Kraj je osnovne škole. Šta će ti ostati kao najlepša sećanja?

            - Prvo bih se setila društva. Sad razmišljam o tome kako se neću viđati tako često sa onima koji budu upisali druge srednje škole i malo se rastužim. Setila bih se nastavnika, možda ne svih. Setila bih se vremena koje sam provodila s društvom na ekskurzujama, zanimljivosti koje su nam se dešavale u školi...

            Koje školske predmete si najviše volela i zašto?

            - Uvek svima kažem da su to matematika, fizika, hemija i biologija. Gradivo bolje razumem kada radimo zadatke ili imamo neki primer za teoriju. Teško mi je kada moram napamet da učim. U biologiji nema zadataka, ali fascinantno mi je kada učimo kako naš organizam finkcioniše i bića oko nas, kako uopšte ima života na Zemlji.

            Svake školske godine u višim razredima bila si uspešna na takmičenjima . Šta te podsticalo da se prijavljuješ na njih?

            - Nastavnici su me pozivali na takmičenja, pa kad sam već odličan učenik, to mi je bila prilika da vidim koliko ustvari znam i mogu li više. Želim da znam koliki je moj potencijal i da ga povećam koliko mogu. Nisam takmičarski nastrojena.

            Mnogi te znaju sa nastupa folkloraša. Reci nam nešto o bavljenju folklorom.

            - Od svoje treće godine išla sam na folklor, pa sve do osmog razreda. Bila sam član našeg KUD-a “Neolit“ i RKUD-a “Jedinstvo“ iz Pančeva. Volim kad u koreografiji ima i pevanja. Nastupali smo na festivalima i drugim manifestacijama po Srbiji i u inostranstvu. Išli smo na gostovanje u Bugarsku i bilo je lepo jer sam upoznala neke nove ljude. Zanimljivo je da se na proslavi poslednjeg dana školovanja  videlo da retko ko zna da igra kolo. Ali moji drugari i ja, koji smo išli na folklor, znali smo. To je bio lep osećaj jer se izdvajam po nečemu što znam i umem, a drugi ne.

            Da li si se bavila nekim sportom?

            - Trenirala sam odbojku od prvog do četvrtog razreda u “Borcu“. Upisala sam se na odbojku jer je moja drugarica na času fizičkog  vaspitanja pokazala kako trnira odbojku i bila je dobra. Poželela sam da se bavim odbojkom i mama me je upisala. Sad mi nedostaje  sport, razmišljam o povratku...

            Bliži se dan velike odluke za svršene osmake. Da li si odlučila koju srednju školu ili gimnaziju bi volela da upišeš?

            - Razmišljala sam o tome da upišem ekonomsku, smer ekonomski tehničar, ili elektrotehničku školu i smer multimedija. Ako se ne odlučim ni za jednu od ove dve škole, onda bih upisala gimanziju prirodno - matematički smer jer preferiram prirodne nauke.

            Kako sebe vidiš u profesionalnom smislu u nekoj daljoj budućnosti posle školovanja?

            - Znam da ne bih volela da radim s ljudima, već da imam neki kancelarijski posao, da je lak i da sedim za kompjuterom osam sati i radim. Jedno vreme sam razmišljala o tome da upišem gimnaziju i posle neki fakultet za profesora, ali to je trajalo samo nedelju dana, jer sebe ipak ne vidim kao nastavnika ili profesoora.

            Šta bi poručila i koji savet dala, kao učenica generacije, osnovcima koji tek dolaze u peti razred?

            - Rekla bih da pokušaju što više da se zabave, da uživaju u školskim godinama koje ih čekaju i da ocene ne treba da im budu najvažnije u životu. Niko neće prići da te pita kakav si prosek imao u školi nego će želeti da te upozna i vidi kakva si osoba. Važno je da je osoba snalažljiva jer je to potrebno u životu. Pokušajte da budete što bolja verzija sebe zato što danas je retko ko draga osoba. Uglavnom su ljudi grubi i  fokusirani samo na sebe. Treba da pokušamo da mislimo na ljude koji su pored nas, da izbalansiramo to koliko mislimo na sebe i na druge. Važno je da se zabave tokom škole, da im je lepo, da se smeju i važno je da su fini prema drugima.

Milena Jovišić