U epizodi: Druž’te se kad vam se baš tol’ko druži
Tračoslava (na klupi u jednom parku nadomak jednog trga): - E, moj najdobriji komšo, ko b’ rekno - smiri se ova salauka nekako, a ti i ja jošte jašemo ovom našom panonskom prerijom. Sačuvasmo naša cenjena donja leđa, pa je rednja da malko živahnemo... I sa’ ćemo bo’me svako veče na Trg pa ima da se naopuštamooo...
Šeširdžija (pomalo nevoljno): - Ta, jeste, dobra komšinka, pravo veliš - jesmo pregurali ove kako i’ zovedu - talase. To jest’, fala dobrom Bogi na tomu i ne b’ bilo lošo da se malko provedemo. Al’ kako, dobra moja, kad najavljivadu opet neko talasanje - evo samo što nas nije nanovo srihtalo neko delta čudovištance!
Grmalj (na klupi odmah sleva): - Ih, more čiča, kakva bre čudovišta?! To t’ je nekak’a tamo nevidljiva sićušna žgadija, a ti o’ma podilkanio! Ma, kano i uvjek sve to riješava dobra atmosvera i to t’ s jadan postiže uz malo prave domaće ljute, a ka’ te ošašavi, valja gromko zapjevat’ i stra’ovi prođu ko rukom odnjeti!. A kako sam čuja, tu će t’ za koji dan zapjevat čuvena Biki, kako je ono bijaše zvasmo... (u taj čas prođe jedna pojava na koju je teško ne raširiti zenice) - Ih, ta kad pušti glas, a bo’me i stas, sve puca po šavov’ma. Evo, ama baš ko ova maaaala, uhhh, fijuuu!
Sponzorojka (nailazi sva jedra i drusna s neizbežnim ultra dekolteom i kratežom od skunjičeta): - Šta bilo, a matori?! Nisi video pravi komad nikad u životu, pa si malo odlepiška za medaljon?! Zn’či, nemoj smaraš, moram da limpa na otvaranje “Dana druženja“, čeka me čkode...
Grmalj: - Uhhhh, pa i ja b’ se tako družio, jadnaaa. Al’ ove današnje ne znaju što je pravo muško - kosmato i od plan’ne odvaljeno. Samo znaju za ove ćosave fićviriće (okrenu se nalevo) - Evo baš ko ovija što licka sladoljed! I đe taj sjutra da brine o familiju i lupi rukom u astal kano pravo muško.
Student (sedi na klupi još malo levo, sa “kingom“ na štapiću u rukama): - Ivinite, meni se obraćate?! I kakvo to lupetanje o bilo šta?! Zašto bi to radio, pa nije pećinsko doba da se žene otimaju batinom...
Grmalj: - A sve ti isto, jadan ne bio! Vremena se mjenjaju, ali principi ti ostaju isti. Zna se bre ko kosi, ko vodu nosi. To ti je odvazda bilo tako...
Student: - Hmm, vi dakle ne verujete u skladnu zajednicu i to da dvoje mogu biti i najbolji drugovi?
Grmalj: - Ma, što bulazniš, jadan ne bio?! I sve t’ je to usklađeno - a ja rukom o sto, a ona doleti i uspe mi još jednu čašicu! I kuš većeg sklada! A kome je do drugara nek ide na “Dane druženja“...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da se druže, makar i na “Danima druženja“...
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je zapekla zvezda pa sve prži, što neki nikako da ukače da smeće nije lepo bacati gde mu mesto nije, što prođoše još jedni i to treći Starčevački dani knjige ponovo za nezaborav, a što tek idu dvadeset peti Dani druženja, a sa njima, pored ostalih, narodnjačke legende Biljana i Aca i, za mnoge, još veća legenda Darko i to Rundek.
Jordan Filipović