Internet izdanje broj 135 od 30. juna 2005.
|
Internet izdanje broj 135 od 30. juna 2005. |
|
|
|
|
Društvo
ANKETA SN: Šta mislite o snimcima zločina u Srebrenici? Zgražavanje, a osuda? Javno mnjenje u Srbiji nije, utisak je, reagovalo na pravi način na masakr u Srebrenici. Reakcije tipa “a zločini nad Srbima?“, govore o nespremnosti da se suočimo sa zločinima koji su činjeni u naše ime
Vlado Jovančić: - Mislim da je to namešteno. Garantovano da je sve to nameštena stvar. Ukoliku tu ima neke istine, zašto nisu snimali kada su pre toga Muslimani u selu Kravice pobili, ne znam koliko Srba. Zašto toga nema na televiziji? Osuđujem svaki zločin, ko god da ga je učinio. Čovek ima pravo na život bez obzira na veru, boju ili naciju. Strašno je gledati te snimke, ali ja ne mogu da osećam krivicu zbog toga. Pazite, ukoliko ja učinim neko zlodelo, ne može biti kriv moj komšija ili ko drugi, krvac sam samo ja. Narod se za to ne može kriviti. Saša Savanović: - Šta da mislim o tome... Svašta se dešava u ratu, iako to nije nikakvo opravdanje, jer to što se dogodilo ne može biti ljudski. Mogu reći samo da do svega toga nikako nije trebalo ni da dođe. Bilo mi je teško dok sam na televiziji gledao te snimke. Dovoljno je bilo da se postavim u položaj roditelja te dece, a ne još da znam da su to državljani naše države radili. Na žalost to se dogodilo i ne može se ništa promeniti, moramo sa time živeti. Trebalo je te snimke iz Srebrenice pustiti mnogo ranije, uzašavam se pomisli na to koliko još takvih snimaka postoji, a mi ih nismo videli. Nikola Škrbić: - Zašto ne objave zločine koji su drugi činili? Zašto okrivljavati samo Srbe? Svi su u ratu bili jednaki. Sa svih strana ima zlikovaca, nema ih samo u Srbiji. Ne pominje se selo Kravice, niti kada su za pravoslavni Božić poubijali Srbe. Ne može biti kriva samo jedna strana, stoga ih ja krivim sve. Svi su ratovali, a govori se samo o Srebrenici i zločinima koje su Srbi učinili, pa to je sramota. Maja Todorović: - Srebrenica? Zločini? Srbi poubijali Muslimane? Nisam gledala takve snimke. I bolje što nisam, verovatno mi ne bi bilo dobro. Pa to su sve ludaci. Ne mogu da verujem da su se takve stvari radile sa naše strane. Svako mora da odgovara za svoje greške. Nema tu kolektivne krivice. Vladan Stanojević: - To je za svaku normalnu osobu zastrašujuće i za svaku osudu. Stava sam da takve stvari samo nenormalne osobe mogu da rade. Ne može tu biti nekog drugačijeg velikog komentara. Treba osuditi svakog pojedinca koji je u tome učestvovao i ne mislim da tu ima mesta za kolektivnu, narodnu, krivicu. Lično ne osećam krivicu, samo mi je teško da, gledajući snimke, shvatim da se tako nešto zaista dešavalo i dešava. Nije mi jasno kako ti veliki ljudi u svetu mogu da dozvole tako nešto, a kao bore se za ljudska prava. Marina Milovanović: - To što se dešavalo je strašno. I sada je strašno za mnoge ljude. Moja porodica je kada je počeo rat ovde došla iz Splita. Mi koji smo osetili nešto od tog rata znamo više o tome šta se dešavalo, ali ovi snimci su zastrašujući. Bila sam mala kada je rat počeo, ne znam ni koji je bio uzrok. Ali ne znam šta bi opravdalo takve zločine, kojih je sigurno bilo sa svih strana. Radomir Piščević: - Trebalo bi da puste sve snimke, svih zločina, svih stradanja. Ne da puste samo jedno, na jednom mestu. Bilo je toga prošlih godina jako mnogo. Ukoliko se na ovaj način favorizuje jedno mesto, stiče se pogrešna slika. I to ne dovodi do rešavanja tih nesuglasica, već ih nanovo raspiruje. Osećam zgražavanje gledajući te snimke, šta ljudi mogu jedni drugima da učine. Treba utvrditi krivicu za taj i sve ostale slične slučajeve. Miro Vukomirović: - Kažem da je bilo zločina i sa njihove strane, ne samo sa srpske. Rat je to bio, a u ratu se dešavaju nezamislive stvari. Sada kada gledamo te snimke, čini mi se da se to odražava na ceo narod. Zauvek će da ostane zapisano o masakru u Srebrenici. Ne osećam krivicu, rat je posledica vođenja loše politike, ne vidim svoje učešće u tome. Pripremila: Daniela Birak Foto: Goran Milošević
Maturanti
Učenici OŠ “Vuk St. Karadžić“ završili su školsku godinu. Osmaci nešto ranije od ostalih, jer su morali da se spreme za prijemne ispite. Pre svega trebalo je, kao što je red, proslaviti malu maturu. Uz harmoniku, to su učinili veseli drugari Dragan Milenković, Nenad Uran, Nikola Janićijević, Nenad Dojčinović, Marko Vučić i Ilija Savović, koji je prebirao po dirkama. Matursko veče su proslavili u Domu vojske, a većina njih kaže da želi da upiše saobraćajnu ili mašinsku školu. Osnovna škola će im ostati u lepoj uspomeni, a najviše će im nedostajati nastavnici Marina Tanev i Milan Mrđa. P.A.
Poseta manastiru Bavanište
Po blagoslovu sveštenstva, a u organizaciji škola Vuk St. Karadžić iz našeg mesta i Borislav Petrović Braca iz Pančeva, 24. maja ove godine organizovana je poseta manastiru Bavanište. Uz prisustvo učitelja Vesne Đorđević i Elizabete Šanta, veroučitelja Olivera Kalinovića, Dušanke Stefanović, psihologa škole, kao i 50 učenika iz samo dva odeljenja (u kojima svi pohađaju veronauku), učestvovali su na Božanstvenoj liturgiji u crkvi Rođenja presvete Bogorodice manastira Bavanište. Po blagoslovu igumana manastira, oca Rafaila, i učenici veronauke su aktivno učestvovali na svetoj liturgiji, odgovarajući na jektenije i pevajući u crkvi. Učitelji nisu skrivali zadovoljstvoi radost zbog učešća dece na liturgiji, kao i zbog njihove zainteresovanosti i poznavanja strukture i sadržaja same liturgije. Nakon svete liturgije otac Rafailo je govorio o istorijatu pomalo zaboravljenog manastira. Sam manastir je posvećen rođenju presvete Bogorodice i podignut je u 15. veku za potrebe monaha i naroda koji su bežali od najezde Turaka. Manastir je do 18. veka bio pošteđen većih razaranja, ali je 1716. godine potpuno uništen kada su se Turci vrađali iz pohoda u Ugarskoj. Tek 1856. meštani su prikupili sredstva i podigli kapelu na mestu “čudotvorne vodice“. koja postoji do danas. Pošto je poseta bila organizovana kao izlet u prirodi, deca su nakon liturgije i posle upoznavanja sa istorijom manastira, u oduševljenju provela celo pre podne u krugu manastira igrajući se i pevajući pobožne pesme. Organizatori su zahvalni manastirskom bratstvu, monaštvu i iskušenicima, a naročito ocu Rafailu, koji je pokazao svu ljubav hrišćanske dobrote. Posetom manastiru, učešćem na liturgiji kao i upoznavanjem sa sadržajem i smislompravoslavnog bogosluženja, ispunjava se časna i odgovorna dužnost vaspitanja dece u hrišćanskom duhu, a po jevanđelskim rečima: “Pustite decu neka dolaze k meni, i ne sprečavajte ih, jer takvih je Carstvo Božije“ (Luka 18:16).
Veroučitelj Oliver Kalinović
Kreativna ekskurzija #3
U nedelju 12. maja ekskurzistička sekcija Kreativnog kulturnog kluba, uputila se na svoju treću po redu destinaciju. Nakon aprilskog obilaska Ravne gore i Ribničke pećine, zatim majskog obilaska “Kuće cveća“ i Avale, kreativci su krenuli put Vršca i Vršačkog brega. Veselo i orno, kao i do sada, “ekspedicija“ se uverila u sve vrednosti vršačke hale “Milenijum“, obišla i druge vršačke znamenitosti, a potom se upitila na “kotu 250“, odnosno na Vršačku kulu. Uz roštilj i predivan pogled na banatsku ravnicu, u društvu paraglajdera, članovi Kreativnog kulturnog kluba ostali su do kasno popodne na najvišoj visinkoj tački u Banatu. Nakon toga, u sredu 15. juna ekskurzisti su se okupili da bi pogledali video matrijal koji je snimljen tokom ekskurzije, a na traci su se nešle zanimljive zgode i nezgode sa ovog putovanja. Ekskurzisti već planiraju naredno putovanje koje će biti u julu, a moguće destinacije su Golubac i Fruška gora.
IZVIĐAŠTVO
Na Fruškoj gori Na Fruškoj gori, u prelepom omladinskom naselju Letenka, izviđači iz Starčeva su od 27. do 29. maja, učestvovali na izviđačkom višeboju u organizaciji odreda iz Sremske Mitrovice i Novog Sada. Starčevački odred su predstavljale tri ekipe u kategorijama mlađih izviđača, planinki i starijih planinki. Još su učestvovale ekipe iz Vršca, Rume, Sombora, Stare Moravice, Beške, Stare Pazove, Nove Pazove, Subotice i Kovačice. Odmah po dolasku u kamp, počelo je i takmičenje. Najpre je trebalo napraviti šatore - konačište, od šatorskih krila, a moralo je samostalno skuvati obrok u kotliću od dobijenih namirnica. Svi su bili uspešni, sa nijansama u bodovanju. Subota je bio dan za takmičarsku trasu, kada su izviđači, radeći zadatke, prešli preko Fruške gore oko 15 kilometara, uživajući, uz napore, u njenim lepotama. Veče za odmor proteklo je uz koncerte mladih grupa, uz odličan razglas. U sitne sate prešlo se na duženje uz gitaru, jer je već čitav logor utonuo u san. Ni u nedelju nije bilo vremena za odmor - ostalo je još “minsko polje“, test izviđaštva, pa sabiranje poena uz neizvesno isčekivanje.U hladovini fruškogorske šume treperilo je nestrpljenje u stroju - i najzad medalje: za starije planinke 3. mesto, kao i za mlađe dok su mladi izviđači bili šesti. U druženju u vozu sa Pazovčanima, sklapala su se prijateljstva, a uz gitaru, čitav put natrag, brzo je prošao.
“Beli narcis“ - Divčibare Posle dužeg niza godina obnovljena je kulturna manifestacija “Beli narcis“ na obroncima Divčibara, gde se pojavljuju mnogi poznati glumci, pevači, bira se mis, a takmiče se i izviđači. Početkom juna, udružili su se izviđači iz Valjeva i Lazarevca, u organizaciji koja baš i nije bila sjajna, ali su problemi rešavani u hodu. Ekipu “Rafinerci“, pod vođstvom Uroša Jajića, najmlađeg ali i najiskusnijeg člana, osvojila je 3. mesto i donela medalje. Mada su bili u kategoriji sa starijim izviđačima, odlično su se snašli, jer već poznaju teren pošto su tamo često boravili na zimovanju. Učešće u čitavoj manifestaciji, izviđači su imali i kao obezbeđenje na koncertima. Od poznatijih izvođača, nastupali su “Divlji kesten“, “Neverne bebe“ i drugi, a provod je bio odličan. Uz nepregledne livade pune belih narcisa, priroda je plenila i pružila odmor svim učesnicima, a saradnja Odreda izviđača “Nadel“ sa ovim odredima, biće nastavljena i kroz organizaciju njihove šumske škole sredinom jula, u kapu “Breza“, tako da neće biti problema kao na takmičenju jer su tamo odlični uslovi za život pod šatorima.
Forum za vođe Od 17. do 19 juna na nadaleko čuvenom Rajcu (kosidba i paraglajding), održan je forum za vođe izviđačkih odreda Srbije. U Savezu postoji određeni broj internih problema, pa su susreti ovakve vrste neophodni. Akcenat ovog trodnevnog sastanka je bio presek četvorogodišnjeg plana rada u Savezu (2003-2007), implantacija novog znaka S.I.S. i otklanjanje problema povodom održavanja smotre Saveza u Nišu 2006. godine. Na ovom skupu iz O.I. “Nadel“ aktivno učešće su uzeli starešina Predrag Stanković, čije se izlaganje često moglo čuti, i načelnica Daniela Jajić. Netaknuta priroda u okolini izviđačkog odmarališta na ovoj prekrasnoj planini doprinela je da i pored povremenih žučnih rasprava sve protekne u opuštenoj atmosferi. Izviđači Zlatiborskog okruga su impresionirali svojom samoorganizovanošću i aktivnim radom. Pošto su i starčevački skauti poznati po dobroj organizaciji, vrlo brzo je sa njima ostvaren kontakt i ponuda da na Tari (rezervatu prirode pod zaštitom UNESCO-a) dobiju na korišćenje, potpuno besplatno, njihove terene za logorovanje sa svim pratećim objektima. S obzirom na naš ekološki problem, ovo je prilika koju Starčevci sigurno neće propustiti.
Druženje brđana Dugo najavljivana proslava osvajanja pehara i medalja na prvom inostranom takmičenju u Bjeljini (veterani) organizovana je 24. juna u domaćoj atmosferi kod Miloša Ivoševića. Klub brđana je u opuštenoj atmosferi održao radni sastanak nakon čega je usledio roštilj. Dvadesetak članova ovog kluba, uz Upravu i Nadzorni odbor, napravili su takvu atmosferu da su se svi osećali neku deceniju mlađe. Treba napomenuti da i ako je ovu manifestaciju sponzorisala firma “Bosal“, izviđači su taj novac ostavili za “Dane druženja“ a troškove ove fešte snosili su lično. Ovakvi primeri su svakako za pohvalu.
Izviđači na Savi Mada postoji dobra saradnja sa izviđačima iz Šapca, zbog polaganja prijemnih ispita i kraja školske godine, na njihovo takmičenje OI “Nadel“ nije poslao ekipu, već samo predstavnike koji su pomagali u organizaciji. NJihov prijatelj Boka, starešina odreda, obećao je da će uzvratiti posetu sa svojom ekipom, a i na moru su u istoj smeni, pa će kroz Jadranski višeboj nastaviti saradnju i druženje. U Šapcu, odred izviđača “Sava“, postoji već 37 godina i zanimljiv je, jer su oni porečani. Imaju plave uniforme i pored standardnih izviđačkih veština bave se aktivnostima na vodi. U OI “Nadel“, takođe su postojale ideje da se osnuje četa porečana, zbog blizina reka. Nada je da će u budućnosti biti snage da se i taj vid aktivnosti organizuje, i da se deci pruži mogućnost bavljenja što raznovrsnijih disciplina. Pripremili: D. Jajić, P. Stanković
|
E-mail: [email protected] © 2005. Webmaster
|
