Kultura

VELIKA FEŠTA U STARČEVU

Ponesi opanke!

	U okviru međunarodnog festivala folklora koji se održava već sedam godina pod nazivom “Ponesi opanke“ i ove godine su u našem mestu gostovali eminentni folklorni umetnici sa dva kontinenta. Pored domaćeg Kulturno - umetničkog društva “Branko Marković“ iz Novog Beograda, na platou ispred Doma kulture su nastuili “Fridek Mistek“ iz Ostrave (Češka), “Ipieliotti da purtedda“ iz Agridenta (Italija), kao i folklorni ansambl iz Montereja (Meksiko). Skoro dva časa je trajao ovaj svojevrsni sajam internacionalnog folklora pred više stotina oduševljenih gledalaca, među kojima je veliki broj bio onih koji nisu iz Starčeva. Ova manifestacija koja traje nekoliko dana je pod direktnim pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i grada Beograda, a u organizaciji Internacionalne organizacije folklora (IOF), dok je za dolazak ovog karavana u Starčevo zaslužan Dom kulture Starčevo na čelu sa Vidomirom Jelisijevićem. Naravno, na kraju nastupa Starčevci su se pobrinuli da gosti iz inostranstva ne odu iz Banata a da ne probaju naš nadaleko poznati specijalitet štrudlu s makom.               Predrag Stanković

Utisci učesnika i gostiju

Dušan Nikolić iz Bavaništa:

- Moj prijatelj Goran Peković, inače predsednik folklornog ansambla iz Bavaništa, pozvao me je na ovu priredbu i nisam se pokajao. Iskreno mi je žao što nema više ljudi jer je danas Ivandan, praznik cveća. Dodao bih da mi u našem mestu za crkvenu slavu Cveti, pred Uskrs održavamo manifestaciju “Dani cveća“ koja pretenduje da postane tradicionalna.

Nada Nedeljkov iz Pančeva:

- Pošto mi dete igra folklor u Pančevu, došla sam sa porodicom da posetim ovu manifestaciju koja mi se izuzetno svidela. Organizacija i gosti su na visokom nivou. Starčevo je uspelo da okupi takav broj folklornih ansambala iz celoga sveta. Ja mislim da se ovako ulazi u Evropu.

Ratka Kulihova iz Ostrave (Češka):

- Mi smo prvi put u Srbiji i prvi put na jednom svojevrsnom festivalu dečijeg folklora. Mogu vam reći da su moji utisci o vašoj zemlji veoma lepi. Srbija i grad Beograd su predivni. Žao mi je što nemam više vremena da vašu zemlju obiđem i u Beogradu ostanem duže vreme. Nadam se da ću ponovo doći u Srbiju.

Salvatore Karbone iz Agridenta (Italija):

- I kod nas na Siciliji, odakle dolazimo, svake godine organizujemo sličnu manifestaciju. Agridento je poznat po bademima koji kod nas cvetaju pre svih mesta u Evropi i naša međunarodna smotra folklora ima naziv “Kad bagremi cvetaju“".

Edgar Mata iz Montereja (Meksiko):

- Veoma smo srećni što nas je gospodin Milutin Lukić pozvao da gostujemo u Srbiji i dopada nam se IOF, čiji je on idejni tvorac. Vaš folklor se potpuno razlikuje od našeg što nam je posebno interesantno i neobično, pretpostavljam kao i vama.

”Svaštara” u ”Boemu”

            U četvrtak 3. jula u galeriji “Boem“ otvorena je izložba, čiji je autor Rastko Ćirić, a pod nazivom “Svaštara“ (izbor iz stvaralaštva). Ovaj umetnik je rođen 1955. godine u Beogradu, diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1979. godine - katedra grafike. Postdiplomske studije završio je 1982. godine kod profesora Bogdana Kršića i komentora Nikole Majdaka. Član je ULUPUDS-a od 1980. a Međunarodnog udruženja za animaciju od 1982. godine. Član je i beogradskog EHLIBRIS društva od 1994. i Kluba art direktora Srbije od 1998. godine. Predaje ilustraciju kao spoljni saradnik, a od 2004. godine postaje redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Osnivač je i šef odseka Animacije u Filmskoj školi “Dunav filma“, gde predaje animaciju od 1996. godine. Učestvovao je na više od 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Organizator je i izlagač na 24 izložbe ilustartora, takođe je imao i 29 samostalnih izložbi. Napravio je tridesetak unikatnih bibliofilskih publikacija. Izradio više od sto korica za knjige. Od 2002. godine je saradnik-ilustrator “The New York Book Review“.

            Nakon otvaranja izložbe usledio je neizbežni koktel uz zvuke tamburaškog orkestra “Panuka“, da bi se posle nekog vremena svi posetioci izložbe preselili u Veliku salu Doma kulture gde ih je kao iznenađenje čekala riblja čorba za čije je gurmansko umeće bio zadužen Čedomir Kesić.

G. M.

Sveti velikomučenik Pantelejmon

            Sveti Pantelejmon rođen je u Nikomidiji. Otac mu je bio neznabožac, a majka hrišćanka koja je i ulila u sina veru hrišćansku. Pored izučavanja lekarske nauke, bio je i učenik prezvitera Ermolaja u Nikomidiji. Kao lekar, bio je veoma poznat “lekovima je lečio telo“, a molitvama iscelivao teške bolesti. Samim svojim imenom, Pantelejmon je simbol mnoštva, zbira vrlina. Od naroda bi prozvan “svemilostivi“ zbog svoje velike dobrote i milosrđa. Kada je bio optužen da je Hrišćanin, bi izveden na sud za vreme cara Maksimijana. Iako je pred carem i sudijama izlečio molitvom digogodišnjeg bolesnika, bi osuđen na smrt. U toku molitve pred pogubljenje dželat udari mačem Pantelejmona i mač se slomi. Po zvršetku molitve Pantelejmon dade znak dželatu i on mu odseče glavu 27. jula 305. godine. Sveti Pantelejmon je svrstan u svete besrebrenike i priziva se u mnogim molitvama za bolesnike i za nemoćne i koji nemaju sna.

            Mi Starčevci, molimo se sv. Pantelejmonu zaštitniku našeg svetog hrama i zaštitniku svih koji ga u molitvama prizivaju.

Protonamesnik Zoran Maletić

VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk St. Karadžić”

Osnovnu školu pamtiću po...

             Najlepši trenutak svakog deteta je polazak u školu. Kao mali uvek sam se pitao gde moj brat svakog jutra rano odlazi. Tada sam čuo za školu. Uvek sam se pitao kako je tamo. Kada sam ja krenuo u školu sve mi je bilo čudno i strano. Velika zgrada sa velikim dvorištem, izgledalo je neobično. Tada sam upoznao mnoge drugare i drugarice, ali uvek ću se sećati moje učiteljice Sneže Glumac. Bila je stroga ali to je radila za naše dobro. Kada bih došao iz škole jedva bih dočekao sutrašnji dan da krenem u školu, da bolje upoznam drugare i saznam što više.

            Taj čudan svet matematike i srpskog jezika. Sve mi se činilo nestvarno i zabavno. Takođe, neću zaboraviti svoju prvu ocenu. Pri samoj pomisli da završavam osnovnu školu odmah se rastužim. Bilo je i ružnih trenutaka, ali to se brzo zaboravilo. Takođe, pamtiću i razne priredbe, predstave i druge događaje. Sve mi se čini kao da je juče bilo. Smatram da je škola najlepše životno doba. Sretnu se drugovi i stekne se znanje za ceo život.

            U suštini, školu ću pamtiti po svemu, nastavnicima, samom ambijentu, događajima koji su se dogodili, ali najviše po drugovima.

Aleksandar Petrović 8/4

I ovo je zapisano u mom sećanju

             U toplini svojih domova, okruženju roditelja i nama dragih osoba, većina mojih vršnjaka proživljava srećne dane svoga detinjstva u miru i slozi.

            Trebalo bi reći da svi moji vršnjaci žive srećno, ali nije uvek i svuda tako. Svakog dana sredstva informisanja nam saopštavaju kako mnoga deca pate. Neka deca su ostala bez roditelja, žive u domovima u kojima neme lepe reči za njih, nema pažnje i ljubavi, koju samo roditelj može da pruži. Nema majčinog toplog zagrljaja, utehe i topline. Isto je deci koja žive u ratnim uslovima lišena slobode, kretanja živeći u strahu od neprijatelja i bombi. niko ne može ostati ravnodušan gledajući mala, slaba izgladnela tela dece u Africi koja su željna svega i nemaju osnovnih uslova za život. Slatkiši čokolade i bombone za njih su nešto u čemu nikako neće uživati.

            Nije zanemarljiv broj dece koja su doživela, možda najveću nesreću da trpe strah, bol i zlostavljanje od svojih roditelja. Da li zbog uzimanja alkohola ili bolesti, ali deca nemaju svoj mir, sigurnost i podršku. Droga i alkohol su najveći neprijatelji mladih ljudi koji uništava sve lepe i pozitivne osobine. tužan je život mojih vršnjaka koji nemaju domove i žive u napuštenim šupama i raznim mestima bez struje, vode, toplote i uslova za život.

            Mnoge stvari bih promenila kod nas i u svetu. Želela bih da svi budu srećni, a najviše deca jer su ona najmanje kriva za sve što se dešava. Sva zla bih oterala, a videla bi se ljubav, radost i smeh na svim licima. Sva deca bi rasla sita, zdrava i okružena ljubavlju svojih roditelja.

Andrijana Ivanović 7/1

Portret dragog poznanika

             Moj najdraži poznanik je moja majka. Moja majka je jedna divna osoba, zove se Snežana.

            Svakog jutra kada se probudim, mama me dočeka sa osmehom. Ona ima dugačku kosu, boje crne čokolade. Ima braon oči boje kestena i obraze poput ruže. Jako je dobra i nežna. Kada dođem iz škole i obradujem je dobrom ocenom, ona me zagrli i poljubi, a ja onda zamislim da je ona najbolja mama na svetu, kao što i jeste. Najviše voli moje sestre i mene. Ponekad mi pomaže oko domaćeg ili zajedno sa mnom uči neke lekcije. Voli svima da pomaže i u tome je baš dobra. Ponekad je nagovorim da zajedno samnom ubacuje loptu u koš. Voli da pobeđuje, pa je zato puštam da pobedi, jer volim da je vidim srećnu. Ponekad je ubedim da ide sa mojim sestrama i sa mnom na igralište. Moja mama i ja volimo da gledamo kvizove. Nekada se i takmičimo, ali retko kada je pobedim. Mnogo je dobra u tome i zato skoro uvek pobeđuje. Jako voli cveće. Kada se vraćam iz škole, uberem joj cvet. Ponekad se šetam sa njom, a ona mi priča kako se zovu biljke i nekad tražimo životinje. Moja mama voli sve životinje.

            Kada padne noć i kada je vreme za spavanje, mama me poljubi i poželi mi laku noć. Najviše volim moju majku jer jako dobra osoba i najbolja mama na svetu.

Nikola Vlahović 5/2

Održala sam obećanje

             Imam puno dobrih, druželjubivih i zabavnih drugarica koje u sebi čuvaju tajne i sa mnom ih dele. Svaku tajnu mojih drugarica, drugova i prijatelja čuvam sa poverenjem. Najzanimljivija tajna do sada je tajna moje drugarice Jovane Milovanović. Ona se zaljubila u dečka, koji je takođe zaljubljen u nju. Pošto neću da otkrijem ko je taj dečak, jer tajnu čuvam pa makar bila i od nekoga sa kim se ne družim. Ispričaću vam kako izgleda ta ljubav između Jovane i dečaka u koga je zaljubljena. Ona ga viđa svakog dana kod svoje kuće, u školi, na treningu... On nije njen komšija, ako kažem da ga viđa kod kuće, on samo trenira sa njom. Ona radi kontrolni i misli na njega, trenira i misli na njega, priča o njemu, sanja ga, a samo da vidite njen izraz lica kada ga ugleda. Njene oči zasijaju, cakle se, srce joj sve jače i jače kuca, trese se. Eh...! Ta ljubav, to je ona takozvana dečija ljubav. Ona nije više Jovana koju sam poznavala od prvog razreda, sada je drugačija. Modira se, popustila je sa ocenama, jer non-stop vidi njegov lik u njenoj glavi.

            Neki ljudi svoje tajne čuvaju za sebe, ne dele ih sa drugima. Moje drugarice nisu takve, one sve svoje tajne podele sa mnom. Ja mislim da je bolje da ih ispričamo najbližima (drugovima, roditeljima, rodbini) jer će nam tako biti lakše, da razumemo svoju tajnu na najbolji mogući način, pa makar bila i grešna.

Sara Aleksić 5/1

FELJTON: Stripovi  (3)

Mister No

Priča o Mister Nou počinje 1975. godine kada je u izdanju “Serđa Bonelija“ izašla prva epizoda sa avanturama ovog junaka. Mister No je zaradio ovaj nadimak 1941. učestvujući u američkom dobrovoljačkom odredu “Letećih tigrova“ koji su se borili na kineskoj strani protiv japanskog agresora (koji su između ostalog i zaslužni za to ime koje mu je dao okrutni pukovnik Saiko). No je uporno govorio NO (NE) japanskom pukovniku koji ga je ispitivao i mučio, NE krutoj vojničkoj hijerarhiji i užasima rata, NE licemerju i lažnim vrednostima savremenog sveta, NE tlačenju slabih od strane jakih!

Mister No je Njujorčanin, veteran Drugog svetskog rata i koji se osećao nesposobnim da se uklopi u normalan život nakon povratka iz rata. Zbog toga, u drugoj polovini 1950. odlazi u Južnu Ameriku, u Brazil, u mali gradić Manaus u potrazi za drugačijim životom neopterećen problemima savremenog čoveka, potragom za slavom i bogatstvom i pun prezira prema “american njay of life“, vođen jedino željom da živi slobodno s “pajperom“ i bocom viskija u ruci. Ali upravo ga taj način života i poziv koji je odabrao prevozeći turiste avionom širom Južne Amerike uvlači u brojne nevolje i prisiljava da pribegne nasilju od kojeg je bežao i koje ga prati gde god krene.

Mister Noova “sadašnjost“ je kraj 50-tih godina prošlog veka, ali njegova “biografija“ je potanko objašnjena tokom izlaženja, počevši od najranijeg detinjstva i ranih 30-tih kada je kao mali dečak odrastao na vrelom asfaltu Bruklinških ulica, preko ratnih 40-tih i ratišta širom sveta sve do dolaska u Brazil. Većinu vremena Mister No provodi lenčareći po Manausu ispijajući bezbrojne boce kačake i viskija sa svojim prijateljima u konstantnoj potrazi za mušterijima, bili oni inženjeri, misionari, bogati turisti, istraživači ili naučnici. Verni pratilac u mnogo avantura mu je Oto Kruger, bivši pripadnik nemčke SS divizije, bivši vojnik ali ne i nacista, jer je bio primoran da učestvuje u ratu mimo svog pristanka. Zatim, u Manausu imamo nezaobilaznog Paola Adolfa, simpatičnog barmena koji večno uteruje dug od Mister Noa, pa je tu simpatični crnac Dana Vinter, pevač i gitarista, Narednik Oliveira koji uporno sanja dan kad će oterati Mister Noa iza rešetaka i celu plejadu mehaničara, barmena, pilota, policajaca i muzičara širom Južne Amerike. Mister No je u jednom serijalu od desetak epizoda prokrstario i čitavu Afriku, a obreo se i u pacifičkim prostranstvima u potrazi za avanturama.

Važnu ulogu u Mister Noovom životu zauzimaju žene! Mister No je okoreli zavodnik, pravi Don Žuan sa puno uspeha kod žena, ali koji uporno izbegava zamku braka u koju su ga moge neuspešno pokušale namamiti. Svakako, najvažnija od svih žena u njegovom životu je lepa plavokosa profesorka arheologije Patricia Roulands s kojom je imao nekoliko avantura, zatim lepa pilotkinja Debora, pa strastvena Miranda Kordeiro, kćerka jednog od zemljoradnika iz Sertaoa, pa tri lepe vlasnice Ipanema bara u Manausu, Madalena, Irena i Maria, tajni agent Delia...

Mister No nema arhetipskog neprijatelja koji se  pojavljuje kroz celu sagu. Njegovi neprijatelji su obično prikazani kao naizgled normalni ljudi koji tek nakon što ih Mister No preveze na željeno mesto pokažu svoje pravo lice i ambicije, jedna široka galerija likova koja nije prikazan u crno-belom tonu koji dozvoljava čitaocu da donekle i simpatiše negativca. Ipak, jedan od najupečatljivijih negativaca je Japanac Išikava, u neku ruku nemilosrdni alter ego Mister Noa, kojeg shvaćanje i osećaj časti teraju da uništi Džerijev život i s kojim se Mister No (Džeri Drejk) obračunava u borbi na život i smrt na Njujorškim dokovima.

Mister No se kod nas prvi put pijavio kao izdanje LMS-a, da bi 1991. godine s početkom rata u SFRJ, s epizodom “Narednik Madeira“ prestao da izlazi. Ponovo se pojavio pre nekoliko godina kao hrvatsko izdanje, a nedavno je izdavačka kuća “Veseli četvrtak“ počela da ga objavljuje u Srbiji. Prošle nedelje izašao je šesti broj avantura ovog popularnog junaka.

P. Andrejić

 Vrh strane