Društvo

SEOSKE SLIKE I (NE)PRILIKE

U susret lokalnim izborima (2)

Analiziramo ko je gde od političara, tri godine nakon poslednjih lokalnih izbora za lokalnu vlast. Šta rade pobednici, a šta oni koji su izbore 2004. godine izgubili?

            U prošlom broju “Starčevačkih novina“  započeli smo seriju tekstova koji građanima treba da olakšaju izbor na predstojećim lokalnim izborima. Do sada smo se bavili izbornim jedinicama Šumice i Radničko naselje, a u ovom broju ćemo obraditi Gornji i Donji kraj.

            U Gornjem kraju najviše glasova na poslednjim izborima osvojio je Jova Bajer, čiji je ovo drugi mandat u Savetu MZ Starčevo. Kao i u prošlom mandatu, Bajer je izabran za potpredsednika Saveta. Bajer je, nakon što je izabran na listi “Za naše Starčevo“ (DS i nestranački) kao nestranački kandidat, nedavno pristupio Demokratskoj stranci.  Aktivan je u radu saveta, a bio je delegiran i u Upraveni  odbor Odbojkaškog kluba “Borac“.             

            Drugoplasirani u ovoj izbornoj jedinici je Milan Antonijević, koji takođe beleži drugi mandat. Antonijević je na izborima nastupio na listi “Za naše Starčevo“ kao nestranački kandidat, a i u međuvremenu je ostao pri tom opredeljenju. Član je Izvršnog odbora Saveta, a aktivan je u oblasti kulture i u komunalnoj oblasti (u međuvremenu je postao šef inspekcijskih službi u SO Pančevo).

            Treća u ovoj izbornoj jedinici je Željka Nedić, birana sa liste “Za napredak Starčeva“ (SPS). Ona je uzela aktivno učešće u radu Saveta, pa je bila član mnogih komisija koje je Savet osnovao (Komisija za promenu naziva ulica, Organizacioni odbor “Dana druženja“ i druge).

            Na poslednjim izborima mesto u Savetu je pripalo i Aci Dimitriću, čiji je ovo treći uzastopni mandat (član je Saveta MZ Starčevo od 1996. godine, kao i Đoka Dimitrić, Petar Andrejić i Živa Đurišić). Aca Dimitrić je izabran na listi “Za naše Starčevo“ (DS i nestranački), a kao i u prethodnom sazivu predsednik je Izvršnog odbora, ali je ponovo i u Upravnom odboru Doma kulture, doduše sada samo kao član (u prethodnom sazivu bio je predsednik ovog tela). Dimitrić je, nakono stavke Daniele Birak, postao i odbornik u SO Pančevo, ispred Demokratske stranke.

Koalicija DSS-SPO-NS više ne postoji

            To je redosled onih koji su pobedili na mesnim izborima. Kao što se vidi, svi su veoma aktivni. U ovoj izbornoj jedinici za četiri mesta koja vode u Savet nadmetalo se 16 kandidata.

            A šta je sa ostalima? Petoplasirani Anton Deninger (Koalicija DSS-SPO-Nova Srbija), kome je nedostajalo svega 5 glasova da dobije madat, i dalje je politički aktivan. U međuvremenu je postao predsednik Mesnog odbora Nove Srbije, a nakon potpisivanja koalicionog sporazuma na seoskom nivou između NS i Demokratske stranke, Deninger je dobio mesto u Izvšnom odboru Saveta. Pored toga, predsednik je Upravnog odbora Doma kulture u Starčevu. Nakon ovog sporazuma između DS i NS, raspada mesnog SPO-a, prestala je da postoji koalicija DSS-SPO-NS.

            Sledeći na izbornoj listi je Nemanja Petrović (“Za naše Starčevo“), koji je nakon izbora pasivizirao svoje javne političke aktivnosti. Čedomir Jović (DSS-SPO-NS) je izbornu trku završio na sedmom mestu. U međuvremenu je napustio SPO čiji je bio dugogodišnji član i pristupio SDPO-u Veroljuba Stevanovića i Vojislava Voje Mihailovića. Goran Stanković (DSS-SPO-NS), Josif Restak (“Za napredak Starčeva“ - SPS) i Sava  Mirković (DSS-SPO-NS) više nisu politički aktivni, bar ne javno, dok je Darko Dogan (član DS) koji je na izbore izašao kao kandidat grupe građana, neaktivan u svojoj stranci.

            Dinamičnije političke aktivnosti nakon izbora nisu iskazivali ni Jovo Đokić i Zoran Marinković Francuz (G17 plus), kao ni Aleksandar Vlahović (Liberalna partija Srbije), Dalibor Ivankov (“Za napredak Starčeva“ - SPS) i poslednjeplasirani Živko Starčev koji se, pored Dogana, jedini nadmetao kao kandidat grupe građana.

Đoka Dimitrić ponovo u Savetu

            Svoj  mandat ponovo je overio Đoka Dimitrić (SPS) koji je osvojio najviše glasova u Donjem kraju. Dimitrić je na izbore izašao kao kandidat liste “Za napredak Starčeva“ (SPS). Učestvuje aktivno u radu Saveta i bio je član nekoliko komisija koje je osnovao Savet. Drugo mesto i drugi uzastopni mandat osvojio je Zoran Stojanov koje je kao nestranački kandidat (to je i ostao) na izbore izašao na listi “Za naše Starčevo“ (DS i nestranački). Stojanov je član Izvršnog odbora Saveta MZ Starčevo zadužen za sport a i predsednik je Uprave FK-a “Borac“. Do nedavno je bio i predsednik Upravnog odbora JKP-a “Starčevac“ gde ga je, nakon ostavke, zamenio Vlado Savić (DS).

            Treće mesto za treći uzastopni mandat pripalo je Živi Đurišiću (DS). On je izabran na listi “Za naše Starčevo“ i kao i u prethodnom sazivu, ponovo je predsednik Saveta MZ Starčevo. Đurišić je i predsednik Mesnog odbora Demokratske stranke. Poslednji od četvorice koji su dobili mandat je Goran Dramićanin (NS). On je izabran sa liste sada već nepostojeće koalicije DSS-SPO-NS. Aktivan je u mnogim komisijama koje je osnovao Savet. Iva Poljak (DS i nestranački) nije izabran, a njegove postizborne političke aktivnosti nisu primećene. Dušan Bijanac (DS) je kao i Poljak, bio na listi “Za naše Starčevo“, ali nije uspeo da osvoji mandat. I dalje je aktivan u svojoj stranci.

            Lazar Živković, predsednik Saveta u sazivu 1996.-2000. godine, nastupio je na listi Koalicija DSS-SPO-NS. U međuvremenu je napustio SPO i pristupio Srpskom demokratskom pokretu obnove.

            Svi ostali na izbornoj listi (vidi tabelu sa izbornim rezultatima), nisu politički aktivni, osim Miloša Simijonovića koji je i dalje veran svom Srpkom pokretu obnove.

Ima li novih?

            Kao što je bilo i do sada, političke aktivnosti naglo dobiju na dinamici kada se raspišu izbori. Tada sve partije kroje svoje liste za mesne izbore i trude se da osvoje što više mandata u Savetu Mesne zajednice. Pored onih koji su to više puta do sada pokušali, period između dva biranja iznedri neke nove kandidate. O tome više u narednom broju SN.

Vidoje Olić

 BIRAMO STARČEVAČKU NAJ-BEBU!

Starčevačke novine organizuju izbor za NAJFOTOGENIČNIJU starčevačku bebu (uzrasta do tri godine)! Od ovog broja, pa sve do novembarskog izdanja "Starčevačkih novina", objavljivaćemo fotografije beba koje nam vi pošaljete. U novogodišnjem broju naših i vaših novina proglasićemo pobednika, ili pobednicu i prvu i drugu bebu-pratilju. O pobednicima će odlučivati žiri sastavljen od članova redakcije SN i uglednih Starčevaca.

Dajana Vasić	Predrag Kacijan
Miljana Vasić	Aleksa Mirća

JEDNA PRIČA

Starčevački tamburaši

Braca Nikola

Kao što se moglo videti iz prošlog broja SN, Starčevo je još početkom prošlog veka bilo kulturno razvijeno područje. Mladi su tada glumili, svirali, pevali, igrali i u tim sferama bili vrlo uspešni. Danas se o tome malo zna. U ovom broju otkrivamo jedan veoma bogat deo starčevačke kulturne tradicije u liku i delu jednog čoveka i njegovih sledbenika u oblasti tamburaške muzike.

U prethodnom broju pominjali smo tamburaški orkestar iz Starčeva. Njegov osnivač bio je Nikola Pavlić, poznatiji kao Braca Nikola, rođen 1893. godine. On je počeo da uči da svira tamburu već sa 6 godina. Išao je na privatne časove u Omoljicu, gde je naučio da piše i čita note. Kasnije je okupio mladiće i jednu devojku, naučio ih da sviraju iz nota i 1911. godine oformio orkestar. Probe i okupljanja su se održavali kod Jože Čute i kod Jose Poljaka u kafani. U njoj su čak imali svoj separe, neku vrstu “počasnog“ mesta za tamburaše. Iako su bili jako mladi, članovi orkestra su se ponašali veoma profesionalno. Probe su bile ozbiljne i temeljne. Svirali u na igrankama u selu, u čuvenoj pančevačkoj kafani “Slavina“ (na mestu sadašnjeg  “C - marketa“), u “Pivari“, u kafani “Evropa“. Takođe su svirali na dosta svadbi, uglavnom preko Dunava u Grockoj i Vinči. Braca Nikola je svojim unucima prepričavao da su te svadbe trajale i po tri dana. U svojoj bogatoj karijeri svirali su od Sombora, preko Pančeva, Beograda, pa do Skoplja, gde su pod ugovorom svirali u jednom restoranu. Posle nekoliko godina uspešnog muziciranja nastupili su Balkanski ratovi i Prvi svetski rat, mladići su otišli u vojsku, a orkestar je na neko vreme prestao da postoji. Braca Nikola je proveo 6 godina, što u ratu, što u zarobljeništvu. Po njegovom povratku, tamburaški orkestar se ponovo okupio. Uporedo sa sviranjem tambure, Nikola Pavlić je kod učitelja Bihlera učio da svira orgulje, izuzetno zahtevan instrument koji i danas stoji u Katoličkoj crkvi. Pored sviranja učio je harmoniju i kontrapunkt, što mu je kasnije omogućilo da sam piše aranžmane za orkestar. Priča se da je u godinama posle Drugog svetskog rata, umeo je da spontano, svirajući tamburu, okupi komšiluk, koji je nalazio sopstvene, improvizovane instrumente (od kože napravljen bubanj, češalj, poklopce od šerpi itd..) i napravi igranku na otvorenom. Na te igranke su dolazili mladi iz celog sela, čak i stariji ljudi. Na kraju su ga pozvali iz Mesne zajednice i zabranili dalja okupljanja, jer to tada nije bilo dozvoljeno.

Starčevački tamburaši 1911. godine

Godine 1951. čika Nikola je bio pozvan od strane Paje Dragojerca, tadašnjeg direktora škole da pri školi oformi tamburašku sekciju. On je pristao i iz te saradnje izrodila se, možemo je slobodno nazvati, “zlatna generacija“ mladih tamburaša u Starčevu. Probe su se održavale dva puta nedeljno u kući na uglu ulice Maršala Tita, koja je sadržala jednu prostoriju sa klavirom, a i  dalje su bile vrlo ozbiljne. Po sećanju njegovog učenika Ive Leksovića, Braca Nikola je za njih predstavljao veliki autoritet i disciplina je bila vrlo stroga. Svako je imao svoj pult za note, jer se samo iz nota sviralo. Repertoar se uglavnom sastojao iz klasičnih kompozicija, veoma zahtevnih za sviranje. Svirali su “Marseljezu“, “Interncionalu“, “Milutin marš“, “Na lepom plavom Dunavu“... Međutim, umeo je Braca Nikola da napravi pauzu na probi i da zasvira  pravi “bećarac“, što je za školarce predstavljalo senzaciju. Pevao bi: “Jedno jutro, prije bela dana, kad je zora zarudila plava, ust'o deda iz ležaja svoga i za zdravlje zamolio Boga...“. Tekst se odavde nastavlja u sve šaljivijem tonu. Jednom se tu zatekao učitelj Paja, koji je iznenađen ovim “bećarskim“ predahom zapitao: “Braca Nikola, zar se i to uči?“, na šta je Braca odgovarao: “Pa od koga će da nauče, ako ne od mene“. Tada su se pojavile radio emisije u kojima se puštala narodna muzika. Braca Nikola je slušao radio i  notalno beležio pesme, kojima je kasnije pravio aranžmane i zadavao svojim učenicima da sviraju. Među njima su bile pesme: “Milkina kuća na kraju“, “Ja ljubim Milu, očiju plavih“... Orkestar je svirao na akademijama, koje su se održavale uoči nekog važnijeg datuma. Imali su i par nastupa u Štimčevoj kafani. Veliki uspeh dogodio im se na pokrajinskom takmičenju u Novom Sadu na kome je nastupao veliki broj orkestara. Strogi učitelj je, saslušavši sve orkestre, svojim đacima rekao: “Ovo su sve tepsijari. Samo me slušajte i pobedićemo“. Iva Leksović se još seća kakav je tajac nastao kada su počeli da sviraju. Posle gromoglasnog završetka, bilo je jasno da su osvojili prvo mesto. Čak se i Janika Balaš posle mnogo godina, pri jednom susretu sa mladim Starčevcima, setio “starijeg čoveka sa sjajnim tamburaškim orkestrom“. Ovaj orkestar je svirao 1951.-53. godine. Posle mature, svako je otišao na svoju stranu i niko od njih nije nastavio da se bavi muzikom. Potom su usledile još jedna ili dve generacije, čak je postojao i ženski tamburaški orkestar. Uporedo je Braca Nikola jedno vreme predavao i u Omoljici.

Nikola Pavlić je umro 1963. godine, u 70. godini. Svoj život posvetio je muziciranju, mada nije bio zadovoljan životom muzičara. Zbog toga je i odbio da svog unuka Zvonka Pavlića uči da svira, govorivši mu da “nema sluha“. Njegovim stopama nastavio je praunuk Dragan Dimirijević Gaša, koji na žalost, više nije među živima. Danas Starčevo ima Festival starčevačke tamburice, ali nema  tamburaški orkestar, niti nekoga ko bi mlade naučio muziciranju na ovom instrumentu. Nadamo se da će mlađe generacije uspeti da se angažuju i sačuvaju bar malo one muzičke tradicije koju su decenijama unazad gajili ljudi na ovom prostoru.

Zahvaljujemo se  Rozi Dimitrijević i Zvonku Pavliću, unucima Braca Nikole i Ivi Leksoviću, njegovom učeniku, na ovim informacijama i ustupljenim fotografijama.

Maja Vulović

ANKETA SN: Poštujete li Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima?

Srbija u raljama duvanskog dima!

Zakon se manje-više poštuje. Uglavnom manje. U zemlji u kojoj se mnogi zakoni zaobilaze, šta više i očekivati? Starčevci, čini se, ipak ostavljaju duvan, a okoreli pušači se baš i ne obaziru previše na nova pravila

Vesa Sredoje	Daniela Radisavljević	Jovan Vasović	Željko Radočaj
Borivoje Jerotić	Rade Sredojević	Zoran Vulović	Milenko Ćosić

Vesa Sredoje:

- Ne poštujem zakon o zabrani pušenja, jer pušim već  skoro 25 godina. Mislim da će se taj zakon poštovati kod nas, ali samo u početku.

Daniela Radisavljević:

- Nisam pušač, tako da taj zakon svakako poštujem. Mislim da je dobro što je uveden taj zakon i da ga svakako treba poštovati.

Jovan Vasović:

- Pušač sam ali se striktno  pridržavam tog zakona. Tamo gde je pušenje zabranjeno, ne pušim. Mislim da je dobro što je taj zakon uveden ali ne baš na svim mestima, na primer po lokalima, to mi baš ne odgovara. Međutim,  zabrana pušenja u kancelarijama je savim OK.

Željko Radočaj:

- Ne pušim već četiri godine, tako da poštujem taj zakon u potpunosti. Smatram da je veoma dobro što je taj zakon uveden.

Borivoje Jerotić:

- Poštujem taj zakon, jer sam nepušač. Dobro je što je uveden, međutim mislim da se kod nas on neće poštovati, jer je veliki broj pušača.

Rade Sredojević:

- Trenutno poštujem zakon o zabrani pušenja, jer ne pušim već, otprilike, tri nedelje. Inače, pre toga poštovao sam ga manje-više, jer ponekad zaboravim da taj zakon uopšte postoji. Mislim da je dobro uvođenje tog zakona, ali da ga ljudi baš i ne poštuju.

Zoran Vulović:

- Nisam pušač tako da poštujem zakon o zabrani pušenja na javnim mestima. Smatram da je dobro što se taj zakon uvodi, jer spašava mnoge ljude od štetnog uticaja duvanskog dima. Odlično je što se taj zakon uveo u firmama i mislim da ga ljudi u većini slučajeva poštuju, bar u mojoj okolini.

Milenko Ćosić:

- Nepušač sam i smatram da ovaj zakon treba da se poštuje. U firmi u kojoj radim, zakon o zabrani pušenja se poštuje odavno, tako da nema duvanskog dima u kancelarijama. Svakog ko krši ovaj zakon, treba novčano kazniti kako je i predviđeno, pa bi pušači imali više obzira...

Anketirali:

Maja Vulović

Goran Milošević

MALO SKITAM, MALO PIŠEM

Putnička groznica

            Opet je došlo vreme putovanja i godišnjih odmora, i kako vidim svi smo se nešto uzmuvali. Padaju planovi i pripreme za put. Divim se ljudima kojima neko drugi sredi sve potrebne papire, vize, rezerviše karte, pa i spakuje prtljag. Ako izuzmem to da mi draga koji put pomogne oko kofera, ja pripadam onoj drugoj grupi. Olovku u ruku i korak po korak. Ponekad se desi da zbog mojih obaveza ili nekih drugih razloga, planovi danima pripremani padnu u vodu. Opisaću vam kako je to kod mene izgledalo ove godine.              Naime, posle mnogih bezuspešnih pokušaja, konačno sam dosao do adrese drugara koji živi i radi u Moskvi. Momčilo i ja smo počeli češće da se čujemo i da razmenjujemo utiske iz različitih krajeva sveta. Pozvao sam ga da dođe u Bahrein, da desetak dana uživa u tropskoj klimi, malo nabaci boju i eventualno idemo zajedno na trke Formule 1. Kako zbog posla nije mogao da dođe, ja sam već nalazio osnove za odlazak njemu u posetu. Nije imao ništa protiv, a pošto je bio mart mesec, i poznata ruska zima, još uvek je bilo dosta vremena za razmišljanje. Uželeo sam se snega ali ne bih mogao da podnesem minus 20 C, a temperatura je tih dana upravo tako bila niska. Gledao sam da to putovanje bude negde na leto. Bacio sam se na posao i ubrzo pronašao jeftiniju varijantu sa “Aeroflotom“, ruskom avio- kompanijom, koja ima letove za Dubai. Pronašao sam i to da postoji mogućnost da skoknem i do Srbije jer je ista kompanija, iz Moskve letela i za našu zemlju. Znači, Bahrain - Dubai, Dubai - Moskva, (nedelju dana odmora), Moskva - Beograd, (dve nedelje odmora), nazad Beograd- Moskva, (par dana odmora), Moskva - Dubai, (Dubai na par dana), i na kraju Dubai - Bahrein. Dobre četiri nedelje!  Počeo sam polako da razrađujem plan.

            Jednom prilikom u razgovoru sa Majom, mojom sestričinom, sam to i pomenuo, i izrazila je želju da zajedno putujemo, samo sto ona ne bi mogla da ide za Srbiju. Odredili smo i termin, a to bi bilo početkom juna meseca. Super! Izvadio sam neki rečnik i u slobodno vreme počeo da vežbam ruski jezik ( Zdrastvujte, kak tvaja familija?; Izvinite pažaluista, gde nahoditsa Krasnaja Plosćad? i sl.) Međutim... Igrom slučaja, a na moju zlu sreću, Momčilo se sredinom aprila sa svojom firmom preselio u Kaljingrad, grad blizu poljske granice. Obilazak Moskve, sam ostavio za neku drugu priliku. Šteta.

            U međuvremenu se jedan od mojih klijenata vratio iz Nepala, i moram da priznam, dobro me zagrejao njegovim opisima i doživljajima. Tomas je bio na deset dana, i sve ukupno sa avionskom kartom i smeštajem ga je koštalo oko 800$. Katmandu je grad prepun budističkih hramova, i uvek posećen od strane turista. Odavde se može ići na planinarenje i obilazak nacionalnih parkova. Cene su povoljne. Priroda i čist vazduh. Ne bi bilo loše!

            U mislima sam pravio osnovu za to putovanje, kada sam dobio par poruka od nekih drugara iz Pančeva, koji su me malo zaintrigirali nekim informacijama. Tačnije, nekim koncertima koji se najavljuju za letnju sezonu. Pomislio sam da ću opet kao i prošle godine obradovati roditelje jednim malim putovanjem i nekako uskladiti moj godišnji odmor, da to bude u vreme pomenutih koncerata.

            Nepal i Katmandu sam već zaboravio i opet su počele pripreme i kupovina poklona za rodbinu kojima idemo u posetu. Svaki put kažem sebi da pribavim samo najosnovnije stvari, ali uvek se svede na isto. Prosto glavu izgubim kada me uhvati putnička groznica. Eh, nije lako!

            Sada već siguran da će Srbija biti moja destinacija, trebalo je malo detaljnije razraditi to putovanje. Kako sam već nakupovao većinu potrebnih stvari, stadoh da razvrstavam poklone po članovima porodica. Prošlogodišnji odmor mi je još uvek bio u svežem sećanju.

Iznenada, dobih vest da ću morati da idem na par dana u Dubai na neki kurs u vezi mog posla, koji sam duže vreme čekao i koji će biti o mom trošku. Pošto je kurs predviđen za početak juna, gledao sam da moj godišnji odmor bude kasnije tokom leta. U suštini, sa nekim malim izmenama, sve je još uvek bilo izvodljivo.

            Međutim, nije puno vremena prošlo, kada mi se sestričina javila sa vešću kako će 30. juna imati izložbu u Barseloni i kako bi joj bilo drago da i ja budem tamo sa njom. Ruku na srce, ja sam bio na to spreman i bez njenog insistiranja. Izložba! U ppaniji! Uvek mi je bila želja da idem u  Španiju, ali eto do dana današnjeg, to se nije obistinilo. Flamenko, kastanjete, korida, Pikaso... Radovao sam se Majinoj izložbi i tom putovanju.

            Pojavio se problem, jer nije bilo moguće sve to izvesti. Kao prvo finansijski a kao drugo, zbog mojih obaveza. Bio sam u dilemi i nešto je moralo da se žrtvuje. E sad, posle silnog tumbanja konačni plan ovako izgleda: dakle, Dubai je prvi na spisku, početkom juna, a Španija je krajem meseca i početkom jula. Sada još samo da rezervišem hotel u Barseloni, da izvadim povratne karte, sredim vizu za Španiju, da prelistam neku brošuru, da nabubam par španskih reci, a draga će mi,  nadam se, pomoći oko pakovanja prtljaga. Kupljeni pokloni će malo da sačekaju, jer će Moskva i Beograd, najverovatnije doći na red tamo negde na jesen.

            Tako će, otprilike, biti ovoga leta. Ako je u vašem slučaju sve to bilo mnogo lakše, srećan vam put i lepo se provedite.

            P.S. Javiću vam ako opet dođe do nekih izmena.

Ivica Fajht

Bahrein

IZVIĐAŠTVO

Noćni orijentiring

Na Vršačkim planinama 2. i 3. juna u organizaciji Planinarsko-orijentacionog kluba “Kompas“ iz Vršca organizovano je planinarsko-orijentaciono takmičenje. Nova planinarska disciplina, koja je sve popularnija kod nas i u svetu i koja spada u kategoriju ekstremnih sportova, razvila se iz potrebe bezbednog kretanja u planini. Planinarska orijentacija i ideja osposobljavanja kroz sport razvile su discipline i pravila orijentacije  koji podrazumevaju sprint na srednje i duge staze i u naseljenom mestu. Sadržaj koji je blizak izviđačima koji se takođe bave snalaženjem u prirodi i čitanju karte, s tim što je ovde bitna i fizička spremnost, jer za što kraće vreme treba preći kontrolne tačke na terenu. Zbog toga je potrebna visoka koncentracija, pa ovaj sport nazivaju “trčanjem dok se igra šah“.

Ekipa OI “Nadel“ u sastavu: Jovana, Marina i Milica, oprobala je sve svoje sposobnosti i to u noćnom takmičenju. Bio je to izazov koji je počeo u 22 sata. Iako im je mrak otežao kretanje po šumskom terenu, uz baterijsku lampu i kompas uspešno su odradile zadatak osvojivši 3. mesto u svim kategorijama. Inače, prva dva mesta osvojili su momci i devojke iz “Kompasa“. Predsednik Kluba Rade Radovanović je pripremio kartu za ovo takmičenje.

Odlična organizacija uz učešće 17 ekipa, na kojem su naše planinke osvojile pehar, medalje i novo iskustvo.

Daniela Jajić

Majski susreti u Šapcu

Od 25. do 27. maja u Šapcu, u organizaciji OI “Vera Blagojević“,  održani su “Majski susreti 2007.“. Starešina šabačkih skauta Pera, pobrinuo se za odličnu organizaciju. Kamp kraj Save prijao je u već vrelim majskim danima. Standardne izviđačke discipline, sa dodatkom poligona spretnosti i vodno-pešadijske prepreke, u kojima se najbolje pokazala ekipa “Vukovi“ Odreda izviđača “Nadel“ i koju je predvodio Marko Ristić.  Ekipa je osvojila peto mesto od 20 timova. Odlično druženje u prelepom gradu ostaće skautima u dugom sećanju. Mnogo novih poznanstava i lepe uspomene ostaju iza skauta koje je u Starčevo kombijem vratio prijatelj izviđača Dule Bijanac.

Ristić Marko Riga

Pokrajinsko takmičenje u Vršcu

Od 25.- 27. maja u Vršcu je održano pokrajinsko takmičenje izviđačkog višeboja. Izrada zadataka i priprema trase bila je u organizaciji Saveza izviđača Vojvodine a starešina akcije je bio Mile Lučić Koča, starešina Odreda iz Sremeske Mitrovice.

Za pokrajinsko takmičenje bil isu drugačiji uslovi za sastave ekipa: samo muške i samo ženske. Razlike su bile i u takmičarskim disciplinama. Pošto su bile velike vrućine, staza je organizovana samo po gradu i obroncima Vršačkog brega. Bile su dve trase, za starije i mlađe izviđače. Zastupljene su sve discipline a uveče je bio i noćni morze i test izviđaštva, pa logorska vatra. Pregled zadataka je trajao do sitnih sati a plasman je bio sledeći: u kategoriji mlađih izviđača prvo mesto - Vršac; mlađe planinke - Bela Crkva; stariji izviđači - Vršac, starije planinke Kanjiža. Ekipa OI “Nadel“ osvojila je 11. mesto u kategoriji mlađih izviđača, od 17 prijavljenih ekipa.

Organizacija takmičenja je bila odlična. Što se tiče disipline u logoru, bilo je zabranjeno pušenje i upotreba alkohola i vodio se pravi izviđački život.

D. Jajić

Izlet u šumu na kraju sela

Odredski izlet u šumicu na izlazu iz sela prema Omoljici organizovan je u subotu 9. juna i na njemu je učestvovalo tridesetak starčevačkih izviđača. Izlet je organizovan od strane novog rukovodstva Odreda koje je na ovaj način htelo da svojim članovima predstavi planove za naredni period.

Već tradicionalno mesto u pomenutoj šumi dan pre izleta uredno je pokošeno i uređeno, a postoje i ambiciozni planovi da se ovaj deo šume uredi kao izletničko mesto za neke naredne akcije. Možda se čak i neki naredni izviđački višeboj “Dani druženja“ baš tamo održi. Iako postoji bojazan da mesna deponija ugrozi ovo lepo mesto, šuma i izviđači to sigurno neće dozvoliti. Odziv izviđača je, na žalost, bio manji od predviđenog zbog školske ekskurzije koja je baš tog dana bila organizovana ali to nije umanjilo značaj i svrhu ovog celodnevnog bivka.                  

P. S.

SLOVO O VERI

Veronauka i stvaralaštvo

            Jedan od zadataka verske nastave u školama jeste da uz pomoć raznih nastavnih sredstava, kroz različite sfere interesovanja podstiče kreativnost i stvaralačke sposobnosti učenika. Savremeni psiholozi i psihoanalitičari navode da skoro svako dete donosi sa sobom na svet izvesne stvaralačke sposobnosti i potencijale i da od odnosa najpre porodice a zatim i škole zavisi da li će se ta sposobnost gušiti ili razvijati. Da bi objasnili da li religija podstiče ili ne kreativnost ljudi i dece treba najpre ukazati na osnovne hrišćanske dogme koje Crkva uči i propoveda a odnose se na stvaralaštvo.

            Po učenju hrišćanstva svet i čovek nisu nastali sami od sebe, niti su plod pukog slučaja ili greške prirode, već su nastali kao posledica Božije ljubavi i želje da postoji nešto što ranije nije postojalo ni u kakvom obliku.

Zato pravoslavna Crkva uči da je Bog apsolutni Tvorac svega, odnosno da je Bog stvorio svet i čoveka “ni iz čega“ (lat. edž nihilo - što označava apsolutno ništavilo, nepostojanje). Tako se u Starom zavetu Bog otkriva kao stvoritelj i kreator svega vidljivog i nevidljivog sveta. Kao nasavršenije stvorenje Božije, Biblija uzdiže čoveka iznad celokupne stvorene prirode i naglašava da Bog stvori čoveka po svom liku i podobiju (1. Moj. 1. 27) “Lik i obličje“ treba shvatiti u smislu da čovek iako je stvorenje jeste najsavršenije i da se zato što liči na Boga razlikuje od celokupne tvorevine Božije. To što čoveka izdvaja od ostalih stvorenja jeste čovekova sloboda, što znači da je čovek jedna konkretna ličnost koja slobodno može da kreira svoj život i da je upravo to ono što ga čini sličnim Bogu.

            Ta čovekova kreativnost, odnosno njegova sposobnost da stvara jeste Božiji dar koji čovek treba da upotrebi u stvaranju sebe kao ličnosti i  prirode oko sebe. Nažalost danas, čovek uveren da nikada u istoriji čovečanstva nije dostigao veći stepen stvaralaštva zloupotrebljava ovaj svoj dar i sve češće svoju kreativnost koristi u smislu razaranja i samouništenja.

            Mnogi filozofi i psihoanalitičari bave se pitanjem stvaralaštva kod čoveka i nesumnjivo zaključuju da je kreativnost  opšteljudski fenomen pa čak i onda kada nam se čini da nisu baš svi ljudi kreativni.

Za psihički i fizički razvoj ličnosti veoma je važno podsticati kreativne sposobnosti naročito u detinjstvu u porodici i u školi.

            Verska nastava kao predmet vaspitno obrazovnog karaktera ne samo da ne podstiče kreativnost učenika već mogućnošću da se prezentuje kroz različite naučne discipline (istoriju, filozofiju, umetnost) omogućuje učenicima da kroz školu steknu jedno sveopšte znanje i da svoju kreativnost usmere ka njima zanimljivim temama koje ponekad prevazilaze i okvire školskog programa.

            Zaključujemo da je stvaralaštvo Božiji dar čoveku i da tu svoju sposobnost ne sme gušiti, već prema  Božijem uzoru treba da stvara sebe i svoju istoriju. To najbolje pokazuju reči Nikolaja Berđajeva upućene ljudima: “Budi kreativan i podstiči kreativnost u drugima“!

Oliver Kalinović

veroučitelj i katiheta

ROĐENJE SVETOG JOVANA KRSTITELJA – IVANJDAN

            Sveti Jovan Krstitelj je rođen u jednom od naselja u blizini Hevrona, šest meseci pre rođenja Gospoda Isusa Hrista. Roditelji su mu sveti i pravedni ljudi - sveštenik i prorok Zaharije, i njegova žena Jelisaveta, rođaka presvete Bogorodice. Uskoro po porođaju, Jelisaveta je bila prinuđena da sklanja svoga sina od pomora Irodova. Jednom u pustinji, opazivši ubice koji ih gone, Jelisaveta je zavapila iz dna duše bregovima: “Goro Božija, sakrij nas!“ - i brdo se rastvorilo, i primilo ih u sebe. Na tom mestu, stvorila se zatim pećina, izbio izvor i izrasla palma. Četrdeset dana po ubistvu Zaharija, predstavi se i Jelisaveta, u spomenutoj pećini. Od tog vremena, sve do svoje tridesete godine, preteča je živeo u pustinji. U početku ga hranio anđeo, a kad je poodrastao sam je nalazio hranu. Jeo je akride (ovrške drveća) i divlji med. Tako je živeo sve do svoga javljanja Izrailju, kako ne bi-kao što kaže Jovan Zlatoust-gledao i slušao ljudska zla. Sveti Jovan je krstio Isusa Hrista na reci Jordan i tako najavio HRISTOV DOLAZAK I SPASENjE SVETA. Svoj ovozemaljski život je završio mučenički.

Protonamesnik

Zoran Maletić

Iz matičnih knjiga (maj/jun 2007.)

Rođeni:

Andrijana Dobrić; Marija Milakara; Strahinja Tanev; Teodora Trnjik; Dušan Vlahović; Klara Vanček; Bojan Dakić, Filip Šic.

Venčani:

Branka Lončar i Saša Gerdić; Lenka Bošnjaković i Aleksandar Bošnjaković; Dragana Stamenković i Vojislav Gargaunović; Ivana Milošević i Dragan Nedić; Zorica Horvat i Dalibor Tanev.

Umrli:

Nadežda Kostić 1931.; Grozda Pantić 1930.; Danica Ivković 1927.; Jelena Dimitrić 1922.

 Vrh strane