnom fakultetu sam specijalizovao viktimologiju, nauka o žrtvama, ukljužujući, naravno, i žrtve zagađene životne sredine.

            Šta treba činiti u cilju smanjenja aerozagađenja?

            - Naš najveći problem jeste aerozagađenje. Na prvom mestu je da kompletan sistem monitoringa, praćenje i kontrolisanje zagađivača, unapredimo i objedinimo republički, koji ćemo dobiti, naš lokalni i monitoring Zavoda za javno zdravlje. Oni treba da budu u potunosti validni za sud i za inspektore i da budu dostupni javnosti. Kada pričamo o dostupnosti javnosti, to je naročito bitno kada je u pitanju merna stanica u Starčevu, koja se ne vidi na internetu. Mi radimo na tome da rezultati merenja stanice u Starčevu postanu dostupni, uskoro ćemo dobiti potreban softver, pa će podaci i sa te stanice biti dostupni, što je svakako bitno za Starčevce. Moram istaći da imamo, kada je u pitanju praćenje aerozagađenja, dobru saradnju sa firmama “južne zone“. Kada je u pitanju ekologija,  sva postrojenja i svi podaci su nam dostupni.

            Može li lokalna vlast imati uticaja da fabrike južne zone dobiju adekvatnu opremu, filtere za prečišćavanje i smanjenje zagađenja?

            - Ne možemo puno, direktno, možemo posredno preko insistiranja da se donese Nacionalni ekološki akcioni plan. Postoje ekološki akcioni planovi preduzeća “južne zone“ i oni se usklađuju sa evropskim propisima. Zakon o ambijentalnom vazduhu je u skupštinskoj proceduri, kao i Pravilnik o graničnim vrednostima emisije. Ti dokumenti obavezuju zagađivače da, najkasnije do 2015. godine imaju tehnologiju koja je prihvatljiva po svim evropskim normama. Tako da posle 2015. godine neće biti zagađenja u Pančevu, a i ako ga bude, zagađivači će platiti tolike kazne da im neće biti rentabilna prozivodnja.

            Imate li neke podatke na koji način aerozagađenje utiči na naše zdravlje, kakve tegobe imamo mi, a nemaju ih, na primer, stanovnici Vrnjačke banje?

            - Trenutno ostvarujemo dobru saradnju sa Zavodom za javno zdravlje, u proteklom periodu Zavod kao da je bilo malo zapostavljen. Oni imaju takođe monitoring, i validne podatke i imaju vrsne stručnjake, fizikohemičare, toksikologe, lekare, tehnologe, tako da su njihovi podaci vrlo značajni. Međutim, da bi se uradila jedna ozbiljna studija potrebno je vreme. Treba da se uzmu određeni parametri na osnovu kojih bismo mogli da utvrdimo kakvo je hronično dejstvo zagađenja. Često se kaže benzen nije opasan, benzen nije akutno opasan, kada jako skoči ljudi ne padaju mrtvi, niti se odjednom razboljevaju. Ali hronično, pouzdanih podataka nemamo. Ono što definitivno možemo da pretpostavim, jeste da su respiratorni problemi, pad imuniteta i posledice pada imuniteta, razne virusne i bakterijske infekcije su mnogo češće u Pančevu nego na Tari. Definitivno je da, gde god ima hemijske industrije da je životni vek kraći i da je ugroženost veća, ali i u Pančevu ima ljudi koji žive 90 godina, kao što i na Tari ima ljudi koji umiru mladi. Jedino što vam pouzdano mogu reći je da je faktor rizika u Pančevu veći.

            Kakva je situacija u Starčevu u odnosu na neke druge delove grada?

            - Situacija je nešto povoljnija u odnosu na delove grada koji su baš na pravcu delovanja vetrova. Povoljnije u odnosu na Vojlovicu i Topolu, Sodaru, Strelište, nepovoljnije u odnosu na Brestovac, Ivanovo, Novo Selo, Dolovo. Situacija nije sjajna u Starčevu, Starčevo je jako blizu fabrikama “južne zone“, ali samim tim što je južno od “južne zone“ nije izloženo dejstvu košave i južnog vetra, ali kad god duvaju drugi vetrovi, ili kada nema vetra imamo konstantno povećane PM 10 čestice, koje su jedan od faktora obolevanja od respirtornih obolenja. Imamo pojavu povećane vrednosti benzena i svega ostalog što se meri u mernoj stanici u Starčevu. Tako da Starčevo nije u puno boljem položaju od ostalih delova Pančeva.

            Šta treba da se uradi da biste, nakon isteka mandata, rekli da ste bili uspešni?

            - Pod jedan, bio bih zadovoljan kada bismo uspeli da držimo pod kontrolom postojeće zagađivače i da sprečimo dolazak bilo koga, ko bi u ime zapošljavanja i razvoja privrede, doveo nove zagađivače. Želeo bih da uspešno utičemo na zagađivače da do 2015. godine uvedu potrebnu tehnologiju. Moj drugi cilj je da Tamiš postane zaštićeno prirodno dobro. Zatim da se Nadel celim tokom očisti i postane reka na kojoj može da se uživa. Da se reši pitanje Ponjavice, koja jeste prirodno zaštićeno dobro, ali je uništeno. Nadam se da ću uspeti da pridobijem ostale članove Veća i javnost za savremenu regionalnu deponiju. Da nova deponija postane regionalna, ona je već deponija Opova i Pančeva, treba da se prošiti i neće biti smetlište, nego svremena deponija sa postrojenjem za preradu otpada. To će, što je najbitnije, isključiti postojanje smetlišta u naseljenim mestima. Konkretno u Starčevu, smetlište ugrožava Nadel i zemljište.

            Kakva je trenutna situacija po pitanju aerozagađenja?

            - U poslednje vreme, što nije moja zasluga, već zasluga svih nas u Veću i mnogo bolje komunikacije sa fabrikama, Zavodom za javno zdravlje, republičkim i pokrajinskim institucijama. Činjenica je da, po svim pokazateljima, imamo mnogo bolju situaciju u poslednjih 6 meseci u odnosu na raniji period i očekujemo da se takav trend nastavi.  

            Hoćete li organizovati neki vid edukacije za stanovništvo i pokazati na koji način svaki pojedinac može doprineti očuvanju životne sredine?

            - Nije dovoljno da ekološka svest Pančevaca bude podignuta samo monitoringom i sirenama, građani moraju dosta toga sami da urade. Radiće se na uvođenju ekoloških vreća za smeće. Imaćemo akciju u kojoj će mladi bračni parovi ili mladi roditelji moći da zasade po jedno drvo ljubavi u nekom delu grada, sa ciljem da građani shvate cilj sađenja drveća, a ne da nam iz Narodne bašte tokom noći nestane 50 mladih stabala. Građani treba da shvate da treba da čuvaju reke, da svi koji se bave industrijom shvate da u Pančevu žive i njihova deca i da profit nije razlog za zagađenje životne sredine. Pokrenućemo niz mera u tom smeru. Radićemo i na tome da Pančevci shvate, da osim zagađenja imamo vrlo interesantno okruženje, na kojem živi mnogo retkih ptica, životinja, biljaka. Pokazaćemo građanima šta ima na Ponjavici, šta ima na neposrednoj oblai Tamiša. Postoji jedan, totalno apsurdni projekat, koji je usvojen kao kapitalna investicija, a to je da se tok Tamiša preseče da bismo dobili zemljište za stambene objekte, a praktično uništili ceo taj potez šume. Treba to da zaštitimo i da zaštitimo rečne ade. Sve će to biti tema za edukaciju građana i prilika za aktivno učešće, pre svega mladih, u rešavanju tih problema. Uključićemo sve skupštine stanara zgrada da uređuju zelene površine u neposrednoj blizini.

            Vaša poruka Starčevcima?

            - U Starčevu je zaista puno urađeno, ali ostaje još da se svi građani Pančeva udruže u cilju rešavanja ekološkog problema. Starčevci treba da istraju u tome da obezbede čist Nadel, da izađu na Dunav u većoj meri, da naprave i turistički sadržaj, obzirom na arheološko nalazište, tu je Nadel, Dunav, veliki turistički potencijal.

Daniela Maksimović

DANIJELA STANKOVIĆ, NAŠA SUGRAĐANKA

Starčevo mi je OK

            Danijela Stanković je rođena 1988. godine u Pančevu, gde je pohađala prva četiri razreda osnovne škole. Godine 1999. školovanje nastavlja u starčevačkoj osnovnoj školi, nakon preseljenja iz Pančeva u naše mesto. Nakon toga, zaavršila je Ekonomsku školu iako ističe da je medicina ono što je zanima. Trenutno je zaokupljena poslom, a školovanje će sigurno nastaviti, mada je neodlučna - medicina ili ekonomija. Voli sport, oseća se kao rođena Starčevka, voli izlaske gde ima puno ljudi, nema izgrađen muzički pravac i smatra da ljudi ni ne treba da ga imaju. Njen stav je da, pored silnih podela netrebamo da se delimo čak i u najbitnijoj sporednoj stvari posle fudbala, u muzici.

            Trenutno radi kao konobar u starčevačkom kafe-baru “Pečurka“. Našla se u tom poslu jer je nemirnog duha i ne provodi puno vremena u mestu. Kaže da joj taj posao dođe kao neka vrsta rekreacije.

            Kako si se osećala kada si se iz gradske sredine doselila u Starčevo?

            - Verovatno je maloj deci teže nego starijoj da promene sredinu u kojoj su napravili svoje prve korake. Nekako mi dolazak u Starčevo nije teško pao. Vrlo brzo sam stekla nove drugare, uklopila se u školske obaveze. Mislim da deca mnogo bezbrižnije odrastaju u seoskim sredinama, tako je bilo i samnom. Mnogo više prostora za igru koja je deci jako potrebna a ipak su uvek na oku roditelja. Starčevo ima neki svoj mir koji i danas jako volim. Posle “burnog“ vikenda čovek može mirno da se odmori, mislim da u gradu to baš i nije tako.

            Zašto si se u školovanju opredelila za ekonomiju?

            - Mislim da je zarada bila presudna da se opredelim za ekonomiju. Medicinu volim i kao mala sam maštala da postanem doktor. Još uvek ne znam  šta ću upisati dalje - sa višom ekonomskom školom a kasnije fakultetom su veće šanse za veću zaradu. Ali, i dalje me privlači medicina. Stanje realnosti govori drugačije, evo me, radim kao konobar, nameće se pitanje da li ću sa bilo kojim fakultetom naći posao u svojoj struci...

            Rekla si da voliš sport?

            - Po dolasku u Starčevo počela sam da treniram odbojku, i mene je uhvatio onaj talas “manije“ za ovim sportom. U našem mestu je odbojka jako popularan sport, tome su doprineli uspesi odbojkaškog kluba “Borac“. Danas nemam vremena za odbojku ali posao koji radim mi dođe kao svakodnevni trening. Ko je radio posao konobara zna o čemu pričam, celo radno vreme je telo u pokretu plus tacna sa pićem koja se nosi pa guranje kroz gužvu ljudi, naporan je to posao.

            Na kakva mesta voliš da izlaziš?

            - U principu nemam neko određeno mesto za izlaske. Volim velike žurke i koncerte sa puno ljudi. Čak nemam ni muzički pravac kojeg se držim. Glupo je da se ljudi dele zbog muzike, pa svi mi imamo po nekoliko pesama koje nam se sviđaju u različitim muzičkim žanrovima. Volim da posetim svirke u Kreativnom kulturnom klubu, tamo mi je atmosfera skroz topla i prijatno se osećam. Posao mi ne dozvoljava baš puno slobodnog vremena za provod ali na sreću dobro se provodim i na poslu, upoznala sam mnoge “zvezde granda“ koje su posetile lokal u kome radim.

            Kakvo je tvoje mišljenje o Starčevu i onome što se nudi mladima?

            - Starčevo sam zavolela i nikada ga neću napustiti. Nikako ne sada kada se izgradilo! Ponuda za provod mladih ljudi je više nego velika. Poštoje mesta koja su totalni kič - produkt “turbo-folk ander graunda“ do takozvanih “fensi“ mesta. To ne znači da se treba fokusirati samo na jedno mesto, raditi stalno iste stvari “zatupljuje“, postaje monotono. Tako i mladi kada krenu u noćni provod treba da obiđu više lokala, izbor je širok pa ko šta voli...

            Aktuelna tema je doček Nove godine, imaš neki plan?

            - Volela bih da odem na neku veliku žurku, ali moj dečko će verovatno raditi za doček, tako da me u tom slučaju očekuje provod u toplom porodičnom gnezdu. Prošle godine sam doček provela u Beogradu na Trgu republike, nisam spremna da ponovim tu avanturu... Na prvom mestu, ne sviđa mi se ovogodišnja ponuda programa, a i jako je naporno. Maskenbal žurka bi mi dobro došla ali videćemo... Starčevci, želim vam super provod u najluđoj noć!

Goran Milošević

Jasmina Rulić, vaspitačica

I posao i zadovoljstvo

            Generacije i generacije starčevačkih mališana imalo je privilegiju da zakorače u svet uz njenu vedru narav, majčinski pogled, beskonačno strpljenje i bezrezervno razumevanje. I, taj prvi ozbiljniji susret sa čarima i izazovima života mnogim nekadašnjim zabavištancima zanavek ostaje usko povezan s jednim prepoznatljivim osmehom, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

            Iz rečenog kristalno je jasno da gost ove popularne rubrike najstarijeg seoskog glasila može biti jedino i isključivo Jasmina Rulić, ili još bolje - vaspitačica Jasmina. 

            Jasmina Rulić rođena jednog dana nekog leta gospodnjeg, srećna je i ispunjena osoba, jer iza nje stoji porodica - muž, ćerka, sin i unučad. I to za nju jeste najvažnije “zanimanje“, ali, ipak, oduvek je znala da će biti prosvetna radnica. Tako je njena sreća dvostruka jer je uspela, kao malo ko, da sjedini posao i zadovoljstvo.

            Na početku, malo Jasminino opažanje...

            - Naročito mi se sviđa izvesna doza sarkazma i ironije, koja provejava u ovoj rubrici, pogotovo kada se postavi ono standardno pitanje - “Kako je odrastao mali Pera, mala Mica...“ Ili - “Kako ste upoznali bračnog druga?“. Baš se slatko nasmejem... Ma, super ste! Ja sam, sa druge strane, spontana i neposredna osoba, ne volim klišee!

            Ipak, ostajemo dosledni - Kako je odrastala mala Jasa?

            - Ha, ha... Odrastala sam tu u komšiluku, u Omoljici. Od roditelja sam dobila ono najvažnije - domaće vaspitanje i mnogo ljubavi. Školu za vaspitače završila sam u Beogradu, a stanovala sam pet godina u internatu. To je nešto, kao što je vama muškarcima bila vojska (smeh!). Tu sam stekla mnoge prijatelje s kojima se i danas družim. Stare staze i stare prijatelje nikada ne zaboravljam! Mislim to i zbog toga što smatram da se nova prijateljstva mahom sklapaju iz interesa, što mi se nimalo ne dopada.

            Posao...

            - U vreme kada sam završila školu nije bilo teško naći posao! Vaspitača je bilo jako malo. Ja sam npr. bila jedina u Omoljici. Najpre sam tri meseca radila u Pločici, a y Starčevo sam došla u vreme kad je direktor Škole bio Milivoje Filipović. Veoma sam dobro prihvaćena od Starčevaca. Hvala im i zato ih još uvek ovoliko volim.

            Deca...

            - Ono zbog čega se i bavim ovim poslom jesu upravo deca. Spojila sam posao i zadovoljstvo, a to je nešto najdivnije što čoveku može da se dogodi. S njima mi je najlepše, uvek im se obraćam sa poštovanjem, jer deca daju onoliko koliko im se pruža. Mislim da to prilično dobro činim i trudim se da u njihove živote unesem što više smeha i dobrog raspoloženja. Pomalo mi je žao što nisam počela da skupljam njihove male “bisere“, a bilo ih je nebrojeno. Jedan od mnogih, otprilike, izgleda ovako: - bilo je to drugačije vreme, nismo se oblačili po buvljacima, pa sam tako obula tada moderne zelene čizme. Kada sam došla na posao jedan mališa je, još sa vrata, uzviknuo: “- Vaspitačica ima zelene čizme k'o skakavac!“.

            Inače, deca su veoma duhovita i ako im priđete na pravi način imaćete privilegiju da ostanete s njima prijatelji zauvek. Ja sam tu imala i te kako sreće jer imam za prijatelje toliku decu, a to je ono pravo bogatstvo!

            Porodica...

            - Moje najvažnije zanimanje je što sam Jovanina i Nebojšina mama, a Gagi, Dudi i Teodori - baka. Jovana je medicinska sestra i ima svoju porodicu, a Nebojša je odličan student prava i još bolji sin.

            Hobi...

            - Obožavam da putujem! To je nešto što me raduje, nanovo obnavlja energiju i uliva neku novu snagu. Volim i da pišem, a nadam se da ću nešto ozbiljnije napisati kada odem u penziju.

            Ljubav...

            - Svaki čovek ima samo jednu veliku, pravu ljubav, a sve ostalo su, samo manje ili više, neuspešni pokušaji. Ljubav je definitivno najjača sila koja pokreće svet. Pored nje veoma mi je bitno da neprekidno težim plemenitosti, mislim pozitivno i da se bavim isključivo svojim životom i svojim problemima.

            Starčevo...

            - Starčevo je za mene uvek bilo lepo i prijatno mesto, možda najviše zato što u njemu žive neki meni dragi ljudi. Takođe, želim da pozdravim ljude koji se zalažu za sve kvalitativne promene, a ponajviše zbog buduće izgradnje novog vrtića. To je u potpunosti neophodno jer su uslovi u zgradi u kojoj trenutno radimo takvi da nam je novi objekat veoma urgentan. Sve u svemu, vidim da selo izuzetno dobro napreduje, što znači da se dobro radi.

            Na kraju Jasmina, naravno, ne skidajući osmeh sa lica, poručuje građanima Starčeva, kako i dolikuje njenom životnom opredeljenju:

            - Želim svim građanima srećnu Novu godinu u predstojeće praznike i da nijedno dete ne raste samo! Uz sestru ili brata svi smo srećniji!

razgovarao

Jordan Filipović

 Vrh strane