U braku su rođeni Matijas (1787-?); Ana (1790-?), koja se dva puta udavala i to za Josefa Petseka i Damiana Pitmana; Anton (1794-?); Terezija (1798- 1830), udata Kanape i Katarina (1807-?). Lozu je nastavio Anton koji se 1813. godine ženi Rozinom, rođ. Čermak (1797-?). U braku je rođen Franc (1815-1890) i Jozef (1820-?). Odmah ću nastaviti s Jozefom koji se oženio s Klarom, rođ. Betler (1830-?), a u braku su dobili sinove Stefana (1853-?) i Jozefa (1868-?). Stefan se 1873. godine u Pančevu ženi Veronikom, rođ. Mergel (1853-?) te im se rađa kćer Rozalija (1882-?). Niz ću dalje nastaviti s Francom (1815-1890), mojim pretkom u petoj generaciji. Oženio se Rosinom, rođ. Okolonjski (1815-1889), a 1832. rodio im se sin Anton (1832-1871). On se oženio Barbarom, rođ. Pehman (1836-?). U braku su rođeni. Ignac (1864-1882); Stefan (1866-1939) i Agata, udata Stikl (1869-?). Za razmatranje nam dalje ostaje Stefan, moj pradeda po ženskoj liniji.
Deda Pilman se prvi put oženio 1885. godine Anom, rođ. Moranjek (1865-1922), a u tom braku su rođeni: Julijana (1885- 1885); Jozef (1887-1943); Eva (1891-1891); Franc (1892-1895), Terezija, udata Tubler (1894-?), Klara, udata Tonković - Danković (1897-?) i Marija, udata Brajac (1901-1971), naša Bajka Brajčeva. Kako je Deda Pilman ostao udovac, pa iako ga okruživala velika familija, odlučio je da se ponovno oženi i to udovicom Magdalenom Blaženić, rođ. Graovac (1875-1952). Inače je bio među uglednijim domaćinima, a bio je i član Opštinskog odbora, kao i član Katoličkog pevačkog društva. Pilmanova kuća bila je na mestu gde su danas sve kuće Gorunovića.
Niz nastavljam s Jozefom (1877-1943), kome se pružila prilika da nastavi lozu, ali događaji tokom Drugog svetskog rata i u poratnpom periodu su, da tako kažem, lomili granje. Jozef se 1906. godine oženio Katarinom, rođ. Rup (1885-1955), a u braku su rođeni: Katarina, udata Pače (1906-?); Franz (1910-1944); Stefan (1812-?); Ana, udata Pihner (1913-?) i Roza, udata Klaus (1919-2013). Prvo nam je interesantan Franc (1910-1944), koji je bio oženjen Evom, rođ. Šturm (1913-?), a deca rođena u tom braku su: Eva, udata Romik (1931-?); Ana, udata Srbulj (1933-2010) i Jozef (1937). Kako se vidi Franc, kao i otac mu, žrtve su rata, dok su im supruge, kao i Franzova deca preživeli rat, zahvaljujući široj familiji. Jozef i Eva su sa mamom otišli za Nemačku, a Ana je ostala u Pančevu, gde se nakon završenog zanata za frizera, udala za Acu Srbulja, a iz tog braka su Radica i Mikica. Jozef, kao i većina Donavšvaba, nakon nekog vremena, iz Nemačke odlazi u Kanadu, gde i danas živi.
Ostaje još jedna osoba, a to je Stefan Pilman (1916-?). Živeo je u Pančevu. Bio je oženjen i iz tog braka, takođe je rođen Stefan, 1939. godine. On je bio oženjen i imali su kćer Ružicu, koja je zadržala prezime Pilman, kao i opet njezina kćer Ida.
Na kraju ću još napomenuti da je sin Klare i Josipa Tonkovića - Dankovića, Stefan (1925-?) promenio prezime iz Tonković - Danković u Pilman.
Kako se približava Dan zaštitnice Starčeva, svima neka su srećni Dani druženja.
Srećna Slava !
Vinko Rukavina