Društvo

ANKETA SN: Da li ćete pratiti “Dane druženja“?

Čitavo Starčevo učestvuje u druženju

Anketirani Starčevci ističu da će obavezno učestvovati u programima ili ispratiti “Dana druženja“. Raznovrsni programi i mnoštvo zanimljivosti privlačni su za sve Starčevce i njihove goste u vreme slave

Ljubomir Anđelković	Vladimir Dimitrić	Milenko Smiljanić	Jovan Vasović
Leposava Jovanović	Davor Đoković	Nikola Tomić	Milica Despić

 

Ljubomir Anđelković:

- Uglavnom, voleo bih da vidim što više žive svirke. Posebno me interesuje obeležavanje četrdesetogodišnjice rokenrola u Starčevu. Očekujem i neki bajk skup, takmičenje u ispijanju piva, ali me interesuju i neke sportske manifestacije. Nisam video program, ali kad budem pogledao, odlučiću šta da ispratim.

- Interesuje me takmičenje u ispijanju piva! Prijaviću se opet kao i prošle godine. Trebalo bi uvesti neke novine i proširiti “Dane druženja“. Mislim da bi moglo da traje duže. Naravno, obavezno ću doći na neku svirku.

- Zadovoljan sam prikazanim tokom svih ovih godina. Učestvujem u organizaciji i takmičenju kod mnogih sportova. Ne slažem se da bi trebalo da ova manifestacija traje duže jer narod se svega brzo zasiti. Mislim da je sasvim dovoljno ovoliko vremena koliko traje.

- Sigurno ću ispratiti turnir u bilijaru, to je neminovno jer ću biti učesnik. Doći ću na neku rok svirku i uglavnom ću pogledati veći broj sportskih manifestacija.

- Nije loše, lepo je to što se dešava u Starčevu. Posetiću mnoge programe, samo bih želela da skrenem pažnju na to, da omladina tokom “Dana druženja“ ne uništava i ne prlja centar i okolinu.

- Očekujem da bude još lepše nego prošle godine. Turnir u fudbalu me posebno interesuje, a potrudiću se da ispratim i neke druge programe.

- Očekujem dobre svirke, puno bendova i ljudi. Fudbal i košarka me interesuju, kad je reč o sportskim dešavanjima. Ispratiću “Dane druženja“ od početka do kraja jer ću leto provesti u Starčevu.

- Očekujem “Dane druženja“ sa nestrpljenjem. Rado ću otići na neku dobru svirku, naravno, u skladu sa slobodnim vremenom jer sam zaposlena. Važno je da je Starčevo tih dana puno pozitivne energije i da bude puno ljudi, a ne sumnjam da će program biti dobar.

            Vršac, jedan od najstarijih i najlepših gradova nalazi se na jugoistočnom rubu Panonske nizije, u podnožju Vršačkih planina. Leži severoistočno od Beograda na 84. kilometru merđunarodnog magistralnog puta prema Rumuniji, od koje je udaljen 14 kilometara. Vršac se nalazi  u samom podnožju Vršačkih planina. One, na krajnjem jugoistoku Banata, zauzimaju površinu od 170 km2. Imaju pretežno odlike brdsko-brežuljkastih predela čiji cenralni deo ima planinski karakter. Počinju sa brdima Kapela, visokim 252 metra i Kula - 399 metra, nad samim gradom, a  prostiru se do rečice Cerne. U uzdužnom profilu, na pravcu istok-zapad nalaze se najveći vrhovi među kojima dominira Gudurički  vrh (641 metra) koji je najviši vrh u Vojvodini. Posebnu specifičnost Všcu daje košava koja najčešće duva u rano proleće i poznu jesen tj. u hladnijoj  polovini godine. Osim nje duva severac  - severozapadni vetar. Zbog čestih vetrova  panoramu grada ulepšavaju  paraglajderi koji imaju uzletište kraj Vršačke kule, istorijskog spomenika i obeležja grada. Vršačke planine imaju veoma bogatu floru i faunu. U životinjskom svetu ima srna, divljih svinja, zečeva, divljih mačaka, zmija, vukova i raznih vrsta ptica. Biljni svet obiluje smrekom, crnim borom, poljskim i brdskim brestom, bukvom, kestenom, hrastom, belim grabom, bagremom, jasikom... a u junu je najlepša lipa koja opija i pleni svojim mirisom.

            I ove godine od 26.-28. juna u organizaciji Odreda izviđača “Sava Munćan“ održan je izviđački višeboj “Memorijal Majini dani“, na Vršačkom bregu gde su izviđači iz raznih mesta podigli svoje šumske domove  - šatore. Mlada ekipa-“Maslačak“ iz OI “Nadel“  koju su sačinjavali Milena i      Jelena Đurišić, Đurđina Petrov, Marija Grgić i Aleksandar Stanković, dobro se snašla na novom terenu i osvojila 4. mesto u zajedničkoj konkurenciji starijih i mlađih  kategorija i ekipa domaćina.  “Maslačci“ su bili veoma zapaženi u izvođenju kulturno-zabavnog programa uz logorsku vatru u kome su mali glumci pokazali svoj izuzetni talenat u izvođenju skečeva i imitacija. Dobro druženje izviđača na Vršačkom bregu i ovde je bio prioritet, puno lepih uspomena uz opojan miris lipa i poziv Vrščanima da učestvuju na “Danima druženja“, iviđačkom višeboju   Odreda izviđača “Nadel“ koji će se ove godine održati od 8.-10. avgusta i za koje pripreme već uveliko traju.

D. Jajić

Vodni tečaj na Tari

            Savez izviđača Zlatiborskog okruga je pod pokroviteljstvom Saveza izviđača Srbije organizovao Šumsku vodnu školu na planinskoj lepotici Srbije, Tari, od 29. juna do 6. jula 2008. godine. Na ovom tečaju je pored odreda izviđača iz Bajine Bašte, Prijepolja, Leposavića, Velike Hoče, Bara, Nikšića, Podgorice, Herceg-Novog, Beograda i Stajićeva, učestvovao i Odred izviđača “Nadel“ iz Starčeva.        Kategorija učesnika su mladi izviđači i planinke između 11 i 15 godina starosti. Starčevo su predstavljali izvidači: Aleksandar Miljković, Filip Stanković i Dejan Pejčev, kao i jedna planinka Lara Tomić. Nedaleko od hotela “Omorika“ u kome su se istovremeno pripremali fudbaleri beogradskog “Partizana“, skauti su učili osnove izviđačkih veština: čvorologiju, topografiju, prvu pomoć, signalizaciju i pionirstvo. Uz osvrt na istorijat skautizma i njegovu sadašnju strukturu, mladi skauti su se obučavali kako da postanu mali lideri i vođe u svojim odredima i kako da svoje znanje i iskustvo prenesu na druge. Zamenik starešine Saveza izviđača Srbije Miloš Lazarević Vlaja, pobrinuo se da škola bude odrađena profesionalno, tako da ni jedan od učesnika nije mogao da stavi ni najmanju primedbu na organizaciju.

            Nakon završetka predavanja, svi učesnici ove šumske škole su imali test na kome su trebali da prikažu svoje znanje. Iako su Starčevci bili najmlađi učesnici, svi su uspešno savladali program obuke po republičkom standardu i za to dobili sertifikat o stečenom znanju, tako da su sada oni jedini članovi Odreda sa ovom diplomom. Treba napomenuti da je starčevačka planinka Lara Tomić po prikazanom znanju bila treća od svih učesnika. Starešina tečaja je izjavio da su članovi našeg odreda došli sa velikim predznanjem i dugogodišnjim iskustvom u mlađim kategorijama, pa je to jedan od razloga za postizanje ovako velikog uspeha.

            Treba napomenuti da je sve troškove ove škole, osim prevoza, finansirao Odred izviđača “Nadel“, dok je učesnike svojim vozilom odvezao i dovezao starešina odreda dr Miša Sokolović. Po njegovim rečima, poslednje večeri na Tari suza je bilo napretek, što pokazuje koliko su se mališani iz bivše SCG lepo zbližili.

P. Stanković

Iz matičnih knjiga (maj, juni, juli 2008.)

Rođeni:

Ognjen Petković; Mateja Petrović; Miljan Raičević; Natalija Strigić; Aleksa Stević; Marija Vasiljković; Nemanja Mladenović; Vanja Vulin; v Milenković; Milenko Strigić; Andrea Blazović; Magdalena Gligorin; Bogdan Vukosavljević i Aleksa Dabić.

Čestitamo!

Venčani:

Snežana Bešenski i Ekrem Selimovski; Ivana Stamenković i Bojan Jovanović; Tamara Topić i Dejan Škulić; Sandra Žura i Igor Stamenković; Jasmina Todorovski i Ivan Pantić; Gordana Basta i Vladimir Barbara; Slavica Novaković i Momčilo Jović; Ivana Mišić i Nenad Vulin; Ivana Badanjak i Slobodan Sekulić; Sanja Savić i Dalibor Đorđević.

Čestitamo!

Umrli:

Đoka Janković   1926.; Milena Pančevac 1919.; Koviljka Sarić 1932.; Mara Lapić 1922.; Dušan Zdravković 1912.; Ester Borbandi 1952.; Radisav Arizanović 1931.; Branko Kostić 1928.

Saučestvujemo u bolu.

Ekologija

UTICAJ POLJOPRIVREDE I PROIZVODNJE HRANE NA OKOLINU

Mutirana ljubav na pančevački način

            Savremeni koncept proizvodnje hrane i održivi razvoj proizveo je radikalne promene u poljoprivredi, gde visoka ulaganja uzmiču pred znanjem, a kojem je cilj veća ekološka delotvornost poljoprivrede. Konvencionalna (standardna) poljoprivreda je uzrokovala niz poremećaja u životnoj sredini, kao što su zagađenja vode nitritima i pesticidima, oštećenja i nestanak prirodnih biotopa, povlačenje i nestanak divljači i slično. Degradacija poljoprivrednog tla ima i imaće dugoročne posledice, čije manifestacije se ogledaju kroz kontaminaciju i infekciju tla, kvarenje bioloških svojstava tla, zakiseljavanje i smanjenje sadržaja humusa. Održivi razvoj u poljoprivredi podrazumeva integraciju privrednog razvoja i okoline, gde je sačuvana okolina temeljni resurs i okvir koji određuje prostor i smer razvoja. Brojne biofizičke i društveno ekonomske sile utiču na relaciju između poljoprivrede i okoline.

            Uticaj proizvodnje hrane na zagađenost vode i zemljišta je veoma veliki. Poljoprivreda je najveći potrošač sveže vode, ali je ujedno i njen veliki zagađivač. U zavisnosti od karaktera zagađivača, ekološkim uslovima, stanju tla i primenjenoj poljoprivrednoj praksi, vrsta i stepen zagađenosti su različiti. Naročito su nitrati veliki zagađivači podzemnih voda.

            Poljoprivreda ima pozitivne i negativne uticaje na okolinu.

            Održiva poljoprivreda pomaže:

* očuvanju zemljišta

* prevenciji od poplava

* apsorpciju ugljenika iz atmosfere

            Neodrživa poljoprivreda izaziva:

* degradaciju zemljišta

* smanjenje biološke raznolikosti

* zagađenje vode i vazduha

Ratarstvo i stočarstvo izazivaju oslobađanje amonijaka (NH₃) koji zagađuje vazduh. Zagađenje i kontaminacija hrane s obzirom na tehnologiju proizvodnje i procesa, kao i upotreba produkata u cilju povećanja poljoprivrednog prinosa i zaštitu hrane takođe imaju značajne efekte po okolinu. Različiti poljoprivredni usevi su genetski modifikovani u cilju veće produktivnosti ili hranljive vrednosti, kao i otpornosti od štetočina i raznih bolesti. Različite vrste poljoprivrednih aktivnosti imaju različit uticaj na okolinu i ekosistem.

        U cilju zaštite vazduha, poljoprivreda treba da vodi računa kako da smanji sagorevanje organskih ostataka, ispuštanje aerosola pesticida u atmosferu i imisija azotnih oksida. Zdravo i kvalitetno tlo je ključna komponenta održive poljoprivrede. Da bi tlo bilo održivo u poljoprivredi i za druge namene potrebno je primenjivati reduciranu obradu, nastojati da se tlo drži pod vegetacijom, održati nivo organske materije i humusa u tlu u cilju očuvanja njihove strukture i smanjiti nepotrebno gašenje. Mineralna đubriva, stajnjak i rezidualni ostaci organske materije uneseni u tlo povećavaju snabdevanje biljaka potrebnim hranljivim materijama.

            Na kraju, bitno je napomenuti da preko 40% smrtnih slučajeva u svetu posledica su pogubnog delovanja toksičnih supstanci koje se nalaze u tlu i vodi i preko hrane se unose u organizam.

dip. ing. Vlado Savić

Letnje teme: BOSTANAAAA

Radosti letnjih meseci svakako jesu i dinje i lubenice. Prodavaca ima svuda, a mi smo zabeležili one u centru Starčeva.