Društvo

ANKETA SN: Gde ćete za doček Nove godine?

Nije važno gde, važno je sa kim

Neko će Novu godinu dočekati u porodičnoj atmosferi, nmeko sa prijateljima, a neko u kafiću ili restoranu.
Neki od Starčevaca će biti na trgovima, a neki će novogodišnje veče provesti - radno

Nikola Škrbić	Bogdana Matičić	Dragan Paulić	Predislav Cvijetić
Miloš Živanović	Željko Stojanović	Pavle Ubović	Jovica Čukanović

Nikola Škrbić:

- Ja sam stariji čovek, imam 83 godine. Zdravlje mi je dosta narušeno i koristim mnogo lekova, tako da ne mogu da idem nigde. Zato ću Novu godinu dočekati u kući.

- Novu godinu ću dočekati  radno. Od osam ujutru do četiri časa posle podne, radiću u frizerskom salonu, a nakon toga ću, najverovatnije, otići sa drugaricama do “Metroa“ ili tako neka slična varijanta...

- Još uvek nisam rešio sa sigurnošću gde ću za doček, ali je najverovatnije da ću sa društvom otići u Beograd, na Trg Republike. Mislim da će tamo biti lepo.

- Planiram da sa svojom suprugom i mojim dobrim prijateljima, Keletom, Jovom i njihovim suprugama, provedem novogodišnju noć u restoranu “Noć i dan“, kod Andre.

- Ja ću za Novu godinu ići u pančevački restoran “Arhiv“. Uz organizovan celovečernji program tamo ću sa svojom devojkom i prijateljima biti do ranih jutarnjih časova.

- Imam nekoliko varijanti i još se nisam odlučio gde ću otići. Jedna od varijanti je “Bir fest“ u Novom Sadu, druga, kod prijatelja u Batajnici ili što je možda najverovatnije - sa društvom iz Starčeva - kod Vuje.

- Pošto sam oženjen čovek, ovaj doček Nove godine ću provesti sa suprugom u domaćoj atmosferi. Pošto mi je supruga pred porođajem, meni će Deda Mraz nešto posle Nove godine doneti najlepši poklon.

- Novu 2009. godinu ću sa društvom i svojom suprugom provesti u kućnoj atmosferi. Biće tu prisutan i uži krug prijatelja, nas desetak, otprilike... Da li će doček biti organizovan kod mene, ili kod nekog od prijatelja, još nije dogovoreno.

            Ovogodišnji provod u najluđoj noći dočeka 2009. godine meštani mogu potražiti u više starčevačkih lokala sa raznoraznom muzičkom i ostalom ponudom. Evo kako se starčevački ugostitelji pripremaju za doček.

            Tomislav Đurišić, vlasnik kafea “Djavolo“ kaže da će lokal u večeri dočeka Nove godine normalno raditi i da je otvoren za sve goste. U kafeu “Plato“ potrebno je rezervisati sto, a Marijan Vukosavljević kaže da uz plaćenu rezervaciju gosti dobijaju jednu konzumaciju pića besplatno, provereno dobar orkestar i go-go igračicu. Za gledanje. I uživanje. Boban Zdravković predlaže da Starčevci najluđu noć provedu u kafeu “Pečurka“, gde uz plaćenu rezervaciju goste očekuje besplatna flaša šampanjca za svakim stolom. Za ljubitelje “didžejinga“ kafe “Volleyboll“ obebezbeđuje urnebesno-urbani provod uz di-džejeve. Provereno dobre novogodišnje žurke u Kreativnom kulturnom klubu se tradicionalno nastavljaju, Jordan Filipović obećava odličan provod kao i uvek. Ovogodišnja ponuda  starčevačkih ugostiteljskih lokala zaključuje se sa restoranima: “Dan i noć“ i “Đeram“ ugostiće vas po meri, zato požurite da rezervišete mesto!

Dakle, ponuda za doček kalendarske 2009. godine je veća nego obično, a zainteresovani se mogu opredeliti za neku od opcija na info telefone:

Kreativni kulturni klub, info:       064/514-04-94

Kafe “Plato“, info:                     065/369-36-30

Kafana “Đeram“, info:                631-872

Kafe “Pečurka“, info:                 065/663-30-39; 631-537

Kafe “Volleyboll“, info:               064/911-39-71

Kafe “Diavolo“, info:                   064/014-81-08

Restoran “Noć i dan“, info:         631-002

(novembar i decembar 2008.)

Pejić Nina; Bojović Emilija; Nikolić Lazar; Barbara Milica; Todorović Marija; Nikolić Ana; Mančić Nikola; Jovanović Vanja; Mirković Željko; Vasić Milica; Ćirković Vuk; Petrović Staša; Stojanović Nikolina; Relja Ratkov; Živanović Uroš; Stojić Petar; Marinković Veljko; Filipović Lenka.

Sandra Prelić i Nebojša Živanović.

Živko Mitrović 1930.; Mile Zlatković 1926.; Mile Papić 1940.; Paja Blazović 1923.

IZVIĐAŠTVO

            Živela je u šumi, na planini. Budili su je topli sunčevi zraci i cvrkut ptica koje su na njenim granama svile gnezda. Mir i tišinu remetio je samo žubor bistrog brzog potoka. Bila je najvišlja među svojim drugaricama, vitim jelama, koje su šumi davale miris koji samo priroda može da podari. Od njega zastaje dah i budi se želja da ostane što duže u plućima, taj čarobni miris jelki, borova i kedrova koji su skoro dosezali oblake...

            Grane su se uskomešale, kao da je počeo da duva jak vetar. Jelka se uznemiri i poče zabrinuto da doziva svoje prijateljice jele koje su još dremale na jutarnjem suncu: “- Pogledajte, dolaze ljudi, čitava kolona! Možda su to drvoseče, probudite se! Evo ih, stižu sve bliže i bliže i nose neke stvari... Odakle li su samo došli i šta to rade!? Neke svoje kućice prave na našem proplanku, to su šatori, a imaju i marame oko vrata... Kada budu otišli ostaće iza njih gomila smeća, kao i obično kada dođu ljudi u našu šumu da odmaraju“. Razočarane su bile jelke, dečija graja poremetila je njihovu tišinu, ali onda su s visine počele da pažljivije gledaju šta to oni rade, i postalo im je interesantno. “- Pogledaj, onaj mali plavokosi, opet pokušava da se izvuče i da ne ide na potok za vodu i da pomaže pri pranju sudova, a grupica dečaka ima nekakve pertle, uče da vezuju čvorove! Kopaju i kanaliće oko šatora, spremaju se za kišu? Ako bude padala, da ne poplavi stvari unutra? Imaju i loptu! Vezali su kanap između dva drveta i prebacuju se! Smeju se i raduju! Mašu nekakvim zastavicama i izgovaraju glasno slova, kao da pričaju pomoću njih! A jedna grupica mališana okupila se oko nekakve mape i burno raspravlja kojim će najkraćim putem poći sutra na obližnji vrh. Njih troje ređaju kamenčiće na travi, prave od njih znake. Jedan je u obliku strelice, drugi je kao kakva kućica, baš se lepo druže i zabavljaju“.

            Iako naviknute na tišinu, s prvim mrakom kada i ptice spavaju, jelkama nije smetala vesela graja i uveče... “- Dobro je, ogradili su vatru kamenjem, a i ukopali su ložište. Ne preti nam opasnost od požara... Sećate li se onih kampera koji su ostavili žar i žurili su da pakuju stvari u auto? Sreća da je te noći počela da pada kiša. Ova dečica sa maramama oko vrata se baš lepo druže, imaju i gitaru, seli su oko vatre da se greju i pevaju!

Taborske noći divno ste sjale

naš mali logor obavi mrak

Čuvam stražu, svež je zrak

dok logor tone tiho u san

Zvezdice male su obasjale

šatore naše ko da je dan

u njima slatko planinka spava

            Jelku je probudio prvi zvuk trube koji je odjeknuo šumom. “- Zašto sado va deca još ne spavaju? Šta to rade? Svi se postrojavaju oko zelene zastave na kojoj je javorov list. Podižu zastavu na stablu osušenog kedra, nešto pevaju, zašto još ne spavaju?“ - zevala je sanjiva jelka. Bila je najvišlja i prenosila je svojim drugaricama šta deca rade. “- Svako ispred svog šatora pravi nešto od suvih grana, mali su ali vešti. Stariji im nešto pokazuju i uče ih. Sada, kao da su to završili, liči na nekakvu policu čemu li to služi? Ređaju na to patike, to su nekakvi patenti za obuću? Uredni su, nema ni smeća oko njihovih kućica, sve sakupljaju u kese. Sada se spremaju da negde krenu, staju u kolonu, nosem ale korpice, kao da su pošli u nabavku, ali u šumi nema prodavnica!? Eno ih, stigli su do susednog proplanka, beru divlje jagode i kupine... To će im sigurno biti poslastica posle onog njihovog pasulja koji se krčka u kazanu“.

            Navikle su jelke na društvo u šumi. Dani su se smenjivali, mališani su učili, igrali se, pecali u potoku i saživeli se sa prirodom. Upoznali su ježića u šumi, slavuje koji su ih cvrkutom budili i veverice koje su veselo skakutale s grane na granu, postali su deo šumske porodice.                       Brzo je prošlo deset dana koliko je trajao izviđački bivak. Počeli su da pakuju stvari i šatore, njihove šumske domove. Opet komešanje grana, neko uzbuđenje među jelkama, najviša se javala ostalima: “- Izgleda da odlaze, zašto još ne ostanu, pa uopšte nam ne smetaju! Biće nam dosadno i tužno bez njih!“.

            Jelke su tužno obesile svoje grane gledajući kolonu kako napušta proplanak sa rančevima na leđima i odlazi u civilizaciju, mislile su da ih više nikad neće ideti. Ali, onda doleti detlić koji je čuo razgovor između njihovih vođa, koji reče kako će oni sagraditi izviđački dom u koji će celog leta dolaziti izviđači da uživaju i da uče boraveći u prirodi na prelepoj planini. Ponovo je porodica jelki bila srećna jer će opet imati svoje male drugare, plavokosog debeljucu koji je bio prava vrdalama, njegovu drugaricu kojoj je brao cveće i pisao svoje prve ljubavne pesme... I sve ostale koji će jkednog dana dovesti i svoje mališane da nauče kako se živi u prirodi, budu deo nje, bar na desetak dana, a vraćaće se uvek iznova, jer miris četinarske šume ne može da se zaboravi.

            Svim izviđačima odred “Nadel“ želi srećnu Novu godinu uz izviđačku zdravicu:

Želim vam pticu na dlanu

želim vam polje pod nogama

želim vam nebo u mislima

želim vam pogled niz planinu

Želim vam zvezde u prozoru

Želim vam šumu pred vratima

Želim vam pesmu na usnama

Želim vam jabuku na jastuku!

Daniela Jajić

 Vrh strane