Internet izdanje broj 144 od 31.marta 2006.
|
Internet izdanje broj 144 od 31.marta 2006. |
|
|
|
|
Kultura
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
OBELEŽENA DRUGA GODIŠNJICA KKK-A Mnogo rada i talenta
Uz veliki broj prisutnih članova i gostiju Kreativni kulturni klub je proslavio drugu godinu svog, više nego plodnog i aktivnog rada. Najpre su u pozdravnom govoru voditeljke Smiljana i Mitrana pročitale izveštaj o radu u prethodnom periodu, a zanimljivo je istaći da je za godinu i po dana, aktivnog rada održano je 23 predavanja iz oblasti ekologije, nauke i ostalih sfera opšte kulture, 13 raznolikih tribina, 11 javnih skupova, 14 književnih večeri, 34 koncerata kvalitetne muzike, 7 izložbi fotografija, 7 projekcija amaterskih filmova, 26 performansa, dva festivala i po jedna pozorišna predstava i šahovski turnir - ukupno 127 kulturnih sadržaja. Zatim se posle pozdravnih govora predsednika i potpredsednika Jordana Filipovića i Petra Andrejića, pristupilo dodeli diploma najzaslužnijima, a to su: Kino-ekskurzistička sekcija pod vođstvom Petra Andrejića, Literarna sekcija koju vodi Darko Ješić, Foto-radionica Igora Uzelca, Sportska sekcija koju vodi Marija Milutinović, Naučno-ekološka sekcija Momčila Mrčkovića, član foto-radionice Martina Siroma, Miljan Nedić, predsednik muzičke sekcije i šef KKK-benda, Darjan Ćosić, vođa rep sekcije i JSR Klana, članovi muzičke sekcije - Rade Purkar, Željko Tođeraš, Milan Antonijević, Rade Stanković, Dušan i Zoran Arsić, Dalibor Adamov, Boban Stanišić, Goran Milošević, Maja Vulović, zatim Jano Kerekeš za rad u sferi eksperimentalne muzike, Dejan Milanović i Zlatko Šic - Di-džej Pibe, priznanja za doprinos Klubu u sferi tehničkog održavanja dobili su Saša Stamenković i Borivoj Ćosić, za doprinos u oblasti poljoprivrede - Goran Dramićanin, Predrag Stanković, predsednik astronomske sekcije, Mitrana Ignjatović, predsednik sekcije za zaštitu čoveka i Smiljana Jeftić, Pi-Ar KKK. Nakon toga podeljene su i zahvalnice prijateljima i sponzorima, da bi se onda prešlo prezentaciju radova sekcija. Literarna sekcija predstavila je zbornik “Neolit“, foto-radionica projekat “LJudi, događaji, tolerancija...“, Kino-ekskurzistička nekoliko svojih video radova, i na kraju se sve završilo, uz koktel, nastupom JSR Klana i KKK benda.
3. mart - koncert Pejčići
Brojnoj publici su se predstavili Pejčići, trećeplasirani sa festivala “Gašini akordi“ , u pojačanom izdanju, izvevši set tamburaških hitova.
4. mart - muzičko veče Di-džej Deki
Dejan Milanović - DJ Deki puštao je po svom izboru hitove elektronske muzike, ovog puta iz pravca pod nazivom Drum'n'bass.
16. mart - tribina Revitalizacija Nadele
Publika u klubu Na tribini koju je vodio Momčilo Mrčković, gost iz Ivanova inženjer Milan Gaćeša, predstavio je osnovne detalja programa za oporavak Nadele. Takođe, skrenuo je pažnju i na neke nedostatke, kao i na to da već došlo do zakašnjenja. Rečeno je i da uskoro ističe rok fabrikama i da od prestanka zagađenja zavisi sudbina Nadele. U diskusiji je učestvovao i veliki broj izviđača, lovaca i pčelara, i došlo se do zaključka da je potrebno da i sami građani nešto preduzmu.
23. mart - književno veče ”Deca sa zlatom lipe u kosi”
Erić i Ješić Veliki srpski pesnik Dobrica Erić predstavio je svoju novu knjigu o tragičnoj sudbini dece sa Kosova i Metohije, i to ne samo srpske i nego i ostalih nacionalnosti. Pred velikim brojem dece, Erić je nadahnuto recitovao da često izmamljivao suze u dečjim očima. Program je vodio Darko Ješić.
23. mart - koncert Elvis Dži Kurtović
Jedna od legendi sarajevske i jugoslovenske rok scene osamdesetih upriličila je pravi bosanski dernek. Uz hitove ove grupe “Hajle Selasije“, “Kad se babo vrati kući pijan“, “Dabogda crko rokenrol“, frontmen Rizo je otpevao i veliki broj hitova “Zabranjenog pušenja“, bratske grupe iz vremena pokreta NJu Primitivs. U izuzetnoj atmosferi publika je stalnim skandiranjem Elvisovog imena, naterala ovu grupu na još dva bisa.
24. i 25. mart - muzičke večeri Bane Gluvakov i JSR Klan
Pobednik festivala “Gašini akordi“ Bane Gluvakov je 24. marta ponovo zadivio svojim natčovečanskim talentom i kao nagradu dobio salve aplauza. Sutradan, svoje veče standardno su odrimovali brestovački reperi JSR Klan.
NAREDNI PROGRAMI u Kreativnom kulturnom klubu i Domu kulture petak 31. 3. 2006. u 21 sat: Veče irskih običaja; koncert beogradske grupe “Irish Stew“; subota 1. 4. u 21.30 sati: Minimal Techno Party - DJ Deki i DJ Busha; četvrtak 6. 4. u 19 sati: Promocija: “Knjiga o Mormonima“; 21. sat: “MuzičKKKa slagalica“ - Šic protivu Šica; petak 7. 4. u 21.30 sati: Koncert: “KKK band“ (Starčevo); subota 8. 4. u 21.30 sati: Tequila/DISCO Party - DJ GRI; četvrtak 13. 4. u 20 sati: Tribina: “Kraj jedne epohe - smrt Slobodana Miloševića“ - gosti: novinari “Vremena“ Teofil Pančić, Miloš Vasić i karikaturista Predrag Koraksić Corax; 21 sat: Kino-ekskurzistička sekcija: premijera video rada “Ravna Gora - ako mora“ - prva ekskurzija; petak 14. 4. u 21.30 sati: Veče Indije, koncert - Branko Sitar (Beograd); subota 15. 4. u 21.30 sati: Hard rock party - DJ Dark; četvrtak 20. 4. u 20 sati: Promocija: Osnivanje ženske sekcije KKK-a; 21 sat: “MuzičKKKa slagalica“ - Đukić na Fereka; petak 21. 4. u 21.30 sati: Koncert: Bane Gluvakov; subota 22. 4. u 21.30 sati: Apsint/Ska Party DJ Dacko; četvrtak 27. 4. u 20 sati: Tribina: Sportske teme; petak 28. 4. u 21.30 sati: MasKKKenbal: tema “Crtani film“; subota 29. 4. u 21.30 sati: Rap night-JSR Clan + SHKABO.
POVODOM GOSTOVANJA ELVISA DŽI KURTOVIĆA U STARČEVU Nju Primitivs nije mrtav!
Goran Petranović Rizo održao je furiozan koncert 23. marta u Kreativnom kulturnom klubu. Nakon svirke koja je trajala duže od dva sata, publika je zadovoljna otišla, sa velikim emotivnim nabojem
Ovaj uspešni, ali nikada do kraja objašnjeni kulturni fenomen, oduvek je imao dobru prođu kod publike i išao na živce predstavnicima sedme sile. New Primitivs je zvanično ukinut na “vanrednom VII plenumu“ 1987. godine, kada su delegati Nele, Đuro, Elvis, Fu-Do, Minka, Drale i ostali primitivci jednoglasno odlučili da je bolje da ga sami ukinu, nego da to uradi neko drugi. I bi tako! Posle su se na scenu popeli neki mnogo primitivniji primitivci i po ovim prostorima počeli da prave sranja kakva ni vizionari poput “Nadrealista“ nisu mogli zamisliti. Epilog je (skoro) svima dobro poznat: Eks-primitivci “Zabranjeno pušenje“, sada “No smoking orchestra“ šlepuju se uz Kusturicu prezentirajući neukoj inostranoj publici muzičku papazjaniju nazvanu “Unca, unca“. Postoji i hrvatska varijanta ove grupe u kojoj sviraju gitarista originalne postave Sejo Sexon i lik sa zulufima i “tegla“ đozlucima poznat kao Mr. Elvis J. Kurtovich. NJihovi “večiti rivali“ Elvis DŽi Kurtović bend, predvođeni Goranom Petranovićem - Rizom, su ponovo scenski aktivni. Da li se to New primitivs povampirio? - Čuo sam ja priču da je Novi primitivizam ukinut, al' to ne važi jer na tom plenumu nisam bio ja, a nije bio ni Malkolm Muharem. Ne možeš ni u ovoj sadašnjoj ljigavoj skupštini ukinuti nešto ako to nije zajednička odluka. Novi primitivizam sam osnovao JA, a Malkolm ga je umetnički objasnio i uobličio. To zna i zagrebački Elvis koji je napisao prvi proglas Novog primitivizma. Samim tim što živi u Zagrebu i svira u tamošnjem “Zabranjenom pušenju“ izgubio je svaki istorijski značaj. Čuo sam razne priče o njemu, da je poludeo za vreme rata i tako to. Želim mu sve najbolje i poručujem mu da mi je žao što nije ovde u Beogradu sa svojom rajom. Jer Novi primitivizam je srpski pokret. Kao što se sećamo, posle Titove smrti pojavili su se Albanci koji su hteli republiku, a imali su autonomiju, i nastali su problemi. Mi smo tada bili u vojsci, videli smo da od Jugoslavije nema ništa, da niko ne šljivi nikog ni 2% i smislili smo pokret “Novi primitivizam“. Jedna od glavnih parola vašeg pokreta bila je i “Ko god ima ruke može da svira gitaru!“ Znači li to da tada niste znali da svirate? - Nije tačno! Mi dobro sviramo. I Sex Pistolsi dobro sviraju, to je samo priča da ne znaju. Stvar je u tome šta ljudi hoće od svirke. Mi nudimo šou! Sve što se čuje na pločama, svirali smo i na koncertima, to je jako važno. Odlično smo svirali! Zašto su svi “primitivci“ imali muslimanske nadimke? - Do rata, u Sarajevu ljudi koji nisu jebali ništa živo, bili su na Baščaršiji. To je deo grada koji ne jebe ni državu, ni vlast, bivšu i sadašnju. I sada je tako. Tu živi 99,9 odsto muslimanskog stanovništva. Odatle su dolazili sitni lopovi koji su nama služili kao inspiracija. Nije tu bilo Dragana ni Milana kao u Neletovoj pesmi. Menadžer Malkolm Muharem je izjavio da su Elvis i on najbolje prolazili kod riba jer su jedini imali normalne nadimke. - Malkolm nas je tu zajebao, al' šta ćeš. Tako je u svakom pokretu, zna se ko nosi vodu, a ko malter. I šta ćete sada sa pesmama koje pevaju sve varijante Pušenja, odnosno Elvisa? Onaj drugi je čak predlagao da se to raspravi po Ženevskoj konvenciji, kao, njima refren - vama strofa. - Elvisu bi bilo bolje da se pozabavi pisanjem novih tekstova. Uskoro će biti krunisanje i postaću kralj Novog primitivizma za Srbiju i Crnu Goru, Republiku Srpsku, a nadam se i za celi svet. Do sada su bila dva Elvisa. Prvi je bio Sejo Sexon i on je bio Elvis DŽi Spahović, pa je onda Mirko Srdić bio Elvis DŽi Kurtović, a sada sam ja treći Elvis. Napravićemo krunisanje, pozvaću Malkolma, pozvaću goste Neleta i Kustu (videćemo dal' će doći) i novinare. Svi će da posvedoče da sam ja novi Elvis, poljubiće mi ruku i više neće biti zajebancije. Kao treći Elvis doneću nove zakone i svima će nam doći lepši dani! Svaki kralj ima i kraljicu... - Kraljica je Goca Malkolmova, al' ne može obavljati tu funkciju jer je udata za mog menadžera i vernog ministra za propagandu. Meni bi trebala domaćica koja ne puši i ne pije, koja će mi praviti kolače, držati stan da sve bude usisano. Prava kraljica pre svega mora da voli Novi primitivizam i da zna sve pesme “Elvis DŽi Kurtovića" unatraške. Mora da je primitivno obučena. Koncert u Beogradu? - Prodali smo 500 karata! To je dovoljno s obzirom da u Beogradu nismo svirali 16 godina. Što kaže Toni Montano, pogotovo su moje kolege trebale doći, da ispoštuju to što sam odlučio da radim u Beogradu. Nije ih bilo previše. Sve to potvrđuje da smo jedna velika žabokrečina i govna koja ne cene svoje umetnike i svoje vrednosti. Mi smo ovde poludeli! Emir Kusturica je svetska zvezda i gde god da se pojavi napolju, ljudi se prema njemu tako i ophode. U hotelima odseda u najvećim apartmanima, daje intervjue, deli autograme, samo je ovde niko i ništa. Svi pričaju kako nas u filmovima predstavlja kao Cigane. To što je Kusta došao u Beograd je sasvim dovoljno. Narod uopšte ne vidi da smo slepo crevo sveta. Samo je Albanija gora! Nego, da li si i ti počeo da sviraš Rock'n'Roll zbog devojaka? - Ja sam odmah guzio! Evo raja, da se pohvalim: nisam drkao, odmah sam guzio! Čim sam video sisice, ovo-ono, rek'o sam sebi: “Ovo je kraj, totale!“ Imao sam brčiće, bio ružniji nego sada, ali sam išao srčano. Odmah sam obarao ribe svih vera, nisam, gledao šta je koja. Sve sam žene voleo, svih boja, a volim ih i sad. šteta što u Beogradu nema više crnkinja... Oštar si prema Elvisu, blagonaklon prema Neletu; šta misliš o ostalim su-osnivačima New primitivsa? - Nele ima svoju istorijsku ulogu. Zenit Đozić Fu-Do, ili Zena, isto ima učešće i to kao Musliman koji je podržao srpsku stvar. On jedini iz ekipe nije znao da svira, ali je dobro izgledao i postao je naš seks simbol. Branko Đurić - Đuro takođe ima istorijsku ulogu kao Srbin. Mislim da se zajebao što je otišao u Sloveniju. Nezgodno je kad Srbin tamo nešto izigrava. Ali Đuro će njih da išalta i ja mu želim sreću, jer su Slovenci levaci. Mogao je i u Beogradu da glumi i osniva pozorište. Pa svaki režiser bi ga angažovao! Kad su mene zvali, gde neće DŽudžija? Igrao si u filmu “Lepa sela lepo gore“ ranjenika na štakama koji peva “Ko to kaže, ko to laže“ na muziku “Give Peace A Chance“. Ipak, nisu te potpisali na odjavnoj špici, zašto? - Srđan Dragojević nije hteo da stavi moje ime na špicu jer smo se stalno svađali. Na primer, dođe Branka Katić i zove: “Ćamile, Ćamile!“ Ja reagujem i kažem joj da ne može tako, da mora da kaže “Ćam'le“, da se ne čuje slovo “i“. Gluma nije uzbudljiva kao rokenrol. Jednostavno, uključiš kameru, ako ne valja - ponoviš. Ja nisam ponavljao jer sam prirodno nadaren. Jedino gde me je Srđan do besvesti vraćao da ponavljam je scena kada padam sa štaka. Vraćao me je samo kad treba da se lomi i razbija. Jebiga, opet mi je drago da sam glumio u filmu koga smatram najznačajnijim u našoj kinematografiji. Imali ste hit “Da bogda crk'o rokenrol (kad ga svako svira)“... - To je još uvek hit! Ma jeste, ali “Rolling Stonesa“. - To nije njihov hit, već naš. Da nije, Blaža bi ga snimio na engleskom. To ti je Novi primitivizam - uzmeš pesmu neke poznate grupe, izbaciš tekst jer je loš i ubaciš svoj jer je dobar. Da rezimiramo: Novi primitivizam nije crk'o? - Kakvi crk'o! Vidiš da smo živi i zdravi!
Pripremio
STARČEVAČKI ROKERI
Koji pravac u rok muzici ti je najdraži? - Pa, izvorni rok i nešto mekši hard rok, mada slušam i “tvrde“ stvari. Dolazi u obzir sve... Sve do “metala“? - Ne, može i metal, nemam ništa protiv. Uglavnom, samo da nije tehno. Bio si u Budimpešti na “Stonsima“ sredinom devedesetih? - Da, to je bilo nešto najlepše do sada. To je bilo 5. avgusta 1995. godine, ali, sticajem nekih čudnih okolnosti, nisam puno išao po tim velikim koncertima. Uglavnom sam išao na svirke po gradu, na klupske svirke. Sećam se nekih provoda, bilo je super. Da li si išao na koncert Dip Parpla 27. februara? - Nisam bio, nisam čak ni čuo da dolaze, ni jedna reklama, marketing je bio loš. Trebali su to da oglase na svim televizijama, ali to smo mi... Otišli su oni koji su znali i hteli. Misliš li da je Deep Purple od izvornog hard roka, došao do varijante pop komercijale? - Pa ima i toga, ja sam ravnodušan na takve stvari. Bitno je da oni postoje, oni su stariji ljudi i u tom obliku su OK. Mislim da treba otići i doživeti to. Naročito ove, mlade generacije koji nisu ni čuli šta je to Deep Purple. Izuzev KKK, koja su ti mesta za izlaske zanimljiva? - Uglavnom izlazim u “Kupe“, ranije je postojao neki “Studio“, ne znam da li to i sada postoji. Ovde nisam izlazio, uglavnom u gradu. Ovde nije bilo nekakve alternative, jedino, možda “Rim“ svojevremeno. U gradu je bilo dobre svirke uvek, puno ljudi i to je razlog što sam tamo najčešće izlazio. Koga bi od viđenijih ljudi iz javnog života voleo da vidiš u KKK? - Do sada je 99 % bilo OK. Zadovoljen je moj kriterijum i sledim Klub u programima i dalje. Bilo je zaista dosta ljudi, ne znam šta bih mogao da izdvojim. Za neke, veće svirke, ovaj prostor je mali. Bilo je puno i anonimnih bendova, ali i dobrih gitarista. Eto, voleo bih da vidim u Starčevu Partibrejkerse. D. Ješić
IZLOŽBA U “BOEMU”
Dana 7. marta u galeriji ”Boem” otvorena je izložba umetnice Gordane Kapunac na temu projekat zidnog slikarstva ”Planeta”. Ova umetnica je rođena 1963. godine u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala 1995. godine zidno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi profesora Miodraga Vujačića - Mirskog. Postdiplomske studije započela u klasi profesora Gradimira Petrovića, a završila u klasi profesora Slobodana Ćurićkovića na odseku zidno slikarstvo. 2005. godine stiče zvanje magistra zidnog slikarstva. Radi kao saradnik u višoj političkoj školi u Beogradu. Živi u Opovu. Od 1993. godine do sada izlagala je na oko trideset grupnih izložbi. Učesnik je međunarodnog sajma umetnosti EKSPO u Beogradu i Novom Sadu. Učesnik likovnih kolonija u Čajetini, Zlatiboru i Opovu. Samostalno je izlagala 1997. godine u galeriji NUBS u Beogradu. Godine 1997. izvodi samostalan zidni projekat u noćnom klubu ”Vavilon” tržnog centra u Čačku, friz na površini 70 kvadratnih metara. Godine 1994. dobija otkupnu nagradu salona ”Srem 94”, galerija ”Laza Vozarević”. Otvaranje izložbe je bilo dobro posećeno kao i sve izložbe do sad, uz koktel i prijatne zvuke tamburaškog orkestra ”Panuka”, prisutni su mogli opušteno da razgledaju postavku. Svi zainteresovani izložbu su mogu posetiti do 27 marta. G. Milošević
VUKOVAC – RADOVI UČENIKA OŠ VUK ST. KARADŽIĆ
Tužna ljubavna priča Ti i ja smo toliko slični, a toliko različiti. Neprekidno se pitam gde je naš početak i kraj. Postojimo li uopšte mi?! Ili samo kao slučajno paralelno prolazimo kroz život? Ti i ja... Možda sam ja samo delić u tvojim pazlama života. Samo još jedna osoba sa rednim brojem na leđima koja prolazi kroz tvoj život. Kao i mnoge druge kojima ne dozvoljavaš da ti se približe i postanu bliske. Za koje se ne vezuješ i ne osećaš sreću kada ih ugledaš ili tugu kad odlaze. Došao si zajedno sa poslednjom olujom kao jedina svetla tačka u mom svetu tuge. Zauzeo si značajno mesto u mom životu, a ipak zadržao distancu. Ne znam da li se bojiš ljubavi, ali znam da joj svakog dana objavljuješ rat. Želim da tvom srcu pružim bar mrvu ljubavi, ali se bojim da mi je nećeš uzvratiti, da ćeš je nezainteresovano odbaciti, okrenuti se i otići. Ti nikada nisi osetio kako je kada ti je jedna osoba sve. Kod tebe je sve ne obavezno, prolazno i u svoj toj žurbi ne stižeš da upoznaš prave vrednosti i iskrene emocije. Ubeđujem sebe da TI i JA nemamo budućnost. Da nit koja nas spaja može pući svakog časa. Trudim se da te ne primim k srcu, da ostanem jaka i ne dozvolim sebi da ponovo patim. A onda se u meni probudi nada da možda MI možemo uspeti. Mada svim snagama pokušavam da ti pokažem koliko mi značiš, koliko mi je stalo do tebe. Volela bih da mi dozvoliš da osetim tvoju sreću ili tugu, da budem uz tebe u tvojim usponima i padovima. Da budem deo sjaja...tvojih očiju... Ti sada imaš drugu, a i ja znam koliko vredim. Ja ne zaslužujem poređenje sa njom. Ona je crna - ja sam smeđa, ona je deblja - ja imam obline, ona je visoka metar i osamdeset - ja deset centimetara manje, ona je mlada, ja sam mlađa, ona ima lice lutke - moje krasi šminka. Različite smo potpuno. Ali imamo jednu ogromnu podudarnost - TEBE! U stvari i to je razlika: Ona te ima - ja ne. NJu ne boli -mene boli mnogo, ona srećna - ja nisam, nju možda voliš - mene sigurno ne. Meni ni drugarsku ljubav ne pokazuješ izbegavaš me često... Odlazim, jer shvatam da mi kraj tebe više nije mesto... Pamtiću te dugo jer te je moje srce zavolelo LUDO. Biljana Radosavljević 8/3 i Danijela Milić 8/1
I danas prekidaju detinjstva mojih vršnjaka U svetu ima mnogo ratova i rasprava između država, naroda... I svaki od tih ratova i rasprava prekidaju detinjstva mojih vršnjaka. Mnogo mojih vršnjaka ostalo je bez roditelja, domova, ostali su sami na svetu. Čak i na televiziji više ne pokazuju lepe stvari. Svakoga dana gledamo rasprave, vređanja i smrt mnogih ljudi širom sveta. Neki ljudi ne shvataju da svojom neslogom ugrožavaju detinjstva mnoge dece. Ako se države i neki ljudi međusobno svađaju, zašto moraju da stradaju nedužna deca, koja su željna mirnog života? Deca nisu kriva, a ipak stradaju i niko se ne obazire na to. Pre par godina bilo je ugroženo detinjstvo mojih vršnjaka u Srbiji, bombardovanjem, pa i moje. Nismo izlazili na ulice, nismo se igrali, nismo se radovali...... Svi smo se nadali da će preživeti naši očevi koji su otišli da spase naše nedužne živote. Plakali smo kad god smo čuli alarm, koji je oglašavao da su avioni sa bombama u blizini. Alarm je zvučao baš zastrašujuće. Deca su plakala kad bi ga čula. Krili smo se po podrumima po selu. Bilo je zanimljivo kada se nekoliko porodica nalazilo u jednom podrumu. Za nas, decu, sve je izgledalo kao ekskurzija na opasnom mestu. Nismo spavali. Noću smo slušali zvuk bombi koje padaju u blizini. Bilo je strašno. To isto se dešava i danas. I danas prekidaju detinjstva mojih vršnjaka ne obazirući se na posledice. I danas deca pate na isti način. Volela bih da mogu to da sprečim. Dajana Vlahović 7/3
I ONI ŽELE BOLJI ŽIVOT Često razmišljam o deci sa Kosova. Da li se iko od nas zapita šta oni osećaju i čemu se nadaju? Koliko će ih još dugo taj tračak nade održati da opstanu i dožive neke bolje i bezbrižnije vreme. I danas dok mi sedimo mirno u klupama, ili pričamo posle škole sa drugovima, deci sa Kosova neki ljudi, možda i bez imalo osećanja i kajanja prekidaju detinjstvo. Da li uopšte možemo da kažemo detinjstvo? Svi znamo da se pod detinjstvom podrazumeva period pun ljubavi, pažnje, pesme, nešto što bi trebalo zauvek da pamtimo i čega bi trebalo rado da se sećamo. Zar svako od nas nema pravo na simpatiju, prijatelja, ljubimca i bezbrižne školske dane? Pa, naravno da ima. E to je ono što je uskraćeno deci sa Kosova. Pre svega ograničeno im je kretanje. Bez obzira na ovo, treba da budu veliki optimisti, iako ih svakog dana od škole do kuće prate ljudi u uniformama. Zašto jednostavno ne omogućimo deci sa Kosova da se nadaju onome čemu se mi nadamo, i zašto baš oni moraju da brinu da li će se probuditi ujutro živi i zdravi i da li će bez problema stići do škole. Iako sada imam samo trinaest godina i ne mogu ništa bitno da promenim, jedino mogu da se nadam kao i sva druga deca da će se naći neko rešenje, da se ta dešavanja više neće ponoviti i da će sva deca sa KOsova imati mirno detinjstvo. Možda nekada u budućnosti kada, nadam se budem bila uspešan pravnik, uspem da gradim nešto za njih, i da omogućim narednim generacijama srećno, veselo i pesmom ispunjeno detinjstvo. Milica Arsić 7/3
|
E-mail: [email protected] © 2006. Webmaster
|
Kada se početkom 80-ih u Sarajevu pojavio
Branko Milojević - Branće,
jedan je od retkih, najvernijih sledbenika rok kulture. On nam je otkrio
svoje poglede na nekadašnje muzičke tendencije uz koje je odrastao i njihovo
mesto u okolnostima degradacije kvaliteta i ekspanzije kiča. Branće je red
