Sport

U prva dva kola nastavka sezone, fudbaleri Borca zabeležili su jedan poraz i jednu pobedu. Po prikazanoj igri, nagovestili su da će ostati u vrhu tabele.

U prvoj utakmici starčevački fudbaleri gostovali su ekipi Poleta u Izbištu. U beloj “uštirkanoj“ opremi, Starčevci su izgledali kao manekeni na blatnjavom i raskopanom terenu. Pazeći da se “ne isprljaju“, primili su gol već u tridesetoj sekundi meča, a da pri tom niko od “manekena“ nije ni dodirnuo loptu! Za 2:0 za domaće čekalo se samo 5 minuta. Kada se očekivalo da će Borac potpuno pasti, ipak su se vratili u igru, i do kraja utakmice su bili bolja ekipa, sa vrlo opasnim napadima i besprekornom igrom na sredini terena. Ipak, na kraju, postigli su samo jedan gol, a strelac je bio Perovanović iz jedanaesterca, koji je nad njim i načinjen. Vrlo dobru igru na ovoj utakmici prikazao je i Miloš Panović (pojačanje iz Beograda) koji je igrao na mestu štopera.

U drugom kolu igranom 19. marta u Starčevu je gostovala ekipa Slavije iz Kovačice. Pošto su u prethodnoj polusezoni Starčevci loše prošli u Kovačici, imali su motiv više za pobedu. Pred oko 200 gledalaca, utakmicu je sudio Šaponja iz Kovina. Strelci za Borac su bili: I. Arsenijević u 16. minutu, Perovanović u 57. minutu (iz penala), Nikolić u 70. i Bošković u 86. minutu.

Za Borac su nastupili: Kužet (7), Stanković (7), Bošković (7), Panović (7,5), Ćirković (7,5), I. Arsenijević (8), Nikolić (7), Mitrović (7,5), Lukić (7), Perovanović (7), Čalić (7), a igrali su i S. Filipović (7), Banzić (-) i Gorunović (-).

Od prvog sudijinog zvižduka, fudbaleri su pokazali ko je favorit u ovom duelu, a pitanje je samo bilo, kojim će se rezultatom završiti utakmica. Mrežu gostiju je načeo mlađani Igor Arsenijević, najbolji akter ovog meča, već u 16. minutu. Najlepši gol je postigao Nikolić, kada je u nastavku akcije šutirao sa nekih 25 metara, precizno, u rašlje gola gostujućih igrača.

Omladinci Borca igraju odlično i trenutno zauzimaju treće mesto na tabeli, sa svega 3 boda zaostatka za vodećim Jedinstvom iz Vlajkovca. Prvoplasirana ekipa u Starčevo dolazi u 6. kolu.

U sledećem kolu Borac igra u Pavlišu, a zatim u Starčevu dočekuje Radnički iz Kovina.

TABELA
posle 17. kola prvenstva
1.	Dinamo (Pančevo)	47
2.	Dolina (Padina)	39
3.	Budućnost (B. Brestovac)	31
4.	Polet (Izbište)	30
5.	BORAC (STARČEVO)	28
6.	Radnički (Kovin)	27
7.	Slavija MK (Kovačica)	24
8.	Partizan (Gaj)	23
9.	Mladost (Vojlovica)	23
10.	Jedinstvo (Vlajkovac)	21
11.	Partizan (Uljma)	21
12.	Mladi Zadrugar (Sefkerin)	18
13.	Proleter (B. Karlovac)	16
14.	Crvena zvezda (Pavliš)	12
15.	Budućnost (Alibunar)	12
16.	Omladinac (Opovo)	11

Dejan Pešić - strelac, postao je prvak Srbije i Crne Gore! Pešić je član Streljačke družine “Pančevo 1813“, a više nema ni jednog takmičenja u zemlji na kome on “ne ubije zlatnu“ medalju, a upravo se sprema i za međunarodna takmičenja - turnir Olimpijske nade u Plzenu, dva svetska kupa - u Minhenu i Milanu i za svetsko prvenstvo koje će jula meseca biti održano u Zagrebu, gde bi trebalo da brani boje SCG zajedno sa Jasnom Šekarić.

Dejan Pešić uporedo puca i iz malokalibarske puške, a kako za ovu pušku nema strelište u Pančevu, naš šampion putuje u Beograd, gde trenira na strelištu Streljačkog saveza Srbije.

Izvršni odbor Saveta MZ Starčevo odlučio je da pomogne ovom mladom Starčevcu da poboljša svoju opremu za takmičenje.

U Košarkaškom klubu Roling hanter počele su pripreme za predstojeću sezonu. Upis novih članova je u toku, formirane su dve selekcije, a iz kluba pozivaju sve zainteresovane da posete u terminima predviđenim za treninge i upoznaju se sa radom.

Počinju i pripreme za takmičenje seniora, pa se starčevački košarkaši nadaju da će ove sezone opet uspešno završiti takmičenje u Regionalnoj ligi i nastaviti da se takmiče u višem rangu - u Srpskoj ligi. Okupljena je odlična ekipa mladih igrača i ako rad bude kvalitetan i naporan, rezultat neće izostati.

Takođe, u klubu se nadaju osvetljavanju košarkaškog terena kod škole, i upućuju apel nadležnima u MZ Starčevo za nabavku potrebne dokumentacije od EPS-a.

Za ostale informacije vezane za rad mogu se dobiti ponedeljkom, sredom i petkom u vreme treninga.

Odbojkaši starčevačkog Borca i dalje pobeđuju u plej-autu Prve B savezne lige. Proteklog vikenda savladali su VGSK u Velikom Gradištu sa 2:3, po setovima: 23:25, 25:21, 21:25, 25:20 i 7:15. Konačan ishod dovoljno govori o neizvesnosti i uzbuđenjima u ovom meču. U izjednačenom duelu Borcu su prevagu doneli Bojan Poznić i Igor Jović.

Istorija: Atletika je sportska grana koja obuhvata takmičenja u hodanju, trčanju, bacanjima i skokovima. Poznato je da su takmičenja u ovim oblicima počela u davnim vremenima. U Ilijadi i Odiseji se spominju neka atletska takmičenja, posebno se isticalo trčanje koje je kasnije bilo i jedina disciplina na antičkim Olimpijskim igrama. Atletika je evoluirala tokom 19. veka, najpre u Engleskoj. Prvi nacionalni šampionat održan je u Engleskoj 1866. godine.

U našoj zemlji atletiku je uveo Aleksandar Demetrović 1872. godine. u somborsku gimnaziju. Pešačka trka u Srbiji je održana 1908. godine na 300 metara, a kasnije na stazi od Beograda do Obrenovca (34 km). Međunarodna amaterska atletska federacija IAAF je osnovana 1912. godine. Tada je ustanovljena i lista svetskih rekorda. Iste godine na Olimpijadi u Stokholmu, za našu zemlju su nastupili atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Jedanaestog septembra 1921. godine osnovan je Jugoslovenski atletski savez.

Na Olimpijadi u Londonu 1948. godine Ivan Gubijan je osvojio srebrnu medalju u bacanju kladiva, a 1956. u Melburnu, Franjo Mihalić je osvojio srebro u maratonu. Prvi i jedini svetski rekord u trci na 800 metara, rezultatom 2 minuta 5/10 sekundi ostvarila je u Londonu Vera Nikolić.

Atletika u Starčevu: O ovom sportu razgovarali smo sa našim sugrađaninom Milovanom Milovanovićem Žunjom, koji je ceo svoj život posvetio ovom sportu, posebno disciplini - trčanju.

- Krajem osamdesetih, moji prijatelji Mile Ugren, Budo Stanković, Mata Nerlaić, Rođa Milošević i ja, učestvovali smo na trci štafeta Srbije. U timu je bilo oko 30 klinaca. Hteli smo da osnujemo atletski klub u selu.

- Bilo je i toga. Na primer, Drinjak, koji je trenirao kod mene, bio je treći u državi. Naravno, i moji sinovi, sa kojima takođe radim, osvojili su mnogo medalja.

- Poslednju trku sam trčao 1989. godine. U pitanju je polumaraton u Beogradu. Osvojio sam 6. mesto. Posle toga je usledila duža pauza, da bih 1996. ponovo počeo da treniram.

- Počeli su 1999. godine. Nisam se baš trudio da sakupim više njihovih vršnjaka, jer je to ipak velika obaveza. Sada ih ima četvorica, uključujući i moja dva sina. Najveći talenat među njima je mali Mančić, koji ide u osmi razred osnovne škole i nalazi se među prvom trojicom u državi. Moj sin Marko je 2004. godine bio treći u državi. Zbog bolesti mu je propala prošla sezona, ali je uprkos svemu osvojio treće mesto na prvenstvu u Srbiji. Moj mlađi sin je najbolje građen od svih koje sam trenirao, uvek govorim da će biti dobar maratonac.

- Mančić je prvak države na 800 metara, a Gašović je veoma uporan, a ima i prirodno lep korak.

- Nemamo odgovarajuće uslove za trening. U selu ne postoji odgovarajuća staza, a ne postoji ni klub. Najveći problem su ipak finansije. Mi smo registrovani za pančevački Dinamo, ali sve što se tiče takmičenja ipak plaćamo sami.

- Pre par godina su se pojavile neke devojčice, dolazile su desetak dana, i onda su napustile. Atletika je veoma težak sport. Deca više vole sezonske sportove , a najveći problem su vremenski uslovi, jer atletika ne može da se trenira u nekoj maloj sali.

Da li ćete učestvovati u organizaciji sportskog dela Dana druženja, kao i ranijih godina?

- Naravno! Videćemo da to bude mnogo bolje nego prethodnih godina, kako bi se prijavilo što više ljudi. Dani druženja su za atletiku u veoma nezgodnom periodu jer dosta ljudi ode na odmor ili bude velika vrućina, pa je teško izvesti trku, naročito kada su stariji ljudi u pitanju, a uvek ima takvih učesnika, što je dobro. Dani druženja i jesu za sve uzraste.

Od našeg dopisnika iz Bahreina pročitajte utiske sa trka Formule 1 koje su održane u ovoj bogatoj bliskoistočnoj zemlji - kako to izgleda u arapskom svetu

Fernando Alonso je po drugi put uzeo trofej prvaka u trci “Formule 1“ ovde u Bahreinu, Šumaher je drugi a Kimi Raikonen, sa zadnjom pozicijom koju je imao na početku trke, je uspeo da uzme treće mesto.

LJubitelji “Formule 1“ su opet imali priliku da osete adrenalin u venama i navijaju za svoje ljubimce. Kao prva u nizu u ovogodišnjem programu, staza u Bahreinu je dobila poseban značaj. Biti domaćin jednom od takvih događaja je direktan ulazak u istoriju sporta i svi sa ponosom to ističu. Sama staza u Bahreinu je jedan veliki projekat i velelepna arhitektura daje realnu sliku kulture i tradicija u ovom regionu.

Kombinacija moderne umetnosti i tradicija se uklapa sa bojama pustinje, peska i čini jednu lepu celinu. Više od 40 hiljada navijača iz okolnih zemalja i celog sveta, različite nacionalnosti i starosnog doba, našlo se na tribinama i bili su svedoci jednog od najvećih događaja u sportu.

Program koji je trajao tri dana je bio prepun raznoraznih trka koje su se odvijale na stazi ali i aktivnostima pored staze, koje su okupljale pažnju posmatrača u pauzama.

U gradovima gde se održavaju trke, tih dana hoteli, avionske karte, restorani, transport, tri puta su skuplji i sama brojka ti diže kosu na glavi.

Svašta se dalo videti. Mađioničari, ljudi na štulama obučeni u bojama “Formule 1“, akrobate, plesači, motoristi koji su izvodili vratolomije, ansambli tradicionalne muzike sa plesačicama u narodnoj nošnji, igrači sa vatrom... Nekoliko kafeterija su nudile osveženja, par restorana jelo i piće, a prodavnice suvenira su imale veliki izbor majci, kombinezona, kapa, upaljača, jakni, privezaka, sve sa reklamama poznatih automobilskih kuća i autogramima vozača “Formule 1“. Jedan brod, tradicionalnog izgleda za ova mora, plitkog korita, bio je usidren na suvom i tamo su povremeno dolazile zvezde programa i davale autograme. Sa druge strane na tribinama se takođe dosta toga dešavalo. Manji avioni sa reklamama “Red Bull“ su imali šou u vazduhu; dva velika putnička aviona kompanije “Gulf air“ koja je glavni sponzor trka, su niskim letovima mahali krilima i pozdravljali publiku; na velikim ekranima se prenosili detalji i intervjui koji su se dešavali u garažama i kabinama nedostupnim za običan svet, a sa posebnih loža su mahali kraljevi i visoke zvanice Bahreina i okolnih zemalja. Takođe, ovde su se umesto kokica i semenki, na tribinama prodavali - TAMPONI ZA UŠI! Bilo je i nekoliko naših ljudi koji žive i rade u okolnim zemljama Kuvajtu, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima...

Na samoj stazi su se odvijale trke Poršea GT3, trke Formule 3, a takođe i trka poznatih umetnika iz filmske umetnosti, muzike i sporta. U pauzama su izlazili vozači “Formule 1“ i pozdravljali publiku, okruženi novinarima i fotoreporterima iz celog sveta. Negde oko 14 časova bolidi su počeli da izlaze na stazu a svetina se uklanjala i pravila prostor za zvezde programa. Shumacher, Montoya, Alonso, Raikkonen, Button, Shumacher junior, Borrichello, Trulli i ostali su krenuli da zagrevaju mašine. Slika onako postrojenih bolida jarkih boja, vozača koji iščekuju zeleno svetlo, galama na tribinama, škljocanje foto aparata i oblak dima je označavao početak trke. Kakav osećaj! Koja buka! Ferrari crvene boje, Renault - plavo-žuti, Toyota - crveno-bela, BMW, Williams, Red Bull, Mc Laren su izgledali kao neka šarena zmija... U 14.30 sati neman se razgoropadila i trka je startovala.

Pričati o tome kako su se Šumaher i Alonso od samog početka utrkivali i pokazivali publici draži njihove vožnje; ili o tome kako je dvadesetogodišnji Niko Rozberg, vozač firme “Williams“ u svojoj prvoj trci u karijeri, uspeo da završi na sedmom mestu i plus izvozi najbrži krug na stazi; ili o tome kako je Raikonen sa zadnje pozicije, riskantnom vožnjom i sa samo jednom zaustavljanjem za gorivo, uspeo da zauzme treće mesto; ili o tome kako se u prvom delu trke, jednom od vozača upalio auto i publika je mogla da vidi koliko je to opasan zanat kojim se ovi ljudi bave; ili o tome kako je Alonso sa svojim mehaničarima uspeo da natoči gorivo i promeni gume u roku od 7,7 sekundi, i time uštedi par dragocenih sekundi, izađe ispred Shumachera i zagarantuje prvu poziciju... Sve je to onaj deo trke koji se mogao videti na malim ekranima širom sveta, pa i kod nas. Prolazak Alonsa preko linije cilja je izazvao brdo oduševljenja i zastave svih mogućih boja su uzlepršale na tribinama. Nešto kasnije trojica vozača, Šumaher, Alonso i Raikonen, su se popeli na pobedničko postolje i polivali šampanjcem.

Timovi, sa svojim mehaničarima i vozačima su odlazili da proslavljaju a publika se zanimala raznoraznim aktivnostima do kasnih večernjih sati.

Sezona “Formule 1“ je imala odličan početak, Kraljevina Bahrain je pokazala da može da sa uspehom održi takav spektakl, a organizatori, vozači, publika, navijači i ostali učesnici su imali priliku da na svoj način uživaju i načine ovu prvu trku “Formule 1“, nezaboravnom.