Komentari

Zanimljiva vremena

Građani Srbije će imati baš zanimljiv prolog dočeka Nove 2008. godine. Sve se skupilo; Kosovo, izbori, asocijacija i pridruživanje EU, Hag i Šešelj, Nova godina... Jedna istočnjačka kletva otprilike kaže - dabogda živeo u zanimljiva vremena. Ova naša vremnena ne samo da su zanimljiva, nego i više od toga.

A zanimljivo je kada mnogi opozicioni političari, mislim na pančevačku političku scenu, kao glavni argument protiv lokalne vlasti koriste sintagmu ništa se nije uradilo. Hm, ništa u Pančevu? U redu, ako se takvim izjavama posredno daje na značaju ideji da pančevačka sela postanu samostalni subjekti (čitaj - opštine). Ukoliko to nije tako, onda je u pitanju problematika izražena u nepoznavanju geografije, kao domicilne nauke o tome gde-se-šta-nalazi ili je u pitanju zla namera i negiranje. U oppštini Pančevo se mnogo uradilo. E sad, to što se više uradilo u selima, nego u samom Pančevu, drugi je problem.

Problematika nove zakonske regulative koja se odnosi na biranje najpovoljnijih izvođača radova pri investicijama zaista je, što negde reče ministar Ilić, neka vrsta kočnice koja usporava investiciju. Poznato je da je naša zemlja bila u vrhu liste evropskih zemalja gde se korupcija lepo primila, ali mora da je postojao i neki drugi način da se taj problem reši. Ovako dugim i često zaista bespotrebnim rokovima i odugovlačenjem, a naročito ako u postupku izbora dođe do žalbe nezadovoljnog aplikanta, nešto što ste planirali da uradite, na primer, ove kalendarske godine, vrlo lako može da se odgodi za, recimo, sledeću! Sa potencijalnom mogućnošću da se situacija ponovi, i tako u krug...

Krug starčevačkih investicija za ovu godinu polako se zatvara. Ili, otvara? Sudeći po činjenici da je u ovom momentu aktivno tri gradilišta, sa velikom verovatnošću da će uskoro proraditi i četvrto, pitanje je na mestu. Neko će reći da se malo zakasnilo, ali upravo zbog rokova koje su pomenuti u prethodnom segmentu, neki poslovi nisu stigli da se započnu ranije. Opština se godinu ipo dana kanila da odvoji sredstva za “Rupe“, opštinski urbanisti isto toliko da daju saglasnosti za promenu Generalnog urbanističkog plana kako bi mogle da se grade tribine, a kasni i Fond za kapitalna ulaganja sa izborom najpovoljnijeg ponuđača za radove na putu kroz selo... Svejedno, sve što se počne - to će se završiti. Starčevci treba da budu zadovoljni, jer se u istoriji sela nije dogodilo da se ovoliko novca uloži u njegov razvoj. Samo ove godine, u pitanju je više od 5 miliona evra, i to je podatak od kojeg treba da strepe svi oni koji misle da mogu da proguraju tezu o neradu.

A ima i takvih. Guraju se svuda, misleći da će ih prosto lobiranje ili uticaj na određeni kružook dovesti u situaciju da upravljaju javnim resursima. Pogrešno.

Petar Andrejić

Učestvuju: Šeširdžija (lokalni), Grmalj (uvozni), Tračoslava (sveobuhvatna), Sponzorojka (belosvetska), Student (urbani), Kombijanac (prevozni)

u epizodi:

ZDRAVA HRANA

Radnja se odigrava u kombiju koji prevozi starčevce u grad. Kombi staje na jednom od stajališta. Ulazi zajapureni gospodin u poodmaklim godinama sa prepoznatljivim banatskim šeširom, pretovaren raznovrsnim bagažem...

Kombijanac: - 'Ajde, bre, čiča! Pet dana ulaziš za pet banki, nemam vremena za z..., vreme je novac!

Tračoslava: - Pa, da, požur'te! I ja imam obaveza, treba da pazarim za slavu, imaću toliko gostiju, majko mila...

Šeširdžija: - Izvin'te, ta ne mogu brže! I men' se žuri na pijac... (Seda pored mlade, naparfemisane i oskudno odevene devojke).

Sponzorojka: - Mis'im, je..., znači, šta ovo di-smr?! (prim.aut: smrdi, neprijatno miriše...).

Grmalj: - A da, stvarno bre, matori, što ti to kandi iz torbekanja (reče ogroman čovek rumenog lica iz poslednjeg reda).

Tračoslava (koja sedi do njega): - Bog'me, ni ti od jutros nisi štedio na belom luku!

Grmalj: - Ako ti smeta, a ti nastavi peške! Ionako, samo mi tu  nešto čangrljaš...

Tračoslava: - Ijuuu, sram te bilo!

Sponzorojka: - Mis'im, šokovi... Znači, sad sam se vozila ovim kršem... Znači, samo da moj dečko dotera kola iz Švabije...

Kombijanac: - Bez nervoze u kombiju! A i ti si mogao (obrati se Grmalju) da smanjiš “dozu“, čak, i ovde se “čuje“...

Student: - Šta će čovek, navikao da se “zdravo“ hrani po makrobitičičkim standardima. Beli luk je odličan katalizalizator! Evropski, nema šta...

Grmalj: - Mmgr, kakva Evropa! More, nemo' ti mene kata-lata... Nismo mi ovce čuvali... Ču, li?

Student: - Pa, da znate i da nismo! Nego čiča, stvarno šta to imate po tim torbama, zaista “neobično“ miriše?!

Šeširdžija: - Ta, ima svega tu, dete! Paprike, praziluka, jaja, sira...

Tračoslava: - Ček, ček, reče sir! Pa, da, na sir zaudara! O'ma' sam znala, bilo mi vr' jezika!

Grmalj: - E, kad ti ne bi sve živo znala... A ti čiča, bacaj to trulo đubre, nećeš valjda da truješ i nas i mušterije na pijaci!

Šeširdžija: - Ma, man'te se neslanih šala! Sir je prva klasa... (otvara torbu da proveri) - Auu, ta stvarno je ubuđ'o! Mora da je moja sosa zamenila kese...

Grmalj: - Ma, bacaj kroz prozor kad ti reknem!

Student: - Samo da znate da je u Švajcarskoj najviše na ceni baš takav buđavi sir, prepun zdravih gljiva.

Šeširdžija (samo što nije bacio sir kroz prozor, usudi se da proba komadić): - Pa, ovo i nije tako loše!

Grmalj: - Čiča, daj der 'vamo jedno parče!

Šeširdžija: - Zar ti ne beše protiv evropske hrane?!

Grmalj: - Mljac, njam... Kol'ko, ja znam.. žvak.. Švajcarska i nije u Evropu, bre!!!

Svi zajedno: - Ha-ha...

Sponzorojka: Znači, bljak!

I, svi su oni tako u (zamišljenom) kombiju, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno nastavili putuju u pravcu svetle budućnosti...

* * *

Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je počelo jesenje (ne)vreme, kukuruzi su gotovo obrani, započeti su radovi na velepnim tribinama na “Borcu“, počeli su radovi u “Rupama“, na putu L1 još nisu, a uveliko se sprema “Starčevačka tamburica 07“, a zgranuti Starčevci su neko jutro bili šokirani zgarištem, gde se dugi niz godina nalazila poznata Samostalna trgovinska radnja “Ceca“!

Jordan Filipović

Jesenji radovi

Nakon berbe kukuruza za poljoprivrednike i dalje nema odmora. Treba se pripremiti za sejanje žita kako bi se ulovili najpovoljniji uslovi pre obilnih kasno jesenjih kiša.

Njive na kojima se planira sejanje žita moraju da se očiste od kukuruzovine, a kako se nekada kukuruzovina koristila za prehranu stoke u zimskom periodi, a ogrizine za loženje u furunama, to je prvo sva kukuruzovina morala odmah nakon berbe da se poseče, veže u snopove i dovede u dvorište ge se složi u plast, kako bi se zaštitila od kiše i ostalih vremenskih uticaja.

Sad je na red došlo oranje. Oralo se konjskim jednobraznim plugom, a da bude bolje izorano raonik je morao da bude dobro iskovan kod kovača. Da bi oranje bilo pravo jesenje, to jest duboko, koji put bi se se koristila i dva para konja.

Kako bi sve bilo ravno i zemlja dobro pripremljena moralo se nakon oranja i podrljati. Najbolje su bile  gvozdene drljače sa više krila, jer su bile teže i dublje su išle u zemlju i na taj način bolje usitnile zemlju.

Kad su njive bile pripremljene za sejanje trebalo je pripremiti i samo seme a i osigurati sejačicu jer mašinu za sejanje nije imalo baš svako domaćinstvo.

Kako je smenska roba bila relativno skupa za tadašnje prilike, ljudi su najčešće sejali od vlastitog uroda ili su međusobno u selu menjali seme kako bi se na godinu poboljšao prinos.

Kad se odabralo seme i njega je trebalo na neki način pripremiti.

Da se seme zaštiti od raznih štetočina, a i od raznih bolesti, seme se zaprašivalo nekakvim hemikalijama. Koliko se sećam, bio je to nekakav crveni prašak, pa kad se mešao sa semenom sve uokolo je bilo crveno, a kako nije bilo maski za zaštitu, ljudi su preko usta i nosa  vezivali marame ili nekakvo platno, kako bi se malo zaštitili od te prašine.

E kad je sve bilo tako dobro pripremljeno, jedan par konja upregnuo se u mašinu, a drugi u kola, pa upolje.

Iako se mašina već kod kuće u dvorištu naštelovala da ne baca ni previše ni premalo semena, to se na samoj njivi još jednom sve proveravalo. Seme iz džakova se nasulo u bunkere od mašine, upregli se konji i krenulo sa sejanjem. I tako, okolo naokolo, a pazilo se da se redovi dobro sastavljaju, dok se svaka odabrana i pripremljena njiva nije zasejala.

Već za nekoliko dana, ako je zemlja bila dovolno vlažna, mogao se videti rezultat. žito je isklijalo i niknulo

a zasejane njive dobile su izgled zelenog tepiha.

Kad je godina bila sušna, a jesen vetrovita, nakon sejanja moralo se posejane njive povaljati valjkom kao košava ne bi odnela zemlju i ogolila seme, što bi na godinu značilo i manji urod.

Ako je pak jesen bila vlažna, a zemlja jaka, žito bi dosta brzo raslo, pa ga je opet trebalo povaljati kako bi se bolje počelo da bokori.

Dok je u selu bilo ovaca, a kad je žito bilo tako veliko, neki domaćini su davali da ga ovce popasu, što je bila dvostruka korist kako za gazdu tako i za ovčara.

Nadam se da je i ove jeseni zasejano dosta polja žitom, na moderan i lakši način, kako bi na godinu imali dosta hleba i finih kolača.

Vinko Rukavina

Pružite nam priliku

Dok drugi, da kažem, napredni narodi, raspravljaju o tehničkim stvarima i sitnicama, mi još stojimo i premišljamo se. Kod nas treba da dođe do suštinskih promena, a ovi naši maltene, skrstili ruke i čekaju da nam padne s neba.

            Bavimo se sa glupostima, neonacisti nam špartaju sokacima, Mladić je i dalje u nekoj jazbini, a standard ja na istim talasnim dužinama kao i pre par godina, možda i manji. Omladina tu može da se zapita šta ovde traži. Sa diplomom u ruci, pa put pod noge. Al, opet, ne lezi vraže. Dok se iskamči viza, pa dok se povade sve administartivne “sitničarije“... Na kraju krajeva, nikom se ne mili da odlazi, kad na svakoj carini treba da ga pretresa i zagleda carinik i ispituje koješta. I ako uspeš da odeš preko grane, blam te je da kažeš odakle si. Svi Srbiju smatraju nekom zemljom na kraju sveta, gde ulicama šetaju naoružani banditi. Šta sada? Ostati ovde, trpeti svakodnevne šokove, nesposobne i slabo informisane političare, pardon, politikante i izgubiti svaku volju za život. 5. oktobra je postojala nada, svi smo očekivali ubrzane integracije i korenitu promenu sistema. Ali nama nikako da svane taj 6. oktobar. Nikako da presečemo. Tu je bio i 12. mart i ubistvo jedinog čoveka sa dovoljno harizme da nas povede pravim putem. To ubistvo trebalo je da nam da još veći podstrek da nastavimo njegovim stopama, a mi smo podlegli i naglo zakočili. Došli smo do toga da su ponovo počele da rade veze i vezice, mito, lopovluci svake vrste. Otvorili su nam se stari problemi, a nezadovoljstvo je opravdano sve veće. Uvek ću podržati tezu da mladima treba pružiti priliku da nešto promene. Kod nas je vidno došlo do napretka, ali evidentno i dalje ima onih koji misle da su nezamenljivi. Na državnim funkcijama su pretežno, da kažem, ljudi u godinama. Živi primer je naš premijer, koji je pokazao nezajažljivu potrebu da ponovo sedne u fotelju predsednika vlade, a ni na kraj pameti mu nije bilo da u ovoj zemlji postoji neko mlađi i energičniji, a možda i uspešniji u tom poslu. Elem, valjda će i nekom sinuti da spreči enormni odliv mozgova iz ove zemlje i uključi mlade u političke tokove.

            Savetujem vlasti da se mane mlaćenja prazne slame i da počne da razmišlja o tome kako da vrati mladima osmeh na lice i da nam pruži šansu da nešto suštinski promenimo u ovoj zemlji.

Dalibor Mergel

Reality show - fenomen Br. 4

            I tako, čitajući novine pre neki dan videh listu najgledanijih emisija na našoj televiziji i verovali ili ne, to su sve pretežno reality show emisije! Rekoh, hajde da se pozabavimo i ovim fenomenom... Pravo da vam kažem,  ne znam ni kada tačno su ove emisije počele da se emituju kod nas, ali sasvim je jasno da su one počele prvo s emitovanjem u svetu, a zatim kako mi volimo da pratimo taj svet i kod nas... I sve to pomalo već liči na onu priču o žabi i volu, ali ajde. :) Bilo kao bilo, teško da ćete danas moći da uključite TV, a da pritom ne naletite na neki Reality show. A 'fala Bogu izbor je poprilično velik.

            Za početak, možete “PROMENITI ŽENU“... Pretpostavljam da ljudi ponekad žele da menjaju ne samo ženu, već i decu i kućnog ljubimca, no dok ne smisle neki takav show, moramo se zadovoljiti ovim. Iako bi većina mladih više volela da postoji reality show “menjam zemlju“, pa makar i na pet dana koliko i ovaj shonj traje.

            Zatim, tu je “48 SATI SVADBA“... Iako kod nekih nakon te svadbe usledi odmah i razvod, koji doduše traje ipak nešto duže :) Najgore što može da vam se desi ako se ovde prijavite jeste, da vam ekipa bane u tri ujutru, a onda traži od vas da prvo pozovete goste, koji će vas najverovatnije onako sanjivi opsovati i tako će cela zemlja čuti kako imate nekulturnu rodbinu :) A najbolje što može da vam se desi vezano za ovaj show, je da oni uopste ne dođu kod vas, pa onda svoju svadbu planirate na miru i lagano, onako kao ste je vi zamislili.

            E, a ako ste gadno zabrljali ili tek planirate ili samo želite nekoga da obradujete, onda se obavezno prijavite na “SVE ZA LjUBAV“ :) Iako je ovo jedini showj koji podržavam, ne mogu da se otrgnem utisku da glume ipak ima u većem procentu nego što bi trebalo. A da ne pričam o neumesnim pitanjima koje voditelji ponekad postaljaju, a sve u cilju veće gledanosti i šokantnosti... :)

            Na samom vrhu se nalazi, pogađajte tri puta - “VELIKI BRAT“! Ljudi pod lupom, bolje rečeno. Da ste kojim slučajem tamo, verovatno bi vas gledali svi - od mame, tate, babe, dede, pa preko svih komšija koji ponekad ne umeju ni da vam se pošteno jave, do rodbine, kako uže, tako i one šire, jedno desetak kolena unazad :) Neminovna je popularnost, pojavljivaćete se u svim reklamama, emisijama na TV-u, svi će želeti da čuju vaše mišljenje kako god ono bilo :) Najbolje što može ovde da vam se desi jeste da osvojite te silne novce, i onda ih negde daleko od medija u potpunoj anonimnosti troškarite...

            I tako, može se o ovim emisijama do sutra... Čak je i javni nam servis uveo “IZBOR ZA EVROPSKO LICE“ i novi show “VREME JE ZA BEBE“, koji treba navodno da nam pomogne da pobedimo belu kugu... Kojoj bi trebalo posvetiti poseban odeljak. Tu su i emisije “ĆAO DARVINE“, koja je doduše tek počela sa emitovanjem, ali kad se setim da su je Italijani emitovali još pre par godina, jasno vam je koliko kasnimo.

            Naravno, ukoliko vam ovakav sadržaj ne odgovara, uvek možete da gledate neku političku emisiju :) One naravno sve više liče na gladijatorske arene, gde se jedno dva tri političara onako sa distance pljuju, psuju i ostalo... A onda, nakon emisije lepo se obrišu nekom maramicom i onda svi zajedno odu na kafu, kako bi raspravili neke važne teme, a koje se kao po pravilu nikad ne tiču naše već njihove dobrobiti... :)

Miroslava Kovačević

 Vrh strane