Vršnjačko nasilje se u javnosti najčešće vezuje za školu. Deca mogu biti uključena u vršnjačko nasilje bilo kao žrtva ili nasilnici. Najčešće ispitivani činioci koji utiču na pojavu vršnjačkog nasilja mogu se svrstati u:
- prirodne činioce
- činioce koje se odnose na same karakteristike deteta.
Vršnjačko nasilje je tema o kojoj se poslednjih godina sve više i više govori. U svakom odeljenju svake škole ima barem jedan dečak ili devojčica koji trpe vršnjačko nasilje.
Postoji nekoliko vrsta vršnjačkog nasilja:
- verbalno nasilje
- socijalno nasilje
- psihičko nasilje
Nemojte ćutati o problemima nasilja. Pre nego što zaključimo da je u pitanju samo dečija faza, ispitajmo malo dublje taj problem.
Natalija Strigić 6/2
Moja porodica
Moja porodica je najbolja. Svi smo složni i mnogo se volimo.
Počeću od moje mame. Ona je najbolja mama na svetu. Poslednji put sam o njoj pisala u trećem razredu ali mišljenje mi je još uvek isto. I dalje nosi trenerke i majce, a štikle samo u posebnim prilikama. Vrlo je odgovorna i mnogo radi. Sve stiže: da radi, skuva ručak i da provede vremena sa nama. Mnogo voli svoj posao. Ona je kozmetičarka. Mnogo voli svoj posao i da radi sa ljudima. Dobro kuva, ali bih ipak radije jela ručak svoje bake. Sa njom mogu da razgovaram o svemu. Uvek me tera da učim, čak je i ona sebe nazvala “mama smor“, ali me tera s razlogom. Zna da ću dobrim ocenama imati dobar uspeh. Veruje u mene i uvek mi za sve pomaže. Moja mama je najbolja, volim je mnogo i ne mogu da pomislim na to da je nema. Ona je izgubila svoju majku, ja svoju neću. Zbog toga je ona najbolja majka na svetu. Tata je super tata. Najbolji tata! On mi je pokazao sve igrice koje sada znam. Ne samo igrice, zbog njega učim grčki, nemački i engleski jezik i vrlo sam uspešna u tome. On veoma voli more i prirodu i zato svake godine na odmor idemo po barem dva puta, makar štedela za to celu godinu. On je muzičar narodne muzike. Svaki dan slušamo narodnu muziku kao da nešto slavimo. Voli da isprobava različitu hranu, kao i ja. Kod kuće imamo skoro svaki instrument. On svira klavijaturu, a moj brat je nasledio taj talenat. Zbog njega imam dobar telefon. Moji roditelji obožavaju da gledamo filmove i serije, tako da ih svako veče gledamo. Sa njima sam odgledala baš dosta filmova i serija. Mnogo volim svog tatu jer je tako snalažljiv i neobičan. Ohrabruje me u svemu. Stvarno je najbolji.
Moji roditelji imaju mnogo više vrlina nego mana. Ni jednom do sad nisam bila kažnjena, ne znam kako. Mnogo se volimo i najzanimljivija smo porodica.
Lara Vuković 6/1
Moje misli u sunčano jutro
Svako jutro bilo to u sedam ujutru ili deset ujutru, kako kada zavisi od ljudi i kada se bude, označava rađanje novog dana, novih prilika, obaveza, sećanja, lepih trenutaka i raznih momenata.
U većini slučajeva buđenje rano me iscrpljuje, smara i ne čini me srećnom, ali ako se budim rano a znam da sam sinoć, čim sam legla u krevet uradila sve što treba i isplanirala ceo sutrašnji dan, onda sam i bezbrižna i imam volju i želju da iskočim iz kreveta i započnem dan. Čim otvorim kapke, talas pospanosti zaviri među njih, želim da se okrenem na stranu i pustim da me san obuzme još barem deset minuta. Ali sa puno protesta utrnulih ruku od sna, dohvatim telefon i prođem kroz društvene mreže, navika koju bih volela da izbegavam, ali je i dalje radim. Kada malo rasanim pospane oči, polako ustanem i uradim sve potrebno kako bih se spremila. Tada u hodu ponavljam sinoćnji plan i uvek se setim da pozovem tatu, jer on stalno ima na umu neke spontane ideje koje mogu da mi raskomešaju dan. Kada se uverim da sve ide po planu, mogu da predahnem i nastavim. U ranim satima najbolji prijatelj mi je muzika koja me opusti i stabilizuje. Volim da podignem roletne i upijam prve jesenje sunčeve zrake koji su u poslednje vreme bili veoma hladni i oštri. NJih je pratilo i takvo vreme i temperatura pa tako sa njima i moje moje raspoloženje. Još jedna navika koju želim da promenim je da jedino mogu da se probudim pomoću alarma, a najlakše je probuditi se sam, pun sna. Ujutru volim da se opustim, da samo razmišljam o tome šta treba da uradim, a ne stvarno da radim jer jedino pri kasnim satima volim da se prihvatim posla. Jutro je veoma lep deo dana koji uliva osećaj toplote i brižnosti, osim ako vas ne probudi seča drva kod komšije.
Osećanja tokom zore mogu ponekada da mi budu zbrkana, pretpostavljam da se tada samo probudim na pogrešnoj strani kreveta, ali i pored toga loše jutro ne znači i loš dan. Rano je, Sunce sija, toplo je, naspavani san, organizovana i dan može da počne.
Marija Marjanović 8/1
Pismo mom ljubimcu
Sinoć su mi roditelji rekli da sutra moramo da otputujemo na nedelju dana, zato ti pišem pismo.
Ti si moj pas i naš čuvar kuće, Crni. Neće mi biti lako bez tebe, navikao sam da si tu u dvorištu sakriven u nekom kutku čekajući da te pozovemo da bi dotrčao do nas vrteći repom. Tata te je navikao da mu skočiš na kolena, mama da legneš na leđa kako bi te češkala, a ja sam te naučio da mi doneseš loptu i da se posle igramo njom. Kao mali nosio si mamine i tatine papuče i ostavljao bi ih po dvorištu, pravio rupe po bašti i po ćoškovima zakopavao hranu. Kako nam neko dođe ti staneš pored i čuvaš nas. Ne voliš kada psi litalice prolaze našom ulicom, tada laješ, trčiš oko kuće i ne daš nikome da priđe kapiji. Na naš zvižduk tvoj lavež prestaje. Svako jutro me pratiš do prodavnice, sačekaš me ipred dok ne izađem a onda trkom odeš do naše kuće i čekaš me da dođem i otvorim kapiju da bi ušli u dvorište, a ja ti za nagradu dam komad hleba i mazim te. Kada pada kiša ti se sakriješ u neki ćošak i samo proviriš njuškom da te vidimo i da znamo da si tu. Sećam se kad smo išli na more, pratio si nas do kraja naselja, a onda smo te izgubili iz vida. Brinuli smo da li si se vratio kući. Sada opet moramo da otputujemo zato ti kažem da budeš dobar i da slušaš teču. On će te hraniti i vodu donositi, igraće se sa tobom. Nemoj da ideš u visoku travu da te slučajno nešto ne ujede i nemoj da trčiš za nama kada budemo krenuli.
Vratićemo se mi, a ti moraš da budeš pravi mudar pas, da nam čuvaš kuću dok mi nismo tu.
Tvoj,
Marko Janjić 5/3