Kultura

ODRŽAN SEDMI FESTIVAL MALIH TAMBURAŠKIH SASTAVA

Vojvođani najbolji tamburaši

Festival opravdao sva očekivanja. I ove godine ostvaren međunarodni karakter, a po prvi put muzicirali i Mađari. U jakoj konkurenciji, pobedili Novosađani, a Festivalom zadovoljni svi - i učesnici i publika

SCENA: Ansambl Viniški tamburaši - učesnici iz Slovenije

PUBLIKA: Sala je bila prepuna

PESMA: I glas i stas

    U subotu 3. novembra održan je sedmi po redu Međunarodni festival malih tamburaških sastava. Starčevo je i ovoga puta bilo domaćin tamburaškim sastavima sa prostora Srbije, Crne Gore, BiH - Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Makedonije i Rumunije. Neki od orkestara su već “domaći“, budući da dolaze od prvog festivala, a neki su nastupili po prvi put.

            Punoj sali Doma kulture predstavilo se 12 malih tamburaških sastava. Publika je imala priliku da uživa u više od pet sati kvalitetne muzike, a kroz veče i program ih je vodio Miroslav Žužić Žule. Na festivalu su učestvovali:

- Tamburaški orkestar “Melem“ - Melenci;

- Tamburaški orkestar “Kapedunum“ - Užice;

- KUD “Abrašević“ TO “Bisernica“ - Šabac;

- Tamburaški orkestar “Muzički signali“ - Bijelo Polje, Crna Gora;

- Orkestar “Kumanovski tamburaši“ - Kumanovo, BJR Makedonija;

- Tamburaški orkestar “Lale sa Moriša“ - Čanad, Rumunija;

- Tamburaška skupina KUD Oton Župančić “Viniški tamburaši“ - Vinica, Slovenija;

- Tamburaški orkestar “Vizin“ - Mađarska;

- Gradski tamburaški orkestar - Banja Luka, Republika Srpska, BiH;

- Hrvatski kulturni centar “Bunjevačko kolo“ - Subotica;

- Tamburaška škola Batorek - Osijek, Hrvatska i

- Tamburaški orkestar “Vojvođanski tamburaši“ - Novi Sad.

            Stručni žiri u sastavu: predsednik žirija Petar Pavlov (muzički pedagog), Slobodan Atanacković (profesor - kompozitor), Radomir Grujičić (dugogodišnji primaš u tamburaškom orkestru RTS-a Novi Sad), Zoran Bugarski Brica (član Izvršnog odbora tamburaških društava Vojvodine i predsednik Društva ljubitelja tambure ansambla “Zorule“) i Slobodan Vukadinović (Radio Pančevo), doneo je odluku da prva tri mesta zauzmu sledeći orkestri:

Prvo mesto - Tamburaški orkestar “Vojvođanski tamburaši“ - Novi Sad;

Drugo mesto - Tamburaški orkestar “Lale sa Moriša“ -  Čanad, Rumunija;

Treće mesto - Orkestar “Kumanovski tamburaši“ -  Kumanovo, BJR Makedonija.

            Ove godine, žiri je odlučio da, po prvi put, dodeli tri nagrade za najbolje instrumentaliste:

Prva nagrada - Tomaš Starović, primaš iz orkestra “Vojvođanski tamburaši“  Novi Sad;

Druga nagrada - Zoltan Vizari, primaš iz tamburaškog orkestra “Vizin“ Mađarska;

Treća nagrada - Tomislav Romić, basista iz orkestra “Bunjevačko kolo“, Subotica

            Nagradu publike poneo je orkestar “Vojvođanski tamburaši“ iz Novog Sada, kome je ovo ujedno i treća nagrada na ovom festivalu.

Evo i izjava učesnika ovogodišnjeg Festivala:

            Željka Karin-Biličić, vođa Tamburaške skupine “Viniški tamburaši“, Vinica, Slovenija:

            - Prošle godine smo bili prvi put na ovom festivalu, ovo sada nam je drugi put. Mislim da je ove godine publika mnogo veselija. Veoma smo zadovoljni našim nastupom i time kako nas je publika prihvatila. Takođe smo zadovoljni organizacijom. Učestvovali smo na državnom takmičenju u Sloveniji i tamo smo pobedili kao najbolji mali sastav. Takođe smo dobili pohvalu kao grupa koja je najviše napredovala od prošle do ove godine i jako smo ponosni na tu nagradu. Nadam se da ćemo i sledeće godine doći, to zavisi od našeg selektora koji predlaže grupu koja dolazi na vaš festival.

            Nino Veličkovski, vokalni solista, menadžer i tehnički osnivač orkestra “Kumanovski tamburaši“, umetnički direktor festivala u Kumanovu, 3. mesto:

            - Ovo je četvrta godina kako, na naše veliko zadovoljstvo, “Kumanovski tamburaši“ dolaze na ovaj Festival. Mi smo se već odomaćili ovde, veoma nam je lepo kod vas. U svakom slučaju Festival ide jednom uzlaznom linjom, što se tiče kvaliteta - svake godine sve je boljih i boljih orkestara. Gostoprimstvo je tradicionalno dobro i ja mislim da svaki festival treba da ima tu ideju da bude prava fešta. Meni je možda i bitniji taj drugi deo posle festivala kad se svi družimo, bolje upoznamo i više sviramo. Na sceni je takmičarski karakter, ipak tu ima malo discipline, minutaže... Uglavnom znam ove orkestre sa raznih festivala u Bijelom Ponju, Banjaluci, Novom Sadu, i znam koji je kvalitet ovde. Ne bih da dajem neke posebne izjave što se tiče ostalih orkestara;  na primer. znam da je dobar “Batorek“ iz Hrvatske, zatim iz Banjaluke, orkestar iz Subotice... Sve zavisi od žirija, publike i  repertoara koji je odabrao sam orkestar.

            Slaven Pavlović, “Lale sa Moriša“, Čanad, Rumunija, 2. mesto:

            - Ovo nam je drugi put da dolazimo u Starčevo. Mi kao prava i iskrena dijaspora - imamo najlepše i najbolje utiske. Video sam puno drugih festivala - u Subotici, Rumi, Hrvatskoj, i mislim da je ovo početak nečega u čemu bi se mi Srbi jednom složili gde smo, šta smo i ko smo. Ovaj festival mi se čini kao jako dobar. Mi nismo neki vrhunski tamburaški kvalitet, ali ovo je jako dobar početak u smislu očuvanja srpskog i banaćanskog duha. Jako je dobro što ovde ima ljudi sa svih strana - Hrvata, Slovenaca, Rumuna, Mađara... Uglavnom, ovo  je veoma važan i korektan korak, što se tiče tamburaškog muziciranja u regionu.

            Dragan Vukosavljević   “Vojvođanski tamburaši“, Novi Sad, 1. mesto:

            - Mi prvi put nastupamo ovde. Malo smo strepili kako će sve izgledati jer smo čuli da je jako kvalitetan festival, pa smo se spremili dobro. Dobili smo prvu nagradu, nagradu publike i nagradu za najboljeg instrumentalistu. Nastupili smo nedavno na “Bisernici“ i tu smo osvojili prvo mesto. Imamo kompletan mali orkestar i sjajnog solistu Marijanu Dračanski - Macu, koja nam je puno pomogla. Odlučili smo se za taj splet ruskih pesama, koji je ona pevala.

Branko Davidović, orkestar iz Banja Luke:

            - Dolazimo u Starčevo od prvog Festivala, pa evo do danas. Slažem se sa žirijem, što se tiče nagrada. Smatram da ovaj festival svake godine dobija na kvalitetu, sve se bolje svira. Mislim da sam u pravu kada kažem da je Starčevo broj jedan, kada govorimo o malim tamuraškim sastavima. Kada bi mene pitali, ja bih insistirao da bude što manje vantamburaških instrumenata kao što su gitare, violine itd. To bih dozvolio u velikim sastavima. Što se tiče samog repertoara, nije se ponavljao, izbor je bio dobar, publika je mogla da sluša raznovrsne kompozicije. Mi koji radimo i borimo se za afirmaciju tambure i tamburaške muzike, radimo na tome da predstavimo tamburu kao instrument koji je univerzalan i ide u red klasičnih instrumenata kao što su violina, mandolina, gitara, koji se u muzičkoj školi uče u obaveznom, a ne u tradicionalnom sastavu. Tamburaši se vole pohvaliti i odsvirati nešto iz klasičnog repertoara, iako ja lično mislim da tamburu treba zadržati za ono za šta je napravljena, a to su naše starogradske pesme. To su moje sugestije i nadam se da ću imati prilike da o tome pričam u Tesliću na konferenciji tamburaških orkestara i organizatora tamburaških manifestacija.

Silvester Balić, Tamburaški orkestar “Vizin“, Mađarska:

- Prvi put smo u Starčevu. Sve je u najboljem redu, organizacija je dobra. Nismo se nadali da će biti ovoliko orkestara i da će Festival biti na ovom nivou. Naš primaš Zoltan Vizari je osvojio nagradu za najboljeg instrumentalistu. Pre tri nedelje bili smo u Novom Sadu na manifestaciji “Pristalice Janike Balaša“ i tada nas je organizator pozvao na ovaj Festival.

            Vidomir Jelisijević, direktor Doma kulture Starčevo:

            - Po mišljenju posetilaca ovo je bio jedan od najorganizovanijih i najboljih festivala do sada. Sve je u organizacionom smislu funkcionisalo kako treba. Učestvovali su dobri sastavi, a stvar je ukusa i mišljenja da li je pobednik pravi. Posebno bih hteo da se zahvalim sponzorima koji su pomogli ovu manifestaciju, koja je sigurno jedna od najjačih u Srbiji - Mesnoj zajednici Starčevo, Opštini Pančevo i svima koji su doprineli da ova manifestacija dobije ovakav karakter i bude zaista dobra. Primedbi na ocenu žirija će uvek biti, inače sa druge strane gosti su bili veoma zadovoljni. Postoji jedan veliki problem koji se javlja već godinama u Pančevu, a to je katastrofalan smeštaj u Hotelu “Tamiš“. Gosti su se žalili na neke nedostatke koje sada ne bih pominjao. Verovatno će ljudi koji treba da brinu o tome uvideti problem i rešiti bar neke ostnovne stvari. Sramota je da jedan ovakav grad nema adekvatan hotel.

Maja Vulović

G. Milošević

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

1. novembar - tribina

Ombudsmanova iskustva

Mrdović

            Sekretar pančevačke kancelarije Pokrajinskog ombudsmana Radmila Mrdović je, uz asistenciju voditelja Momčila Mrčkovića, odgovorila je na niz interesantih pitanja građana iz raznih oblasti. Takođe, dala je potrudila se da prisutnima pojasni instituciju ombudsmana.

8. novembar - izložba

Slike sa turnira

Dragojević

            Peintbol klub “Adrenalin“ koji odlično funkcioniše u Starčevu pod vođstvom Branka Dragojevića, priredio je izložbu fotografija koja prikazuje najzanimljivije momente ovog, novog i neobičnog, ali veoma popularnog sporta.

11. novembar - predavanje

Rak grlića materice

Učesnici predavanja

            U organizaciji Društva za borbu protiv raka i KKK, gostovao je vrhunski onkolog dr Slobodan Ovuka, koji pred dvadesetak žena dao osnovne informacije o kanceru grlića materice, u mnogim naprednim evropskim državama davno zaboravljena bolest, ali i o drugim oblicima raka koji su karakteristični za žene. Program je vodio predsednik udruženja Milan Bisak.

            Dan kasnije osnovano je koordinaciono telo ovog udruženja u Starčevu od pet članova koje će se sastajati u Kreativnom kulturnom klubu, a za koordinatora odabrana je Natalija Manić. Ovo telo namerava da u perspektivi pokrene veliki broj aktivnosti na podizanju nivoa svesti kada se radi o informisanju, preventivi i drugim oblicima zaštite zdravlja građana Starčeva.

17. novembar - koncert

“Šikara“ i “Kamil“

Amer u KKK

Nezapamćen događaj, kome bi pozavidele i mnogo veće sredine. Posle nastupa pančevačke grupe “Jewy Sabatay“, pravi performans izveo američko-francuski dvojac perkusionista Skot i Jan ili, jednom rečju “Shikara“. A, zatim, prava poslastica za sve srećnike i ljuritelje dobre muzike - nastupio je izuzetni gitarista, američki Čeh - “Kamil“. Prikazavši fantastični kvalitet najpre na gitari, ali i na atraktivnom havajskom instrumentu, izmamio je salve aplauza i nekoliko puta izlazio na bis. Usledilo je prisno druženje Starčevaca i gostiju u odličnoj opuštenoj atmosferi.

Svake nedelje

KKKino klub

            Nastavlja se druženje ljubitelja filma u terminu nedeljom od 20 časova, kada član Kluba Jano Kerekeš, prekaljeni filmofil, daje je presek najznačajnih svetskih kinematografkih pravaca - kao što su evropski, američki nezavisni, SF film...

NAREDNI PROGRAMI u KKK (decembar 2007.)

četvrtak 6.12.2007. god. - 19.00:

promocija knjige - “Če Gevara“ - gost: Borislav Lalić (Beograd);

nedelja 9.12. - 20.30:

kino KKKlub: Velikani svetske kinematografije;

četvrtak 13. 12. - 19.00:

tribina - “Akcioni plan zaštite životne sredine NIS-RNP“, gosti: direktori NIS-RNP;

subota 15. 12. - 22.00:

humanitarni koncert - “Paper Cuts“  Pančevo i “Kreativni nered“ Starčevo;

nedelja 16. 12. - 20.30:

kino KKKlub: Evropski film;

petak 21 12. -22.00;

koncert - “Hate Mondays“ - B.N.S.

nedelja, 18.12. - 20.30:

kino KKKlub: SF film

Posetite nas, svi programi su BESPLATNI!

FELJTON: Istorija starčevačkog rokenrola

8. nastavak (1995. - 1999.)

Koncert Van Goga u Starčevu 1997. godine

            Tada, sredinom devedesetih godina prošlog veka, “MLO“ je bila jedina aktivna starčevačka rok grupa. Međutim, pored te činjenice postojao je problem “živih svirki“. Naime, osim u lokalu “Tak“, ova grupa nije nastupala na nekom drugom mestu u selu. Svi ovi razlozi doprineli su da jedna grupa entuzijasta organizuje rok manifestaciju - TRAS (Trenuci Rokenrol Akcije u Starčevu) na čelu sa idejnim tvorcem ove manifestacije Petrom Andrejićem.

            “Radio bandera“ je takođe bila Andrejićeva ideja, (a nekada je i ranije postojao razglas u centru sela) i uz materijalnu pomoć tadašnjeg saziva Mesne zajednice, pomoći Doma kulture koja se ogledala u prostoriji koja je data na korišćenje, i uz tehničku pomoć Gorana Miloševića, žice su bile razvučene po banderama u centru sela, a onda i razglas od gitarskog pojačala, zatim dva kasetofona i dva mikrofona. U određenim terminima, “Radio bandera“ je imala goste u programu i puštana je aktuelna rok muzika tog vremena. Mladi su se okupljali u centru i to je, u vreme nemaštine devedestih, bilo odlično prihvaćeno jer mladi nisu tako često odlazili u lokale. Omladina je ispunjavala prostor ispred Ambulante i ispred spomenika u centru.

            Negde, u to vreme “Tak“ je bio zatvoren, a “MLO“ biva prinuđen samo na vežbanje u prostorijama Doma kulture, koje je delio sa “Bluz deliversima“.

            Jedno vreme je, tokom 1995. godine, na mestu bubnjara u grupi bio Zoran Lazić. Zbog gotovo zatvorene scene za nastup u svom selu (pristup lokalima su imali samo “narodnjaci“), “MLO“ sa nekoliko autorskih pesama postaje “tezga-bend“ i nastupa van Starčeva. Grupa i dalje neguje pank-rok zvuk.

            Jedna grupa muzičara, u sastavu: Racko, Joca Bardak, Toma Ferek i Marko Šic, svirali su jednu, čvršću varijantu bluza, ali nisu imali ni jedan nastup već su samo vežbali u već pomenutom podrumu Šicovih. U leto 1997. godine, Darko Ješić donosi svoju novu zbirku pesama, basisti “MLO“-a, Goranu Restaku, te tada i muzički biva obrađena jedna pesma, koja će postati veliki hit, a zove se “Riba“. Ovoj pesmi je ovih dana ravno deseti rođendan od kada je prvi put javno izvedena, a to je bilo na koncertu “Zabranjenog pušenja“ u Starčevu (treći TRAS), gde je “MLO“ svirao kao predgrupa.

            Ovaj koncert je u selo namamio toliko ljudi (više od 1200!) iz različitih krajeva zemlje, da se te večeri, bukvalno nije moglo proći kroz park, a plato ispred Doma kulture, kao i šire područje centra, bili su krcati (Andrejić je uspeo da dovede “Zabranjeno pušenje“ pre nego što su oni započeli svoju povratničku karijeru u Srbiji!). Postoji jedna simpatična anegdota sa tog koncerta, održanog u Velikoj sali. Naime, nekoliko lokalnih “pivopija“ sačekali su na stepeništu gitaristu “Pušenja“, Gorana Terija i molili ga da im svira “na uvo“ užičko kolo na gitari! Pošto je vaš novinar bio na licu mesta, pouzdana je činjenica da im je ispunio želju.

            Posle ovog  velikog koncerta usledio je nastavak TRAS-a koncertom “Van Goga“, a zatim su se na besplatnim svirkama izređali svi bendovi koji nešto znače u Srbiji: na ukupno 13 TRAS-eva, svirali su “DLM“, “Goblini“, “Ateist rep“, “Kontrabanda“, “357“, “Direktori“, “Blaža i kljunovi“, sve do poslednjeg TRAS-a kada je nastupila grupa “Električni orgazam“. Zanimljivo je da je jedan od koncerata TRAS održan i u Pančevu - u “Studentskom“ su Starčevci priredili koncert “Blok auta“, ali i u drugim selima - rok veče u organizaciji TRAS-a održano je u Glogonju i Brestovcu, a u Novom Selu je svirala grupa “Dža ili bu“. Na svim ovom svirakama “MLO“ je učestvovao kao predgrupa. Inače, sam serijal koncerata TRAS započeo je gostovanjem tada vrlo popularne grupe “Oružijem protivu otmičara“ 1997. godine.   

            Tokom 1997. godine bubnjar Maki Đurišić napušta bend “MLO“, a na njegovo mesto dolazi još jedan mlad i vrlo talentovan bubnjar - Dušan Mladenović. Inače, Maki je često odlazio i vraćao se u družinu “MLO“.

            U rad je kao vokal bila uključena i Maja Vulović, koja je sa bendom napravila nekoliko, između ostalog i rođendanskih koncerata. Kasnije, na mestu današnjeg lokala “Park“, postojao je lokal koji se zvao “Neolit“, a na njegovom čelu bio je Stevica Restak. “MLO“ je svirao nekoliko puta i u tom lokalu. U to vreme, muzički se kalio Slobodan Stanišić, kao bubnjar, a nekako, na drugoj strani i Dalibor Adamov Dacko, basista i Miljan Nedić, gitarista. Ovi mladi muzičari tek kasnije počinju ozbiljno da učestvuju u izgradnji starčevačke rok scene. No, tada je vreme u Srbiji postajalo veoma mračno i u vazduhu je počinjao da miriše barut. Te, najmračnije 1999. godine, tokom bombardovanja, grupa “MLO“ je održala poslednji koncert na platou ispred Doma kulture, pred velikim brojem Starčevaca, nakon čega je prestala da postoji.

(nastaviće se)

Darko Ješić

VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk Stefanović Karadžić”

Zašto sam se nasmejala

            U mom detinjstvu bilo je dosta veselih, zanimljivih, smešnih, događaja u kojima sam se ponekad šalila na tuđi  račun, ali i za uzvrat prihvatila šale na svoj račun i nisam se ljutila. Veoma me raduje kada se i sama nađem u smešnoj situaciji, nisam snalažljiva da je izbegnem, ali drago mi je da sam nekoga time nasmejala. Ovoga puta izabrala sam događaj sa ekskurzije u Brankovini.

            Dok smo putovali do Brankovine, u autobusu sa mojim vršnjacima bilo nam je zabavno, jer smo razgovarali, šalili se i pevali. Ja sam napravila nekoliko snimaka, fotografišući svoje drugove i drugarice, da bi imali sliku za uspomenu. Lepo smo se družili u autobusu, tako da nismo primetili da smo već stigli u Brankovinu. Obišli smo grob naše pesnikinje Desanke Maksimović, a u meni se javio neki čudan osećaj. Bila sam srećna što sam odala poštovanje i poklonila se znamenitoj književnici, a istovremeno tužna što nije među živima. Ipak, ubrzo pažnju mi je privukla grupa veselih svatova u obližnjoj crkvi, pa sam uz učiteljičino odobrenje otišla da vidim mladence. U crkvi je u toku bilo venčanje. Prelepa duhovno-romantična svečanost, koja me uvek inspiriše. U momentu dok sam se vraćala grupi svojih drugova, sinula mi je ideja da se malo našalim. Prišla sam im rekavši: - Hej drugovi, ispred Crkve su mladenci, a sa njima je Irena iz one emisije “48 sati svadba“. Svi moji vršnjaci potrčali su ka crkvi, a učiteljice za njima. Mislila sam da je to duhovita šala i očekivala takvu reakciju društva po dolasku. Već tada sam se smeškala, jer mi je uspeo “vic“. Međutim, moji vršnjaci nisu bili baš oduševljeni, neki su bili namrgođeni razočarani zbog “lažne uzbune“. Drugi mi pretili, tako umalo nisam dobila neki udarac. Jedino su se učiteljice nasmejale rekavši da im je simpatična moja šala. Međutim, ja sam htela da nasmejem svoje vršnjake pa da su mi i odgovorili: - Izem ti vic Teodora.

            Moguće da mi šala nije baš originalna, ali zaista sam samo želela da se malo zabavimo. Priznajem da sam ih na taj način uvredila govoreći neistinu, ali nije zlonamerno. Kao svako radoznalo i nestašno dete, i danas kada se toga setim, kradom se smeškam.

Teodora Lazičić 5/3

Jesenji list mi priča

            Duvao je jak vetar, tako da me je izmamio napolje. Hteo sam da ga osetim, da čujem taj zvuk i nekako da ga uhvatim. Izašao sam napolje i ispružio ruke. U tom trenutku kao da mi je neko stavio list u ruke. Čuo sa neki čudan zvuk. Zamislite taj list mi priča. Priča svoju priču. Stigao je iz velike doline na krilima vetra. Tamo odakle dolazi bio je srećan. Imao je puno prijatelja: sunce koje ga je grejalo i malu kuću među oblacima. Ptice su mu svaki dan svraćale i pevale svoje pesme, dok se on njihao uz njihov ritam. Prkosio je svakom izazovu i osećao se snažniji. Ni kiša, ni vetar mu nisu naudili. Čak se i sa njima slagao, dok mu jesen na vrata nije pokucala. Tada se osećao slabim. Počeo je da menja svoju zelenu boju. Jedva je čekao kada će da krene na dalek put. Rekao mi je da mu je bilo drago što smo se upoznali, i uznese se u nebo i nestade. Ja znam da će opet doći da mi priča priče. Čekaću vetrove svaki put kada dolaze. Čekaj te i vi možda vam priča bude još lepša.

Uroš Tasić  4/2

Jesen je isplela čarobne slike

            Završeno je leto. Kreće jesen. Ova jesen ima za nas puno slika. Otišao sam u park i video te slike. U stvari to je bila jedna velika slika koju ću vam opisati. Na slici u jesen je voće koje puca od soka i slasti, povrće se pravi važno, jer je sazrelo. Kao zlatni dukati lišća koji padaju sa grana. Biljke su se umorile ali se još presijavaju na suncu. Životinje odlaze na jug, divlje životinje ostaju i sakrivaju u svoja skloništa. Ljudi beru kukuruz, pšenicu, ječam, a u vinogradima beru voće. dok ih lagani povetarac obasija i daje im snagu i volju. Majke spremaju zimnicu. To je ta slika jeseni i lepote jeseni.

            Posle dva meseca došla je zima bilo je lepo ali to je već druga i duga priča.

Lazar Despić 4/2

Najlepša lica moje domovine

            Među najlepšim licima moje domovine su trenutno Novak Đoković, Jelena Janković i Ana Ivanović. Za mene je najlepše lice Ana Ivanović, zato što je ona postigla najbolje rezultate, što se tiče ženskog tenisa.

            Ana ima lepe braon oči, dugu smeđu kosu, pa je zato i pored sportistkinje proglašena i kao najlepša devojka sveta. Ana ima odličan udarac desnom rukom tj. “dvoručni bekend“ koji joj pomaže da postiže sve bolje i bolje rezultate. Tenisom je počela da se bavi od svoje pete godine, kada su joj roditelji kupili pravi teniski reket i od tada pa sve do danas ona provodi svoje vreme na teniskim terenima. Anina najveća protivnica, kada je u pitanju tenis, je Marija Šarapova, koja se nalazi na drugom mestu u svetu. Svaki put kada gledam meč između njih dve, ja se nerviram kao i Ana. Gledajući ovo prvenstvo u Americi, poželela sam da i ja zaigram tenis, da li zbog aplauza ili zbog lepih haljina, ali kada malo bolje razmislim, ipak mi se najviše sviđa odbojka, koju treniram od svoje devete godine. Moja domovina iako je mala, poznata je po sportu, a trenutno najviše po tenisu zahvaljujući Novaku, Jeleni i Ani, koji su našu zemlju učinili još lepšom.

            Nadam se da će najlepše lice moje domovine nastaviti da osvaja gemove i setove širom sveta još dugo, dugo, sve dok ja ne odrastem pa da takve rezultate postižem u odbojci i da budem uzor deci koja će možda nekada pisati i o meni.

Sara Aleksić 5/1

Anđelka Miletić 6/3

SLOVO O VERI

Stvaranje ili evolucija

            Novi sistem vaspitanja i obrazovanja po kome je verska nastava ponovo vraćena  u školu, otvara dilemu pojedinih ljudi o tome da li različite teorije o postanku sveta mogu imati i neke negativne crte ili čak mogu, u shvatanju pojedinih nauka da unesu i pometnju među učenicima. Znamo da u školi, kada je reč o postanku sveta imamo dve različite ili čak suprodstavljene teorije: jedna je kreacionistička, po kojoj je Bog tvorac (stvoritelj) sveta, vidljivog i nevidljivog; druga je darvinistička, ili teorija evolucije, po kojoj je život nastao sasvim slučajno i to postepenom evolucijom tokom miliona godina. Zastupnici ateističke teorije ne pokazuju ni malo tolerantnosti prema religioznom stavu, već sami sebe čine predstavnicima vere u evoluciju i Darvinovo učenje. Marksističko - materijalistička ideologija ugradila je u svest ljudi jednu drugu vrstu religije koja svoje delovanje usmerava kao mržnju prema veri u Boga, nazivajući takvu veru “opijumom za narod“. Iz takvih ateističkih stavova upravo je i proizašla tvrdnja da učenik mora prihvatiti samo tobož naučnu teoriju, a da druge teorije treba, ne samo odbaciti, nego ih ne treba ni izučavati. Međutim, ako današnji ideolozi smatraju religiju kao nešto zaostalo i degradirajuće za društvo i to svoje gledište temelje na razvoju nauke i ljudskom progresu, onda samouvereno možemo tvrditi da nisu u pravu. Upravo razvojem nauke i utvrđivanjem naučnih činjenica otvara se put ka postojanju neke uzvišene sile Premudrog Tvorca koji je stvorio ovakav savršen svet. Mi te dokaze danas nalazimo u skoro svim naukama kao što su bilogija, fizika, hemija...

            Posmatrajući ovaj vidljivi svet, posmatrač može zaključiti da takvo savršenstvo koje besprekorno funkcioniše u svetu ne može biti nikakvo delo pukog slučaja, već samo delo nekog Savršenog i Premudrog Tvorca. Kada sagledavamo neku umetnost: slikarstvo, književnost, muziku; ona nas uvek upućuje na umetnika koji je tu umetnost stvarao. Slika je delo slikara, književno delo ukazuje na pisca, a ovako savršen svet ukazuje na Boga, kao savršenog Tvorca.

            Pomenućemo takođe i činjenicu da zakoni koji važe u naukama, ukazuju to isto, kao što je zakon u fizici: “nema posledice bez uzroka“ ili u biologiji: “sve živo nastaje od živog“.

            Takođe, pobornici marksističko - materijalističke ideologije iznose činjenicu kako se tobož nauka i religija suprodstavljaju, pritom zaboravljaju kako je veliki broj naučnika koji su bili religiozni. Ilustracije radi pomenućemo samo neke velike umove kao što su: Johan Kepler, Robert Bojl, Isak Njutn, Majkl Faradej, Semjuel Morze, Džejms Džul. Luj Paster, Džejms Klark Maksvel, Fleming Paskal i mnogi drugi. Kada su jednog astronauta pitali kako se oseća gore u svemiru, za prirodno je bilo očekivati da će govoriti o ljudskom napretku i ljudskoj nadmoći, međutim njegov odgovor je bio da gore u svemiru nikad bliže nije osetio Boga i njegovo prisustvo.

            Ali da se vratimo na teoriju Čarlsa Darvina, po kojoj je život nastao kroz prirodne, materijalističke, evolutivne procese iz jedinstvenog izvora, koji je, opet, sličnim procesom nastao iz mrtvog, neživog sveta i da ukažemo na činjenicu da je čak i on bio religiozan i da je u svom delu kao što je “Poreklo vrsta“ - ostavio bezbroj pitanja bez odgovora.

            Pitanje nastanka sveta iz nežive materije potpuno je neodrživo sa gledišta današnje nauke, najobičnija ćelija nije ni malo jednostavna i ne može nastati slučajno. Pronalaženjem mikroskopa utvrđeno je da jedna ćelija predstavlja pravu malu fabriku u kojoj sve funkcioniše po savršenom planu. Da bi život nastao iz nežive materije moralo bi se desiti neko ogromno čudo, kao što bi uragan mogao, prolazeći kroz ogromnu deponiju smeća, sasvim slučajno, sastaviti najnoviji model aviona.

            Novija istorijska istraživanja pokazuju da je  izvor mnogih ideoloških pokreta, kao što je Hitlerov nacizam ili Staljinov komunizam crpeo svoje ideje iz teorije evolucije i da su na tim temeljima gradili sopstvenu ideologiju. Istrebljenje raznih naroda u ime prirodne selekcije pokojoj slabe i nemoćne treba odstraniti, jer remete društveni napredak i usporavaju evoluciju ljudskog društva.

            Dakle, religija se ne suprodstavlja nauci, čak, Crkva je kroz svoju istoriju doprinosila razvoju razvoju nauke i koristila njena dostignuća. Čovekova sposobnost da napreduje i naučno razmišlja je svakako dar Božiji čoveku, ali tamo gde nauka stane i gde ne može da da odgovore, nastupa vera u Božije otkrivenje.

            Zaključujemo da teorije ne treba ukidati, već ih treba izučavati. Pošto Crkva pretpostavlja slobodu čoveka, onda se podrazumeva da čovek, kao blagoliko biće ima slobodu da prihvati ili ne određenu teoriju, odnosno ima slobodu i da ne prihvati Boga i njegovo prisustvo.

            Dakle, izučavanje različitih teorija o svetu i čoveku doprinosi oplemenjavanju ljudskog razuma, sticanju opšteg znanja i elementarne kulture. A svakom čoveku je data sloboda, da li će za svog dalekog pretka izabrati nekog čovekolikog majmuna ili će njegov praotac biti Adam - bogoliko stvorenje Božije.

Pripremio:

Oliver Kalinović,

veroučitelj i katiheta

Krštenje

            “Ili ne znate da smo svi mi, koji smo kršteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt kršteni? Tako smo mi krštenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao što je Hristos vaskrsnut iz mrtvih očevom slavom, i mi na isti način živeli novim životom. Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda ćemo srasti i sa slikom njegovog vaskrsenja.“

            Sveta tajna krštenja se podrazumeva kao ulazak u Hristovu Crkvu - ulazak u zajednicu ljudi koji veruju u Isusa Hrista kao Sina Božijeg i Spasitelja sveta - zajednicu koju je On osnovao i kojoj je On glava. U ovoj Svetoj tajni dešava se nešto realno onome koji se krštava, jer se on rađa za novi život u Hristu, u Njegovom vaskrsenju. “Zaista, zaista kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija“ (Jovan 3:3) - kaže spasitelj Nikodimu. Krštenje je piše sveti apostol Pavle, smrt i vaskrsenje sa Hristom. Ono je lični Vaskrs svakog od nas pravoslavnog hrišćanina.

            Kršteni preobražava u vodi, odbacuje staroga čoveka, oblači se u novoga čoveka “koji se obnavlja po liku onoga koji ga je sazdao“. U ovoj tajni ponovnog rađanja , kršteni je stekao oproštaj od praroditeljskog greha i sviju drugih grehova pre krštenja. “Postao je izabranik i naslednik cartva Božijeg“ (Jovan 3:5) Na taj način, Sveta tajna krštenja daje obeležje celokupnoj hrišćanskoj religiji kao religiji izbavljenja, očišćenja, uvođenja u večni život. Bez ove Svete tajne ne može se, dakle, ni govoriti o pripadnosti Crkvi ili učestvovanju u spasenju. Pre svoga veznesenja ne nebo vaskrsli Gospod je rekao svojim učenicima: “Ko poveruje i krsti se - biće spasen, a ko ne poveruje - biće osuđen“ (Marko 16:16).

Pripremio Protonamesnik Zoran Maletić

iz knjige o krštenju

 Vrh strane