Internet izdanje broj 135 od 30. juna 2005. |
|
|
Kultura
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
11. jun - Veče Standar Jazz-a Di-džej Bob sa Radio Pančeva DJ Bob je prisutnima prestavio svoje setove standardnih džez pravaca, napravivši veoma suptilnu i opuštenu atmosferu.
17. jun - Dark and Gotic night Fancy Frogs u Starčevu
Fancy Frogs LJubiteljima žestoke i mistične svirke predstavio se jedan od najboljih pančevačkih bendova, koji je poznat i van granica ovog regiona. U dobro posećenom Klubu “žapci“ su otprašili dobrih sat i po, završivši sa poznatim hitovima kultne grupe “Bauhaus“.
21. jun - Tribina Povrede zakona i običaja rata
Dimitrijević (u sredini) Na tribini pod nazivom “Povrede zakona i običaja rata“, koju je 21. juna vodio Momčilo Mrčković, govorili su Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i Nenad Živković, glavni i odgovorni urednik “Pančevca“. Dimitrijević je, najpre, u uvodnom izlaganju akcenat stavio na trenutnu situaciju u Haškom tribunalu, položaj Srbije i Crne Gore posle emitovanja frapantnih snimaka egzekucije muslimanskih mladića koje su izvršili pripadnici jedinice “Škorpioni“ i moguće pravne posledice dokazivanja genocidnih namera države Srbije u to vreme. Kada je u pitanju sama Srebrenica, složio se sa prisutnima da su svi činili zločine i da je pored osam hiljada Muslimana stradalo i nekoliko hiljada tamošnjih Srba, ali da je naša prevashodna obaveza da se jednom za svagda što deicidnije i preciznije distanciramo od zločinaca sa naših prostora. Odgovarajući na mnoga pitanja posetilaca, on je kao ekspert za međunarodno pravo, zaključio da je proces otrežnjenja nacije i spremnosti da se prizna očigledna krivica pojedinaca načinjena u ime države, veoma bolan i složen proces. Takođe je podsetio da su se budući zločinci u nedostatku klasične vojske regrutovali iz srbijanskih zatvora po nalogu tadašnjeg predsednika - sadašnjeg haškog stanara. Živković je dodao da svega toga ne bi bilo početkom devedestih “oduševljeni“ narod nije frenetično bacao cveće na tenkove, koji su, po blagoslovu zločinačkog režima Milošević-Marković, hitali u ekspedicije smrti.
23. jun - Predavanje Sve o astrologiji
Žuržul Natalne karte, uticaj planeta na čovekove osobine, kao i mogućnosti menjanja sopstvenih sudbina, bile su okosnica predavanja pod nazivom “Sve o astrologiji“, koje je priredio Vojislav Žuržul astrolog i saradnik “Pančevca“. U dvoipočasovnom ćaskanju Žuržul je pokušao da približi osnovne astrološke pojmove. Napomenuo je da je astrologija, iako nije egzatna nauka, izrodila skoro sve eminentne prirodne nauke - fiziku, matematiku... Isto tako, stavio do znanja da ona nije nikakva šarlatanska umotvorina, već opštepriznata astronomska disciplina. U drugom delu je usledio razgovor s prisutnima, koji su želeli da znaju što više o svojim horoskopskim znakovima, ali i vrlo konkretne stvari, vezanih za posao, ljubav, zdravlje itd, ali je gost skrenuo pažnju da nije prorok i ne može da predvidi tačne događaje, ali ljudske osobine, sklonosti, i mnoge druge predispozicije moguće vrlo precizno definisati natalnom kartom - nekom vrstom astrološke lične karte. Za sva pitanja, zainteresovani mu se mogu obratiti na telefon 518-831.
24. jun - U susret koncertu Veče “Bijelog dugmeta“
Žare i Toza U svetlu događanja istorijskog koncerta najveće rok grupe sa prostora bivše Jugoslavije upriličen je performans. Prvo je Darko Ješić upriličio prikazivanje na video bimu dokumentarnog filma o “Bijelom dugmetu“, a potom su poznati pančevački rokeri Žare i Toza, odsvirali set pesma ove grupe, ali i drugih hitova domaćeg roka. J.F. – G.M.
Izložba u Boemu U utorak 31. maja u prostorijama starčevačke galerije “Boem“ postavku grafika je imao Bogdan Kršić, istaknuti i priznat umetnik na svetskom nivou. Bogdan Kršić je rođen u Sarajevu 1932. godine, diplomirao je na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu kod provesora Mihaila S. Petrova. Studirao i na visokoj umetničko-industrijskoj školi u Pragu kod profesora Karla Svolinskog. Od 1957. izlaže samostalno u zemlji i inostranstvu (Češka, Nemačka, Francuska, Italija, SAD, Švajcarska, Austrija). Mnogobrojna priznanja su svedočanstvo o zapaženim nastupima na raznim izložbama grafike, ilustrcije i grafičkog dizajna. Od 1962. do 1997. godine je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Otvaranje izložbe je bilo izuzetno posećeno kada je posle zvaničnog dela programa usledio koktel i razgledanje umetničkih dela uz prijatne zvuke već poznatog starčevačkog tamburaškog orkestra “Panuka“. G. Milošević
Završeni radovi na crkvi Davne 1. avgusta 1905. godine Starčevo je dobilo dve važne ustanove. Do tog vremena selo je bilo parohija manastira Vojlovica, a onda je selo dobilo Srpsku pravoslavnu crkvenu opštinu Starčevo i Upravu Srpske pravoslavne parohije, čime su se stekli uslovi za postavljanje prvog pravoslavnog parohijskog sveštenika u Starčevu - Alekse Topoljanina, koji je pokrenuo inicijativu i počeo gradnju svetog hrama. Godine od gradnje hrama su prolazile, a zub vremena je radio svoje. Od 1997. godine počelo se sa restauracijom hrama, a sve u znaku priprema za jubilej. Dočekali smo stogodišnjicu osnivanja parohije i u to vreme hram je zasijao punom svetlošću kao biser među običnim kamenčićima. Preosvećeni vladika banatski Gospodin Nikanor najavio je kanonsku posetu i svetu liturgiju za hramovnu slavu Sv. Velikomuč. Pantelejmona 9. avgusta ove godine, koja će početi u 9 sati, a doček visokog gosta je u 8.30 časova. Posle svete liturgije biće podeljene gramate i zahvalnice dobrotvorima i sponzorima za opravku hrama, a potom svečani ručak za zvanice. Radovi se privode kraju na hramu i parohijskom domu. Sredstva u iznosu nešto više od jedne trećine su obezbeđena i isplaćena izvođaču “Trnići Invest“ iz Beograda, a preostali dug treba da se prikupi i da se isplate radovi. Ni jedan pojedinac nije u mogućnosti da pokloni oko 2.000.000 dinara, a ako bi svako domaćinstvo u proseku dalo jednu dnevnicu, dug bi bio isplaćen. Starčevcima je potreban ovaj hram, s obzirom na to mi moramo da ga održavamo, a ne da očekujemo od nekog sa strane. Hram je dom Gospodnji, mesto za molitve i ukras sela, zato ga moramo uvek održavati (davati poklone). Ne smemo da mislimo da nam je hram potreban samo kada treba da krstimo ili venčamo svoju decu i ponekad da dođemo na svetu liturgiju i do sledeće prilike zaboravimo da hram postoji. Prilozi za opravku hrama primaju se u Svetom hramu, kancelariji i na žiro račun 355-1025832-54 sa naznakom - za opravku Pravoslavne crkve u Starčevu. Protonamesnik Zoran Maletić
“Blues Delivers” u Trebinju
“Bluz deliversi“ su od 17. do 19. juna boravili na 6. bajk skupu u organizaciji trebinjskog moto-kluba “TNT“. Skup je održan na izletištu nedaleko od Trebinja, a učešće je, pored mnogobrojnih bosanskih bajkera, uzelo i nekoliko Pančevaca. “Deliversi“ su nastupili prvog dana skupa, a dobra zabava je nastavljena i naredna dva dana uz prisustvo Neše “Galije“ koji je sa “Deliversima“ odsvirao nekoliko pesama na usnoj harmonici.
U ORGANIZACIJI ADF-A Etno fest u Novom Sadu U subotu 18. juna na novosadskom “Štrandu“ održan je tradicionalni Etno festival hrane i muzike Vojvodine u organizaciji Američke fondacije za razvoj (ADF). Kao i ranijih godina, Starčevo je predstavljao folklorni ansambl Doma kulture, koji se Vojvođanima predstavio spletom srpskih igara iz Boljevca. Na žalost, ni ove godine naše mesto nije pokazalo svoju gurmansku stranu, tako da je štand Starčeva bio prazan.
KULTIvator Darka Ješića Projekti Projekat, koji ima za cilj kreiranje veće brige o mladima u Opštini Pančevo i usvajanje akcionog plana brige o mladima u SO Pančevo, bile su teme sastanka brojnih organizacija koje je ugostio “Studio 21“. U ovaj proces, do sada se uključilo 40 nevladinih i omladinskih organizacija i ustanova, iemeđu ostalih i: omladina JAZAS-a, Tim za komunikaciju, Odred izviđača “Nadel“ Starčevo, Centar za kulturu, “Pančevac“ Republički zavod za zapošljavanje, Dom omladine Pančevo, RTV Pančevo, a od 16. juna i starčevački Kreativni kulturni klub. Cilj omladinskih organizacija je rešavanje problema omladine i stvaranje dugoročne politike za mlade, koja će odgovarati potrebama i interesima mladih u Srbiji. Odgovornost države u rešavanju ovih pitanja, ogleda se u kreiranju jasnih stavova o dugoročnoj strategiji za mlade, stvaranju vladinog tela koje će se baviti ovim pitanjima, regulisanju omladinske zakonske problematike, obezbeđivanju učešća mladih u svim telima koja se tiču mladih, finansiranju omladinskih organizacija i povećanju sredstava i ulaganja namenjenih mladima i omladinskim projektima/programima. Koalicija je formirana u cilju organizovanja kampanje zagovaranja za aktuelna pitanja, na lokalnom i nacionalnom nivou. Cilj te kampanje je formiranje tela i strategije za mlade na oba nivoa. Na početku, akcenat je stavljen na lokalne kampanje zagovaranja. U zavisnosti od mogućnosti određene opštine, kampanja bi imala za cilj i dobijanje određenog prostora za rad raznih omladinskih inicijativa (domovi omladine i sl.). KMS podržava projekte u lokalu i jedan od podržanih je inicijativa u Pančevu. Koordinatori ovog sastanka bili su Nikola Ćurčin i Vesna Cvetković ( KMS).
Akcija U ponedeljak, 30. maja u prostorijama “Pančevca“, održana je pres konferencija povodom objavljivanja knjige: “Helikopter na glavi - Istorija pančevačkog rokenrola (1962 - 2004)“, autora Vladimira Nedeljkovića - Zontaga. Ova knjiga, na jednom mestu, okuplja najznačajnija imena pančevačke rok scene, kao što su: Feniksi, Medenjaci, Pajaksi, Kingsi, Baš Čelik", Faust, Jo - jo, Dim, Crni petak, Žetoni, Cenzura, Bauk, Horda, Korpus delikti, Mensana, Mika Popov, Saša Popaz, Sava Ramjanac, Ivan Aleksijević, Dušan Ivanišević... Sa nostalgijom, pančevački rokeri su se prisećali svoje mladosti i godina kada su stvarali autentičnu i kvalitetnu rok scenu. Složili su se da su “Vizije“ najstariji, a “Feniksi“ najbolji sastav. Ovo je bio uvod pred promociju knjige u galeriji “Dvorište“, 31.maja i svirku u sali KUD - a “Petefi Šandor“.
Književni kutak - maj/jun 05 LJubitelji pisane reči, ma koliko da ih je, imali su mogućnost da čuju nova poetska i prozna ostvarenja i vide mlade pančevačke spisatelje, ali i brojne goste iz Beograda i drugih sredina. “Majski dani knjige“, izazvali su veliko interesovanje kod Pančevaca svih generacija. Od prodaje knjiga po popularnim cenama, do niza zanimljivih izdanja, možemo reći da smo imali bogato književno proleće. Neuobičajenim predstavljanjem zbirke pesama “Romantizam“ u Galeriji savremene umetnosti, Jasmina Topić je pokazala kako se ruše klišei (ili kako književne večeri mogu da budu i svojevrsna, multidisciplinarna zabava.) O “Romantizmu“? Zrela i provokativna edicija, koja Jasminu svrstava u vrh pančevačkog pesništva. Definitivno! Vredi pomenuti i knjigu poezije “Suva suza“ Momčila Paraušića i knjigu priča za decu “Mali džin“, Miloša Nikolića. “Majski dani knjige“ okončani su promocijom prvog domaćeg elektronskog časopisa za književnost i umetnost “Treći trg“. U Gradskoj biblioteci, predstavila se najmlađa generacija pisaca, rođenih posle 1970. godine. “Treći trg“ možete čitati na adresi njnjnj.trecitrg.org.uu. Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije “Rukopisi 28“, objedinio je veći broj neafirmisanih, mladih autora i dokazao da književna scena ima vredan i kvalitetan podmladak. Promocija ovogodišnjih “Rukopisa 28“ održana je 2. juna u Studentskom domu. Članovi književne radionice, koju vodi Vule Žurić, počeli su da pišu grupni roman čiji je radni naslov “Leto u romanu“. Roman će uskoro pisati svi koji to žele, a o detaljima... ima vremena. Dragana Mladenović je zatvorila ovaj krug značajnih književnih dešavanja zbirkom pesama “Raspad sistema“. Na promociji u galeriji “Dvorište“, zašlo se u polemiku između kritike i publike koja je dosegla i do Platona! Važno je da je Dragana potvrdila autentičnost svog, poetskog izraza svojom drugom zbirkom pesama. A dok o tome budete razmišljali i dok, u okviru književnih večeri koje organizuje Kreativni kulturni klub, budemo čekali Jasminu Topić, Draganu Mladenović i druge mlade pisce iz Pančeva i drugih sredina, i Starčevo ima čime da se pohvali. Literarna sekcija koju smo dugo najavljivali, zvanično će početi 1.septembra. Uz podršku uspešnom projektu iz oblasti kulture, Opština je izdvojila jedan deo sredstava za finansiranje prvog starčevačkog zbornika poezije i proze “Neolit“. Na kraju, pozivamo Starčevce da se pridruže literarnoj sekciji, kako bismo zajedno kreirali našu, lokalnu književnu scenu. Detaljnije se možete informisati u prostorijama Kreativnog kulturnog kluba.
VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk St. Karadžić”
I danas prekidaju detinjstvo mojih vršnjaka Jedan dan mog života izgleda ovako: ujutro ustanem, obučem se, operem zube, u kuhinji me čekaju brat, tetka Rada i spremljen doručak. Posle doručka odem u školu. Tamo učim, pričam, smejem se sa svojim drugaricama. Međutim, u našoj zemlji, i uopšte u svetu, žive deca kojima su smeh i radost postali nepoznati. Ima dece, otprilike mojih godina, malađa, i starija, koja nemaju čemu da se nasmeju. NJih u kuhinji ne čeka brat, sestra, doručak... I njihov dan ne izgleda kao moj. Ali, i ta deca, koja se ne smeju i ne raduju kao ja, srećna su. Zato što su živa i nisu ni svesni onoga što se oko njih, pa i njima samima, dešava. Dok se mi radujemo novim patikama, biciklu ili kompjuteru, oni su srećni ako imaju šta da pojedu, obuku i popiju. Navikli su da se zadovoljavaju minimumom, a za to su prvenstveno krivi ratovi i sama politika. Deca ostaju bez roditelja, prijatelja, nade... Jednostavno - rat oduzima sve. Tužno je što se to nije dešavalo samo u prošlosti, odnosno tokom Prvog i Drugog svetskog rata, već se dešava i sada. U našoj književnosti postoje dela koja opisuju bol, tugu, nanetu deci, i uopšte mojim vršnjacima tokom ratova koji se i danas vode u određenim zemljama. NJihovo detinjstvo se prekida i polako nestaje. Neka deca čak prestaju da se sećaju lepih stvari, dok ih neka nisu ni doživela. Jedini neprijatelj tokom ratova je strah, strepnja za one koje volimo i čežnja za slobodom. Želja da pobegnemo od svega, da budemo slobodni, da imamo detinjstvo, da volimo i budemo voljeni. Da imamo prijatelje i da ni jedno dete nikada više ne umre. Da svi imamo bezbrižno detinjstvo i da nas sve pomalo razmaze. To je, naravno, nemoguće dok neko ili svi, ne preduzmu nešto po pitanju toga. Moji vršnjaci će i dalje umirati bez razloga, a i oni koji budu ostali živi, detinjstvo će im biti oduzeto! Melita Popović 7/2
Moj kućni ljubimac Stvarno obožavam životinje. Od divljih, pa do pitomih, od ptica do sisara, svi su mi lepi. U svom dvorištu imam koke, patke, kikireca i golubove. Imam i dve lepe mace; one se zovu Marko i Anita. Ispričaću vam o mojoj Aniti, koja je jako lepa. To je jedna posebna mačka. Ona voli da jede keks, “milka“ čokoladu, bombone, žvake a može i torta i kolači koje moja mama pravi na Veliki petak. Moja Anita i ja, često smo jele ribu i krompir salatu, a na Uskrs - jaja i rolovano meso. Anita ima zelene oči i sivo-belu dlaku. Velika je, ali vitka i tanka. Kada dođem iz škole, ona kao strela dojuri kod mene i počne da skakuće kako bih je pomazila. Anita je pametna i draga mačka, ali je bezobrazna. Sa svakom mačkom se tuče, a naročito sa Markom i to bez ikakvog razloga! Ne lovi miševe, jer je to ne zanima. NJen omiljeni sport je trčanje, a ponekad voli i da zaigra uz muziku. Kod nje me nervira što se sa svakim druži i dovodi ih kući. Ali, nema veze. Anita je super, i verujem da nikada neće da me izneveri. Anita je mnogo mlada, ima oko 10 meseci. Jedva čekam kada će da omaci svoje prve mačiće. Mnogo volim Anitu jer je draga i umiljata. Osećam da i ona mene voli, jer samo meni dozvoljava da je mazim, hranim i da se igram sa njom. Ona je stvarno najbolja! Nevena Dinić 6/3
Portret mog oca Osoba koju volim i poštujem je moj otac. Naravno, volim i moju mamu i seku, ali tata me nekako bolje razume. To znači, da se on ophodi prema meni, kao da je i on dete! Kad sam tužna, uvek nađe neku šalu da me razveseli. Nikada nije bio grub prema meni, iako sam često, kao mala, bila vrlo nemirna. On me je uvek, na lep način, umirivao. Nikada nije imao srca da digne ruku na mene. Kada treba negde da idem, uvek se njemu obratim za dozvolu, jer znam da će mi je dati. Moj tata je veliki šaljivdžija. Naročito voli da se šali na račun drugih. Naravno, ja se nikada ne naljutim na njega kada mi priredi neku neslanu šalu. Kad nemam nikome da ispričam neki svoj doživljaj, on je tu da me pažljivo, i sa uživanjem sasluša. Takođe volim da slušam njegove priče. Kako se upoznao sa mamom i mnoge druge. Moj tata je veoma smešan zato što je mali. Ima nebesko-plave oči, mala, tanka, što bi se reklo - zmijska usta, crnu talasastu kosu poput neke guste četke i mekane obraze koje ja naročito volim da uštinem. NJegov omiljeni hobi je sviranje frule. Kad god odemo na neko putovanje, on nosi frulu. Očigledno je da mu je pesma dobar prijatelj. Ono što moj tata ne voli jeste laž. Jednom je mene uhvatio u pokušaju da ga slažem. Znate, ja mnogo volim da pijem liker i to posebno od čokolade. U maminoj i tatinoj sobi, u bifeu je bio liker, i to baš od čokolade. Pošto mi roditelji ne dozvoljavaju da pijem alkoholna pića, morala sam sama da se iskradem i popijem malkice. Nisam ja pijanica ili slično, već je kriv liker koji u sebi ima čokoladu! Tom prilikom, tata me je spazio, ali nije hteo ništa da kaže, nego je čekao da ja izađem iz sobe. Sve vreme sam mislila da je to sa likerom loša ideja, da ja ovako mala pijem liker, ali kad sam otvorila bife i ugledala ga, voda mi je krenula na usta, i nisam mogla da se uzdržim da ne gucnem bar malo. Onako musava od likera, izjurila sam iz sobe i krenula u kupatilo. Tata je stajao baš ispred njega. Rekao mi je: - O-o-o, gde smo tako požurili mlada damo? Ja sam mu uzbuđeno odgovorila: - Ja?? Pa, ovaj ... nigde ... - Čekaj, čekaj, od čega si tako musava? - opet će tata - Ja musava?! Ma nisam ja musava! - Eh, sad ... kao, ona nije musava... A sve joj curi čokolada! Pokušala sam da se izvučem iz neprilike obrazloženjem da sam jela čokoladu. U tom ptrenutku, ništa drugo mi nije palo na pamet. Tata je znao da nije reč ni o kakvoj čokoladi, već o čokoladnom likeru. Sa obzirom na to da on ne voli laž i prevaru, dobro sam prošla jer mu je ova moja slatka laž očigledno bila simpatična. Zanimalo ga je, verovatno, koliko sam dobar glumac. Onda je rekao: - E, znaš šta... Meni se baš jede čokolada. Hajde, donesi mi jedan red. E, tu mi je već zaškripalo. Nisam znala šta da radim, pa sam se predala i priznala sve. Tata mi je rekao da više ne pokušavam da ga prevarim, jer za to treba da imam i malo stila. Posle smo se oboje slatko smejali. Meni je moj tata najbolji, najpametniji, najlepši i nadam se da i vi imate dobrog tatu i da se ponosite njime. Milica Stanković 5/1
|
E-mail: [email protected] |