REPUBLIKANSKA
KOLONA
BITKA NA MILOZVUK POLJU!
Prvi maj. Lep i zdrav praznik!
Dan za opuštenciju, prirodu, miomirise, razne maskenbale(!), nerad,
ali i udarnički rad vilica, guše, digestivnog trakta - posebno jetre.
Najzad, to je vreme kad možete da potpuno olabavite nervni sistem i
bacite probleme (kojih je na ovim prostorima beskonačno) na otavu.
Najviše volim praznično jutro (svesno
izbegavam naziv uranak, jer asocira na bahanaliju!). Divan osećaj! Ptičice
pevaju, sve buja, cveta, zeleni... Ali, avaj, neko je ovoga puta bio
vredniji (mada sam i ja "malko" zadocnio sa uranućem). I,
već u prvi mah mi se učini da od gore navedenih "lepota" neće
biti baš mnogo. Ratoborni neprijatelji (čitaj: komšije) su se pobrinuli
da se omiljeni praznik raDa, pretvori u praznik raTa.
Nemojte se toliko prepadati, u pitanju
je specifična vrsta sukoba, oružje se drastično razlikuje od klasičnog
i umesto metkova, ispaljuje nešto što ne može fizički da vas ozledi,
ali zato može dovesti do ludila i najopuštenijeg "slavljenika rada"!
Da skratim, toga dana, iako rešen da uživam
u svemu što prvi dan maja nudi, isprovociran na najbrutalniji način,
upleten sam u bitku AKUSTIČNIH VIBRACIJA (iliti ZVUČNIKA) na (zamišljenom)
Milozvuk polju!
Najpre sam napadnut s fronta (od komšija
pink-narodnjaka preko puta) i to najsmrdonosnijim BIOLOŠKIM AGENSIMA
(turbo-muhamedanskim hit-tromblonima sa baze SAFIR). Onda, kao da je
to bilo malo, u opšti atak na moj um, uključile su se s boka borbene
linije sintetičke sile (mlađi komšiluk u tehno fazonu, s moje desne
strane) koje su me raketirale HEMIJSKIM PSIHO-HALUCIOGENIM OTROVIMA
(dum-dum oružje koje dopire direktno iz tehno-pakla). E, to me je "zakucalo"
do kraja i nateralo da spašavam živu glavu (tj. uši) i munjevito odgovorim
na izazov!
Izvadio sam iz "skladišta" raspoložive
resurse (razglas) i krenuo sa kontra paljbom (odvrtanjem potenciometra).
Na Sinana uzvratio sam Kubanskim ritmovima, a Daru Bubamaru sam presreo
Maljčikima, da bi na Trens-kucanje odgovorio starim-dobrim Strancem
u noći Frenka Sinatre...
Bitka na Milozvuk-polju trajala je satima,
dok protivnik nije shvatio da ima posla mnogo "opakim", "bolje
naoružanim" i silno motivisanim protivnikom, da bi na kraju uvidevši
da njegova "ratna doktrina" ide na žrvanj istorije (zato što
je bazirana na kiču, lakim komercijalnostima, jeftinom trendu...) nevoljno
istakao belu zastavu!
Žalim što je, kao i u svakom sukobu, došlo
do kolateralne štete (najviše stradala ni kriva, ni dužna, moja staramajka,
ometena u sred pripremanja prazničnih sarmica), mada su neki (kao npr.
Komšinica-kontraobaceštajac) zahvaljujući moćnim sistemima "protivbučne
odbrane" (nagluva k'o top) uspeli da ostanu netaknuti!
I tako u nastavku dana, osokoljen trijumfom,
ali i sam iznemogao od silnih decibela, mogao da na miru vidam rane
uz šumsku idilu, slavuje, poneki batak, tek reda radi i da se nadam
da će moja velika "pobeda" značiti novu stranicu na putu dobrog
ukusa...
* * *
Umalo da zaboravim, u Republici
ništa novo, osim što je FK "Borac" blizu velikog uspeha, radovi
na telefonskim vodovima ulaze u završnu fazu, Kreativni kulturni klub
(kome posvećujem pobedu na Milozvuk-polju) obavlja poslednje pripreme
pred početak rada, a ova novina idućeg meseca slavi nesvakidašnji uspeh
- deceniju izlaženja! Svaka čast!
Jordan Filipović
POGLED kroz ŠKOLSKI PROZOR
Jedna užina, prošle nedelje, bila je posebno
slatka - MEDENO SLATKA.
Udruženje pčelara Starčeva, poklonila je školi 15 kilograma meda.
Lep, plemenit gest, dostojan poštovanja.
Još jedanput - hvala im. Možda će posle ove užine, i ona deca, koja
do sada nisu redovno uzimala med, bar svakog jutra, uz slast, uneti
u svoja telašca, koja se još uvek razvijaju i kašičicu zdravlja.
Jedna subota prošlog meseca, bila je "Dan
planete Zemlje".
Došli su i učenici i nastavnici i koliko-toliko uspeli smo da ulepšamo
našu školu, dvorište i park.
To je bio radni dan i za sve ostale radnike
ove škole. Svaki od njih, ostavio je bar mali trag.
Ja lično volim, sa đacima, da se bavim
cvećem, a vidim da i neki od njih, uživaju u tome. Takvih situacija
bi trebalo da bude češće u toku godine, kako bi rezultati bili vidljiviji
a efekat pravi.
Izgleda da sam pogrešila verujući da ću
u ovu školu uneti bar delić pozitivne nergije "Samerhila".
U nju se, bojim se, uvlači sve više Orvelova 1984.
Za sve vreme, koliko sam ovde, pokušavala
sam da nešto stvorim. Ja volim da stvaram a ne da otaljavam i razaram.
Mislim da je Nil u tome u pravu "STVARANJE
JE RAVNO ŽIVOTU - RAZARANJE JE RAVNO SMRTI". Ja sam na strani života.
Ja volim život.
Mirela Abramović - Đorđievski
direktor OŠ "Vuk St. Karadžić"
