Pre dvanaest godina otišli ste iz Starčeva u Kremonu u Italiji. Šta je zapravo bio motiv za Vaš odlazak?

            - U to vreme bavila  sam se umetničkom fotografijom i svuda po svetu izlagala radove. Italija je bila samo jedna od tih lokacija na koju sam otišla po pozivu uglednih galerista. Onda se jednoga dana dogodila i izložba u Kremoni u kojoj sam ostvarila velika prijateljstva i tako je sve počelo. LJubav ka ručnoj izradi muzičkih instrumenata pronašla je utočište u tom gradu.

            Kako ste se snašli u novoj sredini? Ima li sličnosti sa Starčevom i ambijentom u kome ste odrasli?

            - Volim da komuniciram i da ostvarujem nova prijateljstva, tako da mi nije bilo teško da neke od svojih snova ostvarim i tamo. Kremona je veoma slična našem kraju. Zapravo, i  u njoj se nalazi rafinerija, i ona ima svoju reku, Po, koja grli to mesto kao što Dunav to kod nas čini, a što je najinteresantnije, Kremona ima poštanski broj 26100 (Starčevo ima 26232, prim.red.)! Takođe, nalazi se u ravnici, u Padaniji.

            Našli ste se u zanimljivom poslu (izrada violina), recite našim čitaocima o čemu se radi?

            - Uzmeš parče javora i kreneš da ga delješ  alatom u rukama! Samo sveća mi nedostaje da bih u potpunosti sve radila kao što su to radile familije Stradivarija, Gvarnerija i Amatija!

            U Italiji se veoma ceni ručna izrada i autentičnost, tako da se isplati baviti se starim zanatima na starinski način. Izrada violina po originalnim merama i italijanskim standardima nije laka, ali je interesantna onima koji cene kvalitet i posebnost. Nakon nekoliko meseci provedenih u radionici obrađujući razne tipove drveta, naiđu i koraci u kojima se posvetim i farbanju, što je slično kao kad se slikar nađe pred praznim platnom. Slikanje, bojenje, tj. farbanje violine je podjednako važno koliko i sama obrada drveta. Sve mora da je u harmoniji da bi violina imala savršen zvuk.

            Koliko je zahtevan posao izrade muzičkog instrumenta ručnim radom? Imate li vremena za sebe?

            - Mnogo je to zahtevno, ali ja imam tu sreću da volim ovaj posao pa posvećivanje njemu je kao da se sebi posvećujem. Ali, sam sam svoj gazda pa imam tu slobodu da odlučim kad ću na odmor i koliko dugo ću provesti npr. na putovanjima. To je lepota zanatskog posla.

            Kako vidite sebe u poslovnoj budućnosti?

            - Veoma uspešno! Jer,  kad me nešto interesuje, onda mogu da dam sve od sebe da to i postignem. Tada nema nikakvih prepreka koje ne umem da savladam. Oduvek sam bila veliki borac i neustrašivi igrač. Život nam uvek nešto novo nosi, tako da, iskreno, nadam se uvek novim životnim, a i poslovnim izazovima.

            Ima li razlike u odnosu na Starčevo od pre 12 godina i sada? Hoćete li češće boraviti u Srbiji i u Starčevu?

            - Ima razlike. Starčevo je mnogo lepše, uređenije, blista! Proputovah ceo svet, od Tokija do Pariza i moram da vam kažem da mi je zaista lepo ovde i rado bih se vratila i otvorila jednu radionicu ovde. Možda čak i neku školicu pa da i druge naučim ovom predivnom zanatu. Nikad se ne zna. Bitno da je čovek pozitivan, da se ne plaši rada i da otvorenog srca prilazi ljudima i novim izazovima!

Petar Andrejić