Društvo

Fragmenti istorije  (5)

Starčevačka “republika“

Centar Starčeva: Poprište događaja od pre jednog veka

            Mnogi Starčevci, u razgovoru sa meštanima drugih sela, ponekad u nedostatku drugih argumanta prilikom veličanja svog mesta pomenu čuvenu rečenicu: - “pa mi smo nekada bili republika!“. Ta rečenica se intenzivirala realnim šansama da Starčevo postane opština.

            Iako, u razgovoru sa starijim meštanima može da se čuje veliki broj verzija ovog događaja, “Starčevačke novine“ su rešile da se sa ovim slučajem pozabave konsultujući Istorijski arhiv grada Pančeva, kako bi saznali šta se to zapravo dogodilo. Nakon skoro čitavog veka, jedino što smo mogli naći o ovom događaju su izjave svedoka, sada pohranjene u Istorijskom arhivu. Nakon Prvog svetskog rata, u kome su mnogi Starčevci učestvovali na strani Austro-ugarske vojske na ruskim frontovima, došlo je do administrativnih i teritorijalnih pomeranja granica. Vojvodina i Starčevo u njoj, postali su deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS).

            U selu je tada na vlasti bila Radikalna stranka, a predsednik Opštine Starčevo bio je Živa Pavlović. Tada 24-godišnji Franja Poljak je, kao učesnik Prvog sv. rata od 1917.-18. godine, stupio u kontakt sa ruskim boljševicima. Kao svedok pada velikog Ruskog carstva, video je kako su se seljaci tada obračunavali sa onima koji su do tada bili na vlasti. I to je širio selom.

            Pošto je, po izjavama svedoka, tadašnja opštinska vlast bila sklona da za sitne usluge “zaboravi“ poziv za mobilizaciju nekim bogatijim meštanima, poziv na mobilisanje koji je stigao 1919. godine, prelio je čašu nezadovoljstva i izazvao je  rupe mladića da započnu demonstracije ispred zgrade starčevačke Opštine. Predsednik se, naslutivši šta može da se dogodi, povukao u Pančevo, a pošto u opštinskoj zgradi nije bilo nikoga, vojni rezervisti su polupali prozore i ušli u napuštene prostorije.

            Članovi i simpatizeri Komunističke partije preuzeli su organizaciju ove pobune i proglasili tu famoznu Republiku Starčevo. U to isto vreme, nakon raspada Banatske republike, takve “mini-republike“ nicale su širom Vojvodine, uglavnom jedara punjenih komunističkim idealima po uzoru na ruski model preuzimanja vlasti.

            Međutim, istog dana iz Pančeva pristiže veliki broj žandara. Shvativši da nemaju nikakve šanse naspram brojnih i naoružanih žandara, pobunjenici su se bez borbe predali. Iako nije bilo žrtava, veliki broj učesnika pobune bio je zatvoren i mučen. Veći broj njih kažnjen je javnim batinjanjem, dok su nekolicina njih robijali više meseci. Pored Franje Poljaka, koji se vodi kako kolovođa pobune, višemesečnu zatvorsku torturu su preživeli: Blaž Blaženić, Paja Rajković, Marko Gerdić, Blaž Bogut i Iva Tonković.

            Evo dela izjave jednog od učesnika: “Narod je lupao u Opštini i sekao bandere i telefonske žice. To je bilo oko devet časova, a žandari su stigli oko podneva. Tukli su nas žandari, i radikali (svedok navodi imena, ali ih mi nećemo objaviti, jer potomci navedenih još uvek žive u Starčevu). Tukli su nas do mraka. Posle su nas kolima odveli u Pančevo. Prvo su nas vodili na ispitivanje u Magistrat, pap osle u zatvor“.

            Na molbu advokata Dude Boškovića, tadašnji ministar pravde, Edo Lukinić, oslobodio ih je svih optužbi i pomilovao, a tadašnji događaji se vode kao razložna pobuna rezervista. Nakon robijanja, seljaci su oslobođeni i protiv njih se više nisu podizale optužnice.

Predrag Stanković

ANKETA SN: Da li ste za evropske integracije?

 Starčevci bi rado u Evropu

Naši sagovornici su listom za evropske integracije smatrajući da će na taj način
mnogi građani Srbije dobiti posao, ali i moći da slobodno putuju i upoznaju život u okruženju

Marinko Ivanović	Boško Đukić	Nebojša Đorđević	Marijan Vukosavljević
Bojan Stamenković	Bojan Đorđević	Golub Vulović	Pera Poljak

 

Marinko Ivanović:

- U svakom slucaju da, jesam za Evropu, nema dileme. Trebalo bi da se otvorimo prema Zapadu, da se deca kvalitetno školuju, da putujemo slobodno i da radimo.

Boško Đukić:

- Evropa, svakako. Potrebna nam je zbog perspektivne budućnosti. Najjači razlozi su mogućnost putovanja bez viza ili sa viznim olakšicama i pronalaženje novih radnih mesta za veliki broj ljudi koji su nezaposleni.

Nebojša Đorđević:

- Osećam se kao Evropljanin. Trebalo bi da se približimo tom, zapadnom svetu, da poboljšamo naš standard, da možemo slobodno da putujemo i da se družimo. Približavanje Evropi je način kojim bismo mogli da rešimo problem nezaposlenosti.

Marijan Vukosavljević:

- Evropa je naša budućnost. Perspektivu moramo da tražimo na putu ka Evropi. Danas, zemlje članice EU teže da budu još čvršće povezane i da zajednički rešavaju sve probleme, prvenstveno u sveri ekonomije. Ukoliko nas neka, nova vlada povede putem koji ne vodi ka Evropi, plašim se da ćemo ponovo biti u problemu koji nas može vratiti u izolaciju, mada ne smatram da opet možemo da iskusimo bombardovanje i sankcije, ali strane investicije će se smanjiti u velikoj meri.

Bojan Stamenković:

- Da, zato što nema napretka bez članstva u EU. Naša budućnost ne treba da se zasniva na istoriji i mitovima, već bi trebalo da idemo u korak sa aktuelnim tendencijama. Nema vraćanja na put kojim su išli naši dedovi. To je iza nas, mi moramo da idemo napred, ka nečem boljem. Mislim da će nas antievropska koalicija vratiti u devedesete godine prošlog veka koje smo gorko iskusili. Takva opcija nema više šta da ponudi i u tom slučaju vidim novih deset godina bačenih u vetar.

Bojan Đorđević:

- Naravno, da. Evropska perspektiva je nešto čemu moramo da stremimo, sve izvan toga je promašaj. Nadam se da ćemo uskoro ući u EU i da će mnoge stvari u državi krenuti na bolje.

Golub Vulović:

- Evropska budućnost je u rukama naših političara. Pitanje je kakva vlada će biti formirana i šta će da uradi za ovaj narod. Obećano je dvesta hiljada novih radnih mesta, a niko ne pita za koliku će platu da rade ti ljudi. To je dobro pitanje prvenstveno za moćnike, kakva je kompanija “Delta“, na primer.

Pera Poljak:

- Imao sam tu sreću da puno putujem i zaista, jesam za svaku vrstu kontakta i saradnje jer čovek koji nema kontakt sa svetom, očigledno nema dobar kontakt ni sa samim sobom. Dakle, podržavam evropske integracije u potpunosti. 

Darko Ješić

Foto: Goran Milošević

IZVIĐAŠTVO

Šabački izviđački jubilej

Postrojavanje

Veslanje

            Veliki jubileji Saveza izviđača Šapca - 50 godina Odreda “Vera Blagojević“, 45 godina porečana “Sava“, 35 godina samostalne čete “Majur“ i 40 godina od osnivanja Saveza, obeleženi su takmičenjem za kategorije mlađih i starijih izviđača i brđana, održanim od 23. do 25. maja u Starom gradu na obali Save.

            Šabac je grad koji se nalazi na 85 kilometara od Beograda i na 73 km od Novog Sada, sa veoma povoljnim geografskim položajem, jer se nalazi na važnim saobraćajnim, drumskim i železničkim pravcima. Datira iz perioda mlađeg neolita, na mestu srednjevekovnog naselja Zaslon (što znači - breg), neposredno uz obalu reke Save. Turci su 1470. godine sagradili tvrđavu čiji restaurirani ostaci još postoje na lokalitetu Stari grad. Šabac je oduvek bio ekonomski i kulturni centar Podrinja. Danas je to moderni grad, kojim svojim stanovnicima (65.000) pruža višestruke mogućnosti za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, kulturni život, sport...

Nadvlačenje konopca

            Šabac je grad mladih. Oni imaju mnogobrojne mogućnosti za izlaske, zabavu i druženje. Jedna od mogućnosti je i izviđaštvo, sa svojom dugom tradicijom.

            Odlično organizovano takmičenje, sa ukupno 20 ekipa i preko 60 šatora u parku kraj tvrđave i gradske plaže, pružilo je šansu i brđanima da se oprobaju u različitim disciplinama. Ekipi Odreda izviđača “Nadel“ - “Panonski gusari“, u sastavu: Peca, Pišta, Željko, Boki, Deja, Vlada, Marija i Daca, podršku je davao i starešina Miša. Ekipa je osvojila dva srebra - u takmičenju u veslanju i u kuvanju riblje čorbe. Ostale takmičarske discipline bile su streljaštvo, nadvlačenje konpca i pecanje. U ukupnom plasmanu prvo mesto osvojila je ekipa “Baburice“ iz Zenice, što se tiče starijih izviđača, a što se tiče mlađih, pobedili su “Masni čvarci“ iz Lipa.

            Nakon takmičenja druženje je nastavljeno uz logorsku vatru. Starčevački “gusari“ imali su čitavu “ulicu“ od šatora u izviđačkom naselju sa sopstvenim jarbolom, i naravno, sa gusarskom zastavom. Iako nisu u Starčevo doneli ni jedno “zlato“, prikazali su dobro znanje i veštine, osvojivši 12 srebrnih medalja.

            Tradicija druženja sa šabačkim skautima biće nastavljena, a Starčevci ih očekuju već na “Danima druženja“.

D. Jajić

EKOLOGIJA

Divlje deponije

EKOLOŠKA

            Divlje deponije su nelegalna odlagališta koja zauzimaju mali prostor i sadrže ograničene količine otpada. Najčešće se formiraju neposredno uz put u blizini naseljenog mesta, a vrlo čest slučaj je da se otpadni materijal deponuje uz korito reke, kao što je vodeni sliv HS Nadela u Starčevu. Po konfiguraciji terena, uglavnom su to strme padine, napuštene i neobrađene površine. Divlje deponije uglavnom nisu ograđene, tako da se na takvim deponijama često mogu videti domaće životinje, ptice, glodari, pa čak i ljudi kako prevrću i pretražuju delove otpadnog materijala, svesno ili nesvesno šireći zarazu, infekciju i razne bolesti, zbog prisustva mogućih prenosnika. Divlja odlagališta prevashodno imaju vizuelan loš efekat  (kraj glavnih saobraćajnica gde često šire neugodan miris ili u gorem slučaju su zapaljena, na obalama reka gde vetar i voda često nanesu otpad na drveće i rastinje) mogu na više načina ugroziti zdravlje ljudi koji preturaju po takvim odlagalištima ili okolnog stanovništva, kao i zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Stoga, divlje deponije su veoma veliki zagađivači vazduha, vode (površinske i podzemne) i zemljišta.

            Problem divlje deponije prisutan je u svim selima opštine Pančevo. Divlje deponije, hteli mi to priznati ili ne,  “razbacane“ su po čitavaom Starčevu, zavisno od razvedenosti putne mreže, a posebno je izraženo bacanje smeća duž  Nadele. Deponovani materijal je raznovrstan: od komunalnog (automobili, bela tehnika, automobilske gume, plastična ambalaža), kao i veliki udeo organskog otpada. Divlje deponije su ružna slika ne samo Starčeva, već i čitave Srbije i očigledan je dokaz koliko je ekološka, ali i građanska savest na ovim prostorima na niskom nivou. Setimo se samo poslovice “gde god nađeš zgodno mesto tu drvo posadi“, izgleda da kod nas važi pravilo: “gde god nađeš zgodno mesto tu smeće odbaci“. Za one ne savesne Starčevce koji svakakav otpad bacaju na divlja smetilišta, otežavajuća okolnost je što u selu godinama funkcioniše organizovano odnošenje otpada. JKP “Starčevac“, naime ima ugovor sa Mesnom zajednicom, na osnovu kojeg se svakog četvrtka organizovano odnosi smeće. Pri tome niko ne pravi pitanje količine otpada, bitno je samo da otpad bude deponovan u kantama ili vrećama. Što je najparadoksalnije, ova usluga veoma je pristupačna, stoga čudi upornost pojedinaca kojima je teško da u određenim terminima iznesu smeće pred kuću, ali im je lakše da isti prevezu i bace na divlju deponiju, ili u najgorim slučajevima bilo gde. Tako je širom Starčeva “izniklo“ desetak, što manjih, što većih smetilišta. Ova “igranka“ Mesnu zajednicu dodatno košta, jer se svake godine iz seoskog budžeta, pored troškova za organizovano iznošenje smeća, izdvaja nekoliko stotina hiljada dinara za saniranje divljih deponija, a problem ostaje otvoren do daljeg. Iako su prošle godine sve deponije uklonjene, za kratko vreme su ponovo nikle. Onima koji istovaraju đubre gde stignu očigledno nije bitno što vrše krivično delo, a takođe im nije stalo da naše Starčevo izgleda lepše, uređenije i zdravije. Uostalom ekološka svest celog društva je izgleda na niskom nivou i nije realno očekivati da jedno malo preduzeće poput JKP-a “Starčevac“ bude nosilac razvoja ekološke svesti cele zajednice.

            Da bi doprineli održavanju čistoće, Savet MZ Starčevo apeluje na građane da svaku pojavu divljih deponija i smeća na zelenim površinama prijave ovoj insituciji, kako bi se ovakve i slične pojave iskorenile i Starčevo postalo ekološki čisto i uređeno mesto.