Kultura

NAŠI TAMBURAŠI U RUMUNIJI

Zajedno Čanad i Starčevo

            U rumunskom mestu Čanad, u organizaciji tamošnjeg tamburaškog orkestra “Lale sa Moriša“, 6. oktobra priređen je festival koji je okupio devet malih tamburaških sastava. Pored sedam domaćih, mahom predstavnika srpskih društava rumunskog dela Banata, nastupile su i dve “bande“ iz Srbije. Jedna od njih - “Panuka“, došla je u svojstvu predstavnika Starčeva, a delegaciju su “dopunili“ još i predsednik Izvršnog odbora Saveta MZ Starčevo Aca Dimitrić i direktor Doma kulture Vidomir Jelesijević.

            Manifestacija je bila revijalnog karaktera, a kvalitet na zavidnom nivou. Atmosfera je bila izuzetno srdačana, što i ne čudi, jer ogromnu većinu žitelja Čanada čine upravo Srbi. Takođe, pao je i dogovor da čanadske “Lale“ uzvrate posetu i uzmu učešće na predstojećoj “Starčevačkoj tamburici 07“.

NOVA KNJIGA HAIKU POEZIJE

Veričina nova zbirka

            Pod naslovom “Zrela kupina“, nedavno se pojavila nova, šesta po redu knjiga Starčevke Verice Živković. Ova knjiga haiku poezije naše sugrađanke objavljena je u izdanju beogradskog “Beofeniksa“ i to na srpskom i engleskom jeziku. Verica Živković je dobitnica dvadeset međunarodnih nagrada za haiku poeziju.

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

4. oktobar - promocija knjige

Sa šamanima u Amazoniji

Petrović i Jokić

            Dr Željko Jokić, antropolog i avanturista, pred velikim brojem interesenata i uz sijaset pitanja, predstavio je svoje jednogodišnje druženje s plemenom Janomami u neprokrčenim džunglama Južne Amerike i knjigu ”Sa šamanima u prašumama Amazonije”. Ovu njegovu nesvakidašnju ispovest uobličenu u literarno delo javnosti je približila izdavačka kuća “Miroslav“, čija je vlasnica Miroslava Petrović i vodila program.

5. oktobar - godišnjica

Bluz delivers slavili

Mile i Rade

            Starčevci, Mile Antonijević i Rade Stanković, proslavili su rođendane, ali i 35-godišnjicu bavljenja rokenrolom, u nesvakidašnjoj i spektakularnoj atmosferi, uz svirku svog benda “Bluz delivers“, ali drugih muzičara, koji su dali svoj doprinos izuzetnoj večeri.

10. oktobar - predavanje

O Mihajlu Pupinu

            U svetlu obeležavanja godišnjice rođenja Mihajla Pupina, mr Dragoljub Cucić je izneo sijaset zanimljivosti o svetskom i srpskom velikanu i njegovom životu od rodne kuće u banatskom seocetu Idvoru pa sve do daleke Amerike. Pored priče o njegovih tridesetak patenata, prisutni su mogli da čuju koliki je Pupin bio patriota i donator. U nastavku prikazan je dokumentarni film Ivana Rakidžića “Moj deda Miša“ o sećanjima Pupinove 93-godišnje unuke.

12. oktobar - koncert

Ponovo ”Domaćice”

            Još jedna urnebesna žurka uz popularne hitove domaćeg roka, uz učešće Starčevaca Zorana Arsića i Miljana Nedića.

18. oktobar - tribina

O eks-JU rokenrolu

Janjatović

            Popularni rok-kritičar Petar Janjatović je svoje ogromno poznavanje popularne muzike na prostorima bivše Jugoslavije objedinio u kapitalno delo “Istorija eks-ju rokenrola“. Osim muzičkih tema, veče je obilovalo emocijama kroz sećanja na vremena duhovnog i materijalnog blagostanja na ovim prostorima. Razgovor je odlično vodio Darko Ješić.

19. oktobar - koncert

Plava familija u KKK

Plava familija

            Jedan od najkvalitetnijih bluz bendova južne Evrope, pružio je ekskluzivno uživanje starčevačkoj publici.

Svake nedelje: KKKino klub

Za filmofile

            U terminu nedoljom od 20 časova, član Kluba Jano Kerekeš, prekaljeni filmofil, dao je presek najznačajnih svetskih kinematografkih pravaca - kao što su evropski, američki nezavisni, SF film...

NAREDNI PROGRAMI u KKK (oktobar 2007.)

četvrtak 1. 11. 2007. god. - 19 sati:

tribina - “Iskustva pokrajinskog ombudsmana u rešavanju ljudskih prava“ - Radmila Mrdović (Pančevo);

subota 3. 11. - 19 sati:

VII međunarodni festival malih tamburaških orkestara - “STARČEVAČKA TAMBURICA 07“ - PRENOS NA VIDEO BIMU U KLUBU;

nedelja 4. 11. - 20.30 sati:

kino KKKlub: Velikani svetske kinematrije;

četvrtak 8. 11. - 20.30 sati:

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA - “PAINTBALL“ (sa paintball turnira), organizuje: Painthball klub “Adrenalin“;

petak 9. 11. - 22 sata:

koncert -  “La FREAK“ - Pančevo;

nedelja 11. 11. - 20.30 sati:

kino KKKlub: Evropski film;

četvrtak 15. 11. - 20 sati:

književno veče - “AFORIZMI I POEZIJA“, gosti: ZORAN T. POPOVIĆ (aforističar) i MILOVAN LUKIĆ (pesnik);

petak 16. 11. -22 sati:

koncert - “FARAWAY FROM“ B.N.S.;

nedelja 18. 11. - 20.30 sati:

kino KKKlub: SF film;

četvrtak 22. 11. - 22 sata:

koncert - “SHIKARA“ - USA;

nedelja 25. 11. -20. 30 sati:

kino KKKlub: Američki nezavisni film;

četvrtak 29. 11. - 20 sati:

promocija knjige - “Tajne ženskih jastuka“ - gost: ANABELA BASALO (pesnikinja) + izložba fotografija: JOVAN VASILČIN MARE

Posetite nas, svi programi su BESPLATNI!

 Istorija starčevačkog rokenrola

7. nastavak (1990. - 1994.)

Vežbanje u Radio-banderi

            Krajem osamdesetih godina prošlog veka, rok scena u Starčevu profiliše se u pravcu pank i alternativne scene, gotovo u potpunosti.

           Negde, tokom 1987. godine, pojavio se bend sa mladim, do tada neafirmisanim muzičarima, koji su se okupili pod nazivom “Herman“, a bend su činili: Toma Ferek, Marijan Đurišić Maki, Goran Milošević Kilki i Zoran Mihailović Zolja. Ovaj rok sastav je tada bio u fazi vežbanja, nisu često imali nastupe koji bi ih popularizovali. Kasnije su nastupali sa beogradskim sastavom “Brilijantin“ koji i danas postoji i svira rokabili. Jedna varijanta benda bili su: Goran Miloćević Kilki, Marko Šic, Toma Ferek i braća Mića i Peca  Ambroš. Ovaj sastav je nastupao u Studentskom domu u Pančevu na “gitarijadi“, gde se desilo da je basista zajedno sa svojim instrumentom pao sa bine. Ovo je jedna, među brojnim anegdotama, koje su pratile bend.

            Kasnije, početkom devedesetih, u Pančevu su bile aktuelne “gitarijade“ na kojima su nastupali brojni bendovi, ali došlo je i do izmene u sastavu benda “Herman“. Naime, na mesto basiste dolazi Goran Restak, Maki ostaje za bubnjevima, a Kilki svira gitaru. Toma Ferek i Marko Šic sviraju sa Hajrom iz Brestovca, uglavnom kao tzv. “tezga bend“ u “Pečurci“ i Pančevu, negujući bluz - rock pravac. Kasnije su sa ovom grupom, izvesno vreme sarađivali Joca Bardak i Racko. Bend koji se nekada zvao “Herman“, kasnije postaje “MLO“, (Muške labilne osobe ili Makijev labilni organ), svirajući najčešće po Pančevu i na organizovanim protestima zajedno, sa tada još uvek demo-bendovima, poput danas poznatih: Blok auta, Goblina, Oružjem protivu otmičara, Ateist repom, Ništa ali logopedima... Ovaj bend je ostao veran pank muzici. Organizovanje koncerata u Starčevu u to vreme bila je dosta retka pojava. U diskoteci je dolazilo do čestih smena vlasnika koji su je zakupljivali na godinu, a na drugim mestima nije bilo nastupa. Kod spomenika, pred “Pečurkom“, bilo je pokušaja da se organizuju koncerti, čak je nastupala i grupa “Slomljena stakla“, ali ta organizacija nije bila dugog veka. U to vreme, grupi se, kao vokal priključio Dušan Arsić Grinja. Na jednom nastupu u tadašnjem “Taku“ (danas “Diavolo“), grupa je izvela svojevrsni performans tako da je u sred nastupa, u NjC otišao Dušan Arsic, pa za njim Restak, a onda i Kilki i odatle su svirali, dok je u prostoriji lokala za bubnjevima ostao samo Maki, što je publiku prilično iznenadilo i oduševilo.Tada je Tak postajao vrlo interesantno i privlačno mesto za rok nastupe. Međutim, tada i vlasnik kafane “Bolji život“, pokušao je da napravi diskoteku u svom lokalu, gde je ova grupa aktivno nastupala, (doduše, za najamninu izraženu u piću), a pored njih i “Bluz deliversi“ u nekoliko navrata. U ovom lokalu Dušan Arsić je prvi put zapevao i od tada postao prvi vokal u bendu.  Međutim, posao nije dugo trajao jer je Tafa, vlasnik lokala, uvideo da mu je zarada u poslovanju sa omladinom i rokerima minimalana i odustao je od ideje da napravi diskoteku. U početku grupa “MLO“ nije imala dobru saradnju sa Domom kulture jer nisu dobijali prostoriju za vežbanje, pa su se članovi benda okupljali kod bubnjara Makija i tamo provodili najveći deo vremena. Ipak, kasnije je saradnja sa direktorom Doma kulture uspostavljena i oni dobijaju na korišćenje prostoriju gde je Gizela Restak držala frizersku radnju deleći je sa “Bluz deliversima“. Nedugo zatim prelaze u susednu prostoriju, gde je kratko postojala seoska “Radio bandera“, dok, na kraju nisu prešli u prostoriju koju danas koriste izviđači i potom, u susednu, koja je i danas u funkciji za muzičke probe. Učestvovali su u Pančevu na jednom rok maratonu sa, doduše polovičnim uspehom, ali su se kasnije ustalili u Ragbi klubu, gde su svirali nekoliko meseci, vikendom, do pojave novih, ozbiljnih muzičkih dešavanja u Starčevu, u vidu manifestacije pod nazivom “TRAS“ (Trenuci Roknerol Akcije u Starčevu) ...

ISPRAVKA:

U prošlom broju SN-a, nenamernom greškom novinara, rečeno je da je Zoran Arsić prvi bubnjar grupe “Bluz delivers“. Prvi bubnjar i član originalne postave ove grupe, koji i danas svira jeste Rade Stanković, kome se ovom prilikom izvinjavamo.

(nastaviće se)

D. Ješić

VUKOVAC – radovi učenika OŠ Vuk Stefanović Karadžić

Moja plava zvezda

            Svako ima svoju plavu zvezdu. Zvezdu o mašti, željama, veri u lepše snove, koja treba da bude prisutna u čoveku. Plava zvezda je idol kome čovek treba da teži sve dok ne stigne do cilja. Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi. Ona u čoveku razvija ono što je dobro i plemenito i pokreće ga na stvaralaštvo.

            Ja u sebi imam maštu koju bi volela da ostvarim. Zvezda plava je deo moje mašte. Ona živi u mojim snovima. Onih milion zvezda koje obasjavaju noćno nebo nisu kao zvezda plava. Zvezda plava je vrata moje mašte radosti, osećanja. Postoje mnoge zvezde koje nama ispunjavaju želje. Na primer zvezda padalica. Ali svako, pa i ja ima svoju zvezdu koja mu budi maštu i snove. Uveče kada legnem u krevet da spavam kroz prozor vidim milione zvezda koje obasjavaju noćno nebo, ali kada zaspim moram da potražim moju plavu zvezdu, zvezdu mašte, snova, radosti i osećanja. Ali ako se izgubim moja zvezda će biti uz mene dok ne nađem pravi put. Moja plava zvezda će uvek biti uz mene da bi maštala o planovima koje ću kasnije i ostvariti.

Milica Knežević 6/3

Doživeo sam na letnjem raspustu

            Ovog leta išao sam sa roditeljima na more. Posetili smo Grčku, ostrvo Tasos.

            Putovanje do Grčke je prilično dugo i naporno. Trajektom smo prešli na zeleno ostrvo Tasos prepuno maslina i borova. Na ostrvu postoji mnogo lepih plaža i uvala. Pre podne smo išli na jednu plažu, a po podne, obično, na neku drugu. Najviše mi se svidela plaža Makrijamos, koja je peščana, vrlo duga i sa velikim talasima. Tu mi se dogodila i mala nezgoda. Nagazio sam na morskog ježa. Na sreću, ubod nije bio dubok, pa su mi roditelji lako izvadili bodlje. Svake večeri smo šetali ulicama malog grada sa mnogo prodavnica, restorana i kafića.

            Ovo letovanje u Grčkoj mi je bilo najlepše do sada. Mnogo volim more, kupanje i talase. I sledeće godine voleo bih da posetim Grčku zbog predivne vode u Egejskom moru, zelenila na ostrvu i talasa na peščanim plažama.

Darko Veličković 5/1

Dragana Tasić 6/3

 Vrh strane