|
Komentari
Partizanština
Iluzionistički pristup
rešavanju pitanja statusa Kosova dovodi nas u čitav spektar spekulacija
mogućeg razvoja događaja: hoće li Kosovo “osloboditi“ Amerikanci, ili će
ga osloboditi “garda Cara Lazara“, ili će, pak, dodatni kontigent
pregovora biti model koji će, u stvari, odložiti čitav proces do
iznemoglosti, a zbog nemoći međunarodne zajednice da razreši ovaj
poslednji balkanski čvor, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: čekanje
nikome ne ide u prilog.
Jedan novinarski
prilog u “Politici“, pokrenuo je čitavu lavinu interesovanja za naše
selo. U pitanju je tekst koji je obradio rezultate referenduma o promeni
naziva ulica u Starčevu. Iako je tekst, generalno, bio afirmativnog
karaktera jer je oslikao pun demokratski kapacitet našeg sela (ko još,
osim starčevačke mesne vlasti, pita građane za bilo šta!?), on je
“isprovocirao“ i neka druga novinarska viđenja.Tako smo doživeli da, u
udarnom terminu RTS-ovog drugog Dnevnika, Starčevo bude predstavljeno
kao poslednje uporište partizana koji u “trojkama“, pod okriljem mraka,
vrše partizansku agitaciju pod parolom “Ne damo ulice - živeo drug
Tito!“. U nedeljniku “NIN“, predsednik Krunskog saveta prof. dr.
Dragoslav Acović nas je okarakterisao kao čist primer srpskog inaćenja
sa zdravom pameću, a na različitim internet forumima (i dotle smo došli!)
mnogi su se čudili nonsensu da je na proleće 2007. godine, u Starčevu
Tito pobedio kralja Petra. Najblaže rečeno, svima smo bili vrlo čudni.
Čudno i jeste,
i pomalo mami sociologe da analiziraju naš problem. Dakle, “partizani“
su pobedili na referendumu za promenu naziva ulica u selu u kome su
radikalni nacionalisti i protivnici Srbije u EU (dakle, Srpska radikalna
stranka) na poslednjim izborima osvojili 40% glasova! Još ako se tome
doda da u tom istom selu u mesnoj vlasti (mesna zajednica) već 11 godina
vlada Demokratska stranka, prokazana kao ona politička opcija koja “ne
brine“ dovoljno ni o “partizanštini“ ni o
“unazadnekolikogodinaopšteprihvaćenoj nacionalnoj komponenti“, tek onda
čitava stvar postaje još neverovatnija.
Neverovatno
je to što se događa u FK-u “Partizan“. Pošto u Starčevu postoji fan-klub
ovog popularnog sportskog kolektiva, ova tema zaslužuje nekoliko reči i
u SN. Utisak je da je pored Starčeva :) FK “Partizan“ poslednje uporište
realnog socijalizma. I posle Žarka - Zečević, može se reći za ishod
nedavne vanredne sednice uprave “Partizana“. Članovi Uprave Partizana,
neki vremešni DB-ovci, radnici KOS-a i svakojaki agenti, svrstani unutar
ili u okruženje uprave omiljenog nam kluba, nisu hteli ni da čuju za
ostavku Žarka Zečevića, gen-seka koji već 30 godina vodi klub, ili na
neki način utiče na rad “Partizana“! Salve otužnih emocija i hvalospevi
ovih karikaturalnih ličnosti prema odlazećem (?) Zečeviću doveli su
“Partizan“ u situaciju da još jednom izgubi. Bude li tako, to će biti
krah “Partizana“. Zato, Zeko odlazi, krajnje je vreme, a vi ga, brate,
pustite da ode!
Petar Andrejić
“Petre, šaranče!“
Stravičan prizor
uginulih riba u Belom Timoku podsetio me je da se isti belaj svakodnevno
dešava i u našem najbližem okruženju. Nemar korisnika, javašluk
zaduženih i nezainteresovanost svih ostalih dovodi nas postepeno u
stanje potpune katastrofe kada su, inače izdašni prirodni resursi u
pitanju.
Kako nam je već uveliko jasno da su sve ostale vrednosti
poodavno upropašćene (ekonomija, standard, moral, kultura...) pokazuje
se da ni ono što nam je od boga dato više ne umemo da čuvamo. Ne samo da
ne umemo, još gore - nećemo! Jedan od glavnih razloga je i što ogroman
broj naših sugrađana razmiššlja i radi isključivo usko i sebično.
Navešću i nekolike
primere. Česta je pojava da na ulicama vidimo kako nam “drage“ komšije
spaljuju lišće ili neko drugo smeće. Sa jednog aspekta oni čine dobro
delo, jer to što spaljuju uglavnom je ono što su očistili da bi uredili
površinu ispred svoje kuće. To je lepo od njih, ali ono posle je
prekršaj i po zakonu i po zdravom razumu. Za to su predviđene i kazne, a
i što bi neko nekoga gušio i trovao. Rešenje je jednostavno - imamo
komunalno preduzeće koje se bavi delatnošću prihvata smeća za prilično
bagatelnu cenu. Drygi slučaj je isto tako čest. Poznato je da nas
godinama tišti problem septičkih jama (ne još zadugo!). Neki “pametni“,
ali vrlo sebični i bezobzirni sugrađani, daju sebi za pravo da (krišom!)
putem neke skrivene cevi crpe fekalije iz svojih jama u najbliže kišne
kanale! Neviđeni bezobrazluk! Rešenje je, opet, cisterna JKP-a
“Starčevac“ koji za podnošljivih 800 dinara vrši istakanje, što je, na
žalost, samo privremeno rešenje ali mnogo je bolje nego bezočno
zagađivati i sebe i druge. Treća pojava su divlje deponije! Neki
sugrađani jednostavno ne mogu (ili neće) da plaćaju ni taj simboličan
iznos za iznošenje smeća, već im je lakše da se snalaze na
“alternativne“ načine. Još jedan nesvakidašnji bezobrazluk! Tejno,
verovatno u toku noći (neki bahati to rade u i usred bela dana, sa
osmehom na licu!), smeće se jednostavno “fljusne“ na prvo zgodno mesto!
Kakva tragično-ironična obrada čika Jovinog stiha, koja bi u našoj
“interpretaciji“ zvučala otprilike - “Gde god nađeš zgodno mesto, ti
đubre razbacaj“. Baca se svuda - pokraj puta, po njivama, kanalima i
rekama (jadne ribice!), čak i pod prozore “omiljenog“ komšije. Rešenje
je i tu prosto: - Ako već nećete da plaćate i tu predviđenu siću, glavna
deponija je na izlasku iz Starčeva, ka Omoljici, pa, bar, nosite to
đubre tamo!
Da i ne pominjemo one
velike trovače što nas dave iz večeri u veče, što su nam ubili Nadelu i
ostale vode, što nam zatrovaše duše...
A sećam se, beše nekad
- siđeš niz selo kroz Lenjinovu, frkneš udicu, a ono - “Petre, šaranče!“.
A, kada dosadi, skokneš levo ka Levku i bućneš se direktno naglavačke!
A, sada...
Umalo da zaboravim, u
Republici ništa novo, osim što je zavladala pustinjska klima, što je
prevaljen prvi kilometar glavnog voda fekalne kanalizacije, što je
fudbalskom “Borcu“ učinjena bezočna nepravda u Opovu, što smo imali
“Peperse“ u Inđiji, ali i u školskom dvorištu, otvoren je peintbol klub
pa sad možete da “pucate“ do mile volje, a Mikica Jočić, proslavljeni
džudista, okitio se svetskim zlatnim odličjem u “master“ kategoriji i
to, ni manje, ni više, u dalekoj nam postojbini sambe, karnevala, kafe i
fudbala! Svaka čast!
Jordan Filipović
Poseta
i osećaji
Nakon punih sedamnaest
godina polovinom meseca posetio sam Starčevo. Kao da nikad nisam niti
otišao.
Želja za posetom
tinjala je dosta dugo, a proslava tridesetpetogodišnjice velike mature
samo je ubrzala tu moju odluku.
Do Starčeva me je
dovezao moj mladi rođak u rano subotnje jutro dok je Starčevo još pomalo
spavalo.
Očekivao sam ipak neku
užurbanost baš iz razloga što je subota, a subota je pijačni dan u
Pančevu pa je strarčevački put i ulice Pančevački put i Ive Lole Ribara
na te dane bile pune onih koji su odlazili na pančevačku pijacu.
Prvi utisak o kome sam odmah i progovorio je da su mi se kuće
u Starčevu na neki način smanjile. Pa nisam valjda toliko narastao da
sam postao Golijat a kuće da su se smanjile!? Pitam se šta se tu
dogodilo? Efekat trenutnog drvoreda u svakoj ulici. Nekada su to bili
dudovi koji su bili velikih krošnji, ali su bili nekako providni i nisu
toliko zasenjivali kuće pa su one dolazile bolje do izražaja.
Trenutno drvored čini neko drugo drveće, a primetio sam da su
to najčešće orasi koji daju prekrasnu hladovinu, a na kraju daju i
korisne plodove, ali su im krošnje na nekim mestima skoro do zemlje pa
se koji put moraš provlaciti kako bi prošao, a iza toga svega sakrivaju
se kuće i fasade tih kuća, pa iako su obnovljene, ne dolaze do izražaja,
kao da se stide samih sebe.
Šetajući Starčevom
naišao sam i na svetle primere obnove starih kuća, a što je najvažnije
da je poštovana kako arhitektura, tako i nekadašnji izgled, pa čak i po
boji. Tako se na mestima još mogu videti i kibic-fensteri,
karakteristični za banatska sela i varoši. Zahvalna je ova plastična i
aluminijska stolarija, jer se od nje može rekonstruirati sve kako je
nekad izgledalo i na taj način sačuvati duh.
Eto i sama katolička
crkva zasala je u punom sjaju.
Ova moja poseta me je
podsetila na slične situacije u kojoj su se svojevremeno našli
starčevački Nemci, kad su nakon dugo godina ponovno zatekli u Starčevu,
ali oni su morali da odu bez ikakve naknade i kad su hteli da pogledaju
svoje stare kuće bojali su se reakcije novih korisnika.
Posetio sam Brajčevu
staru kuću tj. kuću mog detinjstva.Ostao sam iznenaden.
Gospođa koja me je
primila, izuzetno ljubazna, iako sam kako bi se reklo banuo s neba pa u
rebra, provela me je kroz kuću doslovce od tavana do podruma, a novi
vlasnik sa svojim idejama o revitalizaciji me je oduševio.
Niti iznutra kuća nije
izgubila, osim što su štukature morale biti prebojane još davno pre.
Ostalo je još dosta detalja koji su me podsetili na dane provedene u toj
kući.
Na kraju, vidljivo je da Starčevo ide napred. Vidljivo je da
je sve manje blata i prašine, a izgradnjom kanalizacije i gasne mreže,
biće manje vode, a po zimi toplije, što će, siguran sam, činiti i život
u selu ugodnijim.
Radite, gradite,
obnavljajte i sačuvajte duh Starčeva.
Vinko Rukavina
Novine -
fenomen
Br. 2
Sumnjam da su ljudi koji su izdali prve novine
tamo negde pre trista godina i sanjanli da će jednog dana postojati
ovoliko različitih novina, dnevnih, nedeljnih, mesečnih, sa ovakvim i
onakvim sadržajem. I sada ako se ikada budete našli pred kioskom i
dbudete razmišljali koje novine da kupite, onda slobodno pročitajte sve
do kraja...
“ELLE“ - sad muškarci verovatno misle na neki
ženski časopis, ali ko ga čita zna da je to jedan super modni magazin. U
njemu nikako ne možete naći tekst o tome kako ostrugati pete pred leto
ili kako osvoiti dečka koji vam se sviđa, a onda ga i zadržati i po
potrebi otarasiti ga se! Takođe nećete naći rubrike čiji je naslov MUST
HAVE, iliti: OVO MORATE IMATI. Mislim, kao da je smak sveta ako baš
ovog leta nemate papučice u dezenu tigra, zebre, krokodila ili neke
druge živuljke. Ali, videćete mnogo dobrih i kvalitetnih kombinacija, i
u suštini pustite mašti na volju i dozvolite sebi da kombinujete šta i
kako hoćete. Da, da, desiće vam se sigurno da izađete nekad totalno
katastrofalno obučeni, ali posle pete katastrofe, prićiće vam neka dobra
drugarica i diskretno vam reći: DAJ BRE URAZUMI SE MALO, MISLIM OBUCI
NEŠTO NORMALNO.
“NG“ - E ovo vam je nešto novo na našem trzištu,
mislim relativno novo, jer izlazi od novembra prošle godine. Tu stvarno
svašta možete da pročitate i retko da će se desiti da vam neki tekst
bude baš-baš smoran. Pogotovu kada pričaju o nekoj zemlji koja je mnogo
siromašna, jadna i bedna pa kada vidite kako ljudi u Africi bedno žive,
prosto vam lakne jer i mi u Evropi živimo slično kao i oni. Dobro, ajde,
baš da ne preterujem malko bolje, razlika je samo u tome što mi sebi
možemo da priuštimo kremu za sunčanje, a njima to ne treba. :) Mala šala,
ali časopis je stvarno super, osim što primećujem da iz broja u broj ima
sve više reklama, ali to valjda znači da je sve popularniji kod nas (jer
ko bi se reklamirao u nekom “šnj“ časopisu). U svakom slučaju za svaku
pohvalu.
“ALAN FORD“ - Zaista super strip (šta će strip
među novinama? Pa eto, grafika nikad nije na odmet) nekada je bio deblji
i jeftiniji, sada je tanji i skuplji, ali valjda to kod nas mora tako...
Ali da je strip dobar, dobar je, prvenstveno što razvija maštu i osmeh,
što retko koja stvar radi u današnje vreme. A i likovi iz stripa su
pravi genijalci, malo rade, ne primaju platu i uopšte se ne bune, čoveče
ko nas da opisuju. :)
“STARČEVAČKE NOVINE“ - e to su novine, što bi ono
rekli, koje dobijamo za džabe, naravno ukoliko ih nađete. A i logično je
da kad je nesto džabe, svi se grabe. Inače novine kao novine su okej,
saznate šta se dešava u vašem selu vidite neko poznato lice, nasmejete
se uz neki dobar vic. Pročitate koliko para imamo u našoj seoskoj kasi i
zašta ćemo ih koristiti. Doduše, moraću da popričam sa redakcijom da se
dogovorimo za ovo reklamiranje, naravno ako im se svidi, ako ne dodaću
ja još neki epitet, još koje slovo, zarez i tako. Za jedne novine od
'94. pohvale.... :)
Eto ukratno... Do sledećeg čitanja, ako ne ukinu
ovu rubliku :)
Miroslava Kovačević
Vrh
strane
|
