|
GOST STARČEVAČKIH NOVINA: Ljiljana Stanković,
direktor JP Vodovod i kanalizacija
VODE ĆE BITI DOVOLJNO ZA SVE
Voda koju piju žitelji Starčeva,
Omoljice, Ivanova i Brestovca je ista voda koju piju Pančevci. Ona je
zdrava i bakteriološki ispravna. Prošle godine je urađeno preko 1500 analiza.
Voda je u svakom trenutku bila ispravna za piće.
Dolazi
toplo vreme koje za posledicu ima veću potrošnju vode. Da li građani mogu
da očekuju uredno snabdevanje tokom letnjeg perioda?
- Uveliko smo u pripremama za letnju sezonu. Ove godine su temperature
nešto niže u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, nikada se ne
zna šta donosi leto. Septembra prošle godine smo započeli rekonstrukciju
na postrojenju za prečišćavanje vode. Radili smo rekonstrukciju jednog
filtera i rekonstrukciju cevne galerije. Sudeći po urađenom i po kapacitetima,
fabrika će nam spremno dočekati letnju sezonu. Moram istaći da Pančevci
i građani naseljenih mesta koja snabdevamo vodom, Starčevo, Omoljica,
Ivanovo i Banatski Brestovac, već sada troše više vode no što su teorijski
kapaciteti postrojenja za prečišćavanje vode.
Hoće li biti nekih investicija, koje će poboljšati
snabdevanje?
- Pre dve nedelje smo krenuli sa revitalizacijom bunara. Ovih dana ćemo
početi i sa bušenjem novih bunara u cilju obezbeđivanja sirove vode. Tako
da zaista spremno dočekujemo leto i prvi udar visokih temperatura. U ovoj
oblasti nije bilo velikih kapitalnih investicija. Radi se uglavnom održavanje,
revitalizacija bunara i bušenje ponekog novog. Da bi se uradilo nešto
značajno u ovoj oblasti potrebno je mnogo novca, negde oko 50 miliona
evra. Imamo potrebu za većim sredstvima, no što nam budžet omogućava.
Postoji mogućnost povoljnih kredita sa dugim rokom otplate. Nadamo se
da će se nešto uraditi na tom planu, kako bi Pančevo i okolana sela na
duži period imali rešen problem snabdevanja vodom kao i problem otpadnih
voda, što podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže tamo gde je nema i
na postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.
U Starčevu traje borba za iznalaženje mogućnosti za
izgradnju kanalizacione mreže. Da li vaše preduzeće može da pomogne u
realizaciji i na koji način?
- Mi se uvek zalažemo za izgradnju kanalizacionih mreža. Pančevo kao
ekološki zagađena sredina mora da ima izgrađenu kanalizaciju. Kanalizacija
je zapostavljeni segment poslednjih godina. Da bi se razmišljalo o prečišćavanju
otpadnih voda mora se prvo izgraditi kanalizaciona mreža tamo gde je nema.
U Pančevu ima svega 70 km kanalizacione mreže, za razliku od vodovodne
mreže koje ima 250 km. Mi bismo pomogli izgranju kanalizacione mreže u
skladu sa našim mogućnostima. Imamo u toj oblasti stručne kadrove, a što
se para tiče, ovde nema mnogo para i Vodovod ne bi mogao da finansira
izgranju mreže. Ali sve ono što se tiče održavanja, projektovanja, stručnih
konsultacija, mi smo na raspolaganju.
U Opštini Pančevo samo se četiri sela snabdevaju vodom
iz gradskog vodovoda, hoće li se mreža proširiti prema ostalim naseljenim
mestima?
- Što se proširenja vodovodne mreže, ne mogu ništa da vam kažem, jer
se Vodovod bavi isporučivanjem vode. Mi ne gradimo vodovodne mreže, to
radi Direkcija ili mesne zajednice. U planu je svakako proširenje, ali
to će zavisiti od finansijskih sredstava. Trenutno je situacija takva
da naše preduzeće za prečišćavanje vode ne dozvoljava nova priključenja.
Postrojenje za prečišćavanje vode je već sada na granici kapaciteta. Građani
troše i više vode od kapaciteta.
Ima li u Starčevu problema na vodovodnoj mreži ili
u snabdevanju?
- U Starčevu nema problema na vodovodnoj mreži, snabdevanje je normalno.
Jedino bih apelovala na Starčevce da plaćaju vodu, jer im ona sigurno
mnogo znači i da vode računa da ne zalivaju bašte ukoliko dođe do visokih
temperatura. Vodovod vodi računa da bude dovoljno vode, i što je najvažnije
da ona bude ispravna za piće i zdrava za stanovništvo, a to nije lako
održati s obzirom na kvalitet sirove vode i na ekološka dešavanja koja
smo imali prethodnih godina. Procenat plaćanja računa za vodu u Starčevu
je negde oko 50%, što je niže, nego u Pančevu. U Omoljici imamo nešto
veći procenat naplate u odnosu na Starčevo, Ivanovo i Brestovac. Takvim
stepenom naplate nismo zadovoljni. Apelujem na Starčevce i sve ostale
građane da plaćaju vodu, ide leto i nama bi to mnogo značilo.
Mnogi su nezadovoljni novim cenama vode, hoće li biti
još poskupljenja?
- Cenu vode odobrava Izvršni odbor SO Pančevo, kao naš osnivač. Vodovod
je iskazao gubitak u poslovanju i tako je već trideset godina u nazad.
Što znači da je cena vode daleko od ekonomske. Trenutno je cena 12 dinara
za jedan kubik (1000 litara). To je niska cena, a to govori i podatak
da kada počne vrućina i kada počne zalivanje bašti, mnogi koriste vodu
za piće, jer im je jevtinije da plate 12 dinara za kubik, nego da koriste
alternativne bunare i vuku vodu odatle. Cena bi trebalo da bude za Srbiju
1 evro po metru kubnom, da bismo mi iskazali pozitivno poslovanje. Na
žalost takva cena je nerealna za današnje uslove života. Vodovod funkcioniše
uz pomoć Opštine i budžeta, tako da se značajnija sredstva za investicije
izdvajaju iz opštinske kase, svake godine je sve manje sredstava iz budžeta,
jer postoji tendencija da se sva javna preduzeća osamostale. Tako da se
moramo osloniti na cenu i naplatu, mi stalno apelujemo na građane da smognu
snage da plate vodu.
Pomenuli ste problem potrošnje pijaće vode za zalivanje,
da li ste preduzeli mere za sprečavanje potošnje u te svrhe?
- I ove godine će važiti opštinska odluka, doneta pre dve godine, da
ćemo za vreme leta kontrolisati da li neko prelazi potrošnju od 7 kubika.
Ko pređe tu potrošnju naplaćivaćemo veću cenu, pet puta veću od obične
cene. Biće vode za normalnu potrošnju, ali nema vode za prekomerno zalivanje
bašti. Reagovaćemo svuda gde je potrošnja veća od onoga što naša fabrika
može da podnese. Na kraju krajeva nije ni zdravo zalivati hlorisanom vodom
paradajz.
A da li je zdravo piti je?
- Za sada eventualna zagađenost podzemnih voda ne utiče na kvalitet vode.
Vrlo smo zadovoljni zbog toga. Voda se redovno kontroliše. Pančevačku
vodu kontroliše pančevački Zavod za zaštitu zdravlja, kao i Zavod iz Beograda.
Kontrolisale su i neke strane institucije. Prošle godine je urađeno preko
1500 analiza. Voda je u svakom trenutku bila ispravna za piće, što je
najvažnije. Voda koju piju žitelji Starčeva, Omoljice, Ivanova i Banatskog
Brestovca je ista voda koju piju meštani Pančeva. Ona je zasigurno zdrava
i bakteriološki ispravna. Poslednjih desetak godina nije bilo nečiste
vode, nije bilo pada pritiska. To ne znači da problema nema. Ipak, sve
mora na vreme da se uradi da bi se sezona pripremila i da bi svi imali
dovoljno pijaće vode.
Daniela Birak
LICE SA NASLOVNE STRANE: Mitrana Ignjatović
KREATIVNI KULTURNI KLUB FURA NOVI FAZON
Mitrana
Ignjatović je rođena 30. aprila 1984. godine. Završila je srednju medicinsku,
studira Višu medicinsku školu u Beogradu. Položila je već četiri ispita.
Aktivna je na više strana. Već 14 godina se bavi folklorom. Pored mnogih
nastupa i smotri, putovanja, u sećanju su joj najviše Mađarska i Bugarska.
Mitrana je i tehnički sekretar Društva paraplegičara i kvadriplegičara:
- To su osobe koje su delimično i potpuno nepokretne. Kao sekretar
ja se staram o administrativnim poslovima, vodim papirologiju, račune.
S druge strane bavim se i projektima, koji imaju za cilj olakšanje ili
poboljšanje funkcionisanja tih unesrećenih osoba.
Sve ovo Mitrana radi volonterski, ali kao takva je bila poznata još kao
učenik osnovne škole, gde se posebno isticala u radu Učeničke zadruge.
Sada je član novooformljenog Udruženja građana Kreativni kulturni klub
(KKK) i u budućoj organizaciji biće deo PR-tima.
- U poslednje vreme naše mesto zahvatila je prilična apatija. Osim
folklornih probi, ne vidim sebe u javnom životu Starčeva. tako da me osnivanje
kluba veoma obradovalo i prihvatila sam da učestvujem u kreiranju programa,
koji će biti organizovani pod okriljem ovog udruženja.
KKK je organizacija, koja već sada broji stotinak članova različitih dobi
- od 18 do 70 godina starosti. Osim prekaljenih muzičara, slikara, novinara,
prosvetnih radnika, fotografa, tu su i mnogi moji progresivni vršnjaci,
kao i veliki broj ljudi dobre volje, koji ne želi da ovo mesto prepusti
tavorenju.
- KKK je registrovan na saveznom nivou, ima pečat, statut, skupštinu,
upravni, nadzorni odbor. Po programu, namera je da se utiče na javni i
kulturni život našeg mesta, tako što će se praviti projekti kulturnog,
ekološkog, medicinskog i drugih karaktera, izdavati novine, knjige, brošure
i organizovati raznoliki sadržaji koji će imati jedan prepoznatljiv cilj
- da oplemene društveni život našeg mesta.
Zahvaljujući blagonklonosti Doma kulture, KKK je dobio prostor (bivša
biblioteka) u kome će se odvijati pomenute aktivnosti. Treba pomenuti
samo neke od planiranih: književne večeri, amaterske izložbe, komercijalne
prezentacije, predavanja na temu ekologije, zdravlja, biznisa, umetnosti,
tribine, razne muzičke i filmske večeri, prezentacije svetskih kultura.
Mnogi sadržaji će se odvijati u saradnji sa Domom kulture.
- Prostor će biti organizovan atikvitetski klub (pa sugrađani koji
poseduju starine mogu da pozajme iste na izlaganje). Zahvaljujući angažmanu
pojedinih članova uspeli smo da se opremimo adekvatnom opremom (razglas,
projekto, TV, DVD, kompjuter...) i ostalim potrepštinama za nesmetano
funkcionisanje. Klub će preko dana biti otvoren za rad sekcija. Planira
se osnivanje likovne, muzičke, filmske, tamburaške, dramske, novinarske
i drugih. Uveče, od 19 časova klub bi bio otvoren za širu javnost, kada
bi i nudio planirane programe.
Kada će klub početi sa radom?
- Po procenama početak rada je planiran za sredinu juna po okončanju
pripremnih radova, kada će se odvijati i ekspermantalan program KKK. Apelujem
na sugrađane da se uključe u buduće delovanje Udruženja, makar, kao posmatrači,
ali i kao donosioci ideja, pokretači sadržaja ili, što da ne i kao članovi
kluba.
* * *
PLANIRANI EKSPERIMENTALNI PROGRAM KKK
(nedeljna šema)
radno vreme kluba: 19-24 sata
*Ponedeljak 20 sati: FILMSKO VEČE (klasici filmske umetnosti
i neafirmisani autori)
*Utorak 21 sat: REGE VEČE (kao i svih ostalih egzotičnih muzičkih
pravaca sa gostima, nastupima, video-prezentacijama)
*Sreda 21 sat: BLUZ VEČE (ali i rokenrola u celini, takođe sa
gostima, nastupima, prezentacijama)
*Četvrtak 20 sati: KREATIVNO VEČE (namenjeno za sve posebne programe,
prezentacije, predavanja, tribine, izložbe, projekcije)
*Petak 21 sat: REP VEČE (hip-hop, alternativa, gotika, pank...)
*Subota 21 sat: GROZNICA SUBOTNJE VEČERI (hitovi)
*Nedelja 21 sat: VEČE DOMAĆE MUZIKE
Ćaskanje U "ĐERMU": Rade Purkar,
muzičar i kulinar
PANONSKI LAĐAR
U ovoj rubrici Jordan Filipović, u letargičnom kafanskom
ambijentu razgovara sa, po najrazličitijim merilima, interesantnim ličnostima
za naše mesto. "Đeram" je relativno nova kafana, ali vrlo pažljivo
"izbalansirana" na stari, dobri tamburaško-boemski način. Uz
obilan meni i diskretnu lokaciju, ovaj restoran pretenduje da postane
"lek za dušu" Starčevaca, ali i svih ostalih ljudi željnih opuštene
atmosfere.
* * *
U
današnje vreme teško je naći osobu sa talentom za jednu oblast, a kamoli
nekog, ko postiže vrhunske rezultate na više strana.
Jedan iz te šačice velikih univerzalaca, tako moćno "vlada magijom"
kada je kulinarska veština u pitanju, da bez problema opčini sve sladokusce
(a zna se koliko se ukusi razlikuju)!
Međutim, kada je o njegovom drugom tvorenjy reč, tu slobodno možemo upotrebiti
samo jednu jedinu - čarolija.
Naravno, sve ovo može da se odnosi na čoveka, koji likom i delom neodoljivo
podseća na Panonskog mornara Đoku, čiji riblji specijaliteti dižu mrtve,
koga ni najprisniji prijatelji jednostavno nemogu da zamisle bez gitare.
Svima je jasno da ćemo u ovom broju, imati ekskluzivno pravo da ćaskamo
u boemskoj kafani Đeram, sa pravim, pravcatim boemom - Radetom Purkarom.
Rada Purkar, od majke Slobodanke i oca Vladislava, rođen je 12. oktobra
1953. godine u Pančevu (na Strelištu). Zaposlen u Petrohemiji na održavanju
alata za proizvodnju hemikalija. Otac je četvoro (tri sina i kći) odrasle,
veoma zdrave dece (kako i ne bi kada su stasali na ribljoj ishrani), koje
je samostalno izveo na put.
U slobodno vreme svakojako majstoriše (i to vešto), pravi razne špecije,
provodi vreme na Beloj steni gde drži kafanicu-klubić i uz sve to, gitarom
razgaljuje mnoge "duše napaćene".
Kako je Rade počeo da "razgaljuje"?
- Od malih nogu sam u genima imao tu umetnost, još tada se znalo da
ću biti "dedin unuk". Deda Jova je bio moj neprevaziđeni uzor.
Svirao je kontru u tamburaškoj bandi sa poznatim starčevačkim begešarom
Josom Pavlićem i od njega sam još u osmoj godini dobio harmoniku i to
onu sa 12 basova. U kući je od vajkada visila pradedina tambura - tzv.
samica, dubljena u orahovom drvetu, pa sam, iako mi je harmonika fino
išla, ubrzo poželeo da osetim žice, makar i sa pradedinog eksponata. I
tako sam batalio harmoniku i Lepu Lukić i lagano se, sredinom šesdesetih,
priklanjao legendarnim Bitlsima, skidajući ih upravo na pomenutoj "samici".
Davne 68-e je pala prva gitara...
- Mamin poklon. Ali, otac nije želeo da mu sin bude "dugokosi
bitles" i nedužni instrument je završio u smeću, a ja sam iz revolta
"izbegao" kod babe u Vojlovicu. Tamo sam upoznao, već tada,
popularnog Miću Maksa, poznatog po fenomenalnim izvođenjima solaža DŽimi
Hendriksa (zubima, iza leđa...) Ubrzo smo počeli sa sviranjem po igrankama,
prva je bila u Glogonju. Razvaljivali smo hitove kao što su Hej DŽo, Foksi
Lejdi... Sa nama je za bubnjevima bio, nažalost sada pokojni, Dragan Boharević
Bojs, još jedna od velikih pančevačkih rok-legendi. Sviralo se u Jabuci,
Vojlovici, po gradu, pa i u Starčevu, gde početkom 70-ih nije mogao bilo
ko da svira. Da napomenem da mi je Mića još na početku karijere, isčupao
prve dve žice, da ne bi mogao da soliram, jer to je bila samo njegova
privilegija!
Godine 1974. odlazi u JNA, u Karlovac, gde muzicira u vojnom orkestru
sa mnogim poznatim muzičarima iz cele eks-Juge.
- Po povratku, ulazim u jedan od najslavnijih bendova pančevačke rok-scene,
Mensanu, sa pomenutim Bojsom i Ivanom Dulanovićem, koji traje nekoliko
godina. Tu su i mnogi nastupi, od kojih su najznamenitiji y Starčevu (u
Domu, ali i na slavi - na "Borcu", na špediteru), Sefkerinu,
ali i drugim mestima. To su bile histerije! Sećam se da smo se jedva branili
od obožavateljki. Svaki naš pokret bio je propraćen neviđenim ovacijama.
Jednom, u tim silnim egzibicijama, skakanju, zabacivanju kose, baš u Starčevu,
umalo nisam nastradao, jer sam izgubio ravnotežu i udario glvom u pojačalo
iza njega! Aktivo sam učestvovao u kulturno-umetničkom društvu "Stanko
Paunović". Bilo je tu izuzetnih trenutaka, divnih putovanja. Pamtim
odlazak u Grčku, na sam jug Peloponeza, u Kalamatu. Teško da mogu ikada
više tako da se osećam. Svirali smo u nekom amfiteatru, između ostalog
i slavni grčki klasik - "Marija metra kitrina", iako nismo znali
šta tekst u prevodu znači. Publika, na opšte čuđenje, bila u delirijumu
od oduševljenja. Naše izvođenje ih je raspametilo. Postali smo heroji
Kalamate, građani su nas saletali, uzimali autograme. čitavih nedelju
dana nisam ni oka sklopio. Nezaboravno!
U međuvremenu, Rade posteje naš sugrađanin...
- Bilo je to na ćerkin rođendan 1. avgusta 1980. godine u sred noći,
uselio sam se u garažu moje buduće kuće, u naselju Šumice. Nešto kasnije,
na poziv mog novog sugrađanina Joce Pejčića, i sa Perom i Nikolom Poljakom,
Željkom i Zlatkom Radočajem, Gašom Dimitrijevićem osnovali smo tamburaški
orkestar pri Domu kulture, koji je nekoliko godina bio okosnica mnogih
generacija u sticanju muzičkog obrazovanja. Imali smo veliku podršku od
tadašnjeg (i sadašnjeg) direktora Vidomira Jelisijevića. Čak, nas je u
par navrata posetila i svetska legenda tambure čika Janika Balaž. I tu
je bilo veličanstvenih trenutaka, putešestvija... Od mnogih, mogu da izdvojim
put u Zagreb i pogotovo, odlazak u Tearce, na snimanje popularnog serijala
"Znanje-imanje".
Kasnije, ispostavilo se da je kafana rudnik novca, i Rade prelazi na tezgarenje.
- Deda mi je uvek govorio da sa gitarom nikada ne mogu ostati gladan.
Tako i beše. Pogotovo u ta srećna vremena. Sa mojim drugarima, Mićom Ventilom
i Backom, kao i starčevakom legendom Željkom Radočajem, obrazovali smo
"Panonske lađare" i sa njima žarili i palili godinama po celoj
bivšoj domovini. Od kultne kafane "Orač" do mnogih zabačenih
destinacija, kao što je npr. Pula, gde je naš najveći obožavatelj, a kasnije
i drugar, bio proslavljeni bokserski šampion - Mate Parlov.
I tako stižemo i do devedestih, ali i do njegove druge ljubavi - kulinarstva!
- Oduvek sam voleo da kuvam, ali ozbiljnije sam se počeo da se time
bavim početkom, baš tih žalosnih devedestih. Najveđi uticaj na mene imalo
je poznanstvo sa najpoznatijim južnobanatskim ugostitieteljom i kulinarom
- Adrijom Pavlovićem, koga sam upoznao u "pradavna" vremena,
dok je još učio za konobara. Prošli smo mnoga takmičenja, osvajali mnoge
nagrade. I to u raznim disciplinama - pripremanju ribljeg i pilećeg paprukaša,
pasulja, a o ribljim čorbama da i ne govorimo. Najjači utisak na mene
ostavilo je, 1993. godine, krstarenje brodom od Beograda do Smedereva,
kada sam pomagao Andri da ugosti goste opštine Stari grad sa Kipra. Prava
je šteta što je bilo tako nesrećno vreme pa nismo uspeli da uzvratimo
posetu. Poslednji poduhvat iz te branše je bilo prvomajsko okretanje vola
na ražnju, na uranku u Pesku, pre desetak dana. Vo je imao oko 700 kila
i bila je prava umetnost spremiti ga. U isto vreme, 90-ih, sam sa kumom
Perom Kmetom i prijateljem Kenjom, osnovao sam novu bandu, "zanimljivog"
naziva - "Juriš na lovu", za koji mogu da zahvalim "izvesnim"
novinarima!
O, ne!!! Jednom zgodom moja malenkost je ozbiljno shvatila pošalicu nekog
šaljivdžije i objavila baš u ovim novinama da je to naziv orkestra. Posle
toga stvar se nije dala zaustaviti, pa je "Juriš na lovu" dospeo
čak i u "Evropske novosti". Moje izvinjenje, naravno, više nema
smisla, jer kad se jednom "pusti perje niz vetar"... Na sreću,
mogu da posvedočim da je Rade poslednji, koji baš juriša na novac. Nebrojeno
je svirki odradio iz pukog entuzijazma. Dešavalo se, pak, da iz čiste
humanosti odradi besplatnu svirku, a da bakšiš bude veći nego da je naplatio.
Sve u svemu, Rade je uvek spreman i zainteresovan da, u ime duha i druželjubivosti,
uradi volonterski nešto za opšte dobre. Pogotovo kad su Starčevo i kultura
u pitanju.
- Osnivanje Kreativnog kulturnog kluba je nešto, što teče mojim venama.
Krajnje je vreme da Starčevo dobije takav prostor, da se okupi sve što
misli progresivno. Samim tim što je već oko sto članova pristupilo ovom
udruženju, govori da Starčevo ima ogroman potencijal, da ne želi da se
preda kiču i bezumlju, da dominira u odnosu na okolinu u mnogim segmentima.
Svakako da ću svim svojim bićem učestvovati u radu kluba. Uticaću da se
u okviru njega reaktivira tamburaška sekcija, da se upriličuju etno sadržaji,
da se organizuju šahovski turniri...
Ovo je dokaz da je Rade oduvek obožavao Starčevo i verujemo da će njegovo
iskustvo biti od neprocenjivog značaja u vraćanju pravih vrednosti!
Ćaskao
Jordan Filipović
|