Internet izdanje broj 138 od 30. septembra 2005. |
|
|
Društvo
ANKETA SN: Počela nova školska godina. Šta se radilo tokom raspusta? Škola početak nastave dočekala nespremna. Časovi se osim u učionicama odvijaju u parku i zabavištu. Knjige nabavljane i u školi i u knjižarama
Josipa Škrtić: - Što se same škole tiče sve je u redu. Jedino mi se ne sviđa što oko škole nema više policije, deca prelaze put a automobili jure. Uopšte nije sigurno za decu. Knjige za školu sam kupila u knjižari, kasno sam saznala da se knjige mogu kupiti i preko škole. Što se tiče učiteljice vrlo sam zadovoljna, saradnja je odlična, a vidim da je i dete zadovoljno. Nastavni kadar je zaista dobar, imaju dobar odnos prema deci, previlno ih usmeravaju. Moram da kažem da je nezgodno to što se u toku školske godine izvode građevinski radovi na školi, bojim se da neko od dece ne bude povređeno. Zlatko Matović: - Sada mi je drugo dete krenulo u prvi razred, starije dete mi je u trećem. Mogu reći da nema nikakvih problema što se tiče škole. Kao zamerku bih jedino istakao nastavu engleskog jezika. Treba da pišu engleski latinicom, a na časovima srpskog još nisu počeli da uče latinicu. Možda bi trebalo deci zadavati manje domaćih zadataka. Knjige smo naručili preko škole, još pre letnjeg raspusta, tako da ni tu nije bilo problema. Što se radova u školi tiče, nisam upućen i ne znam šta se trenutno radi, a ne verujem da postoji opasnost za decu, da postoji verovatno da škola ne bi radila. Ivana Dimitrić-Pešić: - Kao zaposlena u školi mogu reći da, s obzirom na otežane uslove, škola radi odlično. Kad kažem otežani uslovi rada, mislim na građevinske radove koji su toku. Prinuđeni smo da se malo više šetamo, idemo do zabavišta i slično. Tu se izgubi dosta vremena. Mislim da je i to bolje, nego da se kasnilo sa početkom rada. Ti časovi bi morali da se odrade, uglavnom subotom, a iz iskustva kažem da pola dece subotom ne dolazi u školu. Tako da bi gubitak bio mnogo veći da škola nije počela na vreme sa radom. Dosta dece je knjige nabavljalo preko škole, čini mi se da već godinama to dobro funkcioniše. Stojan Ivković: - Nisam zadovoljan situacijom u školi. Celo leto je prošlo škola se nije renovirala, da bi radovi počeli sa početkom školske godine. Mislim da skele nisu dobro osigurane i nezgodno je da se deca tuda kreću. Sa zaposlenima u školi zaista nema nikakvih problema, sve je maksimalno korektno. Knjige redovno kupujemo preko škole, ni sa time nema većih problema. Radmila Babić: - Nisam primetila većih problema početkom ove školske godine. Kao problem vidim to što radovi na školi nisu završeni tokom raspusta, već se radi dok deca idu u školu. Radovi utiču na to da deca gube od nastave, a i kvalitet nastave, ne znam koliko deca mogu da se koncentrišu pod ovakvim okolnostima. Knjige nismo uzimali preko škole, već u knjižari. Božidar Mitrović: - Deca u školi nemaju toplu vodu, nemaju gde da idu u toalet, jer toaleti ne funkcionišu. Užinu još nisu dobili. Nemaju časove fiskulture, zbog renoviranja. Svakako da sve to utiče na kvalitet nastave. Kada su knjige u pitanju, naš izbor je bio da ih kupimo sami u knjižari, a ne preko škole. Čuo sam da knjige preko škole ne stignu na vreme, ili ne stignu sve. Daniela Birak G. Milošević
Izviđaštvo
Izviđački susreti u Majdanpeku
Ekipa “Veterani“, sastavljana od brđana O.I.“Nadel“ Starčevo, učestvovala je drugi put na izviđačkom višeboju i osvojila drugi pehar, ovoga puta u Majdanpeku. Ekipa je bila u sastavu: Predrag Stanković, Marija Žunić, Davorin Lešćan, Lejla Žugić i Marko Ivošević. Pored stoprocentnog učinka ove ekipe treba pomenuti i to da je provod i ovog puta bio izvanredan. Majdanpek je i pored toga što polako izumire grad prepun iznenađenja. U njegovoj okolini nalaze se dve velike pećine i nekoliko kristalno čistih rečica iz kojih, verovali ili ne, meštani piju vodu. Zlatonosna reka Pek pri prolasku kroz grad pravi bezbroj velelepnih kaskadnih vodopada a u blizini logora puni malo jezero. Pećine su još uvek nedovoljno istražene, pa se često dešavaju otkrića novih dvorana. Velika je šteta što se 2,5 kilometara duga Rajkova pećina ne nalazi na turističkoj karti Srbije iako se po svojoj lepoti može bez stida uporedivati sa čuvenom Resavskom pećinomi do skora “našom“ Postojinskom jamom. Šume u okolini predstavljaju nepresušni izvor gljiva koje se često nalaze na trpezama stanovnika ovog malog rudarskog gradića. Crkva u Majdanpeku je nešto što se teško gde može videti. Izgrađena je pre raskola Hrišćanske vere pa je još uvek u vlasništvu obe crkve. Pravoslavci imaju jedan ulaz a katolici drugi, dok im je oltar zajednički. Po povratku iz Majdanpeka ekipa je obišla sva mesta na dunavskoj magistrali od Donjeg Milanovca do Srebrnog jezera. Posebno je interesantan bio susret starčevačkih izviđača sa kustosom muzeja Lepenski vir, koji je nakon što je na našim uniformama pročitao odakle dolazimo izrazio veliko čuđenje što mi u Starčevu ovakav muzej još nemamo. Rekao nam je da su stanovnici praistorijskog naselja Lepenski vir izuzetno mnogo sarađivali sa “Starčevcima“ iz tog perioda i da su od njih mnogo stvari naučili, kao i to da je Starčevo mnogo bogatije nalazište od onog koje on proučava. Pored pehara za osvojeno prvo mesto na takmičenju, “Veterani“ su dobili veliku srebrnu tacnu, dar sponzora majdanpečkih izviđača, “Zlatare Majdanpek“, kao i petnaestodnevnu padobransku obuku sa skokovima u Kuli. Na lokalnoj televiziji prikazana je specijalna emisija o izviđačima u kojoj su skoro svi Starčevci imali poduže intervjue.
U srcu Srema Boračko jezero i izletište nadomak Rume ugostilo je 21 ekipu izviđača koji su se tu takmičili od 9. - 11. septembra u organizaciji OI “Ruma“. Iz našeg mesta učestvovale su tri ekipe: u najmlađoj kategoriji poletaraca i mlađoj “planinke“ su bile “Đavolice“ a izviđači ekipa “Koyote“. Već iskusni izviđači savladali su odlično postavljene zadatke, prošli čitavu trasu i osvojili prvo mesto. Vođa ekipe bio je Marko Ristić, a članovi Uroš Jajić, Marko Šajić, Uroš Vicanović i Aleksandar Stanković. Pomoć u organizaciji je pružio Ištvan Varga, simpatizer odreda koji je svojim kamionom prevezao decu i opremu. Ekipu “Đavolice“ predvodila je Ivana Simić, a članice su bile Sandra, Kristina, Daliborka i Dajana. One su osvojile 5. mesto. Poletarci su imali poligone spretnosti i najmlađi su kroz igru savladali prepreke, a ujedno su se odlično zabavili. Ipak im je najveću čar pružio šator u kome su uživali, Nedelja popodne bila je za odmor uz Boračko jezero i prelepu borovu šumu. Daniela Jajić
Dunavske čarolije u Čortanovcima Čortanovačka šuma, obronci Fruške gore, planinarski dom “Kozarica“ i 7. “Dunavske čarolije“, poslednjeg vikenda avgusta, mogu da počnu. Organizator, Planinarsko-smučarsko društvo “Železničar“ iz Inđije, uz pomoć POK Kompas iz Vršca, osmislio je niz disciplina sportsko rekreativnog karaktera. Bilo je oko 60 planinara i izviđača iz Kraljeva, Niša, Leskovca, Vršca, Aleksinca, Stare Pazove, Beške, Valjeva... Izviđači našeg odreda učestvovali su sa 9 članova. Takmičili su se u odbojci za žene, gde su poraženi, ali su srebrne medalje stigle iz orijentacionog krosa koji su uspešno savladale juniorke Jovana i Milica, sa koleginicom Cecom iz Beograda. Još dve medalje u bagmintonu. Prvo veče je završeno uz logorsku vatru i prijatno druženje, ali i uz neprijatne komarce. Nedelja je bila dan za odmor, uzivanje i šetnju kraj Dunava. D. Jajić
Jadranski višeboj Od 20. - 30. jula, izviđači OI “Nadel“ boravili su u kampu na moru u Meljinama kraj Herceg Novog. U kampu je boravilo 350 izviđača, od kojih 15 Starčevaca. Naši skauti su pored odmora, učestvovali i u takmičenju u organizaciji OI “Orjen“. Sve discipline, pod otežanim, vrelim uslovima, uspešno su savladane. Pored takmičenja bilo je vremena za sport i zabavu. Igrala se odbojka, fudbal a išlo se i u obilazak plaže Žanjice, pored ostrva Mamula. Išlo se i na jednodnevni izlet u Dubrovnik. Poseta čuvenom akvarijumu i šetnja Stradunom ostavili su jak utisak na starčevačke skaute, koji su bili deo mnogobrojne armije stranih turista u ovom prelepom gradu. Kamp u Meljinama je svakog dana brujao kao košnica. Uvek nova dešavanja, puno izviđača, novih prijatelja, i vreme je brzo prolazilo. Plavetnilo mora ostaje u sećanju do sledeće godine. Povratak u nepreglednu zelenu ravnicu, pripreme za “Dane druženja“ gde se ponovo okupilo društvo sa mora i iz raznih gradova, učvrstilo je prijateljstva.
Feljton: O NARKOMANIJI (!) “Zavistan čovek želi da živi bez odgovornosti, ali tada gubi slobodu, postaje rob zla i greha i može toliko nisko pasti da ga se đavo zastidi.“ (Patrijarh Pavle)
Narkomanija je problem broj jedan današnjice. Podložni su joj mladi kao i stari, svuda je oko nas , sve se češće susrećemo sa njom u svojoj ulici pa i u porodici, što je do skora bilo nezamislivo. Na prevenciji se malo toga radi u većim sredinama, a kamoli u manjim mestima. Imajući u vidu sve veću zloupotrebu narkotika u populaciji mladih, javlja se potreba za edukacijom, kako samih mladih, tako i celokupnog stanovništva. Problem narkomanije je teško rešiti, ali još teže je identifikovati da on uopšte postoji. Većina roditelja i ostalih koji su u kontaktu sa mladima, ili ne umeju da prepoznaju da problem zloupotreba droga nastaje ili ne žele. I kada stignemo do saznanja da takav problem postoji, nailazimo na prepreku kako da se suočimo sa njim i kako da ga rešimo i kako se uopšte prilazi mladom čoveku, koji je narkoman. Postoji zabluda da je najpogođeniji deo gradska populacija, ali iskustvo u poslednjih nekoliko godina govori da su se stvari drastično izmenile. Naime, i omladina u manjim sredinama i selima je sve podložnija uticajima i izazovima savremenog života, koji sa sobom nosi i zloupotrebu droga. Najvažniji aspekt u borbi protiv bolesti zavisnosti je prava informacija. Iz tog razloga redakcija “Starčevačkih novina“ je odlučila da, pokretanjem serije članaka na temu prevencije narkomanije, doprinese buđenju svesti i podsticanju volje da se uhvati u koštac sa problemom zloupotrebe narkotika. Kroz članke će se čitaoci upoznati sa drogama u široj upotrebi, kao i sa njihovim dejstvom. Poznato je da mladi, ali i stariji ljudi, često upadaju u zamku “ne šodi da samo jednom probam“ ili marihuana je “laka“ droga, koja ne izaziva zavisnost. Naš je cilj da razbijemo ove i još mnoge zablude u vezi sa drogama. Pored toga što droga utiče na zdravlje i vodi ka fatalnom ishodu, poznato je da su uživaoci droga često povezani sa kriminalnim aktivnostima, ne samo prodaje i distribucije opijnih sredstava, već i sa teš kim kriminalnim delima. Ova serija tekstova će informisati čitaoce o svemu što je neophodno da bi se suočili sa ovim problemom, ali ga i predupredili. Dobiće osnovne podatke o krivičnom zakonu, koji tretira ovu problematiku, kao i o osnovnim osobinama i dejstvu najčešćih droga, mestima na koja mogu da se obrate za pomoć i još o mnogo čemu što je od presudnog značaja za prevenciju ili lečenje. PREGLED NARKOTIKA KOJI SE NAJČEŠĆE ZLOUPOTREBLJAVAJU Kanabinoidi - hašiš, marihuana - konzumiraju se oralno (gutanjem) ili inhalatorno (pušenjem). Zdravstvene teškoće: euforija, usporeno razmišljanje i vreme reagovanja, slaba ravnoteža i koordinacija, kašalj, česte respiratorne infekcije; oslabljeno pamćenje i učenje; ubrzan rad srca, anksioznost; napadi panike; zavisnost Depresivi - barbiturati (konzumiraju se intravenozno ili oralno), benzodiazepin (oralno), flunitrazepam (oralno, intranazalno - ušmrkavanjem), GHB (oralno), methawalon (intravenozno ili oralno). Zdravstvene teškoće: smanjenje bola i anksioznosti, usporen puls i disanje, sniženi krvni pritisak, loša koncentracija, konfuzija, premorenost, slaba koordinacija, slabo pamćenje i prosuđivanje, slabljenje i prestanak disanja, zavisnost. Anestetici - ketamin (konzumira se ubrizgavanjem, ušmrkavanjem ili pušenjem), PCP (ubrizgavanjem, gutanjem ili pušenjem). Zdravstvene teškoće: ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, slabljenje motoričnih funkcija/gubljenje pamćenja, ukočenost, povraćanje, depresija, agresija, gubitak apetita. Halucinogeni - meskalin (konzumira se gutanjem ili pušenjem), psilocibin (gutanjem), LSD (gutanjem ili apsorbovano kroz tkivo usta). Zdravstvene teškoće: izmenjeno stanje percepcije i osećanja, mučnina, hronični mentalni poremećaji, trajni poremećaji percepcije (flashback), nervoza, paranoja, slabost, drhtavica. Opijati i derivati morfijuma - kodein (ubrizgavanjem ili gutanjem), fentanil (ubrizgavanjem, pušenjem, ušmrkavanjem), heroin (ubrizgavanjem, pušenjem, ušmrkavanjem), morfijum (ubrizgavanjem, pušenjem, ušmrkavanjem), opijum (gutanjem ili pušenjem). Efekti: olakšanje bola, euforija, pospanost, usporavanje i prestanak disanja, mučnina, konfuzija, zatvorenost, smirenje, gubitak svesti, koma, zavisnost. Heroin izaziva teturav hod. Stimulanti - amfetamini (ubrizgavanjem, gutanjem, pušenjem, ušmrkavanjem), kokain (ubrizgavanjem, pušenjem, ušmrkavanjem), MDMA (gutanjem), metamfetamin (ubrizgavanjem, gutanjem, pušenjem, ušmrkavanjem), metilfenidat (ubrizgavanjem, gutanjem, ušmrkavanjem). Efekti: ubrzan i nepravilan rad srca, povišen pritisak, ubrzan metabolizam, osećanja ushićenosti, povećana mentalna budnost, smanjen apetit, gubitak težine, zavisnost. Amfetamini izazivaju halucinacije. MDMA izaziva osećaj empatije, slabljenje pamćenja i učenja. Metamfetamin izaziva agresivno ponašanje, psihotičko ponašanje. Ostale supstance - anabolički steroidi (ubrizgavanjem, gutanjem, nanošenjem na kožu), inhalanti (udisanjem kroz nos ili usta). Zdravstvene teškoće: intoksikacije/hipertenzija, zgrušavanje krvi, ciste i rak jetre, rak bubrega, neprijateljstvo i agresija, akne; kod adolescenata izaziva prerano zaustavljanje rasta; kod muškaraca izaziva rak prostate, smanjenje testisa, smanjenje produkcije sperme, povećanje grudi; kod žena dolazi do neredovnog mesečnog ciklusa, javlja se maljavost i druge sekundarne muške karakteristike. U sledećem broju pročitajte sve što treba da znate o dejstvu i zloupotrebi marihuane. Daniela Birak
Zapisi o starčevačkom fudbalu
Otkako sam se kao destogodišnjak doselio u Starčevo, najviše me je interesovao fudbal, kao uostalom svu stariju i mlađu muškariju tog vremena. Fudbal je plenio srca mnogih muškaraca, ali i za devojčice i postarije devojke, nedeljno popodne bivala je velika zabava, pa su se oko aut linije ređale šarene devojačke izvezene svilene haljine, a muška čeljad bi, sa strane, davala glasne upute svojim ljubimcima. A kako su muškarci igrali fudbal kada bi im se ukazala prilika. Za nas prave fudbalske lopte nije bilo, pa smo se sami dovijali i od maminih čarapa pravili krpenjače i tako postajali Mitići, Bobeci, Velfovi, Šoštarići i druge zvezde ”Radio Beograda”. Vreme je prolazilo i što se toga tiče, stizali su bolji dani. Gumene lopte su sve više skakutale po školskim dvorištima, na ritskoj livadu, u parku. Stariji igrači su počeli da se registruju; stvarani su pravi fudbalski timovi i regionalne lige. I to je u naša srca unelo još veću sreću, pa smo sve više maštali kako ćemo postati prvotimci ”Jovana Gagića”, kako se tada zvao naš tim. Kasnije, nakon nekoliko godina, preinačeno mu je ime u ”Borac”, jer je to bilo u modi, a i bilo je, nekako, ”pogodno i moralno”. ”Borac” se, eto, i dan-danas bori. Prva ligaška takmičenja su se održavalaizmeđu ”Borca”, ”Plavog Dunava”, ”Strele”, ”Poleta”, ”Budućnosti”... a svaka ekipa je imala svoju ”zvezdu” od koje su ekipe strepele - one iz drugih mesta. ”Polet” iz Omoljice je imao korpulentnog Bricu i čuvenog golmana Šljivara; ”Plavi Dunav” je imao punačkog Šebija i pravo levo krilo Koršoša; Starčevo se dičilo trima igračima: Slobodanom Zecom, koji je igrao centarfora i bio zadužen za golove. No, on se nije dugo zadržao - otišao je u ”Dušanovac”. Ostala dvojica su braća koja su bila atraktivnija i korisnija za svoj tim, zato su bili veoma popularni među navijačima - Blaž i Števa - Kokeza Tonković. Kokeza je ovaj nadimak nosio verovatno po izuzetnom beku splitskog ”Hajduka”. Oni su bili svojevrsno obeležje onog vremena. Števa je obično igrao halfa ili polutku, ponekad i beka, kada je trebalo. Kad je činio tandem sa Blažom, onda su obično padali golovi., a najčešće je Blaž bio golgeter, ali i Kokeza je znao da na lucidan način prevari odbranu, i kada su svi mislili da će je dobaciti saigraču, on bi je iznenada ubacio u protivničku mrežu. Blaž je bio sjajan tehničar, ali je imao njuh za gol. Bio je brz i pratio je akciju, te se uvek našao na pravom mestu. Osim toga, pratila ga je srčanost, pa je uvek ulazio u beskompromisne duele. Nije se plašio ni mnogo korpulentnijih od sebe. Števa je bio bolji tehničar. Znao je da svoju vrlinu iskoristi tako što je na vreme upošljavao saigrače, a kad-tad bi iznenadio protivnike. Zato njihovi računi nikad nisu bili čisti. Hladnokrvniji je bio i izbegavao je konfliktne situacije, a svoje igrače je smirivao i u tome je najčešće uspevao. Po mentalitetu je podsećao na ”BSK”-ovog kapitena Savu Antića. Tada se igrao sporiji fudbal, ali u njemu je bilo draži koja je privlačila publiku na sportska borilišta. Jedan drugi tandem predstavlja drugi način igre i drugačiji odnos prema igri. To je već dosta mlađa generacija 35-36. godište. Mata Bogović i Aca Nikolić. To je bilo nešto novo u starčevačkom fudbalu. Već tada je počeo da se igra brži i oštriji fudbal, i od ranijeg je odskakao po šarmu za čitavu klasu. Među ovim mladićima isticala su se dvojica koja su još išla u osnovnu školu, pa im je bila potrebna specijalna lekarska dozvola da bi mogli da se takmiče sa igračima starijeg godišta. Na početku svoje karijere, prilikom prvih utakmica, Mata Bogović je osvojio gledaoce, a o upravi kluba da ne pričamo. Ono što ga je krasilo, bila je njegova brzina, a zatim izuzetan precizan i jak šut. Vremenom je jačao, osmelio se i nije izbegavao fajterske duele, te je iz njih najčešće izlazio kao pobednik. Nekako u isto vreme pojavio se još jedan osnovac, izuzetno nadaren. To je bio Aca Nikolić. Dosta je trebalo nagovaranja od strane rukovodstva kluba i navijača da se registruje i da sa Matom igra u tandemu. Ali, taj sramežljivi dečak je sve to odbijao. Više je voleo da na poljančetu, u igri sa vršnjacima i mlađima od sebe, zabavlja gledaoce koji su samo radi njega dolazili, da bi uživali u njegovoj virtuoznosti. Ipak, dogodilo se i to. Nešto pod uticajem Bogovića, nešto pod uticajem svoga oca, predratnog fudbalera, Aca je obuo ”Borčeve” kopačke, i tako je Starčevo dobilo dva mlada darovita fudbalera. To je bio pravi tandem! Jedan izraziti tehničar, koji zna sve da uradi sa loptom, drugi brz, bez premca i odličan šuter. Mnogi, pa čak i prvoligaši, pozivali su ih u svoje klubove, ali su oni ostajali verni starčevačkoj publici. Evo jednog događaja koji ilustruje tadašnji fudbalski momenat. Igrala se utakmica između debeljačkog ”Spartaka” i ”Borca”, u Debeljači. NJihovi fudbaleri su bili fizički i tehnički jači. Igralo se fer, a publika je takođe bila disciplinovana. ”Spartak” je u prvom poluvremenu poveo sa 2:0. Mislili smo da nema nade, jer su domaćini zaista bili bolji u svakom elementu igre, a našima ništa nije polazilo za nogom. Naš tandem se nije video na terenu. Uplašeni su, vidi se. Onda priđe čika Josa Perak, autoritet za sve: - Oni su jači, ali nismo mi toliko slabiji kao što se čini. Igrajte kako vi znate, a umete mnogo bolje, i videćete” - rekao im je. Svi su pognutih glava izašli na teren kada ih je sudija pozvao na nastavak utakmice. A onda su se naši rastrčali. Igra je tekla, a onda u jednoj gužvi pred protivničkim golom, Nikolić je bio sam, opkoljen protivničkim igračima. Izlaza nije bilo, a on je jednim magičnim potezom prebacio jednog igrača pa onda i vrhom cipele i golmana pa je lopta odsela u mreži. Evro-gol za 2:1. Do kraja utakmice ostalo je još desetak minuta. Spartak je iz sve snage napadao. Naš gol je visio u vazduhu ali je sreća okrenula leđa Spartakovcima. I pred sam kraj, Bogović je, pošto je bio povučen u svom šesnaestercu, dokopao se neke lopte i ne čekajući ni tren, izbacio loptu daleko prema centru igrališta. Tamo je stajao Aca Nikolić opkoljen dvojicom protivničkih igrača. Pre njih je startovao i dokopao se lopte. I kada su svi pomislili da će se uputiti prema protivničkom golu, on ih je tu nekako ”mučio” a lopta miu je bila zalepljena za stopalo. Za to vreme Bogović se spuštao prema golu, uz pratnju protivničkih igrača. Lopta je još bila kod Nikolića, i niko nije shvatao šta taj dečko namerava. Osim Mate. I kada je on bio na dvadesetak metara od gola, Aca je pružio dugačku dijagonalu koja je padala nekoliko metara ispred Bogovića. On ju je prvo umirio, pa onda iz sve snage opalio tako da se zarila u gornji levi ugao. Za veliki uspeh - 2:2. Domaći su tapšali aktere po ramenima uz reči odobravanja: - Jo, jo! Bilo je sijaset takvih situacija koje su priređivali Aca i Mata. I kada su bili dupli pasovi, i slobodni udarci, i kada su se poigraval isa protivničkim igračima. Posle su svi zajedno otišli u beogradski ”Rad” a kasnije svako svojim putem. Još jedna ili dve ličnosti zaslužuju da ih se pomene. Čika Josa Perak, vredni neimar fudbalskog sporta u Starčevu. On je bio sve i sva od začeća posleratnog fudbala u selu. Ne samo zato što je bio vođa tog tima, već zato što je bio pošten, vredan radnik i veliki pedagog. Zato su ga cenili saigrači, i uprava, i meštani. On je sakupljao igrače po poljanama, stvarao od njih prave igrače, vršio administrativne poslove, krpio poderane lopte od kože, dok pravih nije bilo, popravljao kopačke... Kasnije mu se pridružio Pera Đurišić koji mu je postao desna ruka. I na kraju, vremena su duga prošla, zato se izvinjavam svima koje nisam u ovom svojevrsnom podsetniku pomenuo. Znam, i čvrsto verujem, da se pored čitave plejade talentovanih fudbalera moglo naći još neko ime. Milivoje Petrović, Smederevo
|
E-mail: [email protected] |